Дочекивати, кујем, v. impf, empfane gen, 'excipio.

Дошетами, ам (и дошећем), v. pf. herbeifpapieren, advento ambulans. Драва, f. bie Drabe, Dravus, Драг, драга, го, theuer (lieb), carus; Драго ми је, mir beliebt es. Драга, 1. (ст.) Beliebt, amata: „Драга моја! јеси л'се удала? "Драг се драгој на водици вали Драга, m. (Рес. и Срем.) vide Драго. Драган, m. (см.) vide драги:

Чуј драгане одо за другога Драгана, f. 1) (cm.) vide драга : „Цуп цуп, цуп цуп драгана, „Што ми ни си казала

2) Frauennamen, nomen feminae. Aparâu, m. Mannsname, nomen viri. Драги, гога (и драга), m. (см.) ber (Selicote, amatus :

„Ој ђевојко имаш ли драгога? „Имала сам брата и драгога Драги камен, m. Ebelftein, gemma. Драгија, f Krauenname, nomen femi

Дражета, т. Тапивате, поmen viri. Драживашка, m. ein Spißnaте дес Dorfschulzen (gleichsam Störens

un), turbans canes. У Сријему, у Бачкој и у Банату, зову дражиВашке по милицији вратове, а по паорији бирове и пандуре, који иду по селу од куће до куће, те зову људе на робију и на заповијести (и драже вашке). Дражити, им, v. impf. reizen, irrito. Apanлó, m. Mannsname, Domen viri. Дракша, ш. Тапиšпате, nomen viri. Драм, т. 11400 од оке; или онолико,

колико један дукат тежи, ein Se

wicht (von Dukaten Schwere), Drach. me, drachma.

Драмасер, m. који (од тврђе) на драм и једе и сере; овако сељаци зову трговце варошане (у Србији), Dramenfhmeifer, drachmocacus (?), ein Spiname für Kaufleute. Apamanja, f. ein Schrott von_der

Schwere eines Apaм, globulus plumbeus drachmae poudere. Драпање, п. дав raßen, frictio. Драпаши, ам, v. impf. Fraßen, frico. Драча, f. намастир у Србији. Драшко, м. Тапионате, nomen viri. Дрвар, п. који дрва носи, или продаje, der Holzer, liguarius. Дрварење, п. дaš olen, lignatio. Дрварина, f. Solzabgabe, portorium lignarium.

Дрвариши, им, v. impf. mit Hols ver Tehen, providere lignis: како се дрвариш? он ме дрвари.

Дрвен, на, но, ölkern, ligneus. Apвенасm, ma, mo, hölzern (unempfindlich), ligneus.

Дрвеница, f. на самару оно што је од дрвета, осим стеље, да ö zerne Gerüste des Saumsattels, clitellae. Дрвенитисе, имсе, v. r. impf, höt= Bern werben, lignesco (?). Дрвењача, f. H. п. наша Бозекиев Trinkgeschirr, poculum ligneum. Дрвењење, п. баз Berhöljern, ligne. factio.

Дрвеће, п. (coll.) bie Bäume, arbores. Дрвљад, f. (coll.) Seiter gols, segmenta ligni (?)

Дрвљаник, т. гомила дрва пред Kykom, der Holzhaufen, strues. Довље, Sols, liguum.

Дрво, веша, п. 1) ber Baum, arbor. 2)
das Holz, lignum.
Дрводеља, m. (Рес. и Срем.) vide
Дрвођеља.

Дрвођеља, m. (Ерц.) ber Bimmermann, faber lignarius.

Довце, цета, n. dim. v. дрво.
Древо, п. m. 3. часно, дав re
Holz, lignum crucis, i. e. crux qua
Christus supplicium obiit:

"И крстове од часнога древа Дреждање, и, дав tehen und Barten, exspectatio.

Дреждати, дим, v. impf. ftehen und marten, exspecto.

Дрека, f. да frey, clamor, Дрекавац, вца, m. der Schreyer ein (vermeintliches) Thier, das in der Nacht schreyt, wie eine Ziege die vom Bolfe fortgetragen wirò, animal поcturnum, quadrupes, clamos um. Дрекнути, нем, v. pf. cinen $ren thun, exclamo.

