Засести, седем (говорисе и заседнем), (Рес. и Срем.) vide засјести. Засећи, сечем, (Рес. и Срем.) vide засјећи.

Засећисе, сечемсе, (Рес. и Срем.) viде засјећисе.

Засијатисе, амсе, v. r. pf. erglängen, effulgeo.

Засипање, п. 1) дав Цебе hütten, Bers futten, obrulio. 2) дав іnсіnфüt» fen, infusio.

Засипати, ам (и засипљем), v. impf. 1) verschütten, überschütten, obruo. 2) hineinschütten, infundo.

Засирити, им, v. pf. н. п. млијеко, anlaben, bas lab in bie Mild hutten, coagulum injicio.

Заситити, им, v. pf. 1) fättigen, satio.
2) fatt befommen, satior.
Засјајашисе, сјајимсе, vide засија.
Застатисе, јамсе, 1 тисе.
Заседа, f. (Ерц.) ber Sinterhalt, insi-

diae.

Засјенити, им, v. pf. m. ј. очи, blen den, praestigior.

Засјести, сједем (говорисе и засједнем), v. pf. (Ерц.) 1) fih in Sinter. halt legen, insidior. 2) sich versißen, sedendo moror.

Засјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аn= bauen, ancido. 2) пут, verhauen, arboribus stratis impedio. Засјећисе, сијечемсе, v. г. pf. (Ерц.) sich verhanen, muniri arboribus stratis, Заскакатисе, качемсе, v, г. pf. auf. fpringen, exsilio.

3acлaдa, f. der Nachtisch, das Dessert, mensa secunda; bellaria. Засладиши, им, v. pf. 1) verfüffen, reddo dulce, dulcoro. 2) Nachtisch halten, mensam secundam habeo. Заслађивање, п. дав Berfüffen, dulco

ratio.

Заслађивати, ђујем, v. impf. berfü fen, dulcoro.

Заслањање, n. vide заслоњање.

Заслањати, ам,

vide заслоњати.

Заслијепити, им, v. pf. (Ерц.) erblin den, oculis capi (fig.).

Заслиниши, им, v. pf. rogen, muc obducor: шта си заслинио (кажу ђешету кад плаче). Заслон, m. vide заклон. Заслонити, им, vide заклонити. Заслоњање, n. vide заклоњање. Заслоњати, ам, vide заклоњаши. Заслуга, f. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) дав Веrbient, meritum. Заслуживање, п. дав Весòінен, ргоmeritio (?).

Заслуживати, жујем, v. impf. феде nen, promereor. Заслужити, им, v. pf. serbienen, pro

mereor.

Засмакање, п. дав Bürgen, conditio. Засмаками, мачем, v. impf e

(österr. vermachen), condio, Засмејатисе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide засмијашисе.

Засмијашисе, јемсе, . г. pf. (Ерц) auflachen, rideo.

Засмолити, им, . pf. verpichen, pico. Засмочак, чка, m. vide зачина. Засмочити, им, vide зачинити. Засмрадити, им, v. pf. antäntern, foetore impleo.

Засмрдети, дим, v. pf. (Рес.) Seftant Засмрдити, дим, v.pf. (Срем.) Засмуђети, дим, т.р. (Ерц.) І девен,

foeteo.

заслијепити.

merbodens mit Teppichen), constratio

Застирати, рем, v. impf. Беbreiten,

consternere,

3acmupaч, m. das, womit z. B. das Zimmer bebreitet wird, stragulum. Засторак, рка, m. baš, momit ein yol. ler Sack oben bebreitet wird, um ihn zumachen zu können, stragulum sacci (?). Нашла врећа засторак. Застранити, им, v. pf. 1) im Inftei. gen nicht gerade aus, sondern nach der Seite gehen, oblique ascendo, aut de scendo. 2) fig. abweichen, deflecto. Застрањивање, п. даš Momeichen, deflexio, ascensus aut descensus obli- ́ quus.

застрашиваши, нуjeм, v. impf. 1) schief bergan oder bergab steigen, descendo vel ascendo oblique. 2) vom rechten Pfäde abweichen, aberro, deflecto. Застрети, ем, застръо, (Рес. и Срем.) vide застријети.

