Риње.

Зверка, f. (Рес. и Срем.) vide зверка. Звецкање, n. dim. у. звечање. Звецками, ам, dim. . звечати. Звецнути, нем, dim. v. цвекнути. Звечак, чка, m. ber Glodenhwengel, pistillum campanae.

Звечан, т. град у Косову. Звечански, ка, ко, во Звечан. Звечање, п. дав Klingen, sonus. Звечати, чим, v. impf, tlingen, sono. Звечка, cine eiferne Platte, die in den Klöstern, besonders in der Türkey, statt der Glocke dient, campanae ferreae ge nus simplicissimum (tabula ferrea). Зѣйжд, m. eine Begenò òer наија Пожаревачка.

Звиждање, п. ба pfeifen, sibilatio. Зваждати, дим, v. impf. pfeifen, sibilo. Звизнути, нем, v. pf. einen fif thun,

sibilum edo.

Звијезда, f. (Ерц.) ber Stern, stella. Ковати, "или подизати, кога у зви језде. 2) (сп.) град некакав: "О Иване од Зивјезде града. Звијер, f. (Ерц.) дав wilde Zhier, fera. Звијере, звјереша, n. vide звијер. Звјездица, f. dim, v. звијезда. Звјерање, п. (Ерц.) дав іфене Umberbli. fen, circuinspectio formidolosa. Звјерати, ам, v. impf. (Ерц:)

umber blicken, pavide circumspicio. Звјериње, п. (Ерц. coll.) ді Zhiere be Waldes, ferae.

Звонарски, ка, ко, ber звонари, fusorum aut pulsatorum campanarum. Звонити, им, v. impf, läuten, pulso

campanam.

Звонце, цеmа, n. dim. у. звоно, дав Glöckchen, campanula.

Звоњење, п. даš gäuten, sonus et pnlo satio campanae.

3ворнik, m. Stadt und Festung am line ken Ufer der Drina, eine Tagreife yon der Save. Србљи (око Звор ника) приповиједају, да је Зворник зидао некакав Звонимир незнабожац прије Риста на 800 година, Зворничанин, т. човек из Зворника. Зворнички, ка, ко, у. Зворник. Звоцање, п. дав nappen mit den Zahnen, captatio, frendor.

Звоцати, ам, v. impf, mit ben заба nen schnappen, capto dentibus. Звоцнути, нем, v. pf. [nappen, lape pen (wie der Hund, Storch), capto dentibus, strepo. Зврцање, п. дав

talitratio.

фпіррфен flagen,

Зврцнути, нем, v. pf. кога, cinem ein Schnippaen geben, talitro percutio. зврчка, f. der Naseastüber, Schneller, talitrum: нијесам га ни звучком ударио.

Згадитисе, имсе (ди ми се), v. r. pf.

etelyaft werden, anetein, attacdet: зга дио сам се на -; згадило ми се.

Згађање, п. дав Zreffen, collineatio. Згађати, ам, v. impf treffen, collineo. Згазити, им, v. pf. Bertreten, conculeo. Зглавак (зглабак?), вка, ш. даве lent, articulus.

cousertio,

Зглобљавати, ам, v. impf. zаmеn fügen, consero.

Згњечити, им, v. pf. zufammentneten, subigo, depso.

Згода, f. Die Belegenheit, Bequemlidho Egit, opportunitas : Жива згода брате! Згодан, дна, но, qans recht, bequen a opportunus; згодна пушка, пут. H

pflanze, die die Mönche, wenn sie in's Dorf kommen, dem Hausherrn und čen rauen barbieten (у крајини Неготинској и у Кључу), herbae genus. Здравити, им, v. impf. 1) gefund wer den, genesen, convalesco. 2) Gesunds Feif jutrinten, propino:

„Чашом здрави Ришњанин Иване, „А Мијајло књигом из њедара Здравица, f.чаша, што се пије у здравAe, der Gesundheitstrunk, propinatio.

Здравко, м. Тапивате, nomen viri. Здравље, n. bie Sefundheit, valetudo. Здрављење, п. 1) дав Benefen, recuperatio valetudinis. 2) vide наздрав

љање.

cf. уље.

Зейшинити, им, v. impf. mit Del würzen, oleo condio.

Зептиница, f. суд, што се у њему Држи зентин, дав Денäффен, ampulla olearia.

Зентињење, п. дав Delen (Bürgen mit Del), oleatio.