Дрем, т. (Рес. и Срем.) vide дријем. Дремало, m. (Рес. и Срем.) vide дријемало.

Дремање, п. (Рес. и Срем,) vide дри

јемање.

Дремати, ам (и дремљем), (Рес. и Срем.) vide дријемаши.

Дремеж, т. (Рес. и Срем.) vide пријемеж.

Дремљив, ва, во, läfrig, somnolentus.

Дремован, вна, но, [[äfrig (flaf= begieria), somniculosus, Дрен, m. vide дријен.

Дрен, m. (Рес. и Срем.) vide дријен. Дренак, ика, m, (Рес. и Срем.) vide Дријенак.

Дреник, т. Balb son Hornelir, cornetum,

Дренић, m. eine junge Kornelticfфe, cornus parva.

Дренка, 1. Зацеппате, nomen feminae. Дренов, ва, во, ber Kornelliche, cor

neus.

Дреновац, вца, m. 1) ein Stab von Fornel. bol, baculus corneus. 2) село у Мачви. Дреновача, f. ein Stot von Lonel bols, fustis corneus.

Дреновина, f. Rornelyols, lignum corni masculae Linn.

Дрењак, m. vide дреник. Дрењина, f. bie Korneltirфе, cornum, Дретва, f. ber Bindfaben (Spagat), funiculus; cf. канап. Дрешвица, f. dim. . древа. Дреча, f. дав Дidiot, densi frutices, cf. честа, шиб.

Дречање, а. дав Plärten, ploratio. Почащи, ЧИМА Y. impf. plärren, ploro.

Држак, шка, m. bie зaпораве, ansa,
Дожалица, f.
Држало, п. der Stiel, manubrium.
Држаље, п.

Држање, п. дав Salten, tentio (?).
Дожати, жим, v. impf. 1) balten, te-
neo. 2) halten, z. B. für wahr, habeo
(pro vero): ја то држим за истину.
3) држатисе коња, идет Pfet.
de halten, sustinere se in equo :
„Па се коња држат не могаше
4) Држисе на високо, er trägt
hoch, elate se gerit.

Дријем, т. (Ерц.) ber $lummer (Schlaflust), dormitatio.

Дријемало, т. (Ерц.) дег $läfrige, die Schlafmüße, dormitator. Дpujeмâme, n. (Epy.) das Schlummern, dormitatio.

Дријемаши, ам (и дријемљем), v. impf, (Epy.) Schlafluft haben, somno capior. Дријемеж, т. (Ерц) vide дријем. Дријен, т. (Ерц.) bie Rornelire, cornus mascula Linn.

Дријенак, нка, m. (Ерц.) 1) eine flet. ne Kornelkirsche, cornus parva. 2) eine Art Traube, uvae genus.

Дpina, f. 1) Drina, der Grenzfluß zwischen Boßnien und Serbien. 2) die serbische Gegend an der Drina, Zwornik gegenüber: отишао у Дрину. Дриница, f. ein Seitenarm berй Дгіна, unter Лозница.

Дранка, 1 м. ј. воденица, Вести

auf der Drina, mola ad Drinam. Дрянски, ка, ко, Drinet, "Дрински вуче, што си обрђао? „Невоља је мене обрђати: „Око Дрине не има оваца : „Једна овца а три чобанина: „Један спава, други овцу чува, „Трећи иде кући по ужину. Дрињанин, т. einer von der Drina: браћа Дрињани.

Дркање, п. дав раппе, tentio. Дркап, кта, т. дав Bittern, ber фац čer, horror.

Дркати, ам, v. impf. fpannen, tendo (sensu praecipue obscoeno de tentione penis).

Докталице, f. pl. bie Wallerte, bie
Zulje, coagulum. f. паче, питије.
Дркање, п. дав Bittern, tremor.
Доктати, кћем, v. impf. Bittern, ц
dern, horreo, tremo.
Дрљав, ва, во, vide врљав.
Дрљанчење, baš bebarrlie Bettein,
mendicatio indefessa.

