Догодити, им, v. pf, treffen, errathin, offendo.

Догодишисе, имсе, v. r. pf. fid ereig= nen, accido.

Догонити, им, vide докеривати. Догоњење, n. vide доћеривање. Догорети, ри, (Рес. и Срем.) vide догорјеми.

Догорјети, ри, v. pf. (Ерц.) brennen

bis —, ardeo usque

Догрдеми, дим, v. pf (Pec.) [anetein,
Догрдини, дим, v.
.pf. (Срем.) 3u vers
Догрђеши, дим, v.pf (Ерц.)

tegen

anfangen, taedere me coepit. Догустити, спи, v. pf. коме, in Bees legenheit, in bie Slemme bringen, urgeo, ad angustias deduco, circumvenío. Дода, f. hyp. v. додола. Додавање, n. Das Serbeis, Sinzugeben, porrectio, additio. Додавати, додајем, bingugeben, addo. Додатан, іпка, m. Die 3ugabe, addi

.

v. impf. berbei-,

tamentum.

Додати, ам, v. pf. binjugeben, addo. Додворитисе, имсе, vide удвори

мисе:

И мешко се кнеже додворно, За свашто се умолиш могаше — Додијати, ам, v. pf. vecòrießen, tae

det: додијало ми је. Додиркивање, п. 𐐨аб Беrühren, con

tactio.

Додиркивати, кујем, v. impf. berühs ren, contingo. Додирнути, нем, v. pf. berühren,

attingo.

же и обложи различном правом и цвијећем тако, да јој се кожа не види ниђе ни мало, и то се зове до дола (начинила се као додола

реку ђевојци, или жени, која се млого накитила по глави) : па онда зађу од куће до куће. Кад дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге ђевојке стану у ред и пјевају различне пјесме ; потом домаћица", или друго какво чељаде, узме пун котао, или кабао, воде, me излије на додолу, а она једнако игра и окрећесе." у додолским се пјесмама припијева на крају уза сваку врсту: ој додо! ој до доле! н. п.

,,Наша дода Бога моли, ој додо! ој додолу!

Да удари росна киша, ој додо! ој

ДодоɅе!

――――

Додоле играју у данашње вријеме готово по свој Србији, а особито од Ваљева доље к Тимоку. По Сријему, по Бачкој и по Банату играле су до скор, па су нови свешменици забранили и искоријенили, Додолски, ка, ко, н. п. пјесма, of. Дожеи, жањем, vide дожњеши. Доживети, вим, v. pf. (Pec.) pf. (Срем.) Доживими, вим, v. Доживљети, вим, v. pf. (Ерн.) Дожњегање, n. Daš zu enve Ernten,

додоле.

messis finitio.

erleben,

video.

Дожњеваши, ам, v. impf. ju Enve -etnten, meto (absolvo messem). ’Дожњеши, њем, v. pf. Die Grnte volle

enden, finire messem.

Дозвапи, дозовем, v. pf. 1) errufen, advoco. 2) l)erbeirufen, advoCo. Дозвашисе, зовемсе, v. r. pf. in Ф geben, beffer merden, ad frugem redeo. Дозивање, n. Das Grrufen, Das Beru fen, advocatio.

Дозиваши, ам (и дозивьем), v. impf. berbrirufen, berufen, voco. Дознавање, п. das Erfahren, explo

ratio.

Дознаваши, најем, v. impf. erfabrcn,

rescio.

Дознаши, ам, v. pf. erfahren, rescio, Дозреши, рим, v. pf. reifen, maturor. Доигравање, n. Das Sefprungen - Lommen, adsaltatio (?). . Доиграваши, ам, v. impf. gefprungen fommen, advento saltaus. Дойграпи, ам, v. pt. gefprungen fom= men, advenio saltans. Доиста, заиста, irfli, certe. До сти, дођем, vide доћи. Домшање, п. vide доватање,

Доимати, ам, vide двамата.
Доитити, им, vide довамими.
Дојаати, дојашем, vide дојами.
Дојавиши, им, v. pf. н. п. овце, п. .j.
довести овце (идући пред њима)
кући, berbeibringen, adduco; (vom
Sirten, der vor Den Schafen hergent,
die ihm folgen).
Дојаивање, п. Das Serbeireiten, ade-
quitatio, adventus in equo.
Дојанвати, јаујем, v. impf. geritten
formen, adequito.

