Кад то зачу Облачићу Раде, 60 65 Та срдито на катане викну: „Шта стојите, те их не вјешате?“ 70 А припаде Облак Радосаве 75 Са црном је земљом саставио; 85 Па их здраво дома отпустио, 84. Смрш војводе Пријезде. Честе књиге иду за књигама, Од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда од цара Турскога, А долазе до Сталаћа града, До Пријезде војводе Сталаћка: „О Пријезда, војводо Сталаћка! „Пошљи мени до три добра твоја: „Прво добро сабљу навалију, „Која сече дрвље и камење, „Дрво, камен и студено гвожђе; „Друго добро ждрала коња твога, „Који коњиц може прелетити „Засобице и по два бедена, „Треће добро твоју љубу верну.“ Гледи књигу војвода Пријезда, Ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, Турски господару! „Купи војске, колико ти драго, „Под Сталаћа, кад је теби драго; „Удри Сталаћ, како ти је драго, „Ја ти добра не дам ни једнога: „Ја сам сабљу за себе ковао, „А ждрала сам за себе ранио, „А љубу сам за себе довео; 90 5 10 15 20 „Па ти не дам добра ни једнога.“ 99 ,0 Пријезда, драги господару! 25 30 35 40 Ал' беседи војвода Пријезда: „Мучи љубо, муком се замукла! "Гди ће бити лагум под Моравом ? По том дошла та недеља прва 45 И господа отишла у цркву 50 „Па што нама Бог и срећа даде.“ Па Пријезда љубу дозиваше: 55 „Иди, љубо, у пивнице доње, Кад госпођа пред пивницу дошла, А у здравље Јелице госпође, Пивница ти пуна јаничара, „Папучама пију вино ладно, „А за моје здравље намењују, „А тебека жива сарањују, „Сарањују, за душу ти пију.“ Онда скочи војвода Пријезда, Те на граду отвори капију, Па на Турке јуриш учинише. Те се бише и секоше с Турци Док погибе шездесет војвода, Њи шездесет, иљаде Турака; Тад' се врати војвода Пријезда, Па за собом затвори капију, Па потрже сабљу навалију, Ждралу коњу одсијече главу: 53),,С покој душе“ је скраћено за из покој душе. 60 65 70 75 80 „Јао ждрале, моје добро драго! 99 Та нека те Турски цар не паше!“ Па отиде госпођи у дворе, Па госпођу привати за руку: 0 Јелице, госпођо разумна! „Или волиш са мном погинути, Волим с тобом часно погинути, 66 66 85 90 95 100 105 110 |