Аков, m. ein Gimer, amphora.
Аковче, чета, п. ein Eimerfäßchen,
vas amphorarium.

Акоће, еs thut nidts, meinetwegen,
quid tum? per me licet.
Акриђакан (акриђакон),

viaton, Archidiaconus.

m. две исфì. Акријера, m. Der Urdijerej, beepries fer, archiereus: владике су акријере

Ристове.

Акримандрит, m. Der

raimanorit

Archimandrita.

- Акримандритов, ва, во, деб игфі mandriten, Archimandritae. Акримандримски, ка, ко, 1) ardi mandritisch, archimandritarum. 2) ady. ardimanòritiid, more archimandritae. Акшам*, m. Das vierte Bebeth bet Zürs ken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал', m. биједа, напаст: ал ще не нашао. Ал*, adj. vide pyжичacm. Ала, f. vide изод. Ала, f. vide аждаа: ало несима! Ала би лепо било, ah! mie idön ware es, bone! deus quam esset praeclarum. Алáj*, m. ein Trupp Soldaten in Pas rave, acies instructa, pompa militaris: „Туд ће поћи војска на алаје„Наредисе алај за алајемАлај - барјак *, m. (cm.) Die Seerfanne, signum, vexillum :

„У десној му руци копље бојно, „А у л’јевој алај. барјак златан — Алајбег*, m. Der ubelfürft, dux nobilium. Алајбегов, ва, во, деб Mllajbegs. Алајбеговица, f. Die Frau Des Ullajbegg. Ала *, m. vide благослов: дао ми је с алалом; што човек с правдом стече, шо му је алал; да му је

Аламанка, f. ein eingelnes BerPjeug,

instrumentum.

Алатов, ва, во, без Judies, rufi equi.
Алатуша, f. алашпаста кобила, eine
Fuchsstute, equa rufa.
Аламушин, на, но, бet Jumeftute,
der Fuchsstute,

equae rufae.

Алауша, f. vide, лапавица. Алва*. f. 1) eine Dtellipeife (von Bet. zenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus. 2) од ораа. 3) cf. прстен. Альалук*, m, as Erinigelò (auf алва), was man Neugekieideten abfordert, corollarium, mudusculum: дај алвалук (fagt man wie in Oesterreich : den Schneis Der auswicken).

Алватан (говорите и авламан), мна, но, weit, bequem (von Kleivern), am plus. Албаџија* (алвација), m. 2[walänbler, qui vendit алва. Алдумашче*, чеша, n. vid, алвалук. Алекса, m. Mller, Alexius. Алексије, m. Wiley, Alexius. Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, ка, ко уби Алексинац. Алем драги камен, (см.) :

•

•

39

Међ камзама алем драги каменAлeminja, m. (der heilige) Alypius, Аʌемпије, m. Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. Алин драги камен, m, vide алем дра.

ги камен.

""

Алка*, f. гвозден колут (у Србији по
седима говоре бијочуг), ein eijerner
King, g. 3. hurring, Seffet, annulus :
Ко то куца алком на вратима ?
Алкуран*, m. Der Koran, Alcoranus :
,,На Ћимапу своме алкурану —
Алов, ш. велика пређа што се рибо
Bamajy, das Fischernes, rete.
Алещак, шка, m, cin Kleibungeftüd,

vestis.

,

Аљетина, f. augm. 9. аљина.
Алина, f. Das lei, vestis.
Аљине, f. pi. vaš Gcmpant, vestimenta,
(auch das Bettgewand), stragula,
Аљиница, f. dim. v. аљина.
Аљкав, ба
BO, schlaff, laxus.
Алма, f. cine art 3miebeln, cepae genus.
Âм, m. аз Gedirt Des Wagenpfervet
lora equi trahentis.j
Aмa, aber, allein, sed.
Aмâз*, m. (cm.) Art Gebets der Türken,
precis genus:

,,А у шанцу амаз проучи еАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од гроз нице и т. д. Der Eališman, signum magicwn. 2) она кесица, или ку

Ая

тијца, што се у њој носи запис, Das Talisman. Kästchen, capsula servando signo magico: „Сарајлије злапіне амајлије, „Што ђевојке носе у њедрима Амâм*, m. das Badhaus, Badezimmer, balneum

Амамник *, m. dim. v. aman. Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи. Аман, пї. j. чини ми се : аман то е

биши.

