Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Дервента, f. град у Босни. Дервентеки, ка, ко, von Дервента : „Погибели Дервентски капетан Дервиш*, m. er Dervif, dervissus(?) Дервишев, ва, во, дев Dervif, шоnachi tarcici.

Дервишина, f. augm. . дервиш : Дервишки, ка, ко, 1) де, der vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, more dervissico.

Дереж, т. (у Сријему) діе Фейügelbant, scamnum cui alligatur verberandus. Деригуша, f. (in ber inetbote) Sals. Eraser, gulam radens: оскоруша деригуша : да не би пиш у шак ку, оде га моја душа (рекао циганин кад је приповиједао, како је ћео да изједе тврду оскорушу). Дериште, епта, п. (іфітрі) ind, pucr.

Дерна, на, но, unfelig, infelix, miser. Дернути, нем, v. pf. auf etma фа= gen, percutio; дернуо, er bat inê Gras gebiffen, ist (verreckt), vom Türs

ten.

[blocks in formation]

franz.

decina 2) ein Zehen, decem, une dixaine: десетина људи. Десетица, f. н. п. банка, или карma, ein Zehner (Papiergelds oder im Kartenspiel), denarius, valens decem. Десетковање, п. дав ehent = einfam. meln, collectio decimarum. Десетковати, кујем, v. impf. деп Зеђен einfanmeln, collige decimas. Десето, ога, n. ber Behent, decimae. Десеторица, f. Unjaži von jehn, de cem; decuria.

Десеторо, zehn, decem.
Десечами, на, но, н. п. брдо, auf
zehn eingerichtet, denarius.
Десечар, т, der Behentfammler, deci-

marius.

Десити, им, v. pf. treffen, offendo
Деситисе, имсе, v. г. pf, 1) П 10
bey befinden, adsum. 2) zu Theil wer.
бей, contingo: удијели ако ти се
Десило, fagen vie Bettler.
Десни. на, но, reht, dexter.
Десни, f. pl. bas leifh um bie to
zähne gingivae pars quae est circa den-
tes molares.

Десница, f. діе Хефе, dextera.
Десно, recht, dextra.
Деспа, f. Һур, ». Деспина.
Деспина, fi Frauenname, nomen femi-
Деспиња, f. uae, Δέσποινα
Деспот, m. 1) ber Defpot despota (Zitel

emiger serbischer Regenten). 2) Manns=
name, nomen viri,

Деспотов, ва, во, дев. Девроtеn, despotae.

Деспотовина, f. 1) baš Depotat, despotatus. 2) Defpotentift, monasterium a despota fundatum ut Крушедол. Деспотовица, f. Glug cив дет Руд. ник - Sebirge.

Деспотски, ка, Ko, 1) despoten-, despotarum 2) adv. wie ein Defpot, more despotae.

Дести (говорисе и денуши), дедем (и денем), (Рес. и Срем.) vide ђести. Дешао, тла, т. (Рес. и Срем.) vide ђешао.

Дете, детета, п. (Рес. и Срем.) viде дијете.

Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide ђв

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Детитисе, имсе, (Рес. и Срем.); viДе дијетишисе.

Дешић, т. (Рес. и Срем.) vide ђешић. Детлић, т. (Рес. и Срем.) vide ђетлић. Деца, f. (Рес. и Срем.) vide ђеца. Дечак, ш. (у Сријему и у Бачкој) дег бес Knabe, puer.

Дечанац, нца, т. калуђер из Дечана. Дечани, m. pl, намастир у Метоији (код Призрена). Србљи приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесно на концу више градски врата) изишао слијеп у шепіњу иза града (Приарена), па га опазио свети АранБел и сажалило му се, па се співорио у орла и одлећео не украо његове (краљеве) очи изнад врата и даровао и краљу, и рекао му: „одечи очи”. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Де

чане.

"Да видите високе Дечане Дечански, ка, ко, von Дечани.

Дивитисе, имсе, v. r. impf, коме, или чему, Пф тundern, miror. Дивлија, f. eine 2let langer, enger Sline te, flintae genus.

Дивљан, m. н. п. човек, или вепар, 1) der Wilde, homo ferus. 2) da3 Wild, schwein, aper.

