Господовање, n. bas Leben wie eines господин, vita splendida. Господовати, дујем, v. impf. Себеп wie ein Herr, splendidam vitam dego. Господски, ка, ко, 1) Den Serrn gehö. rig, dominorum. 2) adv. mie ein господин, domini more. Господство, f. vide госпоство. Госпођа, f. 1) bie Grau, Dame, domiпа. 2) велика и мала госпођа, ber kleine und der große Frauentag, festum assumptionis, et natale B. M. V. Тоспођин, на, но, ber Frau, dominae. Госпођин дан, m. vide госпођа 2. Госпођица, f. dim. v. госпођа. Госпођица, f. cf. Златоје. Госпожда, f. (cm.) помози госпождо жива Богородице (кад се моле Богу)! vide госпођа. Госпоја, f. vide госпођа. Госпојин, на, но, vide госпођин. Госпојина, f. велика, или мала, vide госпођа 2.

Госпојица, f. dim. . госпоја.
Госпоство, п. baš Serrenthum, do-
Тоспоштина, f. minatus.
Госпр, т. (іт herze, mit einem Тебен
Дедаnteп ап прднути) flatt господар.
Гост, m. ber Bajt, hospes: отишао
у госте. Ако не буду гости бијес-
ни, не ће бити кућа тијесна.
Гостиница, f.

(у Сријему у Бачк, и у Бан, пасуљ ), die Fafole, faseolus vulgaris Liun. Граб, т. діе ерифе, carpinus betu lus Linn.

Грабанцијаш, m. cf. врзино коло. Грабанцијашки, ка, ко, 1} Serenme. fleri, veneficorum: узе оно његово грабанцијашко јапунце 2) adv. herens meisterisch, ut veneficus, ut magus. Грабеж, m, ber aub, rapina. Tрaбuk, m. der Weißbuchenwald, carpinetum (? Linn.)

Грабити, им, v. impf 1) greifen, rafo fen, rapio. 2) rechen, pectine colligo foenum.

гpaбuk, m. eine junge Weißbuche, carpinus betulus Linn.

Грабље, f.pl. (quф грабуље) дег Хефен, pecten foenarius. Све су грабље, нема вила, её Пиò lauter &goiten, nonnisi sibi favent.

Грабљење, п. 1) дав Raffen, raptus. 2)дав

Rechen, collectio ope pectinis foenarii. Грабов, mein, carpini betuli. Грабовина, f. Beißbuhenbols, lignun carpini betuli Linn. Грабуље, f. pl. vide грабље. Град, т. діє Setung, arx. Град, т. туча, деr Pagel, grando. Градачац, чца м. град и варош у

Босни :

rium.

Гостити, им, v. impf, bewitthen, convivium praebeo.

Гоститисе, имсе, v. r. impf. gaftma len, couvivor.

Готов, ва, во, 1) bereit, paratus. 2) baar (Geld), praesens, paratus Готовина, f. bie Baarihaft, ресиnia

numerata.

Готовити, им, v. impf. н. п. вечеру, ручак, bereiten, paro.

Готовљење, п. дав Bereiten, praeparatio.

Готово, beinahe, faft, fere: не маготово ни једнога; готово не зна

ништа.

Touka, f, der weibliche Gast, hospеs, hospita.

Тошђење, п. дав Baftiren, convivatio, Гошћин, на, но, ber Gaftfreunbinn, hospitae.

Гра, ш. (у Ерц. и граг), граа или гра

Barten, hortus. 3) augm. von град. Градиница, f. dim. v. градина. Градити, им, v. impf. 1) тафen, ver fertigen, condo, н. п. опанке, кућу цркву, мост, гусле, гадље, седло и т. д. 2); (у Сријему и у Бачкој) і, q. јебати, futuo : градио му маглерГрадишисе, имсе, v. г. impf. 1) fid

etmaš maфen, es fpielen: гради се да је учен. 2) није лијепа, него се гради, пе mint П Градић, m. dim. v. град. Градишка, f. (нова и стара) in ге flavonischen Grenze.

Градиште, n. beißt ein Stäbthen an der Donau, zwischen Ram und Golubaz, mit Ruinen.

Градски, ка, ко, н. п. врата, stuugs, arcis.

Грађа, f. (coll.) дав Ван. Material,

materia.

Грађанче, чета, n. ein junger Seung bewohner, juvenis ex arce.