Зейтин - тане*, vide маслинка. Зентуни", adj. olivengrün oleaginus. Зеjо, m. hyp. у. зец: мени зејо! мени зејо! (вичу ђеца кад се играју зеца). Зелембаћ (зеленбаћ), m. діе дей пе edie, lacerta viridis. Зелен, f. bie Srune, Das Brüne, viridi

tas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide norphe Зелен, на, но, 1) grün, viridis. 2)

*

Зенђил *, ла, ла, vide богалт, Зенбилук m. vide богаство. Зеница, f. (Рес. и Срем.) vide зјеница. Зепсти, зебем, v. impf. fmeren, frigeo. Зердав, m. 1) ber Gobel, Zibellua 2) das Zobelfell, pellis zibellinica. Зерде , ema, n. eine Art kalter Mehl. fpeife, mit gonig, cibi genus: "Жуто зерде, у сребрну сану 3em, m. der Schwieg rioba, gener. Зета, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, деб #wiegerfohns, generi.

Зеловски, ка, ко, 1) ber Gamiegers söhne, generorum. 2) adv. wie ein sen, more generi.

Зец, т, бес аfe, lepus. Плашив као зец, Зечина, f. 1) augm, . зец. 2) дав бра fenfell, pellis leporina.

Зечић, m. dim, у. зец, дав Равен, lepusculus.

3èчишa, f. das Weibchen vom Hasen, lepus femina.

Зечји, чја, чје, Safen, leporinus. Зечји трн, m. bie Saubete, опопія spinosa Linn.

Знекање, n. dim. у. звање.
Зивками, ам, dim. 9. звали.
Зид, m, bie Mauer, murus.
Зидање, п. дав Mauern, operis lates

ricii molitio.

Зидине, f. pl. čaš Gemäuer, Mauer. werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, m.

„Осјећи ћу бегом зијамете Зијан*, m. vide штета.

Зијаниши, им, vide штетовати. Зијање, п. дав Maulaffen = feil =baben, Gähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gäßnen, hio. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. Вијев, т. (Ерц.) 1) bie Deffnung дев Mundes, hiatus. 2) das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповиjешки). 3) bei den Webern, Hie Heffnung der Kette, hiatus stami

: оволики ти зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу).

Зијевање, п. (Ерц.) баб Gähnen, osci

tatio.

Зијевати, ам, v. impf. (Ерц.) дäбиен,

oscitor.

Зијевнуши. нем, v. pf. (Ерц.) einmaßt gähnen, hio.

Зиле*, f. pl. (ст.) біе Zeller, bei ber
türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala:
„Уставите зиле и борије
„Стаде јека зила и борија
3uma, f. 1) der Winter, hiems. 2) die
Kälte, frigus.

Зими, im Binter, hieme.
Зимина, f.

hwein over Rinb, bas für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимити, им, vide зимовати. Зимни, на, но, Winter, hibernus. Зимовање, п. даš überwintern, hibernatio.

Зимовати, мујем, v. impf.u. pf. über wintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше,
„Планине се снијегом завище;
„По гори се одити не може:
,, Да тражимо себи зимовника,

,

Бе ће који зиму презимити

Зимозелен, 1, даš Gmmergeün, Binter= grün, vinca minor Linn.

Зимус, Ibiefen Binter, hac hieme.
Зимуске, ,
Зимушњї, ња, ње, von' Diefem Він.
tet, hujus hiemis.
Зинути, нем, v pf. änn, oscito.
Зипарање, п. даš grunoloje Кеден иид
Schreyen, vociferatio.

Зипарати, ам, v. impf. ohne Grund schreyen, vociferor.

3um*, m. der Ruß in der Tabakröhre, fuligo nicotianae; црно као зифт.

Зјање, vide зијање.

Зјати, зјам, vide зијати.

Зјеница, f. (Ерц.) ber dugapfel, pupilla, Зламење, п. даš Beihwaffer für eine Wöchnerin, aqua lustralis: omишão по зламење. cf. водица. Зламеновање, п. дав Befprengen mit Weihwasser, lustratio puerperae. Зламеновати, нујем, v. impf. u..pf. mit Weihwasser besprengen, lustro puerperam.