Дрљанчити, им, v. impf. Бес betteln, non desino mendicare. Дрљање, п. 1) baš ggen, occatio. 2) der geeggte Acker, ager oceatus;

пале вране по дрљању. 3) дав Ягi» Beln, conscribillatio. Дољати, ам, v. impf. 1) eggen, оссо. Когођ с њиме оре, он гузицом дрља. 3) Erißeln, conscribillo. Дрљача, f. bie Sage, occa. Дољење, п. дав Entblofen, nudatio. Дрљиши, им, у. impf. m. ј. прси, entblogen, nudo.

Домановина, f. планина (или брдо?) у Србији:

„Завијала три зелена вука: , Један вије навр Маковищта, „Други вище на Повлен планини, „Трећи вије на Домановини — Дрмање, п. да hütteln, tüttern, quassatio.

Домати, ам, v. impf. fütten, quasso. Домнути, нем, v. pf. futtern,

concutio.

Дрндање, п. давhlagen der Bolle.
Дридар, т. човек што разбија вуну.
Дрндарев, ва, во,
без дрндар.
Дондаров, ва, во,

}

Дропити, им, v. pf. fih nieberlaffen (ohne zu sehen, ob der Ort sauber 2c.) humi cousido.

Дропља, f. діе Zrappe, ber Zrappe, avis tarda, otis tarda Linn. Дрпање, п. дав Reißen, laceratio. Дрпати, ам, v. impf. reißen, lacero. v. pf.

јарину. 2) говорити којешта. Apнoв, m. der tole Schreyer, clamosus,

furiosus.

Дрнован, вна, но, wütend, furiosus. Дрновит, та, то, Дрнути, нем, v. pf. cinen Biffen effen (um dann sogleich z. B. an die Arbeit zu geben), paullulum comedo: Aрнуло га псето, т. . ј. ујело га мало. Дрнутисе, немсе, v. г. pf. помами тисе, to merden, insaniо.

Aphiɛame, a. das Loll werden, insania. Дрњиватисе, њујемсе, v. г. impf. tol werden, insanio.

Дрњкање, п. дав in[$lagen gegen et was, offensio.

Доњками, ам, v. impf. anfilagen ge gen etmas, offendo : дрњка у ба

Друг, т. 1) der Gefährte, socius. 2) der Gemahl, der Gatte (für beide Geschlech ter), conjux.

Apýra, f. die Gefährtin, socia. Друга, f. дрво, као велико вретено, што жене конце препредају на њега и плетиво преду, і 3mirn fpinoel, fusus duplicandis filis. Другар, m. vide друг 1. Другарица, f. vide друга. Другда, yra,} dar

dann und wann, quandoque, Другӣ, га, го, 1) ber andere, alius alter. 2) der zweite, secundus. Друговање, n. ber Umgang mit Ge mand, als feinem друг, consuetudo,

necessitudo.

Друговати, гујем, v. impf. mit Sinem

baufig umgeben, fein друг feyn, sodalis sum, utor aliquo familiariter. Другојачији, чија, чије, anders, ver fchieden, alius.

Другом, зит zweiten Dìal, altera vice : „Љубну је једном и другом Дружење, п. дав Befellen, sociatio. Дружина, f. (coll.) bie Befährten, socii. Дружиница, f. dim. v. дружина. Дружитисе, имсе, ѵ. г. impf. с ким, sich gefellen, sociare se. Дружица, f. dim. v. друга. Дружичало, п. (у Сријему говоре ру жичало, а у Банату побушени понедељник) der gocite Mon= tag nach Ostern, dies lunae secundus a paschate. На дружичало иду љу ди (а особито жене) прије подне на гробље ше побушавају гробове

Дуд, m. ber Mautbeerbaum, morus. Дуда, f. I eine hohle Röhre, für die Дудаљка, f. Sinder als pfeife, 6stula.

Дудиња, f. bie Maulbeere, morum. Дудов, ва, во, от Mаu beerbaum, mori, morinus. Дудовина, f. rinum (?).

auberos, lignum mo

Дж, f. bie Länge, longitudo: и уз дуж и попријеко.

Дужан, жна, но, fulði, qui debet. Дужд, m. (ст.) ber Doge, dux Venetiarum;

"У онога дужда Млетачнога Дуждев, ва, во, дев Dogen, ducis Veneti:

"Сад ће изић те дуждеве слуге Дуждевић, т. der junge Doge, filius ducis Venetiarum :

„Ајде селе оседлај ми коња, "Дуждевић ме у сватове зове Дуждевњак, т. бурњак, Salamander, Salamandra. Кад је (или кад оће да удари) киша, онда дуждевњак бјежи од воде уз брдо: а кад је суша, онда иде низ брдо к води. Дужење, п. Die Behauptung, да je= mand einem etwas schulde, assertio de

biti.

Дужи, f. pl. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст ?). Дужина, f. bie länge, longitudo. Дужити, им, v. impf, кога, Бебаир, ten, даß einer (фиòе, dico mihi de

beri.

Дужник, т. 1) ber huloner, debitor. 2) ber Glaubinger, creditor: не смије од дужийка да дође кући. Дужност, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан. по варошима) òi pit, officium.

Дуја, т. (Рес. и Срем.) vide дујо.
Дујак, т. Тапnoname, nomen viri.
Дујо, т. (Ерц.) һур. . дуовник.
Дук, m. vide ду.

Дука, т. Тапиšname, nomen viri.
Дукадин, m. Тапионате, nomen viri.
Дука, m. ber Dufaten, numus duca-
tus, aureus.

Дукатић, m. dim.. дукат.
Дукат на, но, н. п. злато, Dus
Fateu=, ducatinus (?).

Дулац, лца, т. цијев, што се дува на њу у гадљарску мјешину, діе Dudelsackröhre, calamus utriculi mu

sici.

Дулведу, (асс.) in ber Rebenbart: ja roворим, а он ни у дулведу, erahtet gar nicht darauf, non audit. Дуљање, п. дав зängerawerden, 13. 23. n. das z. B. des Tages im Sommer), prolongatio.

Дуљати, ам, v. impf, н. п. дан, länger werden (vom Tage) longior fio. Дуљина, f. vide дужина. Думен* m. vide корман. Думенисање, n. Vaš Steuern, guberno navim. Думенисати, ишем, vide корма

нити.

Думенција*, m. ber Steuermann, gubernator (navis). cf. корманош. Думлек, m. Hrt Buđermelone, cucurbitae (Linn.) genus.

Дунав, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide Дунаво.

Дунаво, п. діе Допаи, Danubius. Дунавски (Дунавски), ка, ко, н. п. вода, Dondu,, Danubii.

Дундар *, т. гомила људи, ein Saufen
Leute, multitudo.
Дунђер*, т. I der Zimmermann, fa-`
Дунђерин*, m. ber tignarius, cf. др-
вођеља.

Дунђерисање, п. дав Žimmern, fabri

catio.

Дунђерисати, ищем, v. impf. Зim= mern, fabricor.

Дунђерлук*, ш. дав Jimmermanиван werk, Zimmerhandwerk, ars tignaria. Дунhеров, вa, Bo, des Zimmermannes, fabri tignarii.

Дунђерски, ка, ко 1) Jimmermannš, tignarius. 2) adv. wie ein Zimmermann, more tignarii.

Дунути, нем, v. pf. blafen, flo, spiro.
Дуња, f. vide гуња.

Дуовање, m. vide дувовање.
Дуовати, дувујем, vide дувоваши.
Дуови, m. pl. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide Тројице.
Дуовий, на, но, geiftlich, spiritualis :
оче дуовни!
cf. варење.
Дуовник, m. der Beidhtvater, confessarius,
Дупе, пета, n. vide гузица.
Дупенце, п. dim. . дупе.
Дупке, aufrecht, erecte.

Дупља, 1. рупа у дрвету, ђе се мо гу лећи пінце или челе, еще Ванта boble, cava arbor. Каква је дупља, онаке и челе излијећу (или: каква је дупља, добре челе излијећу). Дупљаш, т. т. j. голуб, діe ola be, Lochtaube, columba lignorum Linn. Србљи кажу да голуб дупљаш говори, кад гуче: „Сиј лук, сиј лук" (п.]. да је већ вријеме сијали лук, кад он у прољеће долети и стане Тукаши); а гривњаш: „Шта ти ту чиниш проклети попе код туђе жене, код туђе ђеце." Дупсти, дубем, v.impl. authöhlen, cavo. Д., 1 стани! 4p*, Apa, emaнn! halt! siste gradum. Дура,

,