Доја кошњи, ња, ње, vidе досадашњи. Дојами, дојашем, v. pf. bergeritten Forsimen, adequito, advenio equo vectus. Дојење, дав Сäugen. nutritio (laetatio) ? Дојиља, f. vide дојкиња. Дојими, им, v. impf. fäugen, lacto, mammam praebeo. Дојка, f. (см.) vide cnca: „Узрастоше дојке у њедрима. „Дојке расту, прслуци пуцају Дојкиња, f. Die amme, nutrix. Дојчин, m. Maunoname, nomen viri. Док, bis, usque dura, düm. - Доказами, кажем, v. pf. 1) begreif, lich machen, facere perspicuum. 2)heimlid fagen, binterbringen, defero, denuncio.

Доказивање, п. 𐐨а3 Griagen (Begreifs lich macen), curatio ut quis rem norit. Доказивати, зујем, v. impf. 1) bes greiflich machen, facio perspicuum. 2) binterbringen, denuncio. Докасапи, ам, v. pf. getrabt fom. men, tolutim advenio. Докасивање, Das Serantrappen, adventatis (equitantis). Докасивали, сујем, v. impf. berantrappen, advento equo. Докаскивање, в. dim. 9. докасивање. Докаскивами, кујем, dim. 9. дока

сивами.

Докле, 1) fo meit als, quousque. 2) (о lange als, quousque. 3) mie weit, wie lange? quousque. Докna, f. Frauenname, nomen feminae. Доко, m. Mannóname, nomen viri. Доколан, лна (и докона), но, зeit mo. zu habend, cui tempus est : нијесам Доколан. Доколенице, f. pl. (Pec. и Срем.) vide докољенице. Докољенице, f. pl. (Ерц.) Urt tüdes

.

ner Strümpfe, tibialium genus. Докопаши, ам, v. pf. 1) ¿u Onde gras ben, perfodio. 2) ergretfen, apprehendo. Докопанисе, амсе, v. г. pf, чега, etmas erwifфen, apprehendo. Доко

паосе као ћелав капе.

Доксам, m. Die Wiltane, ber Mlltan, solarium subdiale, moenianum,

Докусуривање, n. bat Galbiren, solutio residui. Докусуривами, рујем, v. impf. falbi. ren, solvere residui. Докусурими, им, v. pf. faldiren, bols lende bezahlen, solvere residuum. Докучивање, n. vide доватање. Докучивати, чујем, vide доватами. Докучиши, им, vide довашими. Дола, f. dim. 9. Долина. Долагаши, лажем, v. pf. 1) ftd, auf= lügen, satis esse mentitum. 2) lügen. hafte Nachricht hinterbringen, defero mendacium.

Долагивање, n. Da lügenbafte Sinters bringen, delatio mendax. Долагивати, гујем, v. impf. lügens haft binterbringen, defero mendacium. Долажење, n. Das Rommen, ventitatio. Долазак, ска, m. Die Untunft, adventus. Долазиши, им, v. impf. 1) Commen, venio. 2) долази вода, (фmillt, crescit flumen.

Долајами, јем, v. pf. berbeibellen,

advenio latrans,

Долакташ, m. einen Glenbogen lang -, cubitalis (i. е. penis) in der mit der gehörigen Geberde begleiteten Redensart: оћеш долакташ, um fpottenb abzuschlagen, vin' tibi dem Долама*, f. bas ferbilde lange Untere kleid, worüber der Gürtel kommt, tunica (?).