Дивљака, f. м. ј. јабука, крушка, der Holzapfel, die Holzbirn, pomam silvestre, pomus silvestris (Baum und Frucht).

Дивљање, п. дав Bilofen, ferocitas. Дивљати, ам, v. impf. wilo fenn, fem rus sum, ferocio.

Дивљач, f. 1) bie Bioheit, feritas, 2) òûð
Дивљачан, чна, но, н. п.
Wildpret, ferae, caro ferina.

земља,

wild, wüst, terra inculta, barbara. Дивљачење, n. vide дивљање. Дивљачина, f. augm. р. дивљач. Дивљачитисо, имсе, v. г. impf. vide

Дивљани.

Дивљи, ља, ље, milo, ferus, silvestris.

Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Дивна, f. Srauenname, nomen feminae,

Бечин.

Дечина, f. vide дечурлија.

Дечица, f. dim. v. деца. Дечко, m. vide дечак. Дечурлија, f. augm. v. деца. Дешњак, т, марјаш, или пешак, на којему Богородица држи Риста на десној руци, ein Siebenjebnerinet, worauf unser Liebefrau mit dem Chris ffustinde im red$ten Utme vorfommt. Goldhe werden den Rinbern um ben Hals gebunden, wie die bullae bei den Römern, numus B. M. V.

Ди, (Срем.) vide гди (mit allen 26lei= tungen).

Диван, вна, но, 1) типбеrbar, mirabilis. 2) wunder, schön, perpulcer. Диван*, m. разговор, сабор. 1) ber Кать, діе Кальsvetfammlung, senatus (?) 2) die Versammlung, Unterrečung, concilium, colloquium: „Под оружјем на диван изиђе Диванана *, f. pie litane, ber 2litan,

moenianun.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
[ocr errors]

Дивокоза, f. der Steinbod, ibex Linu. Дивота, f. bie индекӧні, mira pulcritudo.

Дигнути, нем, vide дићи. Дигнутисе, немсе, vide дићисе. Дизање, п. дав eben, levatio. Дизаши, дижем, v. impf, Leben, levo. Дизашисе, ижемсе, v. г. impf. fіфет heben, , consurgo, existo. Дизга*, f. vide крајац Дизген*, m. од узде они каиши, шпо се држе, у рукама кад се јаше, die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. die Riemen am Zügel. Диздар*, м. ber Zhorwart einer Se stuna, janitor arcis.

Диздарев, ва, во, vide Диздаров. Диздаревица, f. vide диздаровица. Диздаров, ва, во, деб диздар, jani

toris.

förtnerin, janitrix,

Диздаровица, f. bie janitoris uxor. Диздарски, ка, ко 1) pförtner, jаnitorum. 2) adv. Pförtnerisch, more janitorum.

[ocr errors]

Дизлуке, f. Pl, vide тозлуке.
Дизлуци, m. pl.

Дијање, п. дав ithmen, spiritus.
Дијати, дишем (ђекоји реку и ди-
јам), v. impf. athmen, spiro.
Дијевање, п. (Ерц.) дав Zhun, Sin
thun, Dinlegen, positio.
Дијевати, ам, v. impf. (Ерц.) thun,
pono colloro: куда дијеваш ти не
новце?

Дијел, m. (Ерц.) 1) ber Theil, portio. 2) уз дијел, bergan, на Дугом дијелу

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Дилбер*, т. ber höne, pulcher. Дилберче, п. (ст.) dim. 9. дилбер: „Ја јој реко: добар вече дилберче Дилберчић, m. (ст.) dim. 9. дилбер: „Ој ђевојко дилберчићу!

"У бијелу белнучићу

Дилчик m. die Stange (bey der Kun

2

kel und der Schnellwage), pertica : ,,Мобарице моје другарице! "Удрите га колом и дилчиком Дum, m. der Rauch, fumus. Димање, п. 1) baš

nauben, spiritus; anhelitus. 2) das Blafen des Windes, spiritus venti. Димати, ам, v. impf. 1) (фnauben, anhelo. 2) blafen, spiro. Димије, f. pl. lange und weite Sofen von gefärbtem Zeug, braccae. Димитисе, мисе, ү, г, impf. raußen, fumo.

