98. Дијоба Јакшића. Мјесец кара звијезду даницу: „Бе дијеле браћа очевину, 5 „Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане *). 10 "Лијепо се браћа погодише, „Очевину своју подјелише: "Дмитар узе земљу Каравлашку, 15 20 74) Једни и овдје пјевају Стјепана мјесто Богдана. 75) Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи; него Турци држе у њој барут. „Да око шта, веће ни око шта: Око врана коња и сокола: „Дмитар иште коња старјешинство, Пак полази у лов у планину, „А дозива љубу Анђелију: ,,,, Анђелија, моја вјерна љубо! ,,,, Отруј мени мог брата Богдана; ,,,,Ако ли га отровати не ћеш, ,,Не чекај ме у бијелу двору. 46 „Кад то зачу љуба Анђелија, „Она сједе брижна, невесела, 99.99 6666 Сама мисли, а сама говори : ,,,,Што ће ова сиња кукавица! ....Да отрујем мојега ђевера, „Од Бога је велика гријота, ,,А од људи покор и срамота ; Рећи ће ми мало и велико: „„Видите ли оне несретнице, ,Бе отрова својега ђевера: „„Ако ли га отровати не ћу, ,,Не смјем војна у двору чекати.“ „Све мислила, на једно смислила : „Она оде у подруме доње, Те узима чашу молитвену, „Саковану од сувога злата, Што је она од оца донела, 6666 25 30 35 40 45 50 „Пуну рујна наточила вина, „Пак је носи својему ђеверу, „Љуби њега у скут и у руку, 55 „И пред њим се до земљице клања: „„На част теби, мој мили ђевере! 9999 99 99 99 6666 На част теби и чаша и вино, Поклони ми коња и сокола. „Богдану се на то ражалило, , Поклони јој коња и сокола. „Дмитар лови цијел дан по гори, „И не може ништа уловити ; „Намјера га пред вече нанесе „На зелено у гори језеро, „У језеру утва златокрила, „Пусти Дмитар сивога сокола, „Да увати утву златокрилу, 99 Она му се не да ни гледати, „Него шчепа сивога сокола „И сломи му оно десно крило. Кад то виђе Јакшић Димитрије, „Брже свлачи господско одјело, „Пак заплива у тихо језеро, „Те извади сивога сокола, „Па он пита сивога сокола : ,,Како ти је, мој сиви соколе, 99 99 Како ти је без крила твојега?““ „Соко њему писком одговара: ,,,,Мени јесте без крила мојега, ,,,,Као брату једном без другога. "Тад се Дмитар бјеше осјетио, Бе ће љуба брата отровати, 99 66.66 60 65 70 75 80 85 „Па он узја, вранца великога, Како дође, он љубу дозива: ,,,,Анђелија, моја вјерна љубо! ""Да ми ниси брата отровала 246 „Анђелија њему одговара: „„Нијесам ти брата отровала, Веће сам те с братом помирила. 99. Оиеш дијоба Јакшића. (из Црне горе). 4 6666 Вино пију два брата Јакшића: Ранио сам плавога јелена, „Не ћемо л га данас уфатити. 66 90 95 100 5 ! Но му Шћепан ријеч бесједио : Кад навече нојца долазила, 10 15 20 25 Али Митар из планине дође, 35 |