ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ. У свакој књизи има штампарски погрјешака; али ја се надам да и У овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначиши ђекоје мало веће, које сам ја нашао: Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоуДаренија (зашто има такови ријечи млого, а не чини велике штете); него ћу само оне да назначим, ђе знак гласоударенија стоји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само ћу назначили онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банатисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјесто кованлук), коно, литати, мажење, масан, милипи, млечни. ца, мразитисе, надскакивање, оглавина, одаднити, одапиратисе, Олівера и Оливера, онако, Осто, отрескатисе, помешаши, пошпомоћи, разгријати, Топчидер, трнути (н. п. ватру), турчати, угарнице, угарчић, цвилети, чарапчина, шешана, штокоји (и штокоји); пушка у 11. склопенију књиге змијо (у зват. јед.) змијо жутој у І. склон. у д. јед. жутој жутоме жутоме свију Ужи тањи Даљи мањи Кад је остало ово мало бијеле артије, ево још нешто да додам: 1) На страни XXX. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се ш њим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, преш кућом, о Дунава, и Земуна, пре тобом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде тако писати, може слободно: ни један му памешан човек не може рећи Да нема право: зашто се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама Ђекојим (н. п. у Досишеовим, и у Г. професора Игњашовића). 2) у Шумадији се често у говору изоставља с у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, м. п. купљамо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, ку пимо и т. д. 3) предем, везем, тресем, плешем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, ш. т.ј. предија (предијаше, предијасмо, предијасте, предијау), везија, шресија, плешија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д. 4) У склањању сушт. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исти глас, као и оне што су метнуше за примјер. То је за туђина највећа тежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научити, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у оспалим падежима грије има грија, гријови и т. д. Масло и вёсло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим шако оштро, као и у род. јед.; шако се исто поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож.; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и т. д. што н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре лонац, конац, кукуруз, село и т. д. (мјесто лонац, конац, кукуруз, село), шо не иде у ово о чему је мој говор., Али А. A, 1) aber, at, vero. Jа га љубим, а Авдиторовица, f. bie lubitorsfrau, он се отире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па остаEи. 2) a? ah? ain'? itane? 3) a! ah! ah! Aap, m. vide ap. die habrate, stragulum, дба, f. дав Ива= Zu, panni crassissimi genus. Абајлија *, f. bіе stratum, ephippium. Абање, п. дав trapaziren (bes Nodes), detritio panni. Абати, ам, v. impf. н. п. аљину, абtragen, firapaziren, detero panuum. Абаџија *, m. ber ba. Zuhneider, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абаџијски), ка, ко. Абацилук*, т. дав Sanomert без абација, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, т. капа од абе, eine Müße von Aba - Tuch, galerus e panno crasso. Абер*, m. Nahrid, nuncius, cf. глас. Абердар, т. . м. ј. топ или пушка Аберник, т. . (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum nuntians: uxor judicis militaris. Авдиторски, ка, ко, 1) lubitors,, judicum militarium. 2) adv. wie ein lubitor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Авет, f. 1 } Аветиња, f. das Gespenst, spectrum. Аблатан, шна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, ber of, aula. 2) велика бијела марама (авли - маpaмa) шumo се завјешају ђевојке кад се удају. Авлијнски, ка, ко, н. п. врата, aulae. Авлијски, ка, ко, vide авлијнски. Автик, m. vide аптик. Агадара*, f. (ст.) сабља, што се носи под коланом (?): „Агадаре с обадвије стране Агалук*, т. баз 2lgathum, dignitas agae: "Агалуке себи задобио Агин, на, но, без да, agae. Агиница, f. bie ugin, Grau bet ga, uxor agae. Агински, ка, ко, 1) Nga, agarum, 2) adv. wie ein Aga, more agae. áro, m. һур. 9. ага. Агршак, шка, т. као мали колутић од коспін, или од рога, што жене натичу на врешено (да. је теже у руци), кад почињу прести. Сопкиње по селима одломе по пола окомка, па натакну на врешено мјеспо агршка. Ада*, Адам, т Идam, Adam, Adamus. Адамов, ва, во, Иðamb, Adami. nennt man das Muster einer Ehefrau, Аjвâн*, m. das Thier, animal. of, иplus quam Penelope. Адет*, m. vide обичај. Адіђар*, m. Bolo - und Silbergeräthe, Аднађ, ш. (у Сријему и у Бачк.) дес Адум, m, I ohne Geschlechtstheile, Ја кажем адум сам, а он дријеши Ae! interj. um das Nindvich auszutrei- Аздија*, f. (сп.) 2Wrt eines langen Ober. „На њему је коласта аздија — А. (н. п.) Јеси ли га виђео? А. Аир је на Вишеграду ћуприја. „Шшо си тако рано долећела? - анс. винче, звјерка. Ajrup, m. der Hengst, admissarius. cf. Ајде, ајдемо, ајдеше, деђен wir! (fr. Ajays, m. 2) der Straßenräuber, latro cinium. Ајдуковати, кујем, v. impf. і біп сіп ајдук, latrocinor. Ајдучија, f. (coll.) bie Seibuten, haj duci. Ajja, vide aja. Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua ex- der Schiffsknecht, helciarius. cf. лahap. Ајскање, n. vide анскање. Бан. по варошима), као, alê wenn, ac si. Акмана*, f. тица, као кобац, коју Турци, особито бегови, увате младу и припитоме, па је носе руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако, тепи, si. На |