Page images
PDF
EPUB

Бабине, f. pl. (у Сријему ђекоји говоре бабиње) 1) да офent, puerperium. 2) der Wochenbesuch, sаIutatio puerperaе. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тије седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђетету дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу комшије и комшијнице, познаници и познанице, те чувају бабине, ш.ј. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу и седму ноћ („Није седму ноћ дочуимају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспапти: други једва чекају да га огаре, зашто или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само тада пјевају, н. п. ,,Ој на делу на голему боб се зелени. Ако га је посејао те се зелени ? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се назобала, срце је боли.

ван"

-

„Колалом лалом ко му отац беше? „Колалом лалом пај му***) отац беше.

,,Колалом лалом ко му деда беше? и т. д.

Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, m.pl.letma Märzinee, nix Бабини укоби, I cadens mense martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц марцу не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи". На то се расрди март, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба. и њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђети у некаквој планини (ђе се то догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње.

Бабино уво, п. ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. . баба. 2) діе реб. amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као Мали наковањ) што се на њему ошкивају косе.

,

*) Или како буде име оцу.
**) Или како буде име матери.
***) Како му буде име.

[ocr errors]
[blocks in formation]

ьàбичиши, Hм, v. impf. Geburtshülfe Бабо, m. (Ерц.) vide отац. leiften, obstetricari. Бабов, ва, во, без бабо, patris. Бабура, eine Urt irdenen Dfens (ofne Бабускара, f. vide бабешина. Kameln), fornax simplicissima. Бабушина, f. baš Beiflі, саго іпБаврљање, п. Umßerlendern, vagatio. guinalis. Баврљати, ам, v. impf.umen

dern, vagor.

Бага, f. некаква болест коњска. Багана, f. кожица јагњећа, vaš lam fell, pellis aguina. Багатела, f. (у Сријему, у Бачк, и убан.). Баглама, f. 1) (највише се говори у bie Steinigteit (bagatelle), res parva, млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шарке), Angel und Band an der Zhure. cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од шри жице, trichordii genus, eine kleine Pandore von Багљив, ва, во, н. п. коњ. drey Saiten. Багрдан, m, мала варошица између Багрена, f. ber cacienbaum, Robini Јагодине и Баточине. pseudoacacia Linu.

Бадава*,

Бадавад, unentgeltlich, gratis.

Бадаваде,

[ocr errors]

Bадавaja*, m. der alles umsonst haben Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају will, qui omuia vult sibi gratis dari. ђеца крајем од штапа кад се баБадањ, дња, m. велика шупља кланају. с. банашисе. да, што кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици Бадање, п. дав Stehen, punctio. die Röhre, canalis. Бадати, ам, v. impf. 1) leife then, pungo leniter. 2) leife gehen, incedo Бадем*, m. Manbel, amygdalus. punctim. Бадемов, ва, во, Жаndel, amygdali. Бадјава, Бадјаваде, Бадјавад, Бадљи, f. pl. некаква

}

(у осни) vide бадава.

болест

[ocr errors]

очима. Бадњак, m. сирова церова главња, што се, по обичају, у очи Божи ћа ложи на ватру. Бадњака морају биши два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Кад се у вече смркне, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нала

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе житом и одговори му:,,Дао ти Бог добро срешњи и честити". По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шест или на осам волова, па наћерају кроз кућу, те ишћерају волове на друга Браша, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, те метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. с. Божић по полажајник. Бадњи дан, њега дне, m. der

--

hrift. aben, dies ante festum Christi uatale. Бадњић, m. dim. . бадан. Баждарина, f. (ст.) Bollgelo, porto

rium:

„На водици вила баждарица, „Те узима тешку баждарину: „Од јунака оба црна ока, „А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, porti. trix (?), cf, баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. каншар, zölnerisch, portitorum. База, f. vide зова.

Базерђамбаша*, m. ber mit дeт Хива инд infuheole Belebute, portorio praefectus.

Базерђамбашин, на, но, без базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide трговац.
Базјаш, т. мали намастирић на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банашу).
Баир*, ш. даз Ufer, ripa, cf. бријег,

обала.

Баја, f. һур. у. баук.