Димитрија, m. Demetet, Demetrius. m.j Димишкија, f. m. ј. сабља, Датавcenerjäbel, acinaces Damascenus : Трже Турчин сабљу димишћију Димлије, 1. pl. vide Димије. Димљив, ва, во, н. п. ракија, гåц. cherig, fumosus.

[ocr errors]

Дімница, f. Rauhfangitener (an ben
Bifchof), vectigal pro fumario.
Димњак, т. комин, дег Каи$fang,
Schorastein, fumarium.

[blocks in formation]

nus.

Диреклија *, m. ber fpanifфe Zhaler, numus hispanus.

Диречић, m. dim. 9. дирек. Диркање, n. dim. 9. дирање. Диркати, ам, dim. . дирати. Дирнути, нем, v. pf. einen Sriff wor nah thun, peto. cf. дарнути. Дићи (говорисе и дигнути), дигнем, v. pf. heben, levo.

Динисе (говорисе и дигнутисе), дигнемсе, v. r. pf. fich erheben, aufftchen, consurgo.

Дичан, чна, но, rüßmlih, fmön, glo

riosus.

Дичење, п. даš Stolzfenn; bas Stolga machen, superbia; gloria.

Дичиши, им, v. impf. кога, folk ma

chen, Ehre machen, gloria (nostra) est. Дичишисе, имсе, v. r. impf, ким, чим, sich rühmen (mit Recht), stolz seyn, superbio (jure).

Диша, m. (Рес. и Срем.) vide Дишо. Дишер*, на поље! ius, furas. Дишерисати, ришем, v. pf. кога

[ocr errors]

einen hinausschaffen (zu ihm jagen äuшер), expello foras.

Дишо, т. (Ерц.) һур. . Димитрије,
Дејан, m. (Ерц.) vide Дејан.
Длака, f. 1) ein Stird Saar, pilus. 2)

das Haar der Kuh, des Pferdes, pili.
Длакав, ва, вo, haarig, pilosus.
Длакавити, им, v. impf, voll gaare
machen, pilis conspergo.
Длакавитисе, имсе, v. r. impf, vой
Haare werden, pilis couspergor.
Длакављење, п. das Beschmußen mit
Haare, adspergio pilorum.
Длан, m, bie Нафе Банò, vola,
Дланић, m. dim, v. длан,

E

Длачица, f. dim. 9. длака. Длијето, п. (Ерц.) глијето, давtemm. eifen, ber Reifel, coelum. Дмитар, m. vide Димиприје. Дмитра, f. Frauenname, nomen feminae. cf. Митра. Дневи (сп.) vide дању:

[ocr errors]

Дневи леже, а ноћу путују Дно, п. деr Воден, Grunò, 8. eines Gefäßes, fundus. До, дола, m. vide долина. До, 1) 616, ad, usque ad. 2) vide осим: ,,Бојиш ли се још кога до Бога? Доба (Genit,yon доб?), bie Beit, tempus : глуво доба; послено доба; вечерње доба; у ово доба године; жена на том доба (м. ј. готова се породити);

,, Које ли је доба ноћи?

[ocr errors]

„Рекла ми је драга доћи

[ocr errors]

„Роди мајка два нејака сина, „Узло доба у гладну годину Добавити, им, v. pf. што eff fen, procuro. Добавитисе, имсе, v. г. pf. чега, et. was erlangen, consequor: ,,Пења коња крај зелена луга "Не би ли се добавио друга Добављање, п. дав Вестфаfen, comparatio; das Bekommen, consecutio. Добављаши, ам, v. impf. verffen, procuro.

Добављатисе, ам, v. г. impf. erlan= gen, consequi. Добаврљати, ам, v. pf. gef lendert fommen, advenio lente et negligenter: „Када врља једва добаврља Добар (comp. бољи), бра, ро, gut,

bonus.

Добацивање, п. 1) дав Serbeimerfen, adjectio. 2) das Treffen (Erreichen) im Steinwurf, adsecutio in lapidum jactu. Добацивати, цујем, v. impf, 1) бет. beimerfen, adjicio. 2) genug weit mer fen (im Steinmurfe), assequi metam lapide.