Доламешина, f. augm. 9. долама.
Доламица, f. dim. 9. Долама.
Долап (долаф), m. (у Србији и у Бо-
сни по варошима) ein Raften mit
Thüren, cistae genus.
Доле, (Рес. и Срем.) vide доље.
Долетање, п. (Рес. и Срем.) vide до-
лијешање.

angeflogen
Fommen.
advolo.

Долетами, лећем, (Рес. и Срем.) vide долијетами. Долетеми, тим (Рес.) Долетими, им (Срем.) Долећеши, летим (Ерц.) Долибаша*, m. онај који сједи у горњему челу, деr ben erften Gig an der Tafel einnimmt, qui primum locum occupat in triclinio. Долибашин на, но, деб долибаша, illius qui primum locum occupat. Доливање, р. (Срем.) vide дољевање. Доливати, ам, (Срем.) vide дољевати. Долијаши, јам, v. pf. ausfudien (vore

лија ) D. i. gu Ende feon mit feinen Fuchskünften, deprehendor: E Aиjo! сад си долијала Долијетање, п. (Ерц.) дав Bufliegen,

--

.advolatio.

Долијетами, јећем, v. impf. (Ерц.) perbeifliegen, adrolito.

flechten, pertexo. Допливати, ам, v. pf. {Ф іmmen big., herzuschwimmen, adnato.

Допловими, им, vide допливати ; „Плови, плови мој зелени венче! „Те доплови до Ђурђева двора Допљесками, am, v. pf. Daber geplatfat kommen, advenio per viam luto et aquis inviam. Допрежали, ам, vide до ребами. Допунити, им, v. pf. anfülen, expleo.

Допуњавање, n. bab unfüllen, exple

tio.

Допуњавати, ам, v. impf. anfüßen, expleo.

Допуњање, n. vide допуњавање. Допуњати, ам, vide допуњавати. Допустими, им, v. pi. erlauben,

permitto.

Допуштање, п. дав Grlauben, per

missio.

Допуштами, ам, v. impf, etlauben,

permitto. Допуштење, n. Die Grlaubniß, per

missio.

Дупушћање, n. vide допуштање, Допушћати, ам, vide допуштами. Допушћење, п. vide допуштење. Доранити, им, v. pf. ftül tommen,

mane venio.

Дораницы, им, v. pf. aufbehalten,

Servo.

Дорам*, m. Der Braune, equus fuscus, spadix.

Дорамасы, ма, mo, н. п. коњ, ждријебе, кобила, bräunlim, fussus. Доратов, ва, во, Des Braunen (pfer= Des), equi fusci.

Дорачић, m. dim. 9. дорам. Дорин, m. vide дорам. Доро, m. hyp. . Дорам. Дорбц, m. (у Сријему и у Бачк.) : „У девојке сукња од паргала, ,,А у оца не ма ни дороца Доруша, f. дорамаста кобила, Die Braunftutte, equa fusca. Досада, f. Der ueberbrug, taedium. Досадан, дна, но, [aftig, molestus. Досадашњи, ња, ње, бес bisherige, qni adhus fuit. Досадити, нм, v. pf. 1) vollenos fegen, 3. 5. виноград, купусну лију, insero. 2) комe, verbrieğen, досадило мu je mo, dieß verdrießt mich schon, ich bin es überdrießig, taedet me: дocaдио ми је, ее ift mir läftig. Досаде, дисе, . г. pf. läftig werd Den, taedet: досадило ми се — Досађивање, д. 1) дав Вolenis. jegen, insitio. 2) das Läftig werden, molestia.

Досађивати, ђујем, v. impf. 1) sol lence jegen, insero. 2) läftig meeven,

molestus sum.

r. impf.

Досађиватисе, ђујесе, v. länig merven, ta det. Досегнути, нем, vide досећи. Доселиши, им, v. pf. anftebeln, facie ut quis huc migret et hic consideat. Доселитисе . имсе, v. г. pf. fid an fiebeli, commigro huc. Досељавање, по доз Heranftebelu, admigratio.

Досељаваши, ам, v impf. beranftebeln. colloco.

