Зорац, рці, м. „Устани снао, зора Ни Даница лица помолила venementer. Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли је : malum meditatur in illum. 2) у пуш ке (доюю и горњи). Зубак, пка, m. hyp. у. зуб. Зубат, та, то, 1) gezäßnt, mit 3ä nen versehen, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, oui nou impune illudas, зýбan, пua, m. der Zahn (des Kammi), deus pectinis. Зубача, f. раціcum dactylon Linn. Зубити им, v. impf. н. п. тестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo deutes serae, limae. 3убuf, m. dim. das Zähnchen, dentulus. Зубља, f. н. п, зубља луча, т. ј. цепчица луча, ein Spann, assula, ramentum. Зубљење, п. baš dhärfen ber Gages zähne, acutio serae. Зубљица, f. dim. у. зубља. Зубна, на, но, зави, dentium. Зубун, m. eine Art Jacke (jupon), tumcae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банашу, само жене. Зубу. ни што се носе у Србији, они су бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово До земље, а мушки сукрапки, мало Дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Банату, они су од картуна, па су пос тављени платном и наложени паМало су муком; имају рукаве, и дужи него у Србији мушки, radius Зубунић, m. dim. у. зубун. Зубунчина, f. augm. . зубун. Зујање, п. дав Gumfen, susurrus (pis cf. зучање Зрачица, f. dim. . зрака. maturor: зру јабуке; зри грожђе. Зујати, јим, v. impf. fummen, fumfen Зуна, 1. дав Cummen, susurrus apium. susarro. 2) ein Wort fallen lafes, ins Dhe fagen, in aurem insusurro. Зулови*, m. pl. bie gođen, cincinni, ст. вишице. Зулум*, т. діe BewaltthätigPeit, vielentia. 3улумhâp*, m. der Tyrann, Unterdrüc der, tyrannus. ~ Зумба*, f. ein Durh[dlageifen, m de Löcher damit ins Leder zu stechen." 3. B. zu einem Siebe, ferrum efficien dis foraminibus in corio. Зумбул*, f. eine irt Blume, floris genus Зурна, f. bie pfeife bei Der tütfe Musik, fistula turcica. Зуцнути, нем vide зукнути. Зучање, п. vide зујање. 3чamu, ¶μM, vide зујаши. Ибришим - тканица, f. (ст.) т.ј. шканица од ибришима : -„Притеже му четири колана, ,,А и пету ибришим - тканицу Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere). Иван, m. Тапивнате, (зовани бек Zäufer) nomen viri (Joannes Baptista). Ивана, г. Поhanna (Grauenuате), поmen feminae. Иваница, f. dim. 9. Ивана. Иваниш, m. Тапивате, nomen viri. Иванчић, m. dim. 9. Иван. Ивањдан, ња дне, m. Set бев 5. 50. hann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S.Joanni Baptistae. Србљи приповиједају, да је Ивањ дан тако велики светац, да на њега суице на небу, трипут од страа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н. п. у Јадру) палити лилу око пора: нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, ще начине као велике кише, па у очи Ивања дне, пошто се смркне, запале те процјепове и обнесу око шорова, потом неке зађену у шор те изгоре, а неке узму, чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, ще се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне. А на неким мјестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреи или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају различне пјесме, а особито ову: „Ивањско цвеће Петровско, ,,Иван га бере те бере: ,, Мајци га баца у крило, „А мајка с крила на земљу Ивања, f. зидине од намастира, у mann, sarmentum. Куд ће ивер од кладе? Иверак, рка, т. Иверак, рка, m. Мире Јадар и Иверје, (coll.) діe sarmenta. һур. . ивер, Иверчић, m. dim. у. ивер. Tuch, an der Leinwand), latus panni. Ивка, f. Sequenname (cf. -Ивана), поmen muliebre. Ивко, т. Тапиšname, nomen viri. Ивница, f. планина у Ерцеговини (у Дробњацима): „Сан уснила љуба војводина, „Анђелија Стоја Караџића, „Ђе вас Дробњак магла притиснула ,,А из магле вила покликнула "Са Ивнице високе планине Иво, m. (Ерц.) һур. . Иван. Ивов, ва, во, von Beiden, salignus. Ивовина, f. baš Beidenfold, lignumm salignum. Игда (0. 