Добацити, им, v. pf. 1) beimerfen, adjicio. 2) genug weit werfen, assequor lapide.

Добеглица, f. (Рес. и Срем.) vide добје

[blocks in formation]

Добит, f.

1 der Gewinn, luДобитак, шка, m. crum. Добити, бијем, v. pf. 1) gewinnen, vinco. 2) gewinnen, lucror. 3) befom. men, accipio.

Добјеглица, f. (Ерц.) ђевојка, која Добјегне (т.ј. сама дође) за момка; то се догоди кад родитељи не даду ђевојци поћи за кога она оће, а она не ће за кога је они дају. То су понајвише рђаве ђевојќе: зашто поштена ђевојка, и од поштена рода, не ће своје родитеље и браћу осрамотиши. У Србији добјеглица дође управо момку у кућу, па је онда одведу у какву кућу момачком роду, те тамо стоји док се не вјенчају; а у Сријему и у Бачкој дође поповој кући и онђе стоји док се не вјенчају. Добјежати, жим, у. pf. (Ерц.) и fliehen, confugio.

Добјећи, бјегнем, (Ерц.) vide добје

жати.

Добовање, п. дав Zrommeln, tympani

cantus.

Добовати, бујем, v. impf. tcommeln, tympano cano.

Добош, m. bie Zrommel, tympanum militare.

Добошар, т. ber Sambour (Tromme

fchläger), tympanista.

Добошарев, ва, во, vide добошаров. Добошаревица, f. vide добошаровица, Добошаров, ва, во, beš Ztommelo schlägers, tympanistae. Добошаровица, f. діе Хambour frau, uxor tympanistae. Добошарски, ка, ко, 1) Zambouss, tympanistarum. 2) adv. mie ein Zam= bour, more tympanistae. Добра, m. (Рес. и Срем.) vide Добро Добрава, f. Slug in der Шабачка наија: „Купи војску до воде Добраве Добрашин, ш. Mannsuame,

viri.

nomen

Добрија, F. Frauenname, nomen fe

minae.

Добрило, m. Таппвнатe, nomen viri. Добриловина, f. намастир у ЕрцеГОБИНИ (може бити да је сад и пуст?). Добрина, f. Güte, bonitas (wirò nur als Euphemismus gebraucht, z. B. не знам која му је добрина - was ihm febit, dem Kranken). Добрићево, намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?). Добрица, m. Жаппšнаme, nomen viri. Добричина, m. (augm. . добар?) сіл lieber Mann, lepidum caput.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Добровук, т. Таппёнате, nomen viri. Добродошница f. чаша вина, ИЛИ ракије, што се даје ономе, који дође, за добро дошао: „добро си ми дошао" (тако се рече кад му се пружи чаша), дег Віûотт, poculum salutatorium. Добросав, т. Mannôname, nomen viri. Добросрешњик, m. äíû äFind! (als Euphemismus wenn bie Mutter ein Kind ausschilt), albae gallinae filius. Добросрешњица, f. bas Bibliфе топ Добросретњик maš man febe. Добросрећник, m. vide добросреш

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Довиками, вичем, v.

sequor vocaudo. Довикивање, n. baš tio, vocitatio.

pf. errufen, ad

trufen, appella

Довикивати, кујем, v. impf. errufen,

adclamo.

Довитисе, вијемсе, v. г. pf. домислитисе чему, erfinnen, excogito. Довишлаши, ам, v. pf. berantreiben, cogo (oves).

Довлачење, п. 1) baš Serbeifhleppen, attractio. 2) das Herbeiführen, advectio.

Довлачити, им, v. imp.. 1) бerbei[ер pen, adtraho. 2) herbeiführen, adveho. Довлачитисе, имсе, v. r. impf. Пф herbeischleppen, ventito leute. Доводити, им, v. impf. herführen,

adduco.

Довођење, п. дав Serbeiführen, ad

ductio.

[blocks in formation]

Догађашисе, асе, v. r. impf, fih его eignen, accido.

Догазити, им, v. pf. berbeimaten, advento per flumen, nives etc. Догамбаши, ам, v. pf. babergemathel fommen, advenio vacillanti gradu.

« PreviousContinue »