Досемитисе. имсе, (Рес. и Срем.) vide досјепитисе. Досетљив, ва, во, (Рес. и Срем.) vide досјетљив. Досећање, п. (Рес. и Срем.) vide досјећање.

Досекамисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде досјећамисе.

Досеки (говориме и досегнути), сегнем, v. pf. erreiden, attingo. Досјег имисе, имсе, у. г. pf. (Ерц.)

чему, merten, gemale merden, animadverto (ital. accorgersi). Досјепљив, ва, во, (Брц.), ber По

ausfindet, consilii plenus. Досјећање, п. (Ерц.) дa emagr= merden, animadversio. Досјећатисе, амсе, ҡ. г. inpf. (Ерц.) gemabr werden, animadvertere coepi. Доскакање, п. да$ Grfpringen, assecutio per saltum. Доскакапін, качем, v. pf. 1) berbete ipringen, adsilio s) (v. impf.) коме, so weit springen, als ein anderer; era ipringen, saltu assequor,

،

Доскора (до скора), bis vor Turzem (ift er da gewesen), haud ita pridem. Доскочити, им, v, pf коме, erreis chen, einholen, fig. nicht der Betro gene fenn, assequor. Дсле, (Рес. и Срем.) vide дослије. Дослије. (Ерц.) bisher, adhuc. Дослуживање, п.до8 . зн. Си𐐨e - Dienen.

finis servitutis.

Дослуживами, жујем, v. impf. gu Ende dienen, ausdienen, absolvo servitutem.

Дослужити, им, v. pf. bis zu Gnve
Dtelen, serviisse usque ad finem.
Дослук*, m. vide пријатељство:
„С половима у дослуку буд ме
Дослушими, им, v. pf, eraljuben,

omine assequi. Доспевање, п. (Pec, и Cpeм.) vide доспијевање, Доспеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide доепијевами. Доспеши, ем, (Рес. и Срем.) vide доспеши.

Доспијевање, п. (Ерц.) 1) дав Reifen,

maturitas. 2) die Maße, otium. Доспијеваши, ам, v. impf. (Ерц.) 1) reifen, maturare. 2) Muße haben, otium est mihi.

Доспјеши, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) rei. fen, pervenio ad maturitatem. 2) Muße baben, otium est.

cm*, m. vide пријатељ, Доста, genug, satis. Д спа, f. hyp. v. Достана. Досмана, f. Frauenname, nomen fe

minae.

binreiden, sufficio.

Д станути, не, v. pf.
Дсмати, ане, v. pf.
Достигнути, нем, vide достићи.
Д стизање, n. Daš Ginholen, conse-
quutio.

Достизати, ижем, v. impf. cinhelen,

consequor. Достићи (говорисе и достигнуми), спигнем, v. pf. cinholen,

consc

quor.

Домакање, n. 𐐨аб Bolfфenten, im

pletio.

Дошакаши, шачем, v. impf. lf en•

Дотећи, тече, v. pf. hinreichen, sufficit. Дотицање, п. Daš Berühren, tactio. Дотицање, n. Daš Jinreiden, in bina länglicher Menge daseyn, sufficientia. Домицами, пиче, vide допје.

цапии.

Кисе.

домаДомаћисе (говориме и домакнути. се), такнемсе, v. г. pf. чега, или до шта, ctwas anrühren, tango, Домерами, ам, (Рес. и Срем.) vide

докерами. Домерівање.п. (Рес. и Срем.) vide доћеривање. Домеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide” доћеривати.

usque ad

Доћеривање, п. (Ерц.) даз Бerbeitreis

ben, adactio.

,

Доћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) herbeitreiben, adagito (?). 2) treiben bis -, ago usque ad Доћи, дођем, v. pf. i) Fommen, venio. 2) доћи коме главе, cinem um den Kopf bringen, aus dem Wes ge räumen, emedio tolls. 3) дошло ми је да бјежим од куће, es int mir dahin gekommen, eo deveni, ut — 4) Дошла вода, D. i. angeni molen,

crevit.

Доцними, им, v. impf, fäumen, sero venio, moror!