Застријети, рем, застрьо, v. pf. (Epu.), bebreiten, consterno. 3acnipyra, f. eine hölzerne Schüssel mit Deckel (auf Reisen, für Käse, Kaviar u. dg.), vas ligneum cum operculo. Застругами, ружем, v.tpf. [фабер, rado.

Застудети, ди, v.pf. (Pec.) Füßl, Falt Застудити, ди, v. pf. (Срем.) реrben, 3acmyhemu, yan, v. pf. (Epu.) frigesco. Заступање, п. baš im Bee fen, impeditio.

Заступати, ам, v. impf. im Bege fери,

obsto.

Затакнути, нем, vide zamaћи. зашаманиши им v. рf. gerade aufgehen, gänzlich zu Grunde gehen, penitus inte

reos.

Зашаманитисе, имсе, vr. pf, völlig u Grunde gehen, internecione deleor." 3amanaíе, n. das Zuschmelzen, obductio, inductio.

Затапаши, ам (и зашапљем), v. impf. von oben zuschmelzen, obduco cera cet. 3amanкamu, aм, v. pf. zutreten, zustampfen, conculco.

Зашаћи (говорисе и заплакнути), такнем, v. pf. hinter-, auf etwas ste den, impono, praefigo.

3ámвop, m. die gefängliche Haft. der 2rret, custodia: он је у затвору, ет if (im Gefängniß) eingesperrt. 3аmeорâне, n. 1) das Einsperren, custodia. 2) das Zusperren, occlusio. 3ашворапи, ам, v. impf. 1) einsver

ren, gefangen seßen, includo, in eustodiam conjicio. 2) verschliessen, occludo. 3аmьoрими, нм, ν. рf. 1) einsperren, includo. 2) verfchliessen, occludo. Затегнути, нем, v.pf. anzichen, fpan= nen, tendo.

3améзalbe, n. 1) das Spannen, tensio. 2) das Sträuben, reluctatio. Затезати, шежем, v. impf. Граппен,

tendo.

Затезашисе, шежемсе, v. r. impf. sträuben, obluctor.

Затерати, ам, (Рес. и Срем.) vide заКерати,

3amepamисе, aмсе, v. г. pf. (Рec. и Cpem.) vide safepamice. 3amięрuваже, n. (Рес. и Срем.) vide заћеривање.

зamepiвamu, pyjeм, (Рec. и Срeм.) vide заћеривати. 3amepúвamice, pyjeмce, (Pec. I Сpeм.) vide заћеривашисе. Замесати, тешем, v. pf. anhauen (wie der Zimmermann macht), accido. Затећи, течем, v. pf. 1) treien, of

feudo. 2) den Weg abschneiden, intercludo.

3améfuce, mечемсе, v. r. pf. 1) sich befinden, seyn, sum, 2) KOMе, geloben, sich anheischig machen, sich vers pflichten, obligo me:

„Јер сам се ја кнезу затекао „Да закољем Турског цар Мура

ша

3ameurчами, ам, ν. pf. schwanger were den, ingravidari.

3amupaшe, n. das Ausrotten, exstirpatio.

3аmираmи, рeм, v. impf. ausrotten, extirpo.

Записак, ска, m. vide запушач.

turatio.

Затискивати, кујем, v. impf. pfen, obturo.

Затиснути, нем, vide запушити 1. Затицање, п. (Срем.) vide затјецање. Затицати, тичем, (Срем.) vide за1 тјецати.

Зашицатисе, шичемсе, (Срем.) vide затјецашисе.

Замјецање, п. (Ерц.) дав Betreten (auf einer That), deprehensio; das Vertreten des Weges, obstitio (?). Зашјецати, тјечем, v. impf. (Ерц.) 1) betreten, deprehendo. 2) den Weg vertreten, obsisto.

Затјецатисе, тјечемсе, v. r. impf. (Ерц.) 1) fih befinden, sum. 2) vette den, serio negare aut pertendere. Зат (за то), barum, ideo. Запомити, им, v. pf. (сп.)

царево благо затомище „И у црну земљу закопаше Затопити, им, у. pf.ufhmelzen, li2 quando claudo (das Sahnfaß mit Schmalz). Заточник, m. (ст.) ber Berlichtete, der sich zu etwas anheischig gemacht), obligatus, (besonders der Kampfheld, pugnalor);

"Изиш'о је краљев заточниче „Веселисе краљев заточниче Затрепетати, пећем, v. pf. erzittern,

intremo:

KBу, die Kirche einweiben, consecro • ecclesiam (von Эрово; ?). У Јадру има. ју два намастира: Троноша и Вошњак. Онуда приповиједају да су и градиле двије сетре (ЛазареБе кћери), па једна другу запитала (кад су се састале), колико је која начинила ; онда она што је градила Троношу рекла:,,Ја сам шек запроношила.“ И од тога се назове Троноша. А друга рекла: „Ја сам нешто начинила као мали вожњачић. (т.), као за воhe)."

" И од тога остане вотњак. Троноша служи и сад, а Вошњая је пуст Бог зна од кад. Затрпавање, п. дав Цebereinandermer fen, superinjectio.

Затрпавати, ам, v. impf. übereinans dermerfen, everto,

Затопати, ам, v.pf. übereinandermers fen, obruo.

Затрти, рем, затръо, v. pf. ausrot ten, exstirpo.

У. Г.

Затртисе, ремсе, затръосе, pf. zu Grunde gehen, pereo. 3ampубити, им, v. рf. blasen, ins Horn, in die Trompete), buccinor. Затрудити, им, v. pf. Бетинен, ег müden, fatigo. Затруднити, ним, v. pf. 1 schwans Затрудњепти, ним, v.pf. (Ерц.) деr wer den, ingravidor.

Затруђивање, п. дав Зетühen, defatigatio.

Затруђивати, ђујем, v. impf. bemü ben, fatigo.

Затрчавање, п. das Anlaufen (zum "Sprunge), incursio.

Затрчаватисе, амсе, v. r. impf. an laufen, Anlauf nehmen, incurro. 2) затрчавасе, eš entfäher ihm (mas et sonst eben nicht gesagt hatte), elabitur ei quandoque, quod mallet uon dixisse. Затрчашисе, чимсе, v. г. pf. 1) ans

laufen, incurro. 2) затрчао се, свій ihm (die Rede) entfahren, excidit ei inter loqueadum.

Затубаст, па, то, abgeftumpft, obtusus. Затуљити, им, v. pf. H. п. рупу

какву, м. ј. метнути на њу туљац да се увати лисица или јазавац, eine eigene Urt Yale (туљац) vor das Fuchsloch stellen, laqueos () pono. cf. туљац.

Затупити, им, v. pf. abfjumpfen, obtundo, retando.

Затуратисе, амсе, v. impf.

(in bie

Welt) hinein werfen, abiisse peregre. Затурити, им, v. pf. binter etmaê merjen, rejicio. Затуритисе, имсе, v. r.pf. у свијет,

in die Welt hineinwerfen, abiisse peregre. Затурчати, ам, v. pf. anfangen türs kisch zu reden, zu singen, turcice proloquor, accino.

Затући, тучем, vide забити. Затућисе, учемсе, vide забилисе. Закерами, ам, v. pf. (Ерц.) 1) hineinschlagen, immitto. 2) hinter-treiben, ago post

1

Заћератисе, амсе, ѵ.г.р. (Ерц.) [08. stürzen, impetum facio. Заћеривање, п. (Ерц.) 1) baš Sinein. flаgen,immissio. 2) as Zreiben bin= ter-, actio post - 3) дав ؟o&fiüren, impetus.

Заћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) hineintreiben, immitto. 2) hinter treiben, ago post

Заћериватисе, рујемсе, v. r. impf. (Epn.) losstürzen, impetum facio. Заки, зађем, v. pf. 1) hinter - дебеп, eo post-2) fich verirren, aberro. 5) nach der Reihe gehen (z. B. von Haus zu Haus), ex ordine eo.

Закопаши, им, v. pf. mit Roth vers Закопиши, им, v.pf.mieren, luto

oblino.

v. pf. einen Geruch

Заударати, ам, v. impf. rießen паф etmas, oleo: заудара месо, — вино на буре и т. д. Заударищи, им, befommen, adoleo. Зауздавање, п. дав äumen, infrenatio. Зауздавати, ам, v. impf. ¿åäumen, infreno.

Зауздаши, ам, v. pf. zäumen, infreno. Заузетисе, змемсе, у. г. pf. с ким, sich zusammenthun mit einem, socior. Заујати, јим, v. pf. bu! mahen (pom Winde, Meere), strideo. Заујатисе, јимсе, v. r. pf. losfahren (vom Schiffe), cum stridore procurro,

feror.

Заустављашисе, амсе, v. r. impf. still stehen, subsisto.

заýсmиmи, им, v. рf. den Mund öffnen jum sprechen, aperio os ad proloquendum: заусти да рече, па опет не ће.

Заучаши, чим, v. pf. ju heuten anfano gen (vom Winde, den Wogen des Meeres), strideo.

зaŷш, m. das Umschwemmen (Umdre= hen) des Schiffs, das Strom aufwärts fährt, retorsio navis: отишла лађа на зауш; уватио зауш лађу. Заушак, шка, m. vide приушак. Заушишисе, шисе, . pf. н. п. лађа, sich umdrehen, umgedreht werden, retorqueor, (vom Schiffe, das stromaufmärts fährt).

Заушници, m. pl. bie Dheorüfen, glaudulae parotides. Захвалити (или зафалити), им, v. pf. (у Сријему, у Бачкој и у Банату по варошима; а сељаци (кад оће да говоре као и варошани) кажу: за квалити, или завалити) KOMе, danken, gratias ago. Захваљивање (зафаљивање), и, дав danken, gratiarum actio. Захваљивати (зафаљивати) љујем, v. impf. Danten, gratias ago. Зацениши, им, (Рес. и Срем.) vide зацијенити.

Заценуписе, немсе, v. г. pf. Den Wthena verlieren vor heftigem Weinen; schluchzen, spiritum intercludo plorando, singultio. Зацијенити, им, v. pf. (Epu.) schäs zen, einen Preis seßen auf die Waare, pretium constituo,

Зацуцукати, ам, v. pf. Бineinfautein,

intrudo oscillando.

Зачевиљити, им, v. pf. 1) (bie Flinte)

fpannen, intendo telum (fintam). 2) vide завиличити,

Зачеље, и, горње чело, ш. ј. мјесто навр стола, ђе обично спарјешина

сједи кад се руча, или вечера, дес oberste Plas am Tische, triclinii pars, Зачељустити, им, vide завиличити. Зачепити, им, v. pf, vertopien, за spunden, epistomio obturo. Зачепркаши, ам, v. pf. 1) anfangen

scharren (wie die Henne), rado ut gallıma, 2) veridharren, radendo obruo. Зачетак, штка, m. der Unfang, initium,

cf, почетак.

Зачети, чнем, v. pf. 1) vide започели. 2) cmpfangen, содсіріо (von с Яну

Gtute, dem Ghafe). 3) зачела се кавга, entianden, exorta est rixa. Зачина, f. діе 23ûrje, condimentum. Тешко лонцу из села зачине чекајући.

Зачинити, им, v.pf. 1) würzen, condio. 2) fig.

,,Све је коло главом надмашила, ,,А господским лицем зачинила Зачињање, п. 1) vide започињање. 2) die Empfängniß, conceptio. Зачињање, п. дов Bürgen (offerr. Ber= machen), conditio.

Зачињати, њем, v. impf. 1) vide започињати. 2) empfangen, concipio. Зачињати, ам, v. impf würjen, (ver. machen), condio.

Зачкати, ам, v. pf. (eine Rise) verfto. pfen, obturo, obstruo. Зачкољина, f. bie verjtopften Rißen, rimae oppilatae. Зачудишисе, имсе, v. pf verwun. bern, miror. Зачудиосе пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе, који се чему зачуди: да не би оно урекао, чему се чуди; а ђетеmy и другоме млађем кажу: ето ти гобна на носу, утрисе). Зачуши, чујем, v.pf. boren, exaudio. Заџакати, у. pf. lärmen, tumultum cieo. Зашећерити, им, v. pf, zuđern, saccharo condio.

Зашивање, п. дав Bernähen, obsutio. Зашивати, ам, v. impf. vernähen,

obsuo.

Зашиљивање, п. давирn, acuminatio Зашиљивати, љујем, v. impf. jufpigen, Зашиљити, им, V. pf. acumino. Зашиши, шијем, v. pf. zunäben, obsuo. Заштедети, дим, v. pf. (Рес.) er. Заштедити, дим, v. pf. (Срем.) Гра Заштеђети, штедим, v.pf.(Ерц.)) ren, parsimonia acquiro.

Заштитити, им, v. pf. beschirmen, protego.

Заштититисе, имсе, v. r. pf. sich schirmen, defendo me:

,,Сд сунца се штитом заштитио, .. А од ветра свиленом марамом Зашто, 1) warum? quare? 2) weil, quoniam.

Зашушками, ам, v. pf. 1) raufdjen wie die fliehende Eidere), constrepo, inhorreo. 2) leicht bedecken (z. B. etwas mit gaub), contego leviter. Збабашисе, амсе, v. г. pf. fih runzeln wie ber einem alten Beibe, consenesco (als Replik auf die Begrüßung mit баба):

А. Баба!

збацивање, п. даš Secuntermerfen, dejectio.

Збацивати, цујем, v. impf. herabwerfen, dejecto.

Збацити, им, v. pf. herabwerfen, de. jicio.

Збег, т. (Рес. и Срем.) vide збјег. Збећисе (говорисе и збегнутисе), збегнемосе, (Рес и Срем.) vide 3ојећисе. Збивање, п. дав Sefchehen, ote rful lung, effectus.

Збивашисе, васе, v. r. impf. in Sefül lung geben, abeo in effectum. Збијање, п. vide сабијање. Збијаши, ам, vide сабијаши. Збијашисе, амосе, vide сабијашисе. 36иьа, f. 1) die Wirklichkeit, der Ernik, veritas: serium: говориш ли ти то од збиље? 2) збиља! a propos! поф eins! audi, heus, quid ais. Збиљски, adv. im Érnfle, serio. Збити, збијем, vide сабити. Збитисе, збијемосе, vide сабитисе, Збитисе, будесе, т. г. pf, in cul lung gehen, exeo, fio. 36јег, m. (Ерц.) дег

аmmenlauf ber

Flüchtlinge, confugium. 36] ћисе (говорисе и збјегнутисе), збјегнемосе, v, r. pf. (Ерц.) 1) gutam. menlaufen, concurro. 2) zusammenlaufen (vom Tuch), contrahor.

Због (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) wegen, ob. cl. c.

366j, m. am Pfluge, pars aratri. Збор, m. bie Berfammlung, Верефа, Unterhaltung, Sefpräch, concio: • Збор зборила господа Ришћанска,,Збор збориле младе Земункиње, „Збор збориле, па су говориле Зборење, и даѕ prehen, confabulatio. Зборити, им, v. impf. fprehen, loqui,

confabulari:

Збориште, п. Wlas, mo man f= fammelt, locus conventus.

Званица, f. највише се говори у Млож. броју званице, ш. ј. они који се Зогу на крсно име. У пјесмама се налази и у завнице, н. п. „У Марка је млого узавница: „Двеста попа, триста калуђера geladene Gäste (zum крсно имe, wel ches f.) conviva vocati. 3вáme, n. das Rufen, vocatio. 3вam, з0вем, v. inpf. rufen, voco. Зватисе, зовемсе, v. г. impf. beigen, vocor: како се зове?

Звезда, f. (Рес. и Срем.) vide зби језда.

Звездица, f. dim. . звезда.
Звека, f. ber Slang, souus.

ЗЕСКЕШ, Щ, vide звена: