Завргнути, нем, vide заври. Завогнутись, немсе, vide забрћисе. Завр тисе, емсе, завръосе, (Рес. и Cpem.) vide завриjemисе. 3аpujemиce, peмсе, заврьосе, v. г. pf. (Epu) sich wohin einziehen, abdere se aliquo.

Заврнути, нем, ү. pf. žuðreßen, torquendo claudo, славину, Завости, врзем, v. pf. binden (mit der Halfter den Ochsen), obligo. Завретисе, врземсе, v. г. pf. sich vers wickeln, impedio me: заврзão cе коь, wenn es an dem Seile weidet, und sich darin nach und nach verwickelt. 3aupmáme, n. das Zudrehen, obtorsio. 3аврmаmи, eрkem, v. impf. zudrehen, torquendo claudo.

in

hin

eins

boh

Завртети, вртим, v. pf. (Рес.) 3авршиши, вршим, v. рf. (Срем.) Заврћети, , врпим, v. рf. (Epu.) ren, terebram adigo. Заврћи (говорисе и завргнути), вргнем, v. pf. 1) aufladen (auf die Schulter), tollo. 2) nach und nach erzielen, sensim ассіріо: завргао коза, оваца, марве. 3) anstiften, moveo, н. п. боj, кавгу.

Заврћисе (говорисе и завргнутисе), вргнеxсе, v. г. pf. 1) entstehen, existo, exorior. 2) aufladen, sibi imponere : Туре иде гредицом, завоглосе седлицом (п. ]. пуж.) 3acphuвame, n. das Hineinbohren, te

rebrae adactio.

3авpmuвame, n. das Vollenden, perfectio. Завршивати, шујем, v. impf. 1) хой enden, perlicio. 2) сиjено, das Heu. aufschobern, accumulo foenum. Завршиши, им, v. pf. сијено, bern, accumulo foenum. завуhи, вучем, v. pf. hineinziehen, hineinstecken, immitto.

фо

3áraжшa, f. ein Fischerneß, das zwei watende, Fischer gespannt halten, retis genus.

зàгазиши, им, v. pf. hineinwaten, vadum ingredior.

Загалиши, им, v. pf. entblößen, nudo, 3. 3. гузицу.

3агалимисе, имсе, v. г. impf. sich entblößen, nudor.

Загалица, f. cf. цицибам (само у оној загонетки).

Загасити, им, v. pf. н. п. крем, деп

Kalk löschen, exstinguo, macero calcem. Загатити, им, vide зајазити. 3aгaшваže, n. das Löschen, exstinctio,

maceratio.

Загашивати, шујем, v. impf. н. п. Kper, löschen, exstinguo. зáглавак, вка, m. der Zwickel (womit die Art verkeilt wird), cuneus (?). Заглавити, им, v. pf. 'ї) н. п. сјекиру, мошику, verteilen, cuneis firmo. 2) verfommen, pereo: заглавио неђе. 3aглавлðиваже, n. 1) das Verkeilen, cuneatio. 2) das Verkommen, interitus. Заглављивати, љујем, v. impf. 1) vers keilen, cuneo. 2) verkoinmen, periturus sum, non me expediam. Загладиши, им, v. impf. vergläften, lacvitatem reddo (eig. und fig.). зaгледашьe, n. das Sehen auf etwas, intuitus.

Загледаши, ам, v. impf, што иnò у шumo, sehen auf etwas, intueor. зàгледаши, ам, v. рi. 1) einen Blick thun, introspicio. 2) heвоjку, erbli cken und sich in sie verlieben, adamo: „Ја усади вишњу на игришту, „И загледа у селу ђевојку. 3arледаmисе, aмce, v. pf. 1) sich verschauen in etwas, attente intueor. 3aгледао се као теле у шарена враma. 2) sich verlieben, adamo. 3aran6umисе, имсе, v. рf. versinken (in Koth), immergor.

3araушaнe, n. das Betäuben (durch Geräusch machen), strepitus. 3arлýшаши, aм, v. impf. betäuben, ob

Загнашисе, амсе, v. r. pf. loftürgen auf etwas, ruo in aliquem. 3aгobáрame, n. das Aufhalten durch Reden, detentio per allocutionem. заговáраши, аm, v. impf. einen durch Gespräche aufhalten, alloquio detineo. Заговними, им, v. pf. versäuen, male

rem gero.

Заговорити, им, v. pf. aufhalten bur Gespräche, alloquio detineo. 3аговоримисе, имсе, v. r. pf, sich durch Gespräche verweilen, alloquio distineor. Загоненуши, ненем, v. pf. ein Räthfel aufgeben, aenigma propono. 3агонémаше, n. das Räthsel - aufgeben, aenigmatum propositio. Загонетами, нећем, v. impf. Räthfel aufgeben, aenigmata propono. Загонемашисе, нећемсе, ѵ. г. impf. einander Räthsel aufgeben, enigmata invicem proponere. 3аroнêmиa, f. das Räthsel, aenigma. загоними, им, v. impf. 1) hinter etwas treiben, ago post 2) hineintreiben (den Keil, adigo. Загонитисе, имсе, v. r. impf. sich stürzen (z. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impetum facio. Sarobebe, n. 1) das Hineintreiben, adactio. 2) der Anfall, Anlauf, impetus. 3aropay, pua, m. der Mann von jens seits den Bergen, transmontanus. 3aropea, f. (Pec. и Сpем.) vide зaroризел.

Загорелица, f. н. п. ракија, ange= brannter Branntwein, adustus: дajДе оне загорелице.

зaгoрemи, pим, v. pf. anbrennen, adu

зaгopujeл, f. (Eрn.) das Unbrennen, adustio: удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко). 3aropje, n. das Land hinter den Bergen, z. B. als nom, propr. des Landes jenseits des Timok; auch in der Herze gowina, terra transmontana. зaгôрkа, f. 1) das Weib (Mädchen) von jenseits der Berge, transmontana. 2) Frauenname, nomen feminae. Загоркиња вила, f. bie von jenfeits des Berges, transmontana. Заграбиши, им, v. pf, eine and той nehmen, manibus haurio, capio. 3arpaдa, f. der Zaun, sepes. загрáдиши, им, v. pf. verzännen, sepio.

3aгpahíвaже, n. das Einzäunen, sep

tio.

Загргутати, гућем, ѵ. pf. anfans gen zu girren, ingemo. зarpaunи, им, v. рf. verderben, Sche,

den machen, corrumpo.

3árpe6, m. Ugrám, Zagrabia. 3arpencтн, гребем: v. pf. 1) einen Griff thun (mit dem Löffel) capio. 2) Reißaus nehmen, fugio. Загризак, ска, m. vide угризак 3arpiiзame, n. 1) das Unbeißen, admorsus, 2) das Quälen, Reizen, irritatio. зaгрúзаmи, aм, v. impf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito (y дujeme). Загристи, зем, v. pf. 1) anbeißen, admordeo. 2) reizen, irrito.

erdons

Загрлити, им, v. pf. umarmen (eig. umhalien), amplector. загрмеши, ми, v. pf. (Pec.) Загрмиши, ми, v. pf. (Срем.) 3агpмыеmи, ми,v. рf. (E.) Загонути, нем, v. pf,

intono.

Н. П. ВИНО

град, брошшаk, bedecken, zudecken, consterno. 2) н. п. кошуљу, гузицу, еп. blögen, nudo. Загрнутисе, немсе, ѵ.г.р. Ben, nudo me. 3arposmamи, кkем, vide зarρaxmami. заграктати. 3àгpmâшe, 1) das zudecken, constratio. 2) das Entblößen, nudatio. 3arpmаши, грkем, v. impf. 1) judecken, consterno. 2) entblößen, nudo. 3aгpmamиce, rpheмce, v. r. impf. sic entblößen, nudo me.

Загрцнутисе, немсе, v. г. pf.

fen (vom Getränke), ingurgitari. зaгубиmн, им, V. pf. verlicten, perdo. зaryбиmиce, бuce, v. r. pf. verkom men, perdor.

Загудетя, дим, v. pf. (Рес.) 3aryдuти, им, v. рf. (Cpen.) Загуђети, дим, v. pf. (Ерц.