Грађење, баз Mahen, confectio.

Грашка, f. ein Safolenforn, granum fa

seoli.

Грашчица, f. dim. . грашка.

sen, crocito:

,,Не виј вуче, не гракћи гавране: Не плаши ми по гори јунака Грана, f. Der Sweig, frons. Гранат, т. бес Granat (Stein), lapis granatus.

Гранат, та, то, äftig, ramosus. Граница, f. 1) eine Art Side, quercus geuus. 2) Sränge, finıs, limes, cf. крајина..

Траничар, т. (у Сријему и у Банату) der Gränzer, miles limitaneus. Траничев, ва, во, н. п. жир, son der граница Сіфе, certae quercus. Граничевина, f. baš ol son dг граница - iфе, lignum certae quercus. Граничење, n, vide међење. Граничити, им, v. impf. gránjen, finilim is sum. cf. међими. Гранули, не у. pf. berborjtrahlen (von der conne), effulgeo:

„Грани сунце да огријем руке „Ни свануло ни сунце грануло Гранчица, f. dim. 9. грана. Грање, п. (coll.) die Biweide, frondes, Граов, ва, БО, Н. П. ЛИСТ, чорба, Xafolen, faseolinus (?). Граовиште, п. Ufer, auf dem afolen ge= bout gerpefen, ager,olim faseolo consitus. Граораслі, та, то, шарен као да је граом посут (н. п. кокош, очи), buntscheckig, varius. Трабровина, f. baš Safolentroh, stramen fascoli.

Грасуљ, m. in ber inefbote som Зigeu. ner, ber auf bie Brage, об er граа обег пасуља eljen wolle, antwortete: грасуља (д. і. Бендез, гра ипд пасуљ). Грачаница, f. варош у Босни :

„И касабу равну Грачаницу Грачаница црква, f.

„Збор зборила господа ришћанска „Код бијеле цркве Грачанице Траша, 1. һур. 5, гра: да ти да мајка граше (жене говоре ђеци). Грашак, шка, m. bie Srbfe, pisum. Грашара, f. (Fomifch) bie Bohnenflinte d. i. der Hintere, telum fabis plenum 1. e. podex crepitum edens. Трашина, f. augm. . гра,

Грбав, ва, во, höderig, gibbosus.
Гобина, f. vide леђа.

Tore, m. eine Art Flußßisch, pisciculi

genus.

Гргур, m. Gregor, Gregorius. Гогутање, п. даš Sirren, gemitus. Гоr mати, гућем, v. impf gieren, Гргінути, нем, v. pf. j gemo. Грдан, т. Тапивате, пomen viri. Грдан (грдан), дна, но, äßlich, foedus: ,,Ако пије у меани вино,

, На грдне му ране излазило Годиши, им, v. impf. häßlich тафен,

foedo.

Грдитисе, имсе, у. r. impf. einander
fhimpfen, conviciari invicem.
Грдоба, f. bie Säßlichteit, turpitudo.
Theme, n. das Häßlich machen, das
Schimpfen, foedatio.

Гребање, п. даš Âralden, vulneratio ope unguium.

Гребати, бем, vide грепсщи. Гребатисе, бемсе, vide грепстисе, Гребен, m. 1) bieråmpel, carmen, 3) die Schultern des Pferdes humeri e quini. 3) der hervorragende Theil ei nes Feilen Felsen, promontorium, wie bei Пореч.

Гребенаља, f. bie Stämplerin, carminstrix.

Гребенање, п. дав Ærämpeln, carminatio.

Гребенаши, ам, v. impf. trämpeln, car

Гребта, f. (Рес. и Срем.) vide гриjoma.

Грепсти, ебем, v. impf. Fraßen, Fral len, scabo.

Грепстисе, ебемсе, v. г. impf. Frallen, scabo : гребесе мачка, діе be Fralt. Греш, m.

Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) viде грешан.

Грешење, п. (Рес. и Срем.) vide гријешење.

Грецями, им, (Рес. и Срем.) vide гријешиши.

Грешишисе, имсе, (Рес и Срем.) тіде гријешитисе.

Грешка, f. (Рес. и Срем.) vide гријешка.

Грешљика, f. baš Gröfhel (ber Dreyer), numuli genus.

Грешник, m, (Рес. и Срем.) грјешник.

Грешница, f. (Рес. и Срем.) грјешница.

vide

vide

Tpisa, f. die Mähne, juba. Гриваст, гла, то, н. п. пас, weiß um den Hals, collo albus.

Гривна. f. 1) гвоздена карика, што Држи косу за косиште, бег Senfenring. 2) наруквица (сребрна, злагина или од пиринча), дав Игт band, armilla.

Гривњаш, т. т.ј. голуб, діe größere
Art der Holztauben, palumbes.
Гриво, m. ein Munð mit einem weißen
Kranze am Hals, canis collo albo.
Tpiima, f. das Bauchgrimmen, tormina.
Гриз, т. дав batoverbaute Sutter im
Жаден, 3. Б. дев Dofen, pabulum
indigestum.

Гризење, п. baš Beißen, Sffen, morsus.
Гризина, f. augm. v. гриз.

Гријак, т. Танина, nomen viri. Гријање, п. (Ерц.) дав Васmen, cale

factio.

Тријати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) men, calefacio. 2) сунце грије, [eint, lucet sol.

Грије, грија, m. (Ерц.) bie ünde, peccatum.

Гријешан, шна, но, (Ерц.) vide грје

шан.

Гријешење, п. (Ерц.) дав Günðigen,

peccare.

Гријешити, им, v. impf. (Ерц.) fün= діден, рессо: не гријеши душе. Гријешитисе, ямсе, v. г. ішрі. (Ерц.) fündigen, ,рессо.

Гријешка, f. (Ерц.) кад се уводећи у бедо прескочи један зубац. Гријота, f. (Ерц.) vide грије. Гристи, гризем, v. impf, beißen, mordeo.

Грјещан, шна, но, (Ерц.) 1) fünbig, peccatorius (?), improbus. 2) грјешно Aujeme, unschuldig, innoceus. Грешник, т. (Ерц.) der Günder, pec

cator.

Грјешница, f. (Ерц.) bie Günberin, peccatrix.

Tpk, m. der Grieche, Graecus.
Гок (comp. грчі), ка, ко, bitter, amarus.
Гркиња, f. біе Srichin, graeca.
Гркљан, m. bie peiferähre, oesophagus.
Гркнути, не, у. impf. etwas bitter seyn,
subamarus sum.

Грлат, та, то, ber @hrenhals, cla

mosus.

Грлашце (грлашце), n. vide гръоце. Голиши, им, v. impf. umarmen, amplexor.

Грлитисе, имсе, v. r. impf. fih umdre
men, invicem, se amplecti.
Грлић, f. н. п. у пушке, или у олбе,
1) der Hals der Flasche, collum la-
genae. 2) das Ende des Flintenlaufs,
extremum canalis ignivomi.
Голица, f. bie Zurteltaube, turtur.
Голичић, т. дав Junge ber Zurteitaube,
pullus turturis.

Грличица, f. din. . грлица.
Голичји, чја, чје, ber Zurteltauben,

turturum.

Грло, п. 1) діe Burgel, guttur. 2) bie Stimme, vox, guttur: има "лијепо грло. 3) дав Stud, caput: има десем грла говеда на рани. 4) bie Хо= re vom Strumpf, fistula, canalis tibialis.

Грља, f. hур. 5. грлица.
Грљење, п. дав Umarmen, amplexatio.
Гом, m. eine Hrt Cime, quercus genus.
Грмак, m. ber ichenwalo, quercetum.
Грмина, f. augm. 5. грм.
Гемиши, ми, (Срем.) vide грмљети.
Грмић, m dim. son грм.
Грмљава, f.

Гемљавина, г. дав Донnern, tonitru.
Грмљети, ми, v. impf. (Ерц.) доппен,

tono.

Грмов, га, во, ber Side, ihen», quercinus. Грмовина, f. baš іфеньoly, lignum quercinum,

Грнало, п. даска насађена на дрво, као грабље, те се жито грће на губну (у Бачкој), eine et Хефеп,

rastri genus.

Грнац, нца, т. 1 (доље преко МоГрне, нета, n. dim. рабе) декopf, olla. vide лонац.

Гонути, нем, v. pf. zufammen{$arren, corrado.

Гричара, f. (доња и горња) Два села у Јадру. Више тије села на једном брду (које се зове Гњила Срео

сам га код Гњиле —) копа се лончарска земља, а лонци се сад граде у другом селу (у Коренити) више Тричаре. У тој околини сад не зна нико што је грнац, него сви говоре лонац.