Aмân! Pardon! Gnade! noli me cidere, serva me. Аманет*, m. anyerfrautes fans, depositum : аманет ши Божји моја ђе ца, оставио код њега новце на ама. нем; изјео туђ аманет. Амар*, m. 1) bas Miagazin, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Aм6арáше, n. das Aufheben der ersten Duße im King piel (in𐐀ем тап амбар (indem man dazu ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен. Амбарами, ам, v. impf. амбар fagen, dico aмба . Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, cf. прсмен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заисками, н. п. ja сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарска, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, f. дугачка врећа, ein Yanger

Sac, saccus longior. Амин! Иmen! amen! Амин да Бог да. Аминање, п. 𐐨аз umenfagen, adpre

das

catio.

ось

Аминати, ам, v. impf. 2men fagen, dico amen. Кад стари сват (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, а минају, ш. j. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин ! Amo, bieber, hue.

Ampêл, m. der Regenschirm, (österr. das Amrell, nach dem lat. umbrella), umbella (major).

Ан*, m. Der Jan, deverticulum.

Ана ; } nna, Anna.

"

,

Анатема (анатемаше), f. в Ипатьем, Anathema: mame билo ; анатемаше ђавола и Његова И

анаме га

мена.

Анатемник, m. bes unatheme werth, dignus anathemate. Анатемнице је дан! (fфelten gercoobulid) Die Münde, fratt aнаемниче, weil fte lid ein griedil des Unfehen geben wollen, mo tein ч, ж, џ, ћ, ђ, üblicy ift;

und diese Affectation ahmen die Anckdoten satorisch nach). Анатемница, f. Die des Huathems müts Dig ift, digna anathemate. Анатемњак, m, vide анатемник. Англија, f. 1) Gnglant, Anglia, Britannia. 2) englisch Tuch, paunus Angli

cus.

Англијски, ка, ко, 1) englifd), anglicus, britannicus. 2) adv. englisch, anglice. Андра, м. (Рес. и Срем.) vide Андро. Андрак, m. Не знам који му је андрак (у Сријему и Бачк). Андрија, m. (cf. droptios?) unvreat, An

dreas.

Андрнјаш, m. unvreas, Andreas.
Андријца, f. dim. v. Андрија.
Андро, м. (Ерц) hyp. v. Андрија.
Анђа, f. hyp. 5. Анђелија.
Анђел, m. (говорисе и анђео) дег Сn.
gel, angelus.
Анђелак, лка, m. hyp. 9. анђел.
Анђелија, f. Ungelia, Angelia.
Анђ лијца, f. dim. v. Анђелија.
Анђелски, ка, ко, engliid, angelicus.
2) adv. englisch, angelice.
Анђео, ђела, m. vide анђел.
Анђица, f. dim. v. Анђа.
Анђуша, f. augm. v. Анђелија.
Анета, f. Unnette, Annula.
Áнemа, n. pl. (am Stußen) die Schrau -
bengänge.

Аница, f. dim. 9. Ана.
Аничица, f. dim. 9. Аница.
Анка, f. Цеппden, Annula.
Ански, ка, ко, н. п. крама, es Hans,

deversorii.

(у

Анта, f. (y Сријему) ber Marthaufen,
cumulus (terrae) terminalis.
Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто.
Антерија* (антерија), f. ein unterFleiD
mit Mlermeln, tunicae genus.
Антерилук*, m. Stüd Peug auf eine
Unterie, panni quantum sufficit ad an.
teriam conficiendam.
Антица, m. dim. Анта.
Анто, т. (Ерц.) Бур. 5. Антоније.
Антонија, . 2nton, Antonius.
Антоније, m.f

Антонијца, m. dim. v. Антоније.
Анушка, f. Инна, Anna.
Анчица, f. dim. 9. Анка.

Анџар*, m. Der Sandidat, culter major.

Анџија*, m. ver Sanmirth, dominus

deversorii.

Анџијин, на, но, без Sanwirthe, do

mini deversorii.

Анџjнски, ка, ко, 1) WBirth&s, domini Áнциjски, ка, ко, deversorii. 2) adv. wie ein XBirth, more cauponis.

Арпаџик*, m. eine urt 3miebeln zung
Berfegen, ceparum genus.
Apca, m. (Pec. и Срем.) vide Apco.
Арсен, m. Mrfenius, Arsenius.
Арсенија, m.
Mrfenius, Arsenius,
Арсеније, м.
Арсица, m. dim. v. Apca.
Apco, m. (Ерц.) hyp. 5. Арсеније.
Армија, f. bas Papier, charta.
Аршијепінна, 4. } augm. v. артија.
Армијешина, f.
Артијца, f. dim. v. армија.
Армовање, n. Das Betathen, Sofmeir
ftern, consiliatio.
Артовати, артујем, v. impf. кога,
berathen, bofmeiftern, consilior.
Архиђакон, m. vide акриђакон.
Архимандрит, vide акримандрит.
Архимандритов, ва, во,
vide акри-

f.

мандритов.

Архимандрипски, ка, ко, vide акри

мандритски.

Арчење, п. даб Bergehren, Berbraus chen, consumtio, absumtio. Арчиши, им, v. impf. verbrauchen,

absumo.

Арчиписе, имсe, v. r. impf. fi in un toften jegen, expensas facio. Аршлама*, f. Mrtārühtiride, cerasi genus. Аршин, m. Die ue, ulna. Асан-пашина паланка, f. мала рошица на десном бријегу ријеке Јасенице (у Србији).

ва

Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) дес Stußen, Seminn, utilitas, cf. Вајда, Асними, им, v. impf. nužen, prosum. Асновит, ма, мо, glid, utilis. Acпa, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis:

(von

зла као аспида (реку злој жени). Астал, m. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) бес Zifd, mensa, cf. cmo. Асталчић', m. dim. v. астал. Acmap*, m. das Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Аcyрunja, m. der Mattenflechter, qui Асурџија tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, без Mattenmaфerf,

*

tegetum confectoris.

Am *, m. das arabische Roß, equus arabs. С туђа ата усред блата. Атанацко, m. uthanas, Athanasius. Апање, n. bas udten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Amamи, ам, v. impf. (adten ?) марищи, или приањати зашто, ad= ten, attendere: да ми амаш за тим, мо би ми научно. Amarирати, ам,

v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) ans greifen, aggredior. cf. удариши.

Amep*, m. ber Befallen, gratia, gratificatio: суди по амеру. Ашерова кућа у потоку, једва јој се шље

ме види.

Амибур, м. кожа од црне овце, шмо се меће на седло кад јаше.

се

Апкиња, f, vide бедевија, Amʌnja * m. vide коњик (који јаше на ашу).

•

Ато (ð. і. в мо), е да! en : кад ја

мамо, а мо њега нема.

ein

Амски, ка, ко, 1) einem Gvelrof ges
mäß, equi arabici. 2) adv. mie
am, more equi arabici.
Amyлa, f. das Gesimse, cymatium.
Ака, м. (Рес. и Срем.) vide Aho.
Aku, m. Joachim, Joachim.
Аћима, f. Svadima, Joachima ?
Ако, m. (Ерц.), byp. v. Аким.
Аферим*! bravo ! macte!

Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, т. дав Opium, opium, Ax! interj. ad! ah! cf. a! Аца, m. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim. on Алекса. Ацо, m. (Ерц.) hyp. 5. Алекса. Аче, чета, n. ein junger am, arabi= fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачиписе, имсе, v. r. impf. geveint schrechen, diduco vocés. Аџаип*, m. unver, prodigium ! Аџамија*, f. unerfahren

(aus Sus gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde).

Aņuja*, m. der Pilger, (Christ der in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gewefen ift), peregrinns religionis ergo. Аџијин, на, но, без Jabfdji, peregrini religionis ergo.

Аџијница, f. Die Frau eines Бабрфі, uxor peregrinatoris religiosi. Аџијнски, ка, ко, 1) ба фì, peregriАријски, ка, ко, natoris religiosi, 2) adv. wie ein Hadfchi, more peregrinatoris religiosi. Ацилук*, m. Nie Pilgerimaft, pilgets

reije, peregrinatio religionis ergo. Апинедомак, m. (tomifd) ein Pilger,

der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Ano, m. hyp. v. аџија. Auуzân, m. der Liebling, Ganymedes, scortum, puer.

*

Aqua*, f. 1) vide aбајлија. 2) ударими у ашу, obläugnen, infitior. Дон је аша, дошле кућа наша. Ашање, п. бас Uóläugnen, infitiatio. Ашадијаст, ша, шо, vide несщащан.

Б.

Баба, б

аба, f.1)очина, или материна мајка’ Die Grofmutter, avia. 1) стара женаaltes Beib, vetula. 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде; али је мако баце, да одскаче повр воде. Баба, m. (Рес. и Срем.) vide 6a60. Баба клисара, f, баба, што мијеси поскурице, Die Grau, Die Das Com= muniönbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. Бабајко, in. (понајвише у пјесмама) vide бабо:

,,Мој бабајко не слушам те смариКамо Раде мој мили бабајко Бабак, бапка, м. на косишту онај дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцел), Die Genfengriffe, capuli in

manubrio falcis foenariae. Бабешина, f. augm. v. баба. Бабин, на, но, бес Grofmutter gehö rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig, vetulae.

Бабин, на, но, vide бабов.
Бабина душица, f. eine Pflanze, her-

bae genus.

Бабина рупа, f. bie Genidhöle, cayum

cervicis.