1 66 Ал' се млађан зажелио мајке, Ни 66 У мене више нема блага. “ 25 30 35 40 45 13) За чудо је, како се у Црној гори не куну оружјем, а приповиједају, да је у Арнаута, њиховијех сусје да, највећа заклетва: ,, Тако ме пушка не преварила у највећој невољн!" „Да ми није од људи срамоте, „Кад сам био с друштвом на деоби, 50 55 60 66 65 „Који брацем, а који сестрицом, „А ја, мајко, собом и оружјем „И добријем коњем испод себе.“ Стара му се насмејала мајка: „Не будали, млађани Ненаде! „Ја сам теби браца породила, Предрагога твог брата рођеног, „И јуче сам за њег разабрала! „Да с наоди и да ајдукује „У зеленој гори Гаревици, „Пред четом је јунак арамбаша. “ Беседи јој млађани Ненаде: „Ој старице, моја мила мајко! „Покрој на ме све ново одело, ,,Све зелено од чое зелене, „А ократко с горицом једнако, „Да ја идем браца да потражим, „Да ме жива моја жеља мине. Беседи му стара мила мајка: „Не будали, млађани Ненаде! „Јер ћеш лудо изгубити главу." Али Ненад мајке не слушаше, Већ он чини, што је њему драго: Он покроји на себе одело, 66 70 75 Све зелено од чое зелене, А ократко с горицом једнако, 80 Пак уседе на добра коњица, И диже се браца да потражи, Нигди свога он не пушта гласа, 85 А кад дође гори Гаревици, 90 95 Нитга бијте, нити га глобите, 100 99 „Откудгод је, он је рода мога.“ Устало је тридесет момака, На три места све по десет стало. 105 Нитко не сме пред њег да изиђе, „Не стрељајте, браћо из горице, „Не била вас вашег брата жеља, Како мене и брата мојега! „Што ме тужан овуд потерало; Они њега пропустише с миром. Кад на други десет наишао, И они га стрелом стријељаше, И њима је Ненад беседио: „Не стрељајте, браћо из горице, „Не била вас вашег брата жеља, „Кано мене и брата мојега! „Што ме тужан овуд потерало !" И они га пропустише с миром. Кад на трећи десет наишао, И они га стрелом стријељаше, Расрди се млађани Ненаде, Пак удари на триест јунака: Први десет сабљом посекао, Други десет коњем погазио, Трећи с десет по гори разбеже, Које к гори, које к води ладној Глас допаде Предрагом јунаку: „Зле га сео, Предраг арамбаша! „Дође теби незнана делија, „Исече ти по гори дружбину. “ Предраг скочи на ноге лагане, Пак узима луке и стријеле, Пак излази на друм на бусију, Пак заседа за јелу зелену, Скида њега стрелом са коњица. На зло га је место ударио, 110 115 120 125 130 135 140 На зло место, у срце јуначко. 99 Жива тебе, брате, Бог убио! „Десница ти усанула рука, „Из које си стреле испустио ! "И десно ти око искочило, „С којим си ме, море, намотрио! „Још те твога брата жеља била, „Кано мене и брата мојега! 145 150 , Што ме тужан овуд потерало, „Наопако а по моју главу!“ Кад је Предраг речи саслушао, Иза јеле њега запитује: 155 „Тко си јунак, и чијег си рода?" Рањен Ненад њему одговара: „Што ме, море, ти за рода питаш? „Од мене се оженити не ћеш; 160 „Ја сам јунак млађани Ненаде, Имам стару саморану мајку, „И једнога брата рођенога, Пак се диго да њега потражим, „Да ме жива моја жеља мине, „Наопако а по моју главу!“ 165 170 |