Акримандрит, m. ber rimanbrit, Archimandrita. Акримандритов, ва, во, дев Иrhi. mandriten, Archimandritae. Акриландритски, ка, ко, 1) arhi mandritisch, archimandritarum. 2) ady. arhimanoritif, more archimandritae. Aкшам, m. das vierte Gebeth der Türken, nach Sonnenuntergang, oratio quarta Turcarum, post solis occasum. Ал, т. биједа, напаст: ал ще не нашао. Ал*, adj. vide ружичаст. Ала, f. vide изод. Ала, f. víde аждаа: ало несила! Ала би лепо било, аб! wіе (фön wäre es, bone! deus quam esset praeclarum. Алај*, m. ein Zrupp Solbaten in Has rade, acies instructa, pompa militáris: "Туд ће поћи војска на алаје„Наредисе алај за алајем Алај - барјак,*, m. (ст.) діе Sectfahne, signum, vexillum : Алатљика, f. cin einjelnes Berijeng, instrumentum. Алатов, ва, во, девufes, rufi equi. Алаужа, f. vide, лапавица. Алвашан (говорисе и авлаптан), тна, Ho, weit, bequem (von Kleidern), amplus. Алвација* (алвација), m. Imalhänbler, qui vendit алва. Алдумашче, чеша, n. vid, алвалук. Алекса, m. ley, Alexius. Алексије, т. 2, Alexius. Алексинац, нца, m. мала варошица, између Ниша и Параћина. Алексиначки, на, ко оп Алексинац. Алем драги камен, (ст.): ,, Међ камзама алем драги каменАлемнија, m. (ber beilige) Шурін, Алемпије, m. Alypius. Али, 1) aber, verum. 2) vide или. Аљетина, f. augm. . аљина. Ама, aber, allein, sed. precis genus: "А у шанцу амаз проучишеАмајлија*, f. 1) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амајлија од пушке, од главобоље, од гроз нице и т. д. der Zalisman, signum magicun. 2) она кесица, или ку Ая , Аман*! Фагдon! Упаде! noli me ос cidere, serva me. Aмáнеm*, m. anvertrautes Pfand, depositum: аманет `ти Божји моја ђе ца, оставио код њега новце на ама нет; изјео туђ аманет. Амбар*, м. 1) дав Жадазіn, horreum, 2) прва капа, што се дигне кад се игра прстена. cf. прстен. Амбарање, п. дав Нитевен ber effen Жиße im Ringfpiel (indem man амбар дази ruft), levatio primi galeri in lusu annuli, cf. прстен. Амбараши, ам, v. impf. амбар гаден, dico амба Амбарнути, нем, v. pf. 1) дићи прву капу, кад се игра прстена, cf. прстен. 2) запросити ђевојку ђегођ, или друго што заискати, н. п. ја сам амбарнуо на једном мјесту. Амбарска, ка, ко, н. п. око, врата, des Magazins, horrei. Амбуља, 1. дугачка врећа, ein langer Sad, saccus longior. Амин! 2 men! атей! Амин да Бог да, Аминање, п. дав Иmenfagen, adpre catio. Аминати, ам, v. impf. Imen fagen, dico amen. Кад стари сваш (на свадби), или кум пије у здравље, онда сватови, све два и два, аминају, ш.ј. вичу: Стари сват чашу пије, Бога моли, амин! Amo, hieher, huc. Амрел, т. бer Regenfhirm, (öfferr. дав 21 mtell, na дeт lat. umbrella), umbella (major). Ан*, m. der an, deverticulum, Анашема (анатемаше), f. baš Unathem, Anathema: анате га маме било; анатемаше ђавола и Бегова и Мена. Анатемник, т. без Inathems werth, dignus anathemate. Анатемнице је дан! (fheiten germöhnlich biе Тонфе, ffatt анатемниче, weil fie fich ein gried if ф¢s Infehen дебеn wolen, wo kein 4, x, y, k, k, üblich ist; und diese Affectation ahmen die Anek doten satorisch nach). Анатемница, f. діе дев Хађеms mür= dig ist, digna anathemate. Анатемњак, m, vide анатемник. Англија, f. 1) England, Anglia, Britannia. 2) englisch Tuch, paunus Angli cus. Англијски, ка, ко, 1) engli{dh, anglicus, britannicus. 2) adv. englisch, anglice. Андра, m. (Рес. и Срем.) vide Андро. Андрак, m. Не знам који му је андрак (у Сријему и Бачк). Андрија, m. (cf. dpi; ?) noreas, An dreas. Андријаш, m. Andreas, Andreas. Анђелак, лка, т. һур. у. анђел. Аница, f. dim. у. Ана. Аничица, f. dim. 9. Аница. Анша, f. (у Сријему) ber Marthaufen, cumulus (terrae) terminalis. Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. Анџар*, m, ber Sanòfar, culter ma jor. Анџија*, ш. ber Sanmictly, dominus deversorii. До! interj. fapperment! vah! До мој брајко! доно (а оно), fo, bann, -, igitur, at: ако није тако, а оно је овако; ако не ћеш ти доћи мени, а оно ћу ја шеби. Апашека, f. діе Xpothete, apotheca, pharmacopolium. Апатекар, m. der Wpotheter, pharmacopola. Апатекарев; ва, во, дез Xpotheters, Апатекаров, ва, во, pharmacopolae.. Апатекарски, ка, ко, 1) Hpotheter, pharmaceuticus. 2) adv. apotheterif, more pharmacopolae. Апс m. der Arrest, custodia: y ancy Аптик, m. ber ittihftrauh, samkucetum cbuletum. Aпmикa, f. ein Attichstengel, ebulum. Аптов, ва, во, н. п. лист, 2ttich., ebuli Аптовина, f. деr ittihffraud, sambuci ebuli. Апустол, т. 2lpoftel, apostolus. Апустолски, ка, ко, 1) apoftolife, apostolicus. 2) adv. apostolisch, apostolice. Отишао апустолски, ш. ј. пјешице, per pedes apostolorum. Апшење, п. дав 2lrretiren, custodia. Ap*, m. der Pferdestall, stabulum equorum. cf. коњушница. Арад, m. Stabt im Sanat. Арадски, ка ко, во Арад. Арађанин, т, човек из Арада. Арам *, т. проклество, (дав Ве gentheil, . алал), lu! male vortat: арам ши била со и љеб, што си изјео код мене! Арамбаша*, ш. поглавица ајдучки, ber Räuberhauptmann, dux latronum. Арамбашин, на, но, без Кäuber. hauptmanns, ducis latronum, Арамбашовање, т. дав арамбаша feyn, imperium latronum. Арамбашоваши, шујем, impf. арамбаша јерn, imperito latronibus. Арамија, m. ber Räuber, Dieb, fur, latro (mit niederträchtigem Nebenbe griff, während bеr ајдук і пірат). Аранђел (говорисе и аранђео), т. Der Srsengel, archangelus: свети шестокрили аранђеле! закрили ме Брилом твојим (кад се моле Богу). puer maurus. Арар, ш. врећа од костријети, сin Sack von Ziegenwolle, saccus e lana caprina. Арарина, f. augm. v. apap: „Погледајде арарино моја „Што ти чини болесница твоја Арати, ам, v impf. plünbern, expilo, Apamoc, (dpáros) verflucht, hol's der Teufel! in malam rem! Apamoc ra било; Аратос ти кирије, сиђи ми с кола. Аратос ти поскура, не прди ми по цркви. Аратосиљање, п. das zum Teufelwünschen, detestatio. Аратосиљатисе, амсе, v. r. impf. нога или чега, etmaš zum Zeufel müns schen, detestor aliquid, exsecror. Арач*, m. bie Kopffleuer, tributum, exactio capitum. cf. главница. Арач*, арча, m. bie lušlage, expeusa, cf. трошак. Арачлија*, m. der Kopffteuer - Sinnehmer, exactor tributi. Apca, alba Аргашовати, шујем, v. impf. taglob. nern, mercede conduci, laborare." Ардов, т.рав aß, dolium. cf. буре. Ардовић, m. dim.. ардов. Аренда, f. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ber Фафt, redemtio, con. ductio: узео под аренду. Арендатор, т. de päer, redemtor. Арендаторов, ва, во, без ähter, redemtoris. Арка*. f. ber Rüđen, dorsum (im Kleide), vide Aeha. Арлакача, f. ein lärment luftige Trau enzimmer, femina tumultuosa. Арлање, п. дав ëärmen (ber Kinder), tumultuatio. Арлати, ам, v. impf. lärmen, tumultuor. Арнаутин m. der Arnaut, Albanese, Albanus. , Арнаушиши, им, v. impf. zum Henau= ten machen, facio esse Albanum. Арнаутитисе, имсе, v. r. impf. cin Arnaut werden, fio Albanus. Арнаутка, f. 1) bie Urnautinn, Albaца. 2) cine Xrnautinn, (let langer Flinte), telum albanum. Арнаушлук*, m. Арнаушска земља, Albanien, Albania. Арнаутовац, бца, m. Арнаутски пиштољ, діе абаперифе Фіßole, telum minus Albanum. Арнаутски, ка, ко, 1) 2{\banefer, albanus. 2) ady. albanesisch, albani. more Арнаућење, п. baš Шбанійсен, mutatio in Albanum. Арнаучад, f. (coll.) junge Hrnauten. Арнауче, чета, u. ein loanefer Kind, puer albanus. Арњеви, m. pl, baš Даф eines (fonft offenen) Bauernwagens, von Stäben und einer Rohrmatte darüber, teetum currus rustici. Арпаџик*, m. eine Hrt wieбензин Арсица, m. dim.. Арса Аршица, 1. dim, . аршија. Архимандрипіски, ка, ко, vide акримандритски. Арчење, п. дав Berzehтеп, Весосам chen, consumtio, absumtio. Арчити, им, v. impf, феóгаифен, absumo. Асна, f. (по Сријему и по Бачк.) ber Пивет, еwіnn, utilitas, cf. вајда, Аснити, им, v. impf. nußen, prosum. Аснови, та, то, nüşli, utilis. Acпa, f. der Hautausschlag, pustulae. Аспида, f. bie Biper, Dtter, aspis: cf. сто. (von зла као аспида (реку злој жени). Астал, т. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.) ber if, mensa, Асталчић, m. dim. 9. астал. Acmáр *, т. дав Unterfutter Baumwolle), munimen vestis. Асура*, f. vide рогожина. Acyρunja, m. der Mattenflechter, qui tegetes plectit e scirpo Асурџијин, на, но, бев Mattenmaфeкв, tegetum confectoris. Am**, m. das arabische Roß, equus arabs. С туђа ата усред блата. Атанацко, m. Ithanas, Athanasius. Агање, n. baš loten, attentio. Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Ашати, ам, v. impf. (ahten ?) марищи, или приањати зашто, аф ten, attendere: да ти аташ за тим, то би ти научно. Amarираши, ам, v. pf. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) an greifen, aggredior. cf, удариши. Атибур, т. кожа од црне овце, што се меће на седло кад се јаше. Ашкиња, f. vide бедевија, * Атлија m. vide коњик (који јаше на ашу). Ато (д. г. в то), Пеђ да! en: кад ја тамо, а то њега нема. Атски, ка, ко, 1) einem Ebelroges mäß, equi arabici. 2) adv. wie ein am, more equi arabici. Атула, f. baš Sefimfe, cymatium. Ака, т. (Рес. и Срем.) vide Ако. Аћим, т. Коафіт, Joachim. Аћима, f. Goamima, Joachima ? Ако, т. (Ерц.), һур. 9. Аким. Аферим*! Бгаво! bravo! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун*, т. дав Opium, opium, AX! interj. ach! ah! cf. a! Аца, m. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim. on Алекса. Ацо, т. (Ерц.) һур.. Алекса. Аче, чета, n. ein junger am, arabi= fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Art dehnenden Sprechens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе, v. r. impf. дебеи schrechen, diduco vocés. Ацаип*, m. under, prodigium ! Апамија*, f. unerfahren (aus Su gend), inexpertus, rudis (auch vom Pferde). Аџија*, m. ber Pilger, (hrift ber in Jerusalem, oder Türke, der in Mekka gemefen if), peregrinns religionis ergo. Аџијин, на, но, без даòфі, peregrini religionis ergo. Аџијница, f. bie Trau eine Бафі, 2) adv. wie ein Hadfchi, more peregri- Аџилук*, m. vie Pilgerfhaft, Pilger, teije, peregrinatio religionis ergo. Апинедомак, m. (tomif) ein Pilger, der aber nicht bis an das Ziel seiner Walfahrt gegangen, peregrinator sacer imperfectus, mendax. Ано, т. һур. . аџија. Апуван*, m. ber Liebling, Sanутебев, scortum, puer. Аша*, f. 1) vide абајлија. 2) ударити у ашу, abläugnen, initior. Дон је аша, дотле кућ ућа наша. Ашање, п. дат loläugnen, infitiatio. Ашаријаст, ша, то, vide несташан. Ашиковати, кујем, v. impf, с ким, caveffiren, blandiri alicui, amores habere. Ашлук*, m. bie Untoften, sumtus. Ашлучење, п. дав Beffreiten der Un= Eoften, sumtuum aut victus subministratio. Ашлучити, им, v. impf. beftreiten, sumtum suppedito. Ашов, т. гвоздена лопата, діе еі ferne Schaufel, palla ferrea. Aшma Ашто? АШТО (по Ерцеговини) was? quid? / Ашчија*, m. vide кувар. Бог срећу дијели, а ашчија чорбу. Ашчијин, на, но, бев Кофе, coqui. Ашчијница, f. a) vide куварица. 2) діе Küche, culina. Ашчилук *, m. bie Kochtunit, bіе до cheren, ars (res) coquinaria. Баба, Б. аба, f. 1)очина, или материна мајка bie Großmutter, avia. 1) сгнара женаaltes Beib, vetula. 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде; али је тако баце, да одскаче повр воде. Баба, т. (Рес. и Срем.) vide бабо. Баба клисара, f, баба, што мијеси поскурице, діе укази, діе дав Com munionbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. Бабајко, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо: „Мој бабајко не слушам те стари. „Камо Раде мој мили бабајко? Бабак, бапка, m. на косишту онај Дршчић, што се држи руком за њега кад се коси (у Сријему кажу руцељ), біе Genfengriffe, capuli ід manubrio falcis foenariae. Бабетина, f. augm. . баба. Бабин, на, но, ber Großmutter дево rig, aviae. 2) der alten Frau gehörig, vetulae. |