1) сінев

Strid

der

Geige machen, incipio fidibus canere. 2) ertönen, intono.

загулиши, им, v. pf. ein wenig schälen,

excortico leviter, н. п. дрво, нобат. Saгуваже, n. das Abschalen, excor

ticatio.

Загушљив, ва, во, engbrüftig, teiment, asthmaticus.

Задавање, п. дав Berurfaфен, ей bringen, effectio, illatio,

pf. кога, апђанфен,

Задар, дра, т. 3ara, Jadera. Задарски, ка, ко, .) Bara, Jadartinus. 2) nach Art der Zaraer, more Jadertino.

Задати, ам, v. pf. Feibringen, infero, do. Задевање, п. (Рес. и Срем.) vide заДијевање.

Задевати, ам, (Рес. и Срем.) vide заДијевати.

Задеватисе, амсе, (Рес. и Срем.) viДе задијеватисе.

Задевојчишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide зађевојчишисе. Заденути, нем, vide задести. Заденутисе, немсе, vide задестисе. Задрати, рем, vide задријеши. Задесити, им, v. pf. treffen (Unglüd), attingo, ferio: јади га задесили! Задести (говорисе и заденути), денем, (Рес. и Срем.) vide зађести. Задестисе (говорисе и заденутисе), денемсе, (Рес. и Срем.) vide зађес

мисе.

Задијевање, п. (Ерц.) дав Dineinfßeden,

immissio.

Задијевати, ам, v. impf. (Ерц.) bin einteen, immitto, н. п. нож за појас, цвијеће за капу. Задијеватисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) kleben, stecken bleiben, adhaeresco. Задимиши, им, v. pf. Каиф тафен, fumum facere, infumo. Задимишисе, мисе, v. г. pf. caußen, fumo.

Задирање, п. дав treifen, strictio. Задираши, рем, v. impf. fireifen,stringo. Задиркивање, п. дав Berühren, соц

tactio.

Заднивање, п. дав Водтеen, fundi adjectio.

Заднивати, ам, v. impf. бӧртеп, fundo instruo.

Задниши, им, v. pf. böbmen, fundo

instruo.

Задно, п. бег Боден (з. 28. am Faße) fundus dolii.

Задњи, ња, ње, ber hinter, posterior.
Задњица, f. vide гузица
Задобијање (задобивање?) п. да г
beuten, captura.

Задобијати (задобиваши ?), ам, v. impf. erbeuten, capto.

Задобити, бијем, v. pf. gewinnen (Beн te), erbeuten, capio:

"Волео 6' се с њиме удесити, ,,Нег' царево благо задобити„А Чупића стоји без динара: „Јера га је Чупић задобио „Од Турчина Пејзе Мемед- аге. Задовољан, љна, но, ¿ufrieden, сон

tentus.

Задржатисе, жимсе v. r. pf. sich aufhalten, moror.

Задријемати, ам (и задријемљем), v. pf. (Epu.) einschlummern, obdormisco. Задријети, рем, задръо, v. pf. (Ерц.) ffreifen, stringe.

Задрѣшаши, кћем, v. pf. (фаurn,

. cohorresco.

Задомати, ам, v. pf, erfüttern, соц

cutio.

себи

Задужбина, f. bie fromme Stiftung, monimentum(?). Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су Српски цареви и краљеБи градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже градими, и начинити задужбину); усадиши или накаламити воћку близу пута, гладног нараниши, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити, и учинити задужбину) и т. д. Турци и данашњи дан граде и чине све те задужбине. Млоги бегови Босански надгледају и оправљају чесме и ћуприје по Србији, које су њиови стари прије стотине година градили, као н. н. Рустамбеговић из Зворника Дугу чесму у Тршићком пољу, и други некакав (Босански бег) Јадранску ћуприју између Љешнице и Липнице. Такове задужбине други не смије ни пошто оправљати, него онај чије су од старине.

"Да ви знате наше намастире "Славни наши цара задужбине "Да видите дивну Студеницу, „Не далеко од Новог пазара, ,, Задужбину цара Симеуна „Прву бабо саградио цркву, „Красну славну себи задужбину. Задуживање, п. дав Berfulen, obaeratio.

Задуживати, жујем, v. impf. ver. schulden, obaero.

Задуживашисе, жујемсе, v. r. impf. sich verschulden, 'obacror. Задужими, им, v. pf verfulдеп, eb

aero.

Задужитисе, имсе, v. г. pf. fchulden, obaeror,

Задуший, на, но, н. п. неђеља, понеђељник, діе armen Seelen anges beno, defunctorum cf. задушнице. Задушнице, f. pl. ber Hrmenrelen Zag, commemoratio defunctorum. Праве су задушнице у суботу уочи Месни поклада (и она се сва неђеља, зимеђу бијеле и себичне, зове задушна неђеља). Онда обично сваки Човек свима мртвима својим, које он памти, или има записане у читули, начини по свијећу воштану, па све те свијеће састави у једну руковет и запали те изгоре мртвима за душу (али најприје мора свакоме намијенити : ова оцу, ова матери, ова ђеду, ова баби и ш. д.). Ако ли је близу намастир или црква, онда се те свијеће однесу тамо, и сваки своју читул, да свештенику те све мртве спомене на служби; и ту онда сваки своје свијеће запали кад свештеник стане спомињаши. Потом, кад свештеник све тве спомене, зађу ђаци, с леђе. HOM воде и с кошарицама, те свијеће погасе и покупе (послије калуђери, или попови, граде од њи друге свијеће и пале у цркви). На неким мјестима иду на задушнице и на гробље с попом, ше и онђе спомињу мртве, чаше им молитве, пале свијеће и дијеле за душу. Зађевојчишисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) zum Mädchen heranwachsen, in puellam adolesco.

NIP

Зазивати, ам (и зазивљем), v. impf.

ит

auffordern, provoco; на част, Bastmal einladen, voco ad coenam: „Љубовић ме на мејдан зазива Зазидаши, ам, v. pf. vermauern, muro claudo.

Зазиђивање, п. дав Bermauern, inclusio opere lateritio.

Зазиђивати, ђујем, v. impf, vermau= ern, claudo murо. Зазимити, им, v. pf. vom Winter wo überfallen werden, und deswegen dort bleiben, hieme impedior. Зазирање, п. дав дав фенеђен (дев Pferdes), aspectus pavidus, pavor, consternatio.

Зазирати, рем, v. impf. [феn felhen pavide aspicio.

Зазнати, ам, v. pf., Беßt werden, ertennen, conscius sum, aguosco, novi: од како сам зазнао за се.

Báзop, m. das Übelansehen einer Handlung, reprehensio,

Зазоран, рна, но, übel angefehen, in

famis.

Зазреши, рем, v. pf. фен blien, pavide aspicio.

Зазубица, f. Belchwür im Завине epulis; расту ми зазубице, де Тип majfert mir.

Вазујаши, јим, v. pf. anfangen zu fummen, insusurro, immurmuro. Заигравање, n. bas Uniaufen, baš St. tanzen, exsultatio,

widerholen, semper idem vociferor: заинтачио те иште; шта си пти заинтачио!

Запра*, vide рана.

Зайскати, иштем (у Босни, особито по варошима, заишћем), v. p. verlangen, begehren, peto. Зайскатисе, иштемсе (у Босни, особито по варошима, заишћемсе), у. r. pf. die Erlaubniß verlangen, peto. Заиспокој душе, auf die Rube Der Seele, ut requiescat in pace (ein.Trinks spruch bei der дaka). cf дâħa. Заиста, 1 wahrhaft, vere; gewiß, Заисто, cerle.

Заитање, п. vide завашање. Заитати, ам, vide заважати. Заитиши, им, vide заватити. Зајазити, им, v. pf. bermeien, ver dammen, mole cohibeo.

Зајам, зајма, m. Bora, mutuum: у за

јам дали, — узеши; вратити зајам. зajanpuшисе, имсе, v. 1. pl. coth werden vom Feuer, ab igne rubeo. Зајац, m. (у крајини Неготинској) vi