Page images
PDF
EPUB

А кад тамо до језера дође,
За собом се Туре обрнуло,
Виђе вранца, а нема ђевојке!
Брзо Мујо припаде Алији,
Али му је душа испанула
Кад то виђе Мујо Туре младо,
Од појаса ханџар повадио,
Њиме своје срце прекосио.

12.

Змија младожења.

Стан те, брато, да ви чудо кажем:
Ожени се краљље од Будима
Ето данас девет годин’ дана,
Ништа краље од порода нема.
Подиже се краље Милутине,
Прав отиде у лов у планину,
Да он лови лова по планини.
Тако њему Бог и срећа даде,
Нит' улови срне ни кошуте;
Врло краљљу жеђца одолела,
Па се диже на воду студену,
Те се напи воде студенице,
Заклони се за јелу зелену;
Мало време за тим постајало,
Ето отуд до три горске виле,
Напише се воде студенице,
Па код воде сташе беседити;
Но беседи вила најстарија:

75

80

5

10

15

„Чујете л' ме, до две миле ћерке!
„Знате л', ћерке, јесте л' запазиле,
„Кад с ожени краље од Будима?
Ето данас девет годинʼ дана,
„Како је се јадан оженио,

99

99

И не има од срца порода. Још овако вила беседила: „Зна ли која какога лијека, „Не би л' љуба трудна заходила?“ Обе млађе ништа не говоре, Салт говори вила најстарија: „Да зна краље, како ја што знадем, „Да сакупи Будимске девојке, ,,Да донесе млого сухо злато, „Да саплете ону ситну мрежу, „Ситну мрежу од сухога злата, „Да је баци у тихо Дунаво, „Да увати рибу златнокрилу, „Да јој узме оно десно крило, „Опет рибу у воду да пусти, Крило да да госпођи краљици, Нек изеде оно десно крило, „Једнак ће му трудна заходити. А то краљу и слуша и гледа, Он се диже у града Будима, Па сакупи Будимске девојке, И донесе млого сухо злато, Te саплете ону ситну мрежу, Ситну мрежу од сухога злата, Меће мрежу у тихо Дунаво; Тако њему Бог и срећа даде,

99

[ocr errors]

66

66

20

25

30

35

40

45

20

30

35

40

45

Te увати рибу златнокрилу,
Па јој узе оно десно крило,
Опет рибу у воду пустно,
Крило носи госпођи краљици,
Te joj даје оно десно крило ;
Как изеде оно десно крило,
Једнак му је трудна заходила.
Носи бреме за годину дана,
Дође време, бреме да се има,
Немаде се једно мушко чедо,
Но с' имаде једна змија љута;
Како паде змија на земљицу,
Једнак змија у дувар одмиле.
Тад, отрча краљица госпођа,
Па овако краљу беседила:
„Камен, краље, да се обрадујеш,
„Обрадујеш од срца породу!
„Немаде се једно мушко чедо,
„Но с имаде једна змија љута ;
„Како паде змија на земљицу,
„Једнак змија у дувар одмиле.“
Тада краље 'вако беседио:
„Вала Богу на његову дару!“
Тако стаде за седам година,
Но беседи змија из дувара :
„О мој бабо, од Будима краље!
„Што ти чекаш, те не жениш мене?“
Мрда краље тамо и овамо,
Још овако краље беседио:
„Моја змијо, мој худни породе!
„Ко ће дати за змију девојку?“

50

55

60

65

70

75

80

Но овако змија беседила: ,0 мој бабо, од Будима краље! „Ти оседлај коња Ластавицу, „Па ти иди ка Призрену граду ,,Од Призрена цару честитоме, „Цар ће дати за мене девојку.“ Кад то зачу од Будима краље, Он оседла коња Ластавицу, Па се међе јунак на другога, Право оде ка Призрену граду; Каде дође цару под дворове, Сам га царе с куле угледао, Па он слезе низ кулу високу, Те га срете у својој авлији, Руке шире, у лице се љубе, За јуначко питају се здравље, Па га узе за десницу руку, Одведе га на високу кулу, Слуг’узеше коња Ластавицу, Одведоше у новога ара. Пише вино три бијела дана, Док се рујна понапише вина, Докле винце уљезе у лице, А ракија стаде говорити; Узмучи се краљље од Будима! Познаде га царе од Призрена, Па је њему био беседио: „А Бога ти, краље од Будима! „Што је тебе, кака је невоља ? „Те си ми се тако узмучио ?“ Стаде краље њему беседити :

85

90

95

100

105

110

„Чујеш мене, царе од Призрена!
Знаш ли, царе, јеси л' запазио
..Кад сам ти се јадан оженио ?
„За пунијех до девет година
..Ја немадох од срца порода;
„Кад с’ напуни девет годинʼ дана,
„Немаде се једно мушко чедо,
,,Но с имаде једна змија љута;
„Како паде змија на земљицу,
„Једнак змија у дувар одмиле.
„Ет од таде седам годин' дана,
Но беседи змија из дувара:

99

[merged small][merged small][ocr errors]

,,,,О мој бабо, краље од Будима!

99.99

Што ти чекаш, те не жениш мене" 125 ,,Ја сам вако змији беседио: ,,,,Моја змијо мој чудни породе! ,,,,Ко ће дати за змију девојку ?““ „Но је мене змија беседила : ,,,,О мој бабо, од Будима краље! ,,,,Ти оседлај коња Ластавицу, Па ти иди у Призрена бела ,,,,Ка ономе цару честитоме, Цар ће дати за мене девојку. ““ „И ја сам се јадан потрудио „И ка тебе царе доходно.“ Но овако царе беседио: „Чујеш мене, краље од Будима ! „Ти ми иди у Будима града,

99 99

6666

99.99

99

Те ти питај змију у дувару, „Може ли се змија подватити, ,,Да доведе кићене сватове

130

135

140

« PreviousContinue »