Гроб, т. даб Srab, sepulcrura.
Гробак, пка, m. dim. . гроб.
Грабље, п. дег Bottešafer, coemeterium.
Гробница, f. рака, діе Grabhöble, se-
pulcrum.

Tpombe, n. (coll.) die Trauben, uyaca

„Грознијем се сузам3 упрљало

грозне сузе ваља

Грозд, т. діє Zraube, uva.

Грозда, f. һур. . Гроздана.

Грочански, ка, ко, son Гроцка.
Грош, т der Piafter (von 40 Para),
monetae Tarcicae genus.
Грошић, т. der (deutsche) Groschen,

grossus (monetae germanicae genus). гpraье, n. das Zusammenscharren, cor

rasio,

Готами, грћем, v, impf. zufammen scharren, corrado.

Груб, ба, бо, деб, crassus.
Грубан, т. Mannoname, nomen viri.

minae.

Граздан, зна, но, cf грозан 1. Гроздић, m, dim. 9. грозд. Грозитисе, имсе, v. r. impf (фандеси,

horreo.

Грозница, f. дав Bieber, febris. Грозничав, ва, во, bеft, febriculosus. 2) Bieber verurfa end, febrifer, 1. 3. вода.

Троитање, п. дав Kaffeln ausgefchütte.
ter Nüffe, strepitus nucum projectarum.
Тройщати, ићем, v. impf. н. п. грон-
ћу ораси, caffeln, coucrepito.
Троктање, п. vide грактање.
Троктати, грокћем, vide гракташи.
Гром, m. ber Donner, tonitru.
Громила, f. vide гомила.
Тромилање, n. vide гомилање.
Громилати, ам, vide гомилаши.
Громилатисе, ласе, vide гомилатисе.
Громовий (громовни), на, но,

Н. П.

стријела, де Donnerfeil, fulmen. Громовник Илија, m. ber Donnerer Slias, Elias tonans (cui tonitrus obtigere in coelis):

viri.

Грубиша, т. Таппвиаmе, nomen viri. Tpy6oha, f. die Grobheit, crassitudo. Грување, п. 1) дав Ягафен, 3. 3. дег

Kanone, sonus tormenti. 2) das Schla. gen mit Krachen, verberatio. Грувати, ам, v. impf. 1) framen wie die Kanone, tono. 2) schlagen mit Kra chen, percutio cum sonitu. Груда, f. Der Mumpen, gleba: груда сира, снијега.

Грудање, п. дав Berfen mit nee
ballen, lusus pilis niveis.
Грудашисе, амсе, v. r. impf. fi mit
Shneeballen werfen, ludo pilis niveis.
Грудца, f. vide груда.

Груди, груди, f. pl. vide прси,
Грудица, f. dim. 9. груда.
Гружа, f. Begend in ber Шумадија,
Груја, m. (Рес. и Срем.) vide Грујо.
Грујица, т. Тапивате, nomen viri
Грујо, т. (Ерц.) һур. . Грујица.
Грумен, т. н. п. соли, земље, дет
Klumpe, gleba.

Груменчић, m. dim. 9. грумен.
Грумење, п. (coll.) Alumpen, glebae.
Грумичак, чка, m. vide груменчић.
Грунути, нем, v. impf. 1) erframen,

concrepo. 2) mit Krachen schlagen, cum strepitu percutio.

Грушање, п. дав äfen ber Ліф, соаgulatio lactis.

Грушашисе, шасе, v. r. impf, m. "млијеко, gerinnen, cogi. Грушевина, f. geronnene Mil, laç coagulatum.

Грцање, п. дав Baten (3. 23. in boђeн Schnee), incessus ut per altas nives. Грцами, ам, v. impf. maten (in boђen Schnee), incedo ut per altas nives. Fpu, m. der Krampf, spasmus: yeamu ми грч ногу.

г'рчâд, f. (coll.) junge Griechen, graeca juventus.

T'pчaдuja, f. (coll.) die Griechen, das Griechenvolk, Graeci.

Ipчe, ema, n. das Griechlein, graeculas. Toчêье, n. 1) das Zusammenrunden, contractio, 2) das Vergriechen, mutatio in graecum.

Гочина, f. augm. 9. Грк. Трnна, f. die Bitterkeit, amaritudo. Трчнши, им, v. impf. 1) einziehen, contraho, corrugo. 2) gräcifiren, facio graecum.

грчишисе, имсe, v. r. impf. 1) zufam. menschrumpfen, corrugor. 2) sich zum. Griechen machen, simulo graecum. Tрчkîî, kа, kо, 1) griechisch, graecus. 2) adv. griechisch, graece. Гршпишисе, имсе, v. r. impf. aneteln,

nauseam moveo.

Гръоце, n. dim. . грло.

Губа, f. шуга, ber Åusfaß, bie Каиде, lepra.

губав, ва, во, ausfähig, leprosus. Пубаваш, впа, m. ein Raudiger, Aus. fatiger, leprosus.

Губаљ, m. Die Brinòmäßre, equus porriginosus.

Губање, п. 1) baš Vušíäßig werden, lepra, contagium leprae. 2) das Kraßen, frictio.

Губатисе, амсе, v. r. impf, 1) auslästg werden, lepra corripi. 2) fich Fragen, (als wenn man aussäßig wäre), шma ce гyбam, fricari.

Губер, т. покривач од вуне, као ће6e, eine große Bettdecke, stragulum. Губере жене саме чу код куће. Tỳбumи, им, v. impf. i) verlieren, perdo. 2) hinrichten lassen, interficio. губиmисе, имсе, v. r. impf. fich verlieren, 2) mager werden, macresco. Fyбnua, f. der Theil des Thiergesichtes, an dem die Nase und der Mund befindlich, os animalium, nempe bovis, equis 'ovis, caprae, canis. губьêíе, n. 1) das Verlieren, perditio, 2) das Hinrichten, trucidatio. Губо, m. vide губавац.

Tувно, n. die Dreschtenne, area.

TVдaxo, n. der Fidelbogen, plectrum (?).

T

Гудење, п. (Рес.) vide гуђење. Гудети, дим, (Рес.) vide гуђети. Гудило, п. (у Сријему) vide гудало. дити, им, (Срем.) vide гуђети. Tyдaва, f. 1) der Ton der (serbischen) roßhärenen Geige, sonus fidium., 2) ein dumpfer Schall z. B. entfernter Kanoцеп: стоји гудљава топова. Fyaypa, fein cuges und tiefes That, Tallis augusta,

Гужвача, f. m.j. пита, ber Strubel (eine Speise von gewickeltem Teig), cibi genus.

: пре

Гужвица, f. dim. v. гужва. Tymeшe, n. das Kriechen z. B. der Kins der, so daß der H*** *** oben erscheint, reptatio, ut podex appareat. Tŷs, m. der Hinterbacken, clunis: •мећесе с гуза на гуз. Гуза, f. һур. . гузица. сf. језа. Tyзam, ma, mo, mit großen Hinterbas den, clunibus magnis praeditus. гýзиmисе, имсе, v. г. impf die Hinterbacken zeigen, monstrare clunes. Гузица, f. задњица, стражњица, ду пе, шупак, пряно, ber After, podex. Гузичетина, f. f. augm. 9. гузица. гyзnчина, Гузичица, f. dim. 9. гузица. Гузни, на, но, н. п. пријево, кость, was zu den Hinterbacken gehört, clunium.

}

Tyз0а, m. Großarsch, ampli podicis. Гуја, f. діе hlange, serpens. cf. змија, гуju, нa, е, Schlangen, serpentum.

Tyjuk, m eine kleine Schlange, parvus

serpens.

Tyka, f. 1) das Girren der Tauben, gemitus columbae. 2) ein Auswuchs am Leibe, gibbus. 3) гука труда, зла ma, der Klumpen, inassa.

Тукаше, п. 1) das Girren, gemitus. 2) Das Raunen, murmuratio.

гукamи, гучем, v. impf. 1) girren, ge

mo. 2) raumen (einander in die Ohren), in aurem dico, murmuro: нçшшо лу◄ ди гучу.

Tунушn, нем, v. pf. 1) girren, inge,

mo. 2) ins Ohr raunen, murmuro in

aurem.

Tyлuдбa, f. die Ausschälung (des Kus furuz), excorticatio (?).

гýлиши, им, v. impf. 1) schinden, exs cortico. 2) ausschälen (den Kukuruz), 3) schälen (den Baum. 4) saufen, pota: шта гулиш толику водурину? Гулитисе, имсе v. r. impf. plärren; шта се гулиш? (каже мати ђете. ту над лілого плаче).