equinorum. Ждребешце, ета, n. vide ждребенце. Ждробити, им, (Рес. и Срем.) vide ждријебити.

Ждр "битисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide ждријебишисе.

Ждребица, f. ein weiblides Sülen, cin Stutenfüllen, equula (?).

Ждребичица, f. dim, y. ждребица. Ждробљење, п. (Рес. и Срем.) vide ждријебљење.

Ждрепчаник, m. cf. јармак.

Ждр пчић, m, dim, v. ждријебац над ждребац.

Ждријевац, пца, m. (Ерц.) ein junger
Hengst, admissarius juvenis.
Ждријебе, ждребета, п. (Ерц.) дав
Fullen, puilus equi.

Ждриј бити, им, v. impf. (Ерц.) ein

Sullen merfen (gebären), pario: ова кобила ждријеби све мушку ждребад. Ждријебитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) ein Füllen werfen (gebären), pario: ова се кобила ждријеби сваке го

жђе.

Жељеши, лим, v, impf. (Ерц.) тип. schen, cupio.

Жена, f. 1) дав еіб, femina. 2) діе , г. Не стоји кућа на земљи,

него на жени.

Женар, т, човек који жене врло милује и с њима радо говори, дет Frauenfreund, amicus feminis. Женешина, f. vide жентурина. Женидба, f. bie Deurat, matrimonium : има сина на женидбу. — У Србији и данас доста пута испросе и доведу ђевојку, а нити је момак виђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа шолико на ђевојку, колико на људе од какови је; ниши ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поћи за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, машери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а осо

зато

бито новаца у кућу. У Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао оженити: је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката.

,

На два, или на три, дана прије, него ће ноћи но ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чутуром накићеном цвијећем и новцима Сребрним (по варошима и злапним), те зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове." Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру ше се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чутури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи.

У сватовима мора бити кум, ђевер, стари сваш, прикуМак, војвода, чауш, и гадљар; а остали си се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице. Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сама женик. Који се гођ зовне на кумство, он треба да пође: ако је стари (крштеми) кум, он већ зна

да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође; али крштенога кума није слободно мијењати, или га морају питати и опроштење искати: зашто он може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако Ан није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срепа и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије Доклегођ не сведу момка и ђеБојку. Стари је сват као старје. шина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с ба Рјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све шіпо му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има наџан, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неКолике кашике зађевене. Гадљар свира у гадље. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јенђибуле уле (m.j. жене, да није ђевојка сама) са свамовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријателице), те му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву, или начињену).

Кад дођу ђевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у гор

њем челу), но тај од стида нити смије шта проговорити, НИТИ може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајашу, и она је. днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом мара мом (авлијом, авлиҹарамом тако, да је нико не може виђеши каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је гођ не сведу с момком.

Когагођ сватови срешу на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), они га часте вином и ракијом; а ђешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, уштипака, пите, ракије и вина) те и понуде и часте. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу плашна: дијете дода ђевојци, те га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке ; потом јој додаду решено са свакојаким житом, те заграби неколика пуша руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним платном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у кућу; а у Бачкој узме прикумак ђеБојку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслицу с куђељом и с временом, ше њом удари у свачетири зида кућна; потом јој мешну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој Даду у једну руку стакло вина а у другу воде, піе унесе у собу и

метне на сто.

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањапи и љубити у руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка, и ђевојку, и кажу, да иду сватови и воде ђевојку. Муштулугџијама тре

ба дати муштулук: по лијепу ма, раму, или по кошуљу.

Сјутрадан пошто доведу ђевојку, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог свата) по селу од куће до куће, ше зову на свадбу, и обично овако почињу: „Поздравио је кум и стари сваш, да дођете на весеље, али да понесете шта ћете јести и на што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им по повјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђевојачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе печено или опаљено и испорено, курку, кокош, питу, или шта буде; али колач и чушуру вина, или ракије, треба сваки да донесе). Кад већ буде око пола ручка, онда чауш приказује част, т. ј. оно што је који донијо; но он то чини Врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже: "Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па уважио воденога Миша." Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга каква тица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као плашећисе од њега, пита, шта је то, или је јелен или во, или друго што, Н т. д. а уза сваку на посљещку мо

ра казати: „Себи на глас, а свој браћи на част (пт. ј. донијо)." Послије тога изнесу дарове, и то обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој моци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, Беверу и старом свату, а оста

АИМ сватовима што коме допадне

(ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и т. д.). Дарове чауш дијели тако смијешно, као и част што приказује, н. п. „Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка кроз прстен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири буку." Бевојка међу шим стоји једнако па се поклања. Чауш свој дар свеже на наџак или на буздован, а гадљар свој на прдаљку;

Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, те пољева сватовима редом, те се умивају над леБеном, или над каквом карлицом, # они (пошто се који умије) ба

цају новце у ону воду (ти се новци зову пољевачина). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га среше и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре ше купе новце млади, н. п. једни оће да закољу, псепо ако га не откупе; једни уваше прасе па га меіпну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола па га уведу у кућу те га дарују; једни се начине као калуђери на ишту милостињу; једни казђевојке па љубе редом у образ да се дарују и т. д.

Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч: „Као Србски сватови." Побију кокоши и прасце, покољу Курке, гуске, папіке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијети; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (каб у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сами пију; вичу, лупају (шта вичеш шта лупаш - ти овђе? нијеси ти ђевојку довео) и т. д. Србска свадба траје готово неђељу дана: на два Дана прије, него што ће поћи по ђевојку, почне се пиши, па једнако док не оде кум. cf отмица. Женик, m. ber Bräutigam, sponsus. Жеников, ва, во, бев Bräutigams, spousi.

Жерав. m. 1) vide ждрао. 2) ein großer
grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd,
bos aut equus canus.
Жеравија, f. 1 tuß in ber Зворничка
Жеравиња, f. ] наија (у Јадру). Же-
равија тече кроз село Трішић (и
ту се једна мала зове Жеравија,
или Жеравињска мала), па онда из-
међу Руњана и Клубаца, и умјече
У Дрину између Лознице и Липни-
це (а кад је љети велика суша,
онда испод Клубаца и Руњана ста-
не у вирове и пресуши).
Жеравињски, ка, ко, н. п. врело, доп
Жеравија.
Жеравица, f.

Жератак, шка, m.
Жеста, f.
Жесптика, f.

}

}

vide жар.

acer tataricum Linn.

Жесиков, ва, во, aceris tatarici. Жестиковина, f. lignum aceris tatarici. Жеспина, f. baš Neuer (@ebhaftigtcit), Seftigteit, ardor, ignis.

Жесток (comp, жешки), ка, ко, feucig, ardens, н. п. коњ, човек, ракија. Жетва, f. bie Srnte, messis. Жетелац, теоца, m. dernitter, messor. «Жетелачки, ка, ко, 1) Anitter, messorum. 2) adv. na irt der Sonitter,

messorum more.

Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. Жећи, жежем, v. impf. brennen, uro. Жеца, f. vide жеђца.

ers

Жив (comp. живљи), ва, во, 1) Тебень, vivus. 2) свашта жива, allerlei, omnimodi. 3) жива жељо! lieber, münfter, exoptate: ђе си (камо се) жива жељо? Жива жељо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! Жива, f. дав Quedfilber, hydrargyrum. Живадин, т. Тапивате, nomen viri. Живан, m. Тапионате, nomen viri. Живана, f. Frauenname, nomen feminae. Живаница, f. dim. . Живана. Живанчић, m. dim. у. Живан. Живарење, п. даš Pfujherleben, vita

misera.

Живнуши, нем, v. pf. aufleben, u Kräften kommen, revivisco: : сад је мало живнуо.

Bo, adv. fchnell, velociter. Живодерац, рца, m. er lebendig gefun. den wird, qui excoriator vivus: „ja car јарац живодерац, жив дом не одрит, жив печен не испечен" и т. д. (у једној игри).

Живоин, m. Тапивате, nomen viri. Живоначална, на, но, н. п. Богородица (у име Бога и свете Тројице, живоначалне Богородице)..

вom, m. das Leben, vita. Kɛoma, m. Mannsname, nomen viri. Животан, тна, но, moßlbeleibt, ohesus, H. 11. животно јагње, може се испећи.

Kur, m. 1) das Brandmal, stigma. 2) ein glühendes Stänglein (um z. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tas bakpfeife zu bohren), virgula ferrea

candefacta.

Жигање, п. baš Stehen, dolor acutus. Жигаши, га (ме), v. impf. ftchen, (irm der Seite, auf der Brust), pungo. Жигнути, не, v. pf. cinen Stid дебеп, pungo.

Жигосање, п. бав Bransmarten, inu= stio notaе.

Жигосами, гошем, v. impf. u.pf. н. п. вола, brаndımarten, notam inuro. Жид, m. ber Jube, Judaeus. Жидан (comp. жиђи), шка, ко, dünn (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. Жидина, f. діе Диппе (3.3. дег Supper Milch), raritas,

Жидов, m, vide Жид.

urens: жи

Жидов, ва, во, дев Juben, Judaei. Жидовски, ка, ко, 1)üò, judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice. Жижа, f. дав Brennenbe, жа! жижа! (кажу ђешету кад оће да привати руком за ватру, или за свијећу).

Жижак, шка, m. bie einfahfte Hrt Cam= pen, lampadis genus simplicissimum. Жика, f. һур. у. Живана.

Жика, т. (Рес. и Срем.) vide Жико.