Злата, Frauenname, nomen feminae. 3лámан, мна, но, golden, aureus. Златана, Srauenname, nomen feminae. 3лamap, m. der Goldschmid, aurisex: „Златари ће доћи, „Прстен саковати „Бурму позлатиши. Златарев, ва, во, [bes Golof mibs, Златаров, ва, во, faurificis. Златарски, ка, ко, 1) Solòті, aurificum. 2) adv. nach Goldschmid = 22rt, more aurificis. Златити, им, v, impf. vergolden, inauro. Златка, f. Grauenname, nomen feminae. Злашко, m. Mann name, nomen viri. 3лáшниа, f. ш. j. муа, die Fleisch. fliege, musca cadaverina Linn, 3лámo, n. 1) das Gold, aurum. 2) (cm.) злато материно, т. .]. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно „Осшаде му злато испрошено 3лamoje, m. Нова млада не смије (од стида) никога у кући звати по имену : зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); таке н. п. некога зове (старије ђелиће) татом, неког бабом, неког господином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, зламојем, соколом, Милоштом, Милојицом, и т. д. жене госпом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убави. цом, љепотицом, секом, го

спођицом, голубицом, и т. д. Златокос, са, со, goldhaarig, aureo crine:

Злобити, им, v. impf, einer Beleivi. gung gedenken, einem übel wollen, omnia mala alicui cupere.

Злобљење, п. дав Цебе тойen, malevolentia.

Зловољан, љна, но, unmuthia, tristis : „Јер је Марко иза сна зловољан Злогук, т. Злослут, ш. ј. онај, који све зло слуши и говори, ber Ип glücksprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на Кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: „Злогуче! ја полазим у име Бога на ацилук; но ми да не говориш за мном ништа зло, док не дођем кући, па ћу ти онда поклонити шинак проса" „Добро господару (одговори злогук); али ако ти не дођеш, ко ће мени дати просо?", Злопамтило, m. ber eine Beleibiqung nicht vergift, der nachträgt, rachsüchtig iff, memor mali, injuriae. Злопата, f. дав Slend, miseria, Злопатити, им, v. impf. дасбеn, leiden, egeo, patior.

Злопаћење, дав Leiden, miseria.

lend

Змај, m. ber Drahe, Sinomurm, draco. 3мajeв, ва, Bо, des Drachen, draconis. Змајевит, та, то, gemaltig wie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (ст.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beinas me des Despoten Vuk aus Königs Mathia Beit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родио Змајогњени Вук:

,,У мог сина слијепца Гргура,
"У њега се мушко чедо нађе;
,,Није чедо чеда каквано су:
,,Вучја шапа и орлово крило,
„И змајево коло под пазуом;
„Из уста му модар пламен бије,
,,Матери се не да задојити -) :

Моме брату Змајогњеном Вуку — Змија, f. bіe hlange, serpens, cf. гуја. Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, т. даз Зіфеn, signum. Знаменит, та, шо, ausgezeichnet, іцsignis.

Знан, на, но, befannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. ber Befannte, familiaris, coguitus.

dende, iratum tuens:

"Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад, т. bеr адепfrog, laetus damno aliorum.

злoран, на, но, schlecht verdauend, di

gestionis malae : дијете злорано. Злослут, m. vide злогук. Злосретан, тна, но, vide злосрећан. Злосрешњак, m. Unglüdliher, infelix. Злосрешњица, f. bie Uuglüdlime, iu

felix.

3 cpeka, f. Unglückskind, infelix. Злосрећан, Кна, но, unfelig, infelix. Злосрећник, vide злосретњик. Злосрећница, f. vide злосрешњица. Злоставити, им, v. impf." und pf. un. glücklich machen (eine Jungfrau), ihr Semalt anthun, vim inferre virgini. Злостављење, n. baš Unglüdlidh ma. chen, violatio virginis.

Злотвор, m. der Beino, Berfolger, in-
imicus: он је мој злотвор:
Злоћа, f. bie Botheit, malitia.
Злоћа, m. (Рес. и Срем.) vide злоћо.
Злоко, m. (Epy.) ein schlimmes Kind,

puer malitiosus.

Злоћуд, да, до, 1 bösartig, , pravae
Злоћудан, дна, но, indolis.
Злочести, ша, шо, f, malus.

liaris.

366, f, der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. дав Cijen von Rörnern, manducatio granorum.

Зобати, бљем, v. impf. (Rörner) fref=

fen, manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf, m. ј. коња, füt tern mit Körnern, sagino frugibus. 306ьême, n. das füttern mit Körnern, pabulatio.

Зобница, f. der Saferfad, aus дет дав Pferd frißt, saccus ayenae, saccus pa❤ bularis,