fame inausfehen, pro

Изгледање, п. baš spectio. Изгледанти, ам, v. impf, hinquauen, prospicio.

Изгледати, ам, v. pf. er[фиеn, spetando acquiro.

Изглодами, оћем, v.pf. zernagen, corrodo.

Изгмизати, мижем, vide изгамизати. Изгнати, ам, V. pf. außtreiben, exturbo. Изгњечити, им, v. pf. Berquet, соцtero, elido.

Изговарање, п. 1) baš Musfpгефен, pronunciatio. 2) das Entschuldigen, excu¬ satio.

Изговараши, ам, v. impf. 1) qufpre. chen, pronuncio. 2) entschuldigen, ex

Изговаратисе, амсе, v. r, impf.

entschuldigen, excuso me.

Изг вр, т. діе ntihulòigung, lutre. де, excusatio. Изговорити, им, v. pf. 1) enthubi gen, excuso. 2) ацêreben, sermonem ad finem perduco. Изговориписе, имсе, v. г. pf. 1) ПФ n, excuso me. 2) і див. reden, satis locutum esse. Изгонити, им, v. impf. 1) quêtreiben, expello. 2) crpreffen, exigo. Изгоњење, п. дaš duštreiben, expulsio. Изгрелина, f. ein Sluhwort für etmas Bermited, bem man Berbrennung int: камо та изгорелина? convicii genus.

Изгорелица, f. vide погорелица. Изгорео, рела, ло, verbrennt, adustus, combustus,

7

scharren, eruo (z. B. das Feuer aus dem Ofen).

Изгрувати, ам, v. pf. erlagen, concutio, cf. избубати.

Изгубиши, им, v. pf. verlieren, amitto. Изгубишисе, имсе, v. г. pf. 1) berloren gehen, perdor. 2) einfallen (im Gesichte abmagern), macesco. Изгулити, им, v. pf. durch Nagen entblößen, erodo.

Изгураши, ам, v. pf. Berfoffen, ju Bruna de richten, elido.

Издавање, п. 1) дав Berrathen, proditio. 2) das Geben vom Hause weg, Vers unfreuen, interversio.

Издавати, дајем, v. impf. 1) wegge ben, interverto. 2) verrathen, prodo. Издавна (из давна), von längt ber, pri

dem.

Издаја, f. ber Berrath, proditio. Издајник, m. ber Berräther, proditor. Издалека (из далека), von weitem, eminus, e longinquo.

Изданак, нка, m. ein Snüttel von eince Staude, die am Boden abgehauen ff, fustis genus: ударно га издан

ком.

Издангубити, им, v. pf. an Seit vers lieren, pessumdo tempus, (3. 23. изДангубио три дана).

Изданути, нем, v. pf. dušathmen, exspiro.

Издати, ам (говорисе и издадем), v, pf. 1) meggeben, foras do. 2) verrathen, prodo.

Издашан, шна, но, freigebig, liberalis. Издевање, и. (Рес. и Срем.) vide изди, јевање.

Издевати, ам, (Рес. и Срем.) vide изДијевати.

Издеветати, ам, v. pf. излупати ко ra, zerbläuen, contundo. Изделити, им, (Рес. и Срем.) vide издијелити.

Изделитисе, имосе, (Рес. и Срем.) viде издијелитисе.

Изденути, нем, vide издести. Издер, т. н. п. добро платно, сукно за издер, einwand, Zuh, fo Štras paße aushält, pannus aut linteum laboris patiens.

Издерати, рем, v. pf. Berreißen, la

cero.

Издерилијеска, f. ein Ferngefunber Rerf, Dem die Haselstaude (des Corporals) nichts anhaben kann, non timens viten miles (vitifragus ?). Издести (говорисе и изденути), де нем, (Рес. и Срем.) vide ижђести. Издигнути, нем, vide издићи. Издигнутисе, немсе, vide издићисе. Издизање, д. дав нfciten, erectio

Издизати, дижем, v. impf.in bie Дође beben, tollo, erigo. Издизатисе, ижемсе, v. r. impf. erheben, aufrichten, erigor. Издијевање, п. (Ерц.) дав Aufbringen ei= nes Spißnamens, inditio nominis scom

matici.

pina

Издијевати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. име коме, qufbringen (einen men), indere scomma. Издијелити, им, v. pf. (Ерц.) quêthei= len, verthcilen, distribuo. Издијелитисе, имосе, v. r. pf. (Ерц.) Пsertheilen, auseinander fommen. Издирала, als interj, auf und dаvоn! кад он то чу, а он онда издирала, aufugit.

Hanche, n. das Ausathmeh (Sterben), exspiratio.

Издисати, дишем, v. impf. qutamen,

exspiro.

Издићи (говорисе и издигнути), дигнем, v. pf. aufrichten, aufheben, er= beben, erigo.

Издићисе (говорисе и издигнутисе), Дигнемсе, v. r. pf. fid) aufciiten, erigor.

Издравити, им, vide оздравити. Издреши, дерем, издръо, (Рес. и Срем.) vide издрити.

Издријети, дерем, издръо, v. pf. (Ерц.) 1) erreißen, lacero. 2) Reißaus nehmen, aufugio.

Издољанчити, им, v. pf. erfmäßen,

abschwätzen, eblandior, emeudico. Издољаши, ам, v. pf. befrißeln, con

scribillo.

Изјести, једем (и изијем), v. pf. (Ерц.) aufeffen, auffreffen, devoro. Изјестисе, једемсе (и изијемсе), v. г. pf. (Epu.) sich abfressen (vor Aerger, Rummer), devoror ira.

Изјуриши, им, v. pf. herausjagen, expello.

Hзлáгame, n. das Ausladen, Herausles gen, expositio.

Излагаши, лажем, v. pf. bügen, emen

tior.

Излагати, лажем, v. impf. heraušle.

gen, expono.

Излагашисе, лажемсе, v. г. pf. fidh aub» lügen, satis mentitum esse. Излажење, п. дав lušgehen, exitus. Излазити, им, v. impf. 1) ausgehen, exeo. 2) ausbrechen, erumpo. Излајати, јем, v. pf. abbellen, elatro. Излајашисе, јемсе, v. г. pf. ausbel. len, sat latrasse (auch fig.)

Изланутисе, немсе, v. r. pf. fich ent= fahren lassen (ein Wort), sino mihi

elabi.

Излежатисе, жимсе, v. г. pf. fich fatt liegen, sat cubuisse.

Излемати, ам, (Рес. и Срем.) vide излијемати.

Излетање, п. (Рес. и Срем.) vide излијетање.

Излетати, лећем, (Рес. и Срем.) viНе излијетати.

gen,

Излетети, тим, v. pf. (Pec.) aufe Излетиши, им, v.pf. (Срем.) Излећети, летим, v. pf. (Ерц.)) evolo. Излећи, лежем, v. pf. außbrüten, pullos excludo.

Излећисе, лежемсе, v. r. pf. auberü. tet werden, excludor.

Излечиши, им, (Рес. и Срем.) vide излијечити.

