Page images
PDF
EPUB

Те бирају хате четвртаке,
Три товара блага товарише,
Још два хата за се изабрали.
Јакшић Шћепан окрочи ђогина,
Ал' да видиш пашину Хајкуну!
У одаје паши улазила,
Пашину је сабљу доватила,
О којој су два гајтана златна,
А у њој је алем камен драги,
Ваља сабља по Нова Пазара;
Па изиђе пред сарајли кулу,
Даде сабљу на коња Шћепану:
„На ти сабљу, драги господару!
„Кад се тамо друмом затуримо,

„Ако би се ђегођ натурило,

„Да се с пута не макнеш грђему."
А Шћепан је ћорду припасао,
А ђевици ријеч бесједио:

„Јаши коња, за Бога, Хајкуно!"
А Хајкуна њему бесједила:

[ocr errors]

Стани мало, моје очи црне! „Да до паше у одају пођем, „Да доватим диван-кабаницу,

[ocr errors]

,Што је пуста од жежена злата
„И по злату искићена дивно:
„Све стрелице и драго камење,

99

Те се сија, као сунце жарко.
Кад изнесе диван-кабаницу
И даде је на коња Шћепану,
Тада була коња окрочила,
Побјегоше пољем од Пазара,

66

335

340

345

350

355

360

Једну ноћцу много прелазише,
Три б' конака ћириџијам била:
Мркнуло је у Нове Пазаре,
А свануло више Бијограда.
Здраво Шћепан у Бијоград дође
И доведе Турску булу младу,
Набавио дван'ест калуђера,
Крстише је и зламеноваше,
И узе је за вјерну љубовцу.
То је било кад се и чинило,
Већ за славу Бога да молимо
И за здравље владике светога,
Амин, Боже, вазда те молимо !

96.

Женидба Јакшића Мишра.

(из Сиња).

Дворбу двори богат у богата,
А сирома један у другога;
Јакшић Митар у војводе Јанка ;
Не двори га, да дворбу издвори,
Нит'га двори, да му најам плати,
Већ да види његову сестрицу,
Да је види, и да је обљуби.
Дворио га девет годин' дана,
Кад десета година настала,
Не море је младе ни видити,
Камо л' ће је јунак обљубити;
Разболи се Митар дите младо,

[blocks in formation]

Разболи се болом брез болести,
К њем долази робиња дивојка,
Па је Митру она говорила:
„Што је теби, Митре дите младо?
„Која ти је голема невоља,
„Тере си се јунак разболио?“
А вели јој Митар дите младо:
„Кад ме питаш, робињо дивојко,
„Све ћу теби казивати право:
Ево има девет годин' дана,

99

„Да ја дворим Јанка господара;

15

20

„Не дворим га, да дворбу издворим, „Нит'га дворим, да ми најам плати; 25 „Већ, да видим његову сестрицу, „Да је видим, и да је обљубим; „Већ те молим, робињо дивојко! „Састави ме с госпојицом твојом, „А ја ћу те липо даровати:

[ocr errors]

„Даћу теби четвере аљине:

„Двој од свиле, двоје од кадифе.“
Кад је било вечер по вечери,
Она Митру вечеру носила
И узела кључе од чардака,
Па га води госпоји дивојки,
Деветера врата отворала,
Док је Митра дивојки увела;
Кад дивојка Митра сагледала,
Овако је њему говорила:
„О радости, велика драгости!
„Душо моја, млад Јакшићу Митре!
„Љуби мене, колико ти драго,

.30

35

40

„Пак ме води двору бијеломе.“
Љуби Митар гиздаву дивојку,
Љубио је до зоре бијеле.
Кад је била зора забилила,
Скочила се лијепа дивојка,
Скочила се на ноге лагане,
Паке иде у кулу бијелу,
Купи благо Јанка брата свога,
Пака иђе доли у подруме,
Те изведе два коња голема,
Себи једног, а Митру другога,
Па готове коња посидоше,
Пака биже горицом зеленом.
Кад у јутру јутро освануло,

45

50

55

Иђе Јанко у кулу бијелу,

Да обађе млад-Јакшића Митра,

60

Али Митра у кули не нађе;
Иђе к секи у чардаке горње;
Ал' му сестре у чардаку није;
Када оде коњим' у подруме,
Добри коња у подруму није;
Онда се је Јанко оситио,
Па је добра коња посиднуо,
Те за њима иђе у потрагу,
И стиже и на трећем конаку,
Па је Јанко Митру бесидио:
„О бора ти, млад Јакшићу Митре !
"Ако си ми сестру ти одвео,

За што си ми благо ти однио?
"Благ' однио и коње одвео ?"
А вели му Митар дите младо:

65

70

[ocr errors][merged small][merged small][merged small]

„Да мој шура, војевода Јанко!
„Сестру не би за бољег удао,
„Брез блага је не би ни удао;
"А имаде девет годин' дана,
„Да те дворим, војевода Јанко,
Ја сам добра коња издворио.“
Онда му је Јанко говорио:

„Ајде с Богом, Митре дите младо!
„Пази мени драге сестре моје!
„На путу ти добра срећа била,
"А под ногам3 сви душмани твоји,
Како коњу и плоче и чавли !“

99

97.

Јакшићима двори похарани.

Вино пију два брата Јакшића,
Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане,
У Ужицу граду бијеломе,

Али њима ситна књига дође
Од онога града Бијограда:

„У зло сјели, два Јакшића млада!
„У зло сјели и вино попили!

[ocr errors]

„Када ваши двори изгореше,

Стара мајка коњма прегажена, „Одведени коњи из арова, „Однешено благо из ризница,

„Одведена сестрица Јелица. “

Кад то чуше два Јакшића млада,

А скочише на ноге лагане,

5

10

« PreviousContinue »