1. и гда), je, aliqando, cf. икад. acuaria. Иглица, f. дав ìäbelchen, acula, acicula. Игња, m. (Рес. и Срем.) vide Игњо. Игњат, m. Janatius, ein Manns Игњатија, m. Игњатије, т. Juame, Ignatius. Игњо, (Ерц.) һур. ». Игњап. Игра, f. 1) даб Spiel, lusus, ludus. 2) der Tanz, chorea. Игралиште, и. ber piel, der Zanja plag, locus saltatorius. Играње, п. 1) baš pielen, lusus. 2) das Tanzen, saltatio. Играти, ам, v. impf, 1} fpielen, ludo 2) tangen, salto. Игратисе, амсе, v. r. impf. fpielen, ludo. Играција, f. (angeeignet und ferbifirt statt perpanuja, Recreation, von Hгpamu, spielen) das Ey, was am Donnerstag dem Schullehrer dargebracht wird, damit er die Knaben, statt des Lernens, spielen läßt, munusculum ovi' datum ludimagistro die Jovis, qua pueri lusum dicitunur. Који не донесе играције, оңога (кашпо) защ вори учитељ у школу, ше учи сам читав дан. Играч, m. 1) ber Spieler, lusor. 2) ber pielerinn, femina ludeus. 2) die Tänzerinn, saltatrix. Играчка, г (у Сријему у Бачк. и у Бан.), діe pieleren, (für inder), сгеpundia. -- Игриште, п. (ст.) vide игралиште: ,,Ја усади вишњу на игришту "Дол по игришту, по девојачкомИгуман (gen. игумна и игумана), in. (youμevos) der Jaumen eines Klosters, hegumenos coenobii. Игуманија, f. (n'youuévn) die Sberin in einen lofter, hegumena monasterii. И уманов, ва, во, рез uardian, hegumeni, Игумански, ка, ко, 1) ђедumenіf$, hegumenicus. 2) adv, nach Guardians Art, more hegumeini, Игуманство, и, діе Segumenaft, muuus et dignitas hegumeni. Игумнов, ва, во, vide игуманов. Haua als interj. auf und davon, avolat. Иждребити (изждребити), им, (Рес. и Срем.) vide иждријебити. Иждребитисе (изждребишисе), бесе, (Рес и Срем,) vide иждријебитисе. Иждријебити (изждријебити), им, pf. (Ерц.) merfen (von Stuten), enitor; ова је кобила иждријебила V. те све коње. Иждријебитисе (изждријебишисе), беce, v. г. pf. (Ерц.) п. ј. кобиле, int gefammt werfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђенуши, нем, v. pf. (Ерц.) т.ј. име Ижђести, ђенем. v. pf. Jeinen рівnаmеn дебеn, qufbringen, impono nomen irrisorium, Иженити (изжениши), им, v. pf. bere hearaten, colloco filios, Иженитисе (изженишисе), нимосе, v. r. pf. ich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio. Ижимање (изжимање), п. даз Ииве drücken (des Wassers), expressio. Ижимащи ( (изжимати), ам, v. impf. ausdrücken, exprimo. Ижина, f, vide клијет, Ижљевање, п. (Ерц.) vide излијевање. Ижљевати, ам, (Ерц.) vide излијеваши, Ижљубиши, им, vide изљубиши. Ижљубищисе, имосе, vide изљубишисе. Из, див, ех. Иза (из за), son der hintern Seite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме топло, иза кише сун. це; ласно је иза града стријељати. Изабрати, берем, v. pf, ermablen, eligo. Изаврети, ври, v. pf. herorful, scaturio. Изагнати, ам, v. pf. auštreiben, ejicio, exturbo. Изадирање, n. baš dušreißen, evulsio; fuga. Изадирати, рем, v. impf. 1) außrei. Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fugio. Изадреми, ем (и задерем), изадръо, (Рес. и Срем.) vide изадријети. Изадријеши, рем (и изадерем) изаAPLO, v. pf. (Epy.) 1) herausreigen, evello. 2) Reigaūs nehmen, aufugio: једва је изадро. Изазвати, зовем, v. pf, heraurufen, jaceudo corrumpor (de pauno). Изапраши, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) да изutten, cf, fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипаши, ам (и изасипљем), v. impf, ausschütten, effundo. Изасинашисе, пасе (и изасипљесе), г, r. impf. ausschlagen, erumpo. Изасрати, серем, v. pf. berausfфeis Ben, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да иза cepe, wer seine (des bosen Mächtigen) Nahnadel frißt, muß dafür wenigsteas eine Packnadel sch**. Изасратисе, серемсе, т. г. pf. lapit ren, evacuari. Изасути, спем, v. pf, aufütten, effundo. Изсушисе, спесе, . г. pf. ausschla gen (aus der Haut), erumpo, prodeo. Изаткати, изачем, v. pf. fertig we ben, pertexo. Изалога, д. і. иза лога, darauf, exin cf. иза, Изаћи, зађем, vide изићи. bero. ' Избацивати, цујем, v. impf. 1) бет. auswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejісіо. 3) [овіеßеn, abfeuern, ejaculor. Избацити, им, v. pf. 1) heraumerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) пyшку, топ, abfeuern (bie glinte), eja1. culor (glaudes). -1 Избегнути, нем, vide избећи. Избежати, жим, (Рес. и Срем.) vide избјежати. Избелети, лим, (Рес.) 1 vide изби Избелити, лим, (Срем.) јељети. Избећи (говорисе и избегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide избјећи. Избечити, им, v. pf. m. ј. очи, ftiere Augen machen, oculis rigidis tueor. Избивати, ам, v. impf, не избива, као куга из Сарајева, er ift nie abmefenò, ist immer daheim, wie die Pest in Sarajewo. Избијање, п. baš Serausflagen, ex Избирати, ам, v. impf. aušlefen, mäh= len, eligo, Избирач, m. ber äler, ber viel lu laubt, difficilis. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Избистритисе, рисе, v. pf. Elar, bell werden, sich Elären, claror, limpidus fio. Избити, бијем, v. pf. 1) berausic (а» gen, elido, extundo. 2) zerschlagen, zerblauen, contundo, Избјегнути, нем, vide. избјећи. Избежати, жим, (Ерц.) vide избјећи. Избјећи (говорисе и избјегнути), бјегнем, v pf. (Epu.) hinausfliehen, zers feben, diffugio. m. Изблиза (изблиза, т.ј. из близа), оп nahe, cominus. Избљувак, вка, оно што се у је дан пуш избљује, бес lußmurf, sputum, ejectamentum. Избљувати, љујем, v. pf. außfpeien, exspuo. Избљуватисе љујемсе, v. г., физ. fpeien, satis spuisse. Изболеши, лим, v. г. pf. (Рес.) абта. * Изболовати, лујем, v. pf. Избољети, лим, v. pf. (Ерц.) Krankheit) morbo macresco. Избор, т. дав Bewählte, bie Blüte, delectus : "По избору бољи од бољега gern (дик Изваљатисе, амсе, v. r. pf. 1) fih herauswälzen, provolvor. 2) sich satt mälsen, satior volutando. Изваљивање, п. даš Ummerfen, Sin merfen, prostratio. Изваљивати, љујем, v. impf, ummer. fen, prosterno. Изваљивашисе, љујемсе, v. r. impf. sich hinwerfen, prosternor. Изван, (по Ерц.) qußer, extra: он је изван себе. Изварати, ам, v. pf, betriegen, decipio, Извесно, (Рес. и Срем.) vide извјесно. Извести, ведем, v. pf, binausführen, educo. H Ізвирати, ре, impf. ш. ј. вода, entfpringen, scaturio, Извиривање, п. дав Späßen, speculatio. Извиривати, рујем, v. impf. ђегаце. fpahen, speculor ex Извориши, им, v. pf. binauspäen, prospicio. Извиркивање, n. dim. 9. извиривање, rauchen, evaporor. extraho. Изволевати, ам, (Рес. и Срем.) vide изволијевати. Изволети, лим, (Рес.) vide Извољети. Изволијевање, п. (Ерц.) раб Hustlau ben, Wählen, delectio. Изволијевати, ам, v. impf. (Ерц) див. flauben, deligo: немој ти мени ту изволијевати којешта, него једи што ти се донесе. Изволити, им, (Срем.) vide извољеши. Извољеши, лим, у. pf. (Ерц.) belieben, sich würdigen (in den Klöstern, und in den Städten), placeat, dignetur (in Ungern). Извор, m. ber Utfprung eines Sl die Quelle, scaturigo. Извр, von обеn herab, desub: тече вода извр бода. Извратити, им, v. pf. теңдеп (ит. wenden), verto. Извраћање, п. дав Benden, versio. Извраћати, ам, v. impf. wenben, verto. Избрачати, ам, v. pf. ermahrfagen, aequiro vaticinando. Извргнути, нем, vide изврћи. Изергнутисе, немсе, vide изврћисе. Изврнути, нем, v. pf. ummerfen, everto. Извртање, п. даš Ummerfen, eversio. Извртати, рћем, v. impf. ummerfen, everto. Извршети, тим, v. pf. (Рес.) 1) sera Извршити, им, v. pf (Срем.) 6obren, Изгонети, вршим, ѵрі (Ерц.)| perfo ro. 2) herauszichen (den Schuß aus der Flinte), evacuo telum. Изврћи (говорисе и извргнути), бргнем, v. pf. н. п. пушку, entiaden, losichießen. Изврћисе (говорисе и извргнутисе), вргнемсе, v. r. pf. 1) sich werfen (vom Holze), rejicier, resilio. 2) ausarten, degenero. Извршивање, п. дав во Пендеn, abso lutio. |