гуьеше, п. das Schinden, Schälen, Plärren, excorticatio, ploratus. Tунrýдa, f. der Tumult, das Getöse, vociferatio, Тундорêже, п. das undeutliche Daher. fummen, cantillatio. гундоришн, им, v. impf. unverständlich daherfummen, cantillo. TV, m. eine Art Mantel, pallii getus. Гуња, f дуa, mуa, die Quitte, malum cydonium. Туњац, њца, п. vide гуњ. Тіњина, f. augm. v. гуњ, Гуњић, m dim угую. Гуњски, ка, ко, н. п. крпа, ein Stüd гуь auf einen Mantel, panneus, e panno гуњ. T Tрав, ва, во, gekrümmt, incurvus. ypame, n. das Stoffen, trusio. граши, ам, v. impf. stoffen, trudo. Typаmиce, амce, v. r. impf. stoffen, trudo. Турбет*, Ider nomadische Zigeuner, Гурбеташ, т. Ziagarus nomadicus. Гербешин, т. Typбеmка, f. nomadische Zigeunerin, Zingara nomadica. Tурбеmсk, kа, KO, 1) nomadisch, wie die Zigeuner, vagus more Zingarorum. 2) adv. nach Art der herumwandernden Bigeuner, more Zingarorum vagorum. Typбeчâд, f. (coll.) junge nomadische Zi qeuner, juventus cingarica nomas. Гурбече, чета, n. ein junger Xотабе, cingarus vagus juvenis. Гурење, п. дав Зufammenziehen bor Kälte, contractio prae frigore. Typẩm, m. глac пpacekи, das Grunzen, grunnitus. Typimame, n. das Grunzen, grunnitus. Туритами, ричем, v. impf, grunjen, grunnio. Typиmucе, vce, v. r. impf. sich zusam. menziehen (vor Kälte), contrahi. Tурimнуmи, нем, v. pf. grunzen, grunuio. Гуркање, n. dim. v. гурање. Гуркаши, ам, dim. 9. Гураши. Fyркашисе, амce, dim. v. rypаmнсé. Tv урнуми, нем, v. pf. anstoßen, offendo, Typo, m. (verächtlich) m. j. кoju je гypaɛ. који гурав. Гуса, f. һур. 9. гуска (особито кад вабе гуске: гуса, гуса, гуса!). Týсак, ска, m der Gänser, anser mas. гусенипа, f. (Рес. и Срем.) vide ry. сјеница. Tycjeнmma, f. (Epy.) die Raupe, eruca. I'vсka, f. 1) die Gans, anser femina. 2) eine große länglichte Semmel, panis Гуто, m. m. ј. који је гупав. Týmovême, n. das Verbergen unter dem Kleide, abscousio. Гутољиши, им, v. impf. савијати што у гуку, или под скут, an ei nem Leibe etwas verbergen, so daß das durch eine гyka entsteht, in sinum condo. гушáье, n. das Hinunterschlingen, devoratio, deglutitio. гупaДи, ам, v. impf hinunterschlingen, devoro: да се овђе гупало, не би се овђе пуцало fagte vie Bigeunerin. als man ihr verwies, daß sie die But: ter, die man ihr, um die gesprungenes Lippen zu heilen gegeben, hinunter ge= schlungen. Tynnyши, нем, v. рf. hinunterschlingen, devoro. Гучево, n. ein Sebirge in ber наија Zvornik, am rechten fer der Drina. Гучење, n, vide гутюљење. Гучити, им, vide гутољити, Tyma, f. 1) der Kropf der Vögel, gut tur. 2) i. e. rpao, die Gurgel, guttur, 3) der Kropf der Menschen, struma. Гуша, m. (рес. и Срем.) vide гуше. rua, f. die Kropfige, strumosa. Tшaв, ва, Bо, tropfig, strumosus. Гушавац, вца, ш. извор код Лозикце (на лијевом бријегу ријеке Шпінpe). Tyшeme, n. das Ersticken, suffocatio. гушuиmи, им, v. impf. ersticken, sufoco. Týшnшисе, имсе, v. r, ampf. ersticken, suffocor. Tyшчèmина, f. augm. v. гуcка. Tymunkи, m. pl. junge Gänse, anser culi. Гушчица, f. dim. 9. гуска. Д. Да, 1) bá$, ut, 2) ja, ita, 3) да ка Ko, allerdings, omnino. 