Baja, f. Stadt in Südungern, nomen urbis. Бајски, ка, ко, вон Баја. Бајалица, біе Bauberin, incantatrix. Пјевају како се разбољео у сватовима (кад се женио бунгур челебија тараном ђевојком) купус на сланини, па му довели проју бајалицу да му баје : „Проја баје, купуса нестаје. Бајање, п. дав aubern, incantatio. ɓajam, ma, mo, altbacken, vetus, non

recens.

Бајаши, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem).

Бајко, т. Таnnéname, nomen viri. Бајна лука, f. град и варош у Босни на води Врбасу. Бајнолучанин, човек из Бајне луке. Бајнолучка, жена из Бајне луке. Бајнолучки, ка, ко, von Бајна лука. Bajo, m. Mannsname, nomen viri.

[blocks in formation]

Бакалница, f. бакалски дућан, дав Spezerengewölbe,taberna condimentarii, Бакалов, ва, во, деб бакал, condimentarii. Бакалски, ка, ко, 1) Bewürzträmer, condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürz. trämer, more condimentarii.

Бакар*, кра, т. дав Kupfer, cuprum. Бакаш, кта, т. дав Setrappe, incessus cum sonitu:

Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје ногом, кад се баца камен с раменa, Standort der Steinwerfenden, statio jaculantium saxa.

Бакин, на, но, der бака, vetulae.
Баклава*, f.cine2lrt нитa,placentae genus.
Бакрач*, m. vide котао.
Бакрачић, m. dim. . бакрач.
Бакрачлија *, f. vide узенђија.
Бакрен, на, но, Eupfern, cupreus, aeneus.
Бакшање, п. дав Zrappen, incessus
cum sonitu.

Бакшати, кћем, v. impf trappen,
sonitum edo incedens.
Бакуља, f. на дрвету (особито рас-

лову и церову) до коре, од прилике с три прста дебело. Бакуља je бјеља од правога дрвета и прије иструли од њега. Балабан*, m. назеба, кијавица, дет Schnupfen, gravedo, pituita. Балав, ва, Eo, roßig, mucosus. Балавац, вца, m. де вiдe, puermu

cosus.

Bалавиша, f. das Roßmädchen, puela mucida.

Балантић, m. ber Sloppel, tudicula. Балван, m. велики дирек као греда, Balken, trabs.

stercus.

Бале, f. pl. слине, бес Ros, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска, овчја, деr unflat, Bichoth, Балегање, п. дав Mien, Mothmadhen (vom Bieh), cacatio pecorum, Балегати, ам, v. impf. miften, деп Koth von sich geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење. Балија, f. (verächtlich) ber Zürle, turca, (per convicium). Балијетина, f. augm. 9. балија. Балити, им, v. impf. raken, muco maculo 2) roken, meinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, m. ber Balfam, balsamum. Балша*, f. vide сјекира (али се ри

јешко говори, н. п. ја говорим, а он ни у балту).

Балук*, м. Грибља трава, діе і Балукат, m. hörner, Zollhorner, сосculi indi.

Балчак *, т. у сабље, или у мача оно, ђе се држи руком, Der Sriff am Sabel, capulus :

[ocr errors]

„Крвава му сабља до балчака Баљемез, т. bie großte Hrt Kanonen, grobes Geschüß, tormentum majus • „Све баљемез баљемеза виче, ,,А лубарда лубарду дозива Баљење, п. дав Хоßеn, muci emissio. Бамбадава, зan unentelli, plane gratis.

Бан, т. бет Ban, banus.

Банање, п. 1) vide бенешање. 2) дав банашисе - Špiel, ludi genus. Банат, т. дав (Zemešmarer) Banatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенешати. Банатисе, амсе, v. r. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године жениши трљу; онда узме свако евој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је трља. Потом шрља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довашити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап те удари трљин (ако ли умаши, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; ђе се царев штап устави, онђе мора трља свој шпіап да замести (ш. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин штай: сваки треба дошле да бије у трљин шшап (и трља једнако мора свој штап да замјешта) докле не умаши; а кад умащи, онда му трља узме шшап и баци у с уво грожђе. (ш. ј. на спірану), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пошљешку, и он бије док двапут не умаши. Онда тра покупи све шпіапове из суБога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде трља; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а прља цар; ако ли свима штаповима ума. ши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају оцет наново. Други пуш (m. j. друге године царовања) цар има три маше (т.ј. погађа у тр

љин штап док трипут не умаши), трећи пут чешири и т. д. а тра Други пут сједе на бадало (m j. на оно мјесто,ђе ударају штаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне колико може скочити, а четврти пут колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пута (или кад један цар, онолико гоДина царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, т. ]. стану сви у ред један за другим, па се раскораче ще трља прође четвороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрвешом (како погоде најприје) по гузици.

Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv. banatisch.

Банаћании, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. bie Banin, bana, bani uхоr. Банка, f. ber Bantozettel, syngrapha

mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber Santeruticte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. дав Banterutiren, decoctio.

Банкротираши, ам, v. pf. uno impf. banterutiren, decoquo.

Бановина, f. and, wo ein Ban herrft, das Banthum, banatus. Бановић, m. Sansfohn, bani filius. У

пјесмама, и у приповијеткама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f, vide баница. Банстол, т. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Банути, нем, v. pf.nt fommen, ex insperato adesse. Бања, f. 1) Вад, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): "Да би посло Вељка арамбашу "Ко ће чуват Бању на крајини? 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука.

[ocr errors]

Бањани, m. pl. Begend iu ber Serzego wina an der Grenze von Montenegro „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањашисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altmeibif, anilis. 2) adv. altweibisch, aniliter. Бар, барем, wenigftens, saltem. Бара, г. Сафе, Pfuse, lacus, lacuna

[blocks in formation]

Bapaбap, in einer Linie, simul (it, non sequitur) parallele. Барабарење, п. baš Sehen in gleimer Linie; das Messen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. r. impf. c ким, sich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредишисе. Барак, m. eine 2rt langhaariger Sunde, canis pili lougi.

[ocr errors]

Бараш, m. nom. propr. einer Stadt:
,,Ја сам јунак од Бараша града,
Ја сам диздар у Барашу граду
Барашање, и. даš u thun. Saben mit
femand, negotia cum aliquo.
Барашати, ам, v. impf. (vom ital. ba-
rattare) с KIM, mit wem zu thun(Geschäf=
te) haben, negotium habere cnmaliquo
Бардагџија*, m. Kannentöpfer, cantha-
Forum figulus.

Бардак*, т. крчаг с носцем, Каппе
(icdene), cantharus fictilis.
Бардачина, f. augm. . бардак.
Бардачић, m. dim, . бардак.
Барем, vide бар.

Бареш, m. Gumpf, palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему сто барила воде (у припови-
јешки).

Барица, f. dim.. бара.
Барјак*, т. ahne, signum, vexilium.
Барјактар, ш. Sahnenträger, signifer.
Барјактарев, ва, во, бев завnen
Fahnen-
Барјактаров, ва, во, trägers, signiferi.
Барјактарски, ка, ко, 1) Jähnrid š.,
signiferi. 2) adv. wie cin Jähuriф,
more signiferi.

Барјам*, т. даš Bairamsfeft, festum
Bairam apud Turcas.

Барјамовање, п. даš Genern дев Bai rams, celebratio diei bairam. Барјамовалик, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ágo festum bairam:

diem

[ocr errors]

„Смиљанићу домадер се нађи, „Нека Турци с миром барјамују Барјачић, m. dim. v. барјак. ьâрkа, f. der Fischbehälter, Fischhalter, vivarium piscium.

Барна, ш. (по Сријему и по Бачкој) der Gaul, caballus. Барови, ша, то, fumpfig, paludosus, uliginosus.

Барут *, т. пушчани пра, давер, pulver, pulvis pyrius. cf, пра. Барутана *, f. дав Pulvermagazin; ðie Pulverfabrik, horreum pulveris pyrii; officina pulveris pyrii.

Барутна, на, но, н. п. кеса, Pulser= (Beutel), pulveris pyrii. Bacamak, . die Treppenstufe, gradus.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Басати, ам, v. impf. ићи не гледајући

куда, baherfoldern, incedo temere. Баскија, f. vide жиока.

Bacмa, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in der Revenôart: то теби не баста учинити, т.ј. то ти не можеш учинити (yon ital. basta?); ако ши баста. Басшисаши*, ишем, v. pf. zertreten, vin, perdo, cf. погазити, по кварити:

„Лави би му чадор басписали Баш*, m. vide срећа. Баша, m. (Рес. и Срем.) vide бало. Bamák, m. die Hüfte nebst dem Fuße beym Geflügel, femur (volatilium). Батал*, покварено, разваљено, запуштено, н. п. пушка, сап, виноград, мегborben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, сат, verborbenes eng, res corrupta.

