Закадити, им, v. pf. н. п. буре, кошниgу, aпrauchen, infumo. Закађивање, п. дав Иnrauhen, infumatio.

Занађивати, ђујем, v. impf, anrau» chen, infumo.

Заказати, кажем, v. pf. fagen, dico, jubeo.

3аказúваше, . das Sagen, edictum? Заказивати, зујем. v, impf. fagen, dico.

Заканишисе, имсе, v. г. pf. fident. schließen, statuo.

3акануми, нем, v. pf. betropfen, guttatim perfundo.

Закасниши, им, (у Сријему и у Бачкој) vide задоцнити. закачими, им, v. pf. anhaken, unco prehendo./

зàкачкa, f. der Schneiderhaken, uncus sartorius.

Закесериши, им, v. pf. т.ј. браду,

(komisch) in die Höhe heben, levo barbam. 3акиваше, n. das Anschmieden, adcu.

sio.

Закиселити, им, v. pf. fämern, acidum reddo.

Закисивање, п. дав Паßwerдеп, humectatio a pluvia. Закисивати, сује, v. impf. н. п. пушKa, naß werden (vom Regen), "humector pluvia (киша). Закиснути, не, v. pf. н. п. пушка, vom Regen naß werden, madelio a pluvia. зakлáье, n. das Schlachten, mactatio: "Је ли веће јање за заклање? 3аклáпаже, n. 1) das Zudecken, operitio(?). 2) das Verschließen, occlusio. 3аклáпаши, ам, v. impf. 1) zudecken, operio. 2) verschließen, claudo, Заклапиши, им, v. pf. Сфаиm befom= men, spumesco.

Заклати, кољем, v. pf. fhlahten, macto. 3ákлеmва (зaклêmвa), f. der Schwur, jusjurandum.

Заклёши, кунем, v. pf. 1) einen bе: schworen, obtestor. 2) den Fluch anheben, coepi maledicere, execrari: ,,Кад закуну, сва се земља тресе Заклетисе, кунемсе, v. г. pf. fu

einen Sawur verbinden, jurejuraudo me obstringo.

Закликшаши, кћем, v. pf. ден Laut

Заклињатисе, њемсе, v. r. impf. fi verschwören, jure jurando me obstringo. 3аKлон, m. Zufluchtsort, vor Wind und Regen (franz. abris), perfugium? Заклонити, им, v. pf. fіrmen Wind, Regen, Sonne, defendo. Заклонитисе, имсе, V. r. pf. siģ

schüßen, retten, defendo me. 3аклоâшье, m. das Schirmen, defensio. Заклоњаши, ам, v impf. firmen defenso. 3аклонашисе, aмce, v. г. impf. sich schits men, defenso me.

зákлoп, n. Schloß und Riegel, sera. 3àклoпaд, пya, m. der Deckel, operculum.

Заклопити, им, v. pf. 1) bedecken, contego. 2) verschließen, claudo. 3акьучáɛаme, n. das Verschließen, occlusio.

3аклучáвашн, ам, v. impf. verschlies Ben, occludo.

3аkучam, ам, v. pf. verschließen. Occludo.

Зако, m. һур. . Зарија. Заковати, кујем, v. pf. verschmie den, concudo.

Заковрнути, нем, v. pf. у један пуп

занéмökи, plóßlich erkranken, repentino morbo corripior.

Заковрчиши, им, v. pf. н. п. реп, (vom Löwen, Hunde, Schweine) den Schwanz in einen Kranz schlagen, retorqueo caudam. 3аковчáваже, n. das Zuhäkeln, fibulatio.

заковчáвашн, ам, v. impf. zuhäkeln,

fibulo.

Закопитити, им, v. pf. ermerbeп, acquiro.

Закопчавање, n. vide заковчавање. Закопчавати, ам, vide заковавати. Закопчати, ам, vide заковчапіи. Закорачити, им, v. pf. einen falschen Tritt thun, (sich verwickeln wie das Pferd das sich in die Stränge ic. vers wickelt) impedire se. Закошак, шка, m. der luftritt binten an der Kutsche, wo der Packkoffer с. zu stehen kommt.

Закрајинити, им, v. pf. Arieg begin= nen, bellum infero. Закрајинитисе, нисе, ѵ. г. р. закрајинилосе, свій Arieg enttanden, ехortum est bellum. Закрашиши, им, v. pf. коме штогођ, einem etwas verwehren, prohibeo ali

qua re.

Закраћивање, п. Дав Bermehren, prohibitio.

Закраћивати, ћујем, v. impf. ber wehren, prohibeo.

Заковавити, им, v. pf. ш. ј. очима, mit blutdürftigen Augen ansehen, oculum quasi cruentum defigo in aliquem. Закрилити, им, v. pf. unter seine Flüs gel nehmen, beschüßen, alis tego et defendo: : свети шестокрили Аранђеле! закрили ме крилом твојим; „Кад је Ђорђе Србијом завладо, „И Србију крстом прекрстио, „И својијем крилом закрилио, „Од Видина па до воде Дрине Закостими, им, v. pf. н. п. челе, бе. frenjen, sgnare cruce. Код Срба је и сад обичај у Србији, кад који нађе челе у шуми, а он изреже сјекиром крст на кори онога дрвета у коме су челе, па други послије, ако и нађе оне челе, неће и исјећи. Закруживање, п. дав Umtreifen, comprehensio.

Закруживати, жујем, v. impf. in bie Runde ich zueignen, circumdo (?). Закружити, им, v. pf. in bіе Кинде unfaffen, complector circumcirca. Закошљавити, им, v. pf. verfüm. Закошљати, ам, v. pf. mеси, аn Atrophie leiden, inedia consumor, Закршћавање (закршћање?), п. дав Bekreuzen, crucis incisio, Закршћ ваши (закршћати?), ам, v. impf. betreuzen (3. 23. einen Baum mit Bienen) crucem incido. Закръати, ам, vide забити. Закръатисе, амсе, vide забитисе. Закувавање, п. 1) дав іспен дев ва fers ins Brotmebl, aquae in farinam infusio. 2) die Gährung zu einem Kriege, Aufruhr u. s. m. fermentatio (?)

Закувавати, ам, v. impf. gäßren ma chen, fermento.

Закуваватисе, васе, V. г. impf. gabren, ferveo, paror.

Закувати, ам, v. pf. 1) н. п. љеб, Wasser ins Brotmehl gießen, aquam infundo farinae. 2) н. п. кавгу ent stehen machen, existo. Закуватисе, васе, v. r. pf. entftehen, existo : закувала се кавга. закукаши, am, v. pf, den Kuckucklaut von sich geben, edo sonum cuculi: „Закукала сиња кукавица Закупити, им, v. pf. paten, con duco.

3акуáɛаmи, ам, v. impf. hineinschlas gen, immitto. Закуцати, ам, v. pf. 1) hineinfdla деп, н. п. клин, immitto, 2) flopfen (an die Thüre), pulso fores: „Па закуца алком на вратима Закучити, ѵ. pf. bevortheiten, fraudo. Закушљавиши, им, v. pi.vid. закошЗакушљати, ам, v pf.љавити. Залагање, п. 1) да Вегріäнден, орpigueratio. 2) дов Süttern, (eines, Der nicht selbst mit der Hand fum Munde kann), pabulatio (?) Залагати, лажем, v. impf. 1) verpfánden, oppignero. 2) futtern pasco. Залагивање, п. дав Вorlitgen (und Schmeicheln), mendacia adul toris. Залагивати, гујем, v. impf. око кога, vorlügen und vorschmeicheln, mendaciis et adulatione uti. Заладиши, ди, v. pf. hatten werden, umbra fit: пред ноћ кад залади, ипд кад залади сунце.

Заладнети, ни, ѵ. рі. Рес.) | falt were Заладнити, ни, v. pf. Срем.) ben, friЗаладњеши, 'ни, ѵ. рі. (Ерц.) gesco. Залађе, и (cm.) fhattiaer Drt, umbrae:

„Ђурађ коси по побрђу, ладоле миле 1 „Коња пење по залађу, ој ладо!ој — Залађивање, 11. das Viachlassen der

Sonnenhise, remissio aestus solaris. Залаћивати, ђује, v. impf. tubler wer. den (wenn die Sonnenhige nachläßt), remittit aestus.

Ga

као н. П.

лука, па залучити каково јело (помијешати га с јелом), комбост, папулу, блишву, пишије, кокошиње месо, и т. д. Заљевање, п. (Ерц.) дав Begießen, irrigatio.

Заљевати, ам, v. impf. (Ерц.) begie.
Gen, irrigo.
Заљешити,

им, v. pf. (Ерц.) от Commer uberfallen, irgenòmo bleiben, überfommern, aestatem ago (transigo), aestivo.

Замаглиши, им, v. pf. Каиф тафеп, cinen Raud, nebel um fih her verbrei. ten, fumum facio ex fistula. Замаглио као пас испод репа. Замазати, мажем, v. pf. ¿umieren, verfchmieren, oblino.

Замазивање, п. дав Berfhmieren, obJitio.

Замазивати, зујем, v. impf. vermies ten. oblino.

Замайвање, п. дав lusholen, adductio brachii..

Замайвати, маујем, v. impf. autholen, adduco brachium.

Замакање, п. дав Sinweisen, Sintun. Fen, imnersio.

Замакати, мачем, v. impf. eintuntch, immergo.

Замакнути, нем, vide замаћи. Замама, f. bie goffpeife, esca (um Schweine, Hunde an sich zu locken). Замамити, им, v. pf. anlođen, allicio: замами псето да не иде у планину за чобанима.

Вамамљивање, п. дав Coden, allectio, adescatio.

Замамљивати, љујем, v. impf. lođen,

allecto.

Замандалити, им, v. pf. превући мандал преко врата, даš Zhor mit ei= nem Balten berriegeln, obice claudo: "Ал' капија пуста затворена, „Затворена и замандаљена Заманитали, ам, v. pf. auf дитте Art sich verirren, aberro stultus. Заманути, нем, v. pf. ausholen um ju fchlagen, brachium adduco. Замаћи (говорисе и замакнути), макнем, V. pf. sich dem Blicke entziehen (entrüden), subduco me oculis : замаче (или замче) за брдо:

„Кад замакие у Нови с ђевојком Замашај, m. ein Sieb, ictus. Замашан, шна, но, fdwingbar (former, дар тап ев, ит eš zu beben, fmmingen mu), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабља.

Замедити, им, v. pf. Imit Sonig wür= Замедљати, ам, v. pf. j jen, melle condio. Замена, f. (Рес. и Срем.), vide замјена.

Замериши, им, vide замјерити. Замеритисе, имсе, vide замјеришисе. Замесити, им, (Рес. и Срем.) vide за мијесити.

Замести, метем, v. vf. 1) tehren (дав Auskehricht in den Winkel), converro. 2) verwehen (mit Schnee): зamеo вjeтар пут. Замести, мешем, v. pf. umrühren (mi. schen) mit dem Kochlöffel, misceo, H. M.

замео као свињама.

Заместити, им, v. pf. (Рес. и Срем.) м. j. штап, cf. банатисе. Замет *, m. bie Ungel genheit. Beitver= luft, molestia: увратисе к мени ако ти није замет; замеш ти је, до

Бати ми то.

Замешак, шка, m. ber erfle infang ei. ner Frucht, foetus, embryo. Заметање, п. 1) даê njetteln, exci. tatio. 2) das Erwerben, acquisitio. 3) das Heben in die Höhe, das Nehmen auf die Schultern, sublatio. Заметаши, мећем, v. impf. 1) anzets teln, excito, н. п. крајину, кавгу. 2) ermerben, acquiro, н. п. коза, оба. ча. з) на рамe, auf die Schultern laben, tollo in humeros.

Заметашисе, мећемсе, v. г. fr. ent stehen, exorior.

Заметнути, нем, v. pf, 1) angetteln,

excito. 2) ermerben, acquiro. 3) auf die Schultern laden, tollo. Заметнутисе, немсе, . r. pf. entftes ђen, exorior, н. п. заметнула се кавга, дијете.

Замешивање, п. (Рес. и Срем.) vide замјешивање.

Замешивати, шујем, (Рес. и Срем.) vide замјешивати.

Замештање, и. (Рес. и Срем.) cf. ба

натисе.

Замештати, ам, v. impf. (Рес. и Срем.)

cf. банашисе.

Замијениши, им, v. pf. (Ерц.) erfeßen, compenso : замијенити своју главу,

тј. кад човек убије непријатеља прије него погине. Србљи кажу да је штета и срамота (једни веле и • гријота) погинути не замијенивши своје главе.

Замијенитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) 1) fein Leben theuer verfaufen (feinen Feind umbringen, ehe man selbst auch flirbt), hostem occido, ante quam ipse moriari. 2) abgelöfet werden, a statione recedo, recreor.

Зами есити, им, v.pf. (Ерц.) дав Brot anmachen, misceo aquam farinae. Заминути, нем, v. pf. fi bem Blicte entruden, submoveor, subducor oculis. Замислитисе, имсе, v. г. pf. fih in Gedanken vertiefen, immergi medita

Замјена, f. (Ерц.) ber $rfas, bie Ber. tretung, vicarius: мајка је себи роДила замјену.

Замјеник, m. (Ерц.) čer Kampfhelo (rrang. le champion), ber Rämpfer für einen andern, pugnator: „Јали за се мађи замјеника Замера, г. (Ерц) мени се чини да се ова ријеч не говори у Србији ни у Ерцеговини, него само по Сријему по Бачкој и по Банату, и то понајвише по варошима) дав Uebel. nehmen, die Beleidigung, offensio. Замјеравање, п. (Ерц. ст. замјера) дав Uebelnehmen, acceptio in malam

tem.

Замјештати, ам, v. impf. (Ерц.) ш. ]. штап, cf. банашисе. Замладинисе, дисе, v. pf. н. п. рана, sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique caco quasi juvenescit (млад). Замлађивање, п. дав Bernatben der Bunde, clausio vulneris. Замлађиватисе, ђујесе, v. r. impf.u beilen, clauditur vulnus. Замлажење, п. дав Anmelten, adımulsio. Замлазити, им, v. impf anmelten, admulgeo: замлазити јагње нејако, Млијека коме у око. Замлатиши,

--

им, V. pf. (das Beil) abstumpfen, um es dann zu schärfen, (noБратити) retundo, baber von einem Диттен: Замлашио га Бог, па не повратно.

Замна, f. ријека у крајини Неготинској (утјече у Дунаво ниже Брзе паланке).

Замолиши, им, v. pf. кога, eine Si te thun an wen, rogo quem. Замолитисе, имсе, ѵ. г. р. коме, сі ne Bitte thun an wen, rogo quem. Замошавање, п. дав Sinmiđeln, invo

Jutio.

Замјерити, им, v. pf. (Ерц. сf. замјеpa), übel nehmen, accipio in malam partem. Замјеритисе, имсе, v. г. pf. (Ерц. cf. зamjepa) aus der Gunst kommen, displiceo.

Заместити, им, v. pf. (Ерц.) м. ј. штап, cf. банашисе.

Зам, ешивање, п. (Ерп.) баз аптафен des Brotes, panis mixtio, Замјешивати, шујем, v. impf. (Ерц.) Дав Brot аптафен, farinam misceó

Замрачитисе, чисе, v. r. pf. bunter werden, obscuror.

Замрети, ем, замръо, (Рес. и Срем.) vide замријети.

Замрзити, им, v. pf. на кога, бедіц nen zu hassen, feind werden, coepi

odisse.

Замрзнути, нем, v. pf. geftieren mas chen, congelo.

Замрзнутисе, немсе, v. r. pf. ¿ufrię ren, congelor.

Замријеши, рем, замръо, v. pí. (Ерц.) aussterben, exstinguor, intereo: зaмpла кућа, село. Замкнути, нем, vide замрки. 3амpsamи, aм, v. pf. übertünchen, übers streichen, obduco.

Замомлаши (замрмљати), ам, vide забрблати.

Замрсак, ска, m. etmaš vermideItes (3. 3. 3mirn), impeditum quid, tricae (?).

Замрсиши, им, v. pf. berwieln, in

trico.

Замрћи (говорисе и замркнути), мр.