Page images
PDF
EPUB

ІІ. цијело. јединствени број.

epke,

[ocr errors]

м у шк.

женск.

средњ. И. врући,

врска, P. Bp kiêra, Bpyker,

вруће, ,

врулёга, врућег. . Д. врућему, врућем,

врућој, Bphemy, Bpském, E. врhега, врућег (вруії), врућу,

Bpke, 3. врућій,

врула,

Bphe, т. вр;һим, врућијем,

врулом, вруһім, врућијем, с. врулёму, врућем,

врулој, Еркему, врулем,

млож. броі. И. врући,

вруле, врућа, , д. рукама, врзім, зрҙһијем, за сватри рода. В. врске,

spyke 3. Бруки,

врӯhe, Bpýka, т. врийма, врскім, вр;һијем, С. врућима, врућим, врућијем,

а сва природа. Примечаније. Сав, сва, све, броји се лакођер међу прилагаnелна имена, али се склања по своме особином начину , ево овако:

јединствени број. мущК.

средњ. И.сав,

сва, се . Р. свега,

све, свега, Д. свему,

свој, свему, , в. свега (сав),

сву, 3. сав.

све, T. свим, свијем,

свом, сем, свијем, с. свему,

свој, свему,

мложествени број. и, сві,

сва, Р. сваije, свију, сви,

, , , свјета, за сваприрода. в. све,

све,

сва, 3. сві,

све, сва, T. свима , свим, свијем, свјема,

сва природа.

женск.

[ocr errors]

сва,

све,

[ocr errors]

, }за са атр»

Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (муцкога рода) дода на крају ін. онда постане спіеnен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богалі п бога пији; мудри, мудрији и п. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни спіелен, као н. ін.

1) која се свршују на д, претвори се ду фи, н. п. млад, млађи; луд, ху, іі; тврд, пі врѣ й и т. д. Али рад има (по правилу) радији.

2) која се свршују на ги на з, претвори се г изу, ж, н. п. драг, дра ж п.; благ, бла жі, дуг, дужи (и дуљя), бра, бржіг и т. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, пак, лек, сок, жок, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на н, адна $, а на ж, л на ъ, н на њ,с на ш, а м на f, н. п. сладак, Слађи;

оңа

1) Ово се пошледне (свјема) може чупи од Ерцеговаца,

узак, ужи; далек, даљи; манак, мањи; висох, ви шӣ; крі. mак, кралӣ; жёс пок, жеш ли, и т. д. К овима иде идугачак, дужӣ (или думи). Али випак, каже се вилкији.

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. пёжак, мё ж й; щирок, ширии п. д.

5) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије б добију љ, н. п. дубок, дубљи *).

6) која се свршују на уп, и у онима се претвори пуб, н. п. љуп, љуій, гуси, гушки и л. д. К овима иде и чврст, чврші й.

) која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. н. п. сув, сувфӣ; шун, шупљи и п. д. К овима иде и жив, живљи; крив, кривљй.

8) која се свршују на 5 и 6, она само добију и (као цијело прилагателно) и промијене глас, н. п. риқ, ри, ; врућ, вру, и.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, п. ј. лакши, мекши, љепші.

10) Бијели дебео имају бјељи, дебьй; црн, црњй; бије. ан, біёшњи.

по горак? горчі; грн, грчії; jäк, јачи; млак, млач. :

12) Нека са свим без правила, н. п. великі, вели; добар, бомії; зао, горӣ; малӣ, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; бољи, најбољи я п. д. (Може биции да би ово нај пребало писати само за себе: на і богапији, најбољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

Ў обадва степена (у сравнителнога ну превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и п. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имали сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бути дрвеније што је дрвено, нити поповскије што је поповско; али би се опет могло рећи, и ушали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига.

горњи, доњи, за дњй, крајњй, први и стражњй, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најстражи.

оймену БРОЈИТЕЛНОМЕ.

(de numeralibus) Имена су бројителна геморогуба :

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колино? н. п. један (1), два (2), піри (3), четири (4), пеш (5), шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десет (10), једанаеспи **) (n), дванаесп (13), тринаест (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаеспі (16), седамнаеспі (2), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, узји, далји, панји, кратји, внcји, дубјн, па се пред ј претворило (или слило се сј) дуқ, зу ж, луљ, нуњ, суш, тук; а б није се имало у што претворити, него се претворило ју, као и послије вип, н. п. сўв, сувљй; п уп, m упљи и т.д. По овом би требало казали межји, межја, лежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Божје; typjй, typja, Kypje): али се не говори. **) Млоги списатељи и књижевници наши (а особиmo по Сријему и по

Бачкој) пишу једанајст, дванајсм и ш, д. али од народа ни. јесам могао чупи да мақо говори.

Р. двију,

3. двије,

десні, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (21), двадесет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесет и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и девепи (29), придесеп (при дест, приест **) Зо), четрдеселі (черъесп, 40), педесет (50), шeсem (шездесет, бо), седамдесетті (70), осамдесетi (80), деведесет (9), стотина (смо, 100); двјесла (двије стопине, 2оо), приспа (три спортине, Зоо), четири спіопінне (4oo), пепт смопінна (5oo), шест стотина (боо), седам стопина (700), осам спіотина (8oo), девет стотина (900), иљада (1000), двије циљаде (2000) и п. д. до иљада иљада (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва при рода, по првом склоненију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и по не само у јед. него и млож. броју: зашпо піу или добива значење имена прилага. пeлнoга, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме, које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гate, једна врата и т. д. Два,

, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: и, двије (две),

прӣ,

четири, прију,

четирзiју Д. двима, двјема,

прима,

четирма, в. двије,

три,

четири, піри,

четири, т. двима, двјема,

прима,

четирма, с. двима, двјема,

прима,

неширма. А у мущкоме иу средњем роду не склањају се ова бројипиелна име на никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употребљавају са суштествителним у род. јед., н. п. два распа, два брда; код два рас па, међу два брдан п. д. и у самом женском роду говори се овако (кад је име бројипелно са суіптествителним), н. ш. код двије жене иде неопран; пражио сам га у при куће;

„Преко при воде студене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о живопињама и ољудма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима претвори основно име два, три, че. пи ри, у суштествително двојица; пројица, четворица ***), па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, оспаје у род. млож., н. п. два јунака, двојице јунака, двојици јунака и тд. А у средњему роду, кад је говор о живим співарма, не говори се основно име готово никако, него се узме мјеспо њега самое тојно, н. п. двоје пил йһа, троје чељади, четворо ћец ё, петоро прасади (прасіца), дёт на еспоро чељади, двадес п и пе моро ћеце, придеспоро говеда, придесет и једно говече и т. д. ****).

Остала бројицелна основна имена до споп ине, и преко стотине до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на сушп. (која морају стајати у род. Млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п, пет јунака, пеп жёна, пепсе

*) Бекоји изоставе кашпо и, па говоре онако: двадесет један,

двадесе пдва и т. д. али је обичније са и. *) Да не рече какав језико поправипі ељ, да је ово (трие с ли, че

мръесп, шездесеті) подіон покварено: и Руси говоре и

пишу, придцатъ, шестьнадца пъ и т. д. ***) двојица, тројица, четворица и т. д. гонајвише се говори

о људма, а може се рећи ио оспіталім животињата, н. п. подај оној

двојици волова нека лижу соли и т. д. ***) Могло би се рећн н. і. два пелепа, при чељаде па, че.

шири $emeni a; али од четири до десет не говори се никако, него се основно претвори у самостојно, а сущ. узме род. млож.

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и четири човека, двадесет и пеп људи; спо градова, пепс в по пина села и п. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као шпио је мало прије речено.

С поминаииљада склањају се као и остала сушти..имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушп. остаје једнако у род. млож, , н. п. споина оваца, стоп ине оваца, с шо Пини оваца и т. д

2) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва при рода) у имен, јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, че пi ири, показују имена сушп. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен. млож., н. п. два човека, трика мена, че пири брда, двије воде, при горе, че пири жене и т. д. а пепс шесші, седам и л- д. показују имена сушт. (у сва при рода) у род. млож., н. д. пеш људи, пет жёна, седам сёла, осам весаха и Л. д. А кад се дође у броју на сложена сједан, два, три, че мирн, онда сушп. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, двадесет и два човека, двадесет и при човека, двадесе п и четири човека, двадесет и пеп људи и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјеспот основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое), троје (пірое), чепіворо (четверо) *), пепторо, шеспоро, седморо, осморо, деветоро, десепторо, једанаеспіоро, дванаеспоро (може се чупи идвоенаеспоро), при наестпоро, четрнаесторо, петнаеспоро, шеснаеспіоро, седамнаесторо, осамнаеспоро, деветнаесторо, двадеспоро (дваеспоро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и чепіворо, двадесет и пепторо, двадеселі и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и девепоро, придеспоро (трнеспоро, придесепiopo), чепіръеспоро (четрдесеторо), iieдесеторо, несеппоро (шездеселіоро), седамдесеторо, осамдесеторо, девeдeсeпoрo; сліо и једно, сто и двоје, спо и проје и т. д.

Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : И. двоје, проје,

четворо, Р. ДБога, πρόra,

чепіворга, д. двома двоме, πιρόιντα παρόνe,

четворма,

чепівөрме, проје,

четворо, з, двоје, проје,

четворо, Т. двома, прома,

четворма, с. дома, двоме, прома пірі ме,

чепкорма, четворме,

[ocr errors]

Као двоје склања се обојенобадвоје; као шроје све проје, а остала сва као че по воро,

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и остала прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него иу мушкoмe и у женском роду, н. і. проји јади; проја врата; пројечарапеи п. д. 5) Редна, која показују имена сушш. уред постављена , н. п. п

пр. ви, други, преки, че тврти и т. д.

први, други, треки и четврти, постала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пе ПI - и, шест - и (седми и осми избацују а), дeвe m-и; двадесеп - и, двадесет пет и, и пi. д. Али од стоп инеи од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) и овће се до десет у склањању претвори основно име, у мушком.

роду, у сушт. , н, п, пепт, пе порнце; шест, шесторнце и т. д. **) И тако сва остала имју на орои на еро, н. п. петоро или не.

перо, дванаес поро идванес перо и т. д. Мени се чини да е обичан је ово на оро.

и. п. смо двадесет и, приста педесет седми, петстотина деведесе осми; иљада двадесет прелии п. д.

Сва редна бројишелна имена (осим трећи) склањају се, у свалери рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а преки по другоме.

4) умложна, којима се одговара на питање коликогуб? или коликості рук? н. п. двогуб, или двоспiрук; прогуб, піросппрун, че творогуб, пешорост рук, двојак, пројак, и т. д. Ова бројнтелна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су поспала од самостојни бројителни имена с додатком губ или спі рук (осим двогуб, двоспрук, двојак; прогуб, трос труск, піројак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена првога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпут (мјесто једанпуп каже се и једном), двапут (двапуша), прил ўт (mpinўша), че пири пӯш (четири пута) ; пет пупіа*), шест пӱпан пi. д. 6) којима се одговара на пипіање који пупі? я. п. први пуп,, други пуп, прехи пупи пі, д. Као што се мјесто један 1 уп говори једном; піако се и мјеспіо први пум, други пут, прећи пуп, че врши пуши ш, да говори првом, другом, піреком, че півртом, пешом и п. д. и ово су права имена бројителна овога реда, а једанпуп, два пута; први пут, други пупи т. д. шу су по двије ријечи.

Ова се бројипилна имена не склањају, као ни остала на рјечија.

Бекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно млошпиво ствари, н. п. млого, мало, неколико, остали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упам. пити код неколико: какого, шпо два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. Млож», а женскога у имен. млож., ако испо инеколико Кад значи мање од петлі, н. п. неколика човека, неколика kee mа, неколике овце; а кад значи више од четири , онда показује сва имена сушп. у род. млож., н. п. неколико људи, деколико јаја, неколико оваца и т. д.

о мЈЕСтоимени у.

(de pronomine)

Мјестоименија су шесторогуба :

І која показују при лица: је, ми, он; повима ћемо узети у склаВању и

ІІ. Поврално себе, која се ево овако склањају:

јединствени број.

(мушк.) (женск.) (средњ.) и ја, mй.

дни (он) она. оно. Р. Мене, ме. мебе, me. њега, га. ње, је. њега, га. себе. Д мени (мене), мн. шеби (шебе), ши. њему, му. њој, јој. њему, му. сәби(себе, В. мене, ме. . мебе, ме. његаењга, њ) њу, је. (њега, га). себе, се. 3.

пи. т. мном.

щобом. њиме(њйм). њоме (њбм). њиме(њйм). собом. с. мени. шеби.

њему. њој, њему. . себи.

* у Бачкој и (фешто) у Сријему говори се пуши мјесто пуша, н,

цеш души, шест шу он и ш, д.

[ocr errors]
« PreviousContinue »