Баталија, f. vide бишка. Башалити, им, у. pf, н. п. пушку, сап, виноград, verlaffen, цестанса lofen, desero.

Батаљивање, n. baš Bermahclofen, neglectio. Батаљивати, љујем, v. impf, verlas fen, negligo, desero. Батаљица, f. ber Humpf бев Xrms, h= ne hand, brachium mutilum manu. Башар, тра, m. вода у Мачви : „Иза Бапіра са села Салаша „Тврде страже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) schlagen, flopfen, pulso: ,,Божић бата на обоја врата, „Да унесе три товара злаша пјевасе у очи Божића. Башачић, m. dim. . батак. Башина, f. 1) ber tod, fustis. 2) сулудаст човек, ber Stod, stipes. 3) оћеш башину! bu friegft (thuft) ев де= wiß nicht, nequaquam auferes (facies). Башинање, п. дав Borbringen ходит mem Zeug, deliratio, nugae. Батинащи, ам, v. impf. говорити коjenuma, dummes Zeug daher schwätzen, nugari.

Батиница, f. dim. . башина. Башли*, adj. indecl. vide срећан. Батлија, m. ber Glüdlihe, felix. „Јер је Лазо у боју башлија Бато, т. (Ерц.) 1) hyp. son брат. 2) manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Баток, т. (око Дунава доље од Пореча) gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Баура, f. само у овој загонетки: Јаше тута на баури? ш. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. баš Umhermerfen bег

й.

fe, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, v. r. impf. н. п. ногама, mit den Füßen umherwerfen, jacto pedes.

Бацање, т.дав [eife Stehen, punctio lenis. Бацање, п. дав Berfen, jactatio. Бацати, ам, dim. у. 6ости. Бацаши, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пушке, офісßen, emitto ictum.. Бацапінсе, амсе, v. r. impf. merfen, јаееге: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, п. dim . бацање. Бацкаши, ам, dim. . бацати. Бацити, , им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, losschießen, emitto ictum. Бацитисе, имсе, v. r.pf. merfen, jacio : „Прости Боже и бијела цркво ,Да се бацим једном преко тебе Бачва, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, m. einer aus der Бачка, Serbus e Bacia,

Бачванка, f. bie Batherin, femina ha

ciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batfher, baciensis. 2).adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чета, n. cin junger Bat{her, puer baciensis.

Бачванчица, dim. 9. Бачзанка.
Бачка, т. діе Batihta, regio baciensis.
Бачки, ка, ко,
Batscher, baciensis.
Баџа*, f. рупа на кући, куда излази
дим, бес Хаuhfang, баз Хаифlo,
fumarium. cf. комин, димњак.
Баџак, п. дав Bein, der hentel, crus.
Баџаклија, f. Der Soländer Dufaten (we:

gen der geharnischten Beine), aureus
hollandicus.

Баш*, 1) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, т. д. предњи крај лађе, 2) баш не ћу; нема баш ништа; баш сад дође; geraðе, ipsum.

Баша*, т. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина господаром), н. п. Усеин баща,

[ocr errors]
[ocr errors]

Смаил баша н ш. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium geaus: Осилише баше Бијоградске Башење, п. даš Ваfфей (Вафа и eis nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen wie ein Зарфа, affectatio dignitatis bassae.

Башин, на, но, дев Зафа, bassae. Башински, ка, ко, г) Вафа., bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae.

Башиши, им, v. impf, кога, žu einem Bafcha! fagen, bassam appello aliquem. Башитисе, имсе, v. г. impf. fium Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башитисе, имсе, у. r. impf. sich als Bascha betragen, stol; thun, affecto bassae dignitatem et jus.

Башка*, vide особито, н. п. он живи башка од свога оца, т.ј. не живи с оцем.

Баш кнез, m. cf. кнез.
Башлук*, м. 1) глава у преслице, бес

Rocten, colus. 2) оглавар коњски, дес
Halfter, capistrum.

Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родно, våterliфев (Srbe, patrimonium.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »