Жико, m. (Ерц.) һур. 9. Живан. Kuna, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wurs gel, radix. 3) волујска, или овнујска, der (Ochsen:) Ziemer, nervus. Жилав, ва, во, aberig, venosus, Жилиши, им, v. impf. н. п. крме, п. ј. везати му стражњу ногу изнад кољена, да не може бјежати, das Kniegelenk unterbinden (z. B. dem Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae). Жилица, f. dim. 1) baš leberhen, venula, 2) die kleine Wurzel, radicula. Hao, m. ein Magerer (dem man die. Adern sieht), macer.

Жиљење, п. да Unteinen, interligatio, cf. жилити.

Жиока, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, òіe latte',

asser.

Жиочење, п. дав latten (дев Дафв), asserum affixio.

Жиочити, им, v. impf. прибијати жиоке за рогове, latten, afigo asseres. Жир, m. bie icheln, glandes; крупно брашно као жир (а ситно пјена).

каф

Жирење, п. баз Häften mit iheln, sagina glandariа,

Жирити, им, v. impf. н. п. свиње,
mit Eicheln mästen, glandibus sagino.
Жарка, f. bie sichel, glans.
Жирован, вна, но, і) mit Sicheln ges
mäfet, glandibus saginatus. 2) годи-
на, ein Eicheljahr (fruchtbar an Ei-
cheln), annus glandibus felix.
Жировница, f. плата за свиње щто
једу жир, дав Sichelgelo, ресипів
glandaria.

Жирчица, f. dim. . жирка.
Житак (comp. жићи), шка, ко,

vide

жидак. Житан, тна, но, reich an Getreibe, 3. B. das Jahr, annus frumento felix. Kumap, m. der Getreidehändler, fru

mentarius.

Житарица, f. н. п. лађа, ein Betreis defchiff, navis frumentaria. Житий, на, но, Getreibes, frumenta

rius.

Жито, п. 1) Getreibe, frumentum. 2) Beiten, triticum. У Србији, у Босни и у Ерцеговини, жито се зове сваки усјев, од кога се обично брашно меље и љеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељ. да, проја, крупник и т. д.); а у Сријему, у Бачкој и у Банату (особито по варошима) само шеницу зову житом. 3) испод жиша (ш. j

"Да видите Жичу на Морави „И на Ибру више Карановца Жичина f. vide жидина. Жічица, f. dim. . жица. Жачко поље, ц. bene von Жича (код Љешнице).

Жішка, f. eine glügende Roble, pruna,
Жишчица, f. dim. . жишка.
Жлеб, т. (Рес. и Срем.) vide жлијеб,
Жлебити, им, (Рес. и Срем.) vide
жлијебити.

Жлебљење, п. (Рес. и Срем.) vide ли јебљење.

Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide жлијезда. Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.)

Дрво ископано, као корито, ле вода иде њим, діе Хіпne, caualis. Жлијебити, им, v. impf. (Ерц.) з ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, п. (Ерц.) дав

excavatio.

Жушишисе, жушимсе, (Срем.) vide жуКетисе.

Жутица, f. 1) діе Belbfuht, icterus; 2) ber Ducaten, numus aureus. Жутовбљка, f. дав Hofbelmen, rubecula (motacilla rubecula Linn).

уkaк, m. 1) Dantes, lamina Jusoria. 2) Ducaten, aureus.

Жућење, п. (Ерц. и Срем.) баз Bela ben, flavefactio.

Жућети, жутим, v. impf. (Ерц.) деб werden, fio flavus.

Жућетисе, жушимсе, v. r. impf. (Ерц.) gelb aussehen, flavum esse aspectu. Жућкаст, та, то, gelolim, subflavus. Жуч, f. bie Balle, fel.

3

=

Жуњин, на, но, дет Smart hörig, pici martii.

Жуњић, m. ein junger

pullus pici martii.

Жупа, f. 1) ein fonniaes land, wo ent. weder kein Schnee fällt, oder der ges fallne gleich wieder schmilzt, z. B. die Küste des adriatischen Meers, terra aprica: опишао к мору у жупу; у питомој жупи. 2) nom. propr. einer Gegend in Dalmatien.

Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnig, apricus.

Kypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, homo parvus et macer : приповиједасе Да је краљ Вукашин такови био: „Књигу пише жура Вукашине „Те је шаље на Ерцеговину. Журав, ва, во, flein und bürr, parvus

et macer.

Hypoa, f. das Gedränge, das Richten (der Soldaten, wenn der General kommt), turba, concursus.

Журење, п. дав рибен, festinatio. Журитисе, имсе, v. r. impf, fi Грца den, eilen, accelero.

Жустар, тра, рo, vide срчан, окретан. Жут (comp. жући), та, то, gel, flavus, gilvus.

Жушење, п. (Рес.) vide жућење. Жутети, ушим, (Рес.) vide жућеши. Жутетисе, жутимсе, (Рес.) vide жуКешисе,

3.

à, 1) für, um, рго: не брини се ти за њега; ко ће бити јемац за ше?

за новце свашта доста;

Ђе ја нађем за мене ђевојку, „Онђе не ма за те пријатеља „Да за цара на мејдан изиђе

2) hinter, паф, post: иде за мном; сједи за кућом; за мном не ће cmamu (an inir soll's nicht liegen); sa новцима све стоји (auf Belo Fommt's an); ја сам за путом (ih тив аб. reifen); удаласе за старца (пе bat einen Alten geheurather); „Сунце зађе за гору

„Оћеш брате не зван за ујаком "У сватове поћи назорице? „Јасно пјева за гором ђевојка „Пођи ћери за козара, добро ће ти биши

balten, oblecto, н. п. дијете да не плaче. 2) aufhalten, distineo. 3) чему, aubtellen, Zabel finden, сив. schlagen, reprehendo, recuso. Забавитисе, имсе, v. г. pf. fe weilen, detineor.

3a6ав bâе, n. 1) das Unterhalten, oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) das Tadeln, reprehensio. 3абавлаши, ам, v. impf. 1) unterhalten, oblecto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen finden, reprehenso, 3абавьашисе, aмce, v. r. impf. 1) ich unterhalten, oblector, occupor. 2) sich aufhalten, moror, Забаглаши, ам, v. pf. н. п. прст у yoma, den (ganzen) Finger in den Mund tecken, insero digítum ori. Забадава (за бадава), 1) umon, n= entgeltlich, gratis. 2) umsonst, verges bens, frustra. cf. залуду. Забадање, п. дав Sineinjtecfen, insertio. 3абáдаши, am, v. impf. hineinstecken, insero, immitto. Забада трн у здраву Hoгy, prov. Verdruß und Schaden suchen. Забалити, им, v. pf. roßen (Хов unb Wasser weinen), mucum emittere per

nasum et ore.

Забанати, ам, v. pf. m. ј. штап (у Bачкoj), fo werfen den Stock, daß er aufprallt, jacio ita ut repercutiatur: забанао штап па ме ударио. Забаталити, им, v. pf. vetmahtlofen, negligo. Забатаљивање, п. дав Bermaßclofen, neglectio.

Забашаљивати, љујем, v. impf. ver wahrlosen, negligo.

Забацивање, п. баš Minein, дав Sinter etwas werfen, conjectio. Забацивати, цујем, v. impf. binter et= was werfen, conjicio post Забациватисе, цујемсе, . r. impf, 1) sich in etwas werfen, immitto me in aliquid. 2) забацило се неђе, ев if verlegt (verworfen). Забацити, им, v. pf. hinter etwas werfen, jacio post Забацишисе, имсе, v. г. pf. fih in et. was werfen, conjicere se aliquo. Забашуривање, п. дав Bertufen, осcultatio, dissimulatio. Забашуриваши, рујем, v. impf. vertu= schen, occulto.

Забашуриши, им, v. pf. vertufen, dissimulo.

Забезакнутисе, немсе, v. pf. in Bes danken vertieft stehen, immersus sto cogitationibus.

Забележими, им, (Рес. и Срем.) vide забиљежими.

Забелеши, ли. (Рес.) vide забијељети.

забиjаши, ам, v. impf. hineinschlagen; immitto.

зaбиjèьemи, aн, v. pf. (Epq.) н. п. 30pa, erglänzen, affulgeo. Забијељешисе, лимсе, v. r. pf. (Ерц.),

erglänzen, affulgeo: зaбnjeлeлace sopa. Забијоградиписе, имсе, у. r. pf. (сп.) Belgrad werden, fio Belgradum: „Бијограде мој велики јаде! "У з'о час се забијоградно. Забиљежити, им, v.pf. (Ерц.), безсіф. nen, merken, noto.

Забиши, бијем, v. pf. fineinflagen,

immitto.

Заборављање, п. дав Bergeffen, oblivio crebra,

3a6opáваши, ам, v. imрf. vergessen, obliviscor.

pf. sich verirren (wie

3a66cmи, бодем, v. pf. hineinstechen, immitto. Забраваши, ам, v. ein Schaf), aberro. забравиши, им, v. pf. verschließen, sera claudo.

3a6paжhвame, n. das (zu weite) Eingreis fen in etwas, aratio quasi agri alieni. забражhваши, hуjem, v. impf. (zu weit) um fich greifen, aro agrum alienum. Забраздими, им, v. pf. (in weit) un fich greifen, agrum alienum aro: дanеко си забраздио.

3a6рájaшe, n. das Verzählen, lapsus in numerando.

3абрájamи, jam, v. impf. verzählen, la bor in numerando.

Заветина, f. (Рес. и Срем.) vide за вјетина.

Заветовашисе, вешујемсе, (Рес. и Срем.) vide завјетовашисе. Заветрина, f. (Рес. и Срем.) vide завјетрина.

Завидети, дим, (Рес.) vide завиђети. Завидити, им, (Срем.) vide завиђети. Завидљив, ва, во, піді, invidus. Завиђети, дим, v. impf. (Ерц.) коме,

einen beneiden, invideo.

Завијање, п. дав Berbinben, obligatio.
Завијати, ам, v. impf, verbinden, obligo.
Завијати, јем, v. pf. beulen, exululo:
„Завијала три зелена вука
Завијач, m. і. q. завој.

Завиличити, им, v. pf. н. п. коња halftern, capistro, den Halfterstrick statt des Gebisses anlegen.

Завин, на, но, (у Сријему и у Бачкој) vide заовин.

Завирање, п. дав Umßeri meifen, vagatio.

Завиратисе, ремсе, v. r. impf, fih um.
Gertreiben, vagor, erro.
Завиривање, n. baš Sineinferen, intro-
spectio.

Завиривати, рујем, v. impf. binein. feben, introspecto.

Завирити, им, v. pf. Fineinbliden, introspicio.

Завист, f. ber Reib, invidia. Завитак, ка, m. etmas eingemidèltes, res involuta.

Завити, вијем, v. pf. verbinden, obli

go, einwickeln, obvolvo. Завитлаши, ам, v. pf. [twingen (um zu schleudern), vibro. Завица, f. dim. . зава.

Завичај, м. мјесто, ђе се ко родио и навикао, Drt, mo man geboten morden, und woran man sich gewöhnt hat, solum natale: и кљусе и говече шежи на свој завичај ;

„С Богом земљо, с Богом завичају Завиша, т. Тапвате, nomen viri. Завјерак, рка, m. (Ерц.) in дети Фе: триста му завјерака! Завјеритисе, имсе, pf. (Ерц.) ко

v.

ме, geloben, spondeo. Завес, m. (Ерц), ber Borhang, velum. Завјесити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. ђевојку (кад се удаје), umhängen, velo. 3áвjem, m. (Epi.), das Gelübde, votum: завјет учинити, или завјето

вашисе.

Завјетан, тна, но, (Ерц.) bur cin

Gelübde gebunden, voto obstrictus. зáвjешина, f. (Epn.) das Gelübdemal, convivium voto soluto. cf. завјето.

вашисе.

Завјешовашисе, тујемсе, т. г. pf. (Ерц.)

fich verloben, voto se obstringere. Heк се завјетују (у болести, или у другој каквој невољи) да не једу ре никад у петак и у сриједу, неки Да посте понеђељник, или читаву неђељу дана каквом свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Пешки Параскевији, Богородичину покрову), или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан, кога слаби и свешкује (и то обично бива љети: од васкрсенија до Петрови поста): скупесе сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу : му изведу своје пријатеље, који им дођу из другије села, и дозову попове и калуђере те чате молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви, с крстовима и с иконама, по почу (по житима и по ливадама), а ђешто и од куће до куће; потом дођу опет на оно мјесто, па онђе ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове заветина (ајдемо на заветину; сутра је заветина у том селу), а у Јадру говоре: носити крста (крсте?), или крстоноше (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, ђе сам се ја родио, носе крста други дан тројичина дне;

„Колико се ја заклиња и завјетова, „Да не пијем рујна вина прије ракије, „Да не љубим удовице прије ђевојке, „Да не јашем врана коња прије не ја