Page images
PDF
EPUB

sa

и

Бабине, f. pl. (у Сријему Ђекоји говоре бабиње) 1) да офenbett, puerperium. 2) бес фnbu, lutatio puerperaе. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тије седам дана долазе дању жене на бабине (и `доносе часіп (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. д.) и ђешешу дарове), ще се часте веселе; а ноћу дођу комшије и комшијнице, познаници и познанице, me чувају баби не, m. j. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу седму ноћ („Није седму ноћ имају обичај рећи ономе, дочукоји је мало сулудаеш). Тада не смије ни једно заспали: други једва чекају да га огаре, зашто или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се само шада пјевају, н. п. „Ој на делу на голему боб се зелени. ,, А ко га је посејао те се зелени ? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се на зобала, срце је

и

ван".

--

боли. ,,коладом ладом ко му отац беше? „Колалом лалом Iaj y***) отац

беше.

,,коладом ладом ко му деда беше?

и ш. д.

Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дни, m.pl. etma Märzidnee, nix Бабини укоби, j cadens meuse martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио сни. јег, а она рекла: „Прц марцу не бојим ме се: моји јарчићи петорошчићи”. На то се расрди марш, па навали са снијегом и с мразом, ме се смрзне и окамени и баба. н њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђеши у некаквој планини (ђе се по догодило) оно камење, што је постало од бабе и од ја. рића: баба споји у сриједи, а јарићи око ње.

и

Бабица, f. 1) dim. v. баба. 2) Die e amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), шшо се на њему откивају коce.

*) Или како буде нме оцу.
**) Или како буде име матери.
***) Како му буде име.

Баб

Бад

16

Бабичење, д. даб бабица = feyn, obste.

tricatio.

Бабичиши, им, v. impf. Geburtehülfe
Бабо, м. (Ерц.) vide oтац.
leiften, obstetricari.
Бабов, ва, во, деб бабо, раtris.
Бабура, eine Mrt irdenen Dfens (ohne
Бабускара, f. vide бабешина.
Kameln), fornax simplicissima.
Бабушина, f. bas Beid fleijd, caro in-
guinalis.

Баврљање, n. Umberfalenvern, vagatio.
Баврљаши, ам, v. impf. umberialenta

Deen, vagor.

Багана, f. кожица јагњећа, vaš gamm Бага, f. некаква болест коњска. fell, pellis agnina. Багатела, f. (у Сријему, у Бачк. и уБан.) Баглама, f. 1) (највише се говори у Die Sleinigteit (bagatelle), res parva. млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шарке), Ungel uni Band an Der Thure. cardo et vinculum januae. 2) мала тамбурица од шри жице, trichordii genus, eine Eleine Pandore von Багљив, ва, во, н. п. коњ. drey Saiten. Багрдан, m. мала гарошица између Багрена, f. Der Mcacienbaum, Robini Јагодине и Баточине. pseudoacacia Linu.

Бадава
Бадава де,
Бадавад, . unentgeltlid, gratis.

Бадаваџија*, m. Der alles umfonit baben Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају will, qui omuia vult sibi gratis dari. ђеца крајем од шпапа кад се баБадањ, дња, m. велика шупља кланају. сí. банашисе.

да, шмо кроз њу мече вода, ме обрће коло на кашичари воденици, Бадање, п. баз Steden, punctio. die Röhre, canalis. Бадами, ам, v. impf. 1) leife fteden

pungo leniter. 2) leife gehen, incedo punctim.

Бадем*, m. Manbel, amygdalus.
Бадемов, ва, во, Жапdels, amygdali.
Бадјава,

(у юсни) vide бадава.
Бадљи, f. pl. некаква болест

очима.

Бадњак, м. сирова церова главња, што се, по обичају, у очи Божи, ћа ложи на ватру. Бадњака морају биши два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећа. Кад се у вече смркне, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нала.

[ocr errors]

,

жи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан". А из куће га какав мушкарац поспе жимом и одговори му: „Дао ти Бог добро срешњи и честити”. По Ерцеговини ђе су велике куће, онђе довуку бадњаке на шеспі пли на осам волова, па наћерају кроз кућу, ме ишћерају волове на друга Браша, а бадњаке скину у кући Кад већ бадњаци прегоре, онда (сјутрадан, на Божић) узму оне угарчиће, ме метну у башчи на какву младу шљиву, или на јабуку. cf. Божић unv полажајник. Бадњи дан, њега дне, m. Der Shrift. abend, dies ante festum Christi uatale. Бадњић, m. dim. v. бадан. Баждарина, f. (cm.) 3olgelo, porto

rium :

[ocr errors]

,,На водици вила баждарица, ,,Те узима мешку баждарину: „Од јунака оба црна ока,

99

А од коња ноге све четири Баждарица, f. (cm.) 3ölnetin,porti.

trix (?), cf, баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. канар. zölnerisch, portitorum. База, f. vide Зова. Базерђамбаша*, m. Der mit дет Хив und Ginfuhr.30le Delebute, portorio praefectus.

Базерђамбашин, на, но, без базер-
Бамбаша, portorii praefecti.
Базерђан*, m. vide трговац.
Базјаш, м. мали намастирик на ли-
јевом бријегу Дунава (у Банату).
Баир*, m. Das ufer, ripa, cf. Бријег,

обала.

[ocr errors]

Баја, f. hур. у. баук. Baja, f. Stadt in Südungern, nomen urbis. Бајски, ка, ко, топ Баја. Бајалица, дiе 3auberin, incantatrix. Пјевају како се разболео у сватовима (кад се женио бунгур челебија мараном ђевојком) купус на сланини, па му довели 'проју бајалицу да му баје: ,,Проја баје, купуса нестаје. Бајање, п. дa зaubern, incantatio. ɓajam, ma, mo, altbacken, vetus, non

.

recens.

Бајати, јем, v. impf. zaubern, incanto (morbum, dolorem).

Бајко, m. Mannoname, nomen viri. Бајна лука, f. град и варош у Босни на води Врбасу. Бајнолучанин, човек из Бајне луке. Бајнолучка, из Бајне луке. Бајнолучки, ка, ко, гоп Бајна лука. Bajo, m. Mannsname, nomen viri.

жена

Бајчета, m. Manniname, nomen viri. Бака, f. hyp. 9. баба. Бака *! vide гле! Бакал*, m. трговац, што продаје сир, масло, мед и т. д. Der Gpes gerenhändler, condimentarius. Бакалка, f. Die Spezereyträmerin, con

dimentaria.

Бакалница, f. бакалски дућан, дав Spezereygewölbe,taberna condimentarii, Бакалов, ва, во,без бакал, condimentarii, Бакалски, ка, ко, 1) Gemürgfrämer.,

condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs Erämer, more condimentarii. Бакар*, кра, м. даб Lupfer, cuprum. Бакаш, кла, m. Dаб Getrappe, incessus cum sonitu.

Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје

ногом, кад се баца камен с рамеHa, Standort der Steinwerfenden, statio jaculantium saxa. Бакин, на, но, дег бака, vetulae. Баклава*,f.eineurt нима,placentae genus. Бакрач*, m. vide котао. Бакрачић, m. dim. v. бакрач. Бакрачлија *, f. vide узенђија. Бакрен, на, но, fupfern, cupreus, aeneus. Бакшање, п. Das Erappen, incessus

cum sonitu,

[ocr errors]

Бакшаши, кћем, v. impf trappen,

sonitum edo incedens.

[blocks in formation]

Бале, f. pl. слине, бес Кок, mucus. Балега, f. H. п. говеђа, коњска,

овчја, Der Unflat, Bichloth, stercus. Балегање, n. bas Miften, Kothmaden

,

(vom Bieh), cacatio pecorum, Балегами, ам, v. impf. miften, Den Koth von sich geben, stercus facio. Балење, n, vide баљење. Балија, f. (verädtlid) ber Zürge, turca, (per convicium). Балије пина, f. augm. 9. балија. Балити, им, v. impf. ragen, muco maculo

2) roßen, weinen, muco maculor flendo. Бало, m. vied балавац.

Балсам, m. Der Balfam, balsamum. Біла*, f. vide сјекира (али се ри,

јетко говори, н. п. ја говорим, а он ни у балту).

Балук*, m. (рибља шрава, дiе gif s Балукат, m. borner, Dollhörner, coccul indi.

Балчак *, m. у сабље, или у мача оно, ђе се држи руком, Der Srijj am Sábel, capulus :

,,Крвава му сабља до балчака Баљемез, m. Die gröfte Met Ranonen, grobes Geschüß, tormentum majus • „Све балемез баљемеза виче, „А лубарда лубарду дозива Баљење, п. дa Kogen, muci emissio. Бамбадава, gang unentgelolid, plane gratis.

[ocr errors]

Бан, т. бег Han, banus. Банање, п. 1) vide бенешање. 2) дав банаписе -Špiel, ludi genus. Банат, м. 𐐨аб (Zemesmarer) Banat im Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенешами. Банапінсе, амсе, v. r. impf. Кад оке ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године жениши мрљу; онда узме свако евој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је мрља. Потом прља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довашити својим штапом, онда цар баци жмурећи свој шшап ме удари трљин (ако ли умаши, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; ђе се царев штап устави, онђе мора шрља свој шпап да замјесни (м. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жмурећи) и погађају у трљин шшай: сваки треба дошле да бије у трљин штап (и трља једнака мора свој штап да замјешта докле не у маши; а кад умами, онда му трља узме шшап и баци у суво грожђе. (м. j. на спрану), па онда остали сви бацају мако редом ; а цар на пошљешку, и он бије док двапут не умаши. Онда мрља покупи све шпiапове из суБога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој штап; чијим штапом погоди, онај буде прља; а кад погоди царевим шма пом, онда цар буде прља, а прља цар; ако ли свима штаповима умаши, онда покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне пред

цара као и најприје, па погађају опет наново. Други пут (m, j. друге године царовања) цар има три маше (м. j. погађа у трљин штап док трипут не умаши), трећи пут чешири и м. д. а пра други пут сједе на бадало (m ј. на Оно мјесто, ђе ударају шмаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап ; трећи пут се примакне колико може скочити, а четврши пуп колико је дуг кад пружи руке. Кад изиграју онолико пуma (или кад један цар онолико година царује), до колико су погоди. ли да жене трљу, онда га жене, m. j. стану сви у ред један за другим, па се раскораче те трља прође четвороношке између њиови ногу, а она га скаки удари по једном шаком, или дрвешОМ (како погоде најприје) по гузици. Банагаски, ка, ко, 1) Banater. 2) ady.

banatisch.

Банáканни, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. òie Banin, baua, bani uxor. Банка, f. Der Banlogettel, syugrapha

mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) бес Santerutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, n. Dаб banterutiren, decoctio.

Банкротирати, ам, v. pf. unb impf.

,

banterutiren, decoquo. Бановина, f. Can, wo ein Ban becrfat, das Banthum, banatus. Бановић, m. Santiohn, bani filius. y пјесмама, и у приповијеткама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f, vide баница. Банстол, м. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Бануши, нем, v. pf. unverhoft tommen, ex insperato adesse. Бања, f.i) Bat, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): Да би пост о Вељка арамбашу ,,Ко ће чуваш' Бању на крајини ? 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука.

·

--

Бањани, m. pl. Begend iu ber Serzego= wina an der Grenze von Montenegro = „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањашисе, амсе, vide купатисе. Бапски, ка, ко, 1) altmeibiid, anilis. 2) adv. altmeibisch, aniliter. Бар, барем, wenigftens, saltem. Бара, г. Рафе, Pfüge, lacus, lacunа

[ocr errors]

[ocr errors]

Барабар*, in einer ginie, simul (it,
non sequitur) parallele.
Барабарење, n. Das Gehen in gleider
Linie; das Messen, contentio.
Барабаритисе, имсе, v. г. impf. с ким,
fid in gleide Linie ftellen, comparor,
contendo. cf. поредишисе.
Барак, m. eine urt langhaariger Sunde,
canis pili lougi.

―――

8

Bapam, m. nom. propr. einer Stadt:
,,Ја сам јунак од Барата града,
„Ја сам диздар у Барашу граду
Баратање, п. баš zu thun' Saben mit
jemant, negotia cum aliquo.
Баратами, ам, v. impf. (oom ital. ba-
rattare) C KIM, mit wem zu thun(Geschäf=
te) haben, negotium habere cnmaliquo
Бардагџија *, m. Kannentöpfer, cantha-
rorum figulus.

Бардак *, м. крчаг с носцем, Ranne
(icoene), cantharus fictilis.
Бардачина, f. augm. v. бардак.
Бардачић, m. dim. 9. бардак.
Барем, vide бар.
Бареш, m. Gumpf, palus.
Барило, п. некаква мјера (ital. barile,
frang. baril), etma eine Zonne, orca,
amphora: колико је Дунаво, има у
њему смо барила воде (у припови-
јешки).

2

Барица, f. dim. . бара.
Барјак*, m. Jahne, signum, vexilium.
Барјактар, ш. Fabnenträger, signifer.
Барјактарев, ва, во, без Jahnens
Барјактаров, ва, во, träger6, signiferi.
Барјактарски, ка, ко, 1) зähnrids.,
signiferi. 2) adv. mie ein jähnrid,
more signiferi.
Барјам*, м. 𐐨аз Sairamsfeft, festum

Bairam apud Turcas.
Барјамовање, n. Das Geyern Dee Bais
rams, celebratio diei b a i r a m.
Барјамоваши, мујем, v. impf. u. pf.
das Bairamsfest begehen, ágo diem
festum bairam:

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Басшисаши*, ишем, v. pf. gertreten,
verni ten, perdo. cf. погазими, по
кварити :

, Лави би му чадор басписали
Бат*, m. viđe cpeka.
Бámа, m. (Рес. и Cpeм.) vide бато.
Батак, m. Die Süfte nebit Dem Tuge

beym Geflügel, femur (volatilium). Батал *, покварено, разваљено, за

пуштено, н. п. пушка, сапı, виноград, veroorben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, cam, verborbenes Beug, res

corrupta.

Баталија, f. vide битка.
Баталити, им, V. pf, н. п. пушку,
сам, виноград, verlaffen, vermabra
lofen, desero.
Батаљивање, n. Das Dermahrlofen, ne-

glectio. Батаљивати, љујем, v. impf. verlafa fen, negligo, desero. Баmаљица, f. Der Kumpf bes urm6, ols ne hand, brachium mutilum manu. Батар, тра, м. вода у Мачви: ,,Иза Бапіра са села Салаша „Тврде страже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (cm.) (cf. ital. battere?) flagen, flopfen, pulso : „Божић бата на обоја врата, ,,Да унесе три товара злаша — пјевасе у очи Божића. Башачић, m. dim. v. бащак. Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) сулудаст човек, Det Stod, stipes. 3) оћеш башину! bu triegft (thunt) es ge= miß nicht, nequaquam auferes (facies). Башинање, п. 𐐨a8 Borbringen von dum:

mem Zeug, deliratio, nugae. Батинапи, ам, v. impf. говорити ко jenima, dummes Zeug daher schwätzen, nugari. Катиница, f. dim. v. башина. Башли*, adj. indecl. vide cpeћан. Батлија, m. Der Glü lice, felis. Јер је Лазо у боју башлија Bámo, m. (Epш.) 1) hyp. von бpam. 2) manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Бамок, м. (око Дунава доље од Пореча gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus.

[blocks in formation]

Баура, f. само у овој загонетки: Јаше муша на баури? м. ј. сврака на крмачи. Бацакање, п. 𐐨аз umbermerfen ve

ü

te, z. B. von Kindern, jactatio pedum. Бацакашисе, амсе, v. r. impf. н. п. ногама, mit Den jüfen umbermerfen, jacto pedes.

Бацање,m.vaô leife Steden,punctio lenis. Бацање, п. Daš Serfen, jactatio. Бацати, ам, dim. у. босши. Бацаши, ам, v. impf. 1) werfen, jactio. 2) пушке, [о&idiegen, emitto ictum. Бацалінсе, амсе, v. г. impf. werfen, jaeere: бацајусе ђеца камењем. Бацкање, n. dim v. бацање. Бацкапи, ам, dim. . бацаши. Бацити, им, v. pf. 1) werfen, jacio. 2) пушку, lоsidiegen, emitto ictum. Бацилисе, имсе, v. r. pf. meefen, jacio : ,,Прости Бон и бијела црква, „Да се бацим једном преко мебеБачка, f. велика каца заднивена као 6ype, ein großes Faß, dolium. Бачванин, м. ciner aus Dег Бачка,

Serbus e Bacia,

Бачванка, f. Die Satfфerin, femina ha

.

ciensis.

Бачвански, ка, ко, 1) Batfфer, baciensis. 2).adv. wie Batscher, more baciensium. Бачванче, чема, n. cin junger Watider, puer baciensis.

Бачванчица, dim. 9. Бачванка. Бачка, m. Die Batidla, regio baciensis. Бачки, ка, ко, Batíder, baciensis. Баџа *, f. рупа на кући, куда излази дим, ее хaudfang, bas kaudlod), fumarium. cf. комин, димњак. ьayak, n. das Bein, der Schenkel, crus. Баџаклија, f. Der Sonänver Dutaten (we. gen der geharnischten Beine), aureus hollandicus.

Баш *, i) глава (и код Турака то значи), н. п. баш од лађе, п. j. предњи крај лађе. 2) баш не ћу; нема баш ништа, баш сад дође; gerave, ipsum. Баша *, м. 1) у Србији и у Босни зову свакога Турчина (који није бег или какав ага) башом (као у Сријему што зову свакога варошанина го сподаром), н. п. Усеин баща,

Смаил баша'н ш. д. 2) баше, pl. eine Art Adeliger, nobilium geaus: „осилише баше Бијоградске Башење, п. 𐐨аз 2afchen (Barda zu eis nem fagen), appellatio bassae nomine. Башење, дав Betragen wie ein Baldan affectatio dignitatis bassae. Башин, на, но, деб ва фa, bassae. Башински, ка, ко, 1) Baida, bassae, bassarum, 2) vdv. wie ein Bascha, more bassae. Башиши, им, v. impf. кога, gu einem Bascha! sagen, bassam appello aliquem. Баши исе, имсе, v. r. impf. ft gum Bascha machen, facere se ipsum bassam. Башнтисе, имсе, v. r. impf. sich als Baida betragen, ftrol; thun, affecto bassae dignitatem et jus. Башка *, vide особито, н. п. он жИЕН башка од свога оца, m. ј. не живи с оцем.

[ocr errors]

Баш - кнез, m. cf. Кнез. Башлук*, m. . 1) глава у преслице, бес Koden, colus. 2) оглавар коњски, дес Halfter, capistrum. Баштина, f. очевина, или оно мјесто ђе се ко родио, väterlices Erbe, patrimonium.

9

Башча*, f. 1) градина, Garten, hor-
tus. 2) шљивий или оно мјесто,
куд су посађене јабуке и крушке,
Dbitgarten, hortus.
Башчина, f. augm. v. башча.
Башчица, f. dim. 9. башча.
Башчован* m. 1 Gärtner, hortula-
Башчованџија, т. I nus.
Бденије, n. víde деније.
Бе, interj. geb, abi:

,

„Бе не лудуј моја снао драга Ber*, m. der Beg, begus (?). Ber, m. (Рес. и Срем.) vide бјег. Бегање, п. (Рес. и Срем.) vide бјегање. Бегами, ам, (Рес. и Срем.) vide 6је

гами.

Бегеј, m. Drt im Banat, nomen loci in Banatu.

Бегенисами*, нишем, v. pf. н. п. ђевојку, јело какво, чоу, Gefallen finden, probo.

Беглук*, m. 1) Die Frobne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) дес Fiscus, das Aerarium, die Kammer, Der fürftlice dan, fiscus : војницима дају барут из бегʌука; узели му све у беглук (confiscirt). Беглучење, бес rolnvienit, operae servae praestatio. Беглучити, им, v. impf. frohnen, an gariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, амGap, herrschaftlich, domini." Бегов, ва, во, деб Веgs, begi.

« PreviousContinue »