4) да ако, ja, wenn, ita si-, Aa ako He, viel: Teicht audh nicht (man münft, а nit-), да ако удари киша, тепи e reqnet, да ако не удари киша, aber vielleicht regnet es nicht. 5) als Ausruf ber23ermunderung: да чудно ти га превари! да лијепа ти је јади је убили! Дабар, бра, т. ber Biber, castor. Дабижив, т. Mann name, nomen viri. Дабо, т. 1) Тапионате, nomen viri. 3) роми дабо, der intende Zeufel, diabolus claudus. * Дава f. vide тужба. Давало, m. der gibt, dator. Кад које Дијете да што другоме, па опет узме натраг, онда му ђеца говоре, или пјевају: „Давало узимало, С кокошима спавало, Кокощи га липале Давање, п. дав eben, datio. Давати, дајем, v. impf. дебеn, do. Давид, м. Дамід, David. Давити, им, v impf. würgen, jugulo. • Давитисе, имсе, v. r. impf. erfaufen, = suftocor. Дављење, п. дав Bürgen, jugulatio. Давнашњи, ња, ње, von lange ber, men, concentus. Давуџија *, m, ber läger, accusator. EДaдà, f. Mama! mater. Дадија, f. | дав Æіповтäðфен, діе Дадиља, Г. Rinofrau, ancilla curans. parvulos. Дажда, f. (ст.) vide киша: "Да не падне дажда из облака, „Плаа дажда, нити роса шија Ãàuja*, m. der Prätendent, Vertriebene, Emigrant, exul (redux et ultor): „То гледају Турци Бијограци „И из града сви седам данја Дайјнски, ка, ко, 1) Dai-, exulum. Дайски, ка, ко, 2) wie etn Dai, daji more. die. Данашњи, ња, ње, heutig, hodiernus. Дангуба, f. ber Beitverluft, jactura temporis. Дангубан, бна, но, н. п. посад, maš viel Zeit verlieren macht, temporis jacturam adferens. Дангубиши, им, v. impf. Beit verlie= ren, facio jacturam temporis. Дангубица, f. (dim. ?) vide агуба: ,, Тамбурице моја дангубице Дангубљење, n. baš Beitverlieren, jactura temporis. Даник, m. vide даниште. Даниши, им, V. pf. den Tag über wo bleiben, transigere diem. Даница, f. 1) ber Morgenfßern, lucifer. 2) Frauenname, nomen feminae. Даницка, f. діе (Flinten) Köhre yo Danziger Meister, tubus teli dantis canus. Данце, п. dim. 9. дно: „Не испијај свакој чаши данце Данчул, т. Mannšname, nomen viri. Дањивање, п. дав'Majitag halten, mora per diem. Дањивати, дањујем, v. impf. Haftag Дању, bеn Zage, diu. Дара, f. cie Zara (beym Bägen), дав Gewicht des Gefäßes, pondus vasis; одбити коме што на дару, fig. Durch die Finger sehen, nachsehen, do, indulgeo. Дарак, рка, m. һур. . дар. Даривање, п. дав henten, datio, do natio. Даривати, рујем, v. impf. 1) barórin. gen, offero. 2) кога, befßenten, dono. Дариватисе, рујемосе, v. r. impf. beschenken, donare se invicem : „Оди брате да се нољубимо — Стани сестро док се дарујемо Дарнути, нем, v. pf. у кога", у што, etwas berühren, tango. Даровати, рујем, v. pf. 1) коме што, Darbringen, dono. 2) Kora, beschen. Fen, dono. Даска, f. дав Bret, assis. Не ма чет Ерте даске у глави. Даши, дам (говорисе и дадем), v. pf. 1) деbеn, do: дај нај. 2) дај да му не дамо, laifet uns fac Датисе, амсе, v. r. pf. 1) на шло, sich auf etwas verlegen, incumbo in aliquid; дала се рана на зло, Вен. bung nehmen, verto. 2) не да ми се, es gibt sich nicht, es geht nicht von stat= ten, geräth nicht, non succedit. Дана, 1. дав Хobtenmal, convivium fupebre. Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у неђељу у јутру): четрдесница (послије 40 дана), полугодишњица и годишњи ца. На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво. На Даћи напијају: „За испокој душе брата (како му буде име; аколи је женско, а оно сестре) Бог да му Душу прости А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу про сти." Дака, f. (im herje als Begentheil you недаћа) дедебеn, datum: „Да је срећа и од Бога даћа, "Не би жене ни носиле гађа, Већ кошуљу докле гаће вежу. Дафина, f. 1) ber wilde Delbaum, elaeagrus angustifolia Linu. 2) Frauenname, nomen feminae. Дација, f. vide данан. Даша, f. Frauenname, nomen feminae. Дашто ми ти дашто, vide што ми ми је за што. Дашчан, на, но, bretern, assinus (?). Двадесет (двадест, дваест), фаца zia, viginti, Двадесет, та, то, ber zvaniie, vigesimus. Двадест, vide двадесет. Дванаесторо, ein mölf (ein Дивенд), duodecim. Двери, f. pl. врата на олтару (у цркви), діе 2litarthüre, porta adyti, Двеста, (Рес. и Срем.) vide двјеста, Двизак, m. ein ¿meniähriger aries bimus. ДBeкa,f.ein zweijähriges Schaf,ovis bime, Двјеста, (Ерц.) zmen hundert, ducenti, Дв гоче, еліа, п. н. п. ждријебе, или meae, zwey Jahr alt (vom Füllen oder Де губ, ба, бо, zweifah, duplex. Двојити, им, v. impf, trennen, ent Двоколице, f. pl. ein zmeiräberiger 23gen, rheda birota, Дволичан, чна, но, ¿meizungig, duplex. Дволичење, п. дав Доррегеден, duplicitas. ,,Викну Стојан слуге и дворане Дворење, п. дав dufmarten (Dienen) bel ofe, ministerium, - Дворити, им, v. impf служити кога, а особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, qufmarten, ministro, pareo : ad "Ево има девет годиница Како дворим Цара у Стамболу Двориште, п. Srt, wo eint ein of gewesen (die Ruinen), ruinae palatii. y Поцерини, у Шабачкој наији, има село Двориште и код њега близу - зидине, које се зову Милошева коњушница. Србљи онуда приповиједају да су ту били двори Милоша Обилића. Они доводе и друге свједоџбе да је Милош из Поцерине, н. п. у Дворишту има један стари гроб с великим каме. ном чело главе; онуда Србљи гоБоре да је то гроб Милошеве сестре, и приповиједају да је онђе плијевила шеницу, па је убио Милош с Тројанова града (то је готово као с Герзелеза у Шоровшар, или с Банстола у намастир Коби- ље) буздованом, зашто је мислио Да је кошута. У Поцериии има једна ријека, која се зове Нечаја, и близу ње поље, које се зове II устопоље. Сад они доказују да је послије Косовске битке дошао - pferd anzutreiben, vox excitantis jumentum ad progrediendum. 2) дела, mobizan, age. 3) де, или дер, а Aufmunterung, wohlan, age, sodes: 30вниде га, нађиде то, подајде му и т. д. "Смиљанићу, домадер се нађи, ,,Нека Турци с миром барјамују 4) (Рес.) vide ђе (mit allen bleitun= · gen). Дебе, бета . ein colinbrifфев Бозет nes Geschirr aus einem Stücke, mit Deckel, zum Honig u. dgl. vas lig Деверов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide Беверов. Деверска, ка, ко, (Рес. и Срем.) viде ђеверски. Деверуша, f. (Рес. и Срем) vide eверуша. Деверушин, на, мо, (Рес. и Срем.) vide ђеверушин. Девет, пени, novem, Деветак, m. ein Zhier (ferb, Дфа), von neun Jahren, novenuis, . am Деветак, шка, т. дав Reuntel, nonae... Деветање, п. до 6prügeln, dolatio(?) Деветати, ам, v. impf. bòfфen (а6 prügeln), fuste dolo. Деветеро, vide деветоро. Девети, та, то, der neunte, nonus. Девети у плугу (ber neunte Фиде Д. г.) Дaš fünfte Кад от Ва gen, plane superfluus. Девешина, f. ber neunte Zheil, nona pars. Деветица, f. bіе Жени (cin artenfpiel), novem puncta, Деветнаест, пециjеђи, novemdecim, Деветнаестеро, vide Деветнаесторо. Деветнаести, та, то, ber neunzeђn= te, undevicesimus. Деветнаесторо, ein Пензери, поет decim. Девето, тога, п. даê Meuntel, nonae, Бовање. Девоваши, девујем, (Рес. и Срем.) vide ђевовати. Девојачки, ка, ко, (Рес. и Срем.) тіде ђевојачки. Девојка, 1. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Девојчење, п. (Рес. и Срем.) vide ђе. војчење. Девојчин, на, но, (Рес. и Срем.) viде ђевојчин. Девојчина, f. augm. v. девојка. Девојчиши, им, (Рес. и Срм.) vide ђевојчиши. Девојчитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ђевојчишисе. Девојчица, f. dim. 9. девојка. * 2 деr prügel, verber: удаРили му педесет дегенека. Дед, т. (Рес. и Срем.) vide ђед. Деда, m. (Рес. и Срем), vide ђед. Дедак, m. (у Сријему и у Бачк. по варошима) ein bummer Rerl, Dumm. topf, stolidus. Деде (та, таф), age: деде га 30Бни, деде ти то узми. Дедова ва, во, (Рес. и Срем.) vide Дедовина, f. (Рес. и Срем.) vide ђe Дејан, m. Тапиšname, nomen viri. Декање, п. дав де fagen, decatio (?) Декати, чем, v. impf. be'fagen, (ден ben?), dico de: шта га дечеш, уд Ри га батином. Декнути, нем, v pf. cinmal де fagen, Делење, n. vide дељење. „Онда рече дели Радивоје Делибаша, m. Oberrer der Leibтафе, praefectus praetorianorum. Делибашин, на, но, деё делибаша, delibassae. Делиград, m. (Harrenftabt) feit 1806. cine Schanze der Serben (6ansy Hra) gegen die Türken. Делија*, m. 1. der Leibssoldat, miles praetorianus, delia, 2) Krieger übers haupt, miles, cf. јунак: ,, „Ој Бога ти незнана делијо Делијин, на, но, деš Delia, deliae. Делијнски, ка, ко, 1) н. п. калпак, Deli, Müße, deliarum pilei. 2) adv. nach Art eines Delia, more deliae. Делијски, ка, ко, vide делијнски. Деликанлија*, m. vide момак. Делити, им, (Рес. и Срем.) vide дијелити. Делитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Дијелитисе. Дело, п. (Рес. и Срем.) vide ђело. Дељање, п. (Рес. и Срем.) vide ed љање. Дељкање, n. dim. 9. дељање. Дељкати, ам, dim. 9. дељати. Дембел*, т. љенивац, који од лијености ништа не може радити. запа Кажу да Турски цар дембеле рани и одијева, али најприје свакога отледају јели управо за дембеле : да не би могао што радити. Тако су под двојицом, што су били дошли да и узму у дембле, лили рогожину (да виде шта ће радити), онда један од њи рече ономе другом: „устани да сиђемо с ове рогожине, изгорећемо" А онај му одговори:„ћуши Богаши! како піе не мрзи говорити? " Онда овога узму у дембеле, а онога, што је рекао да устану, оћерају, и кажу му да он није за дембеле. Деме, ета, n. vide нарамак. Демир - капија*, f. дав eiferne Thor (in der Donau), porta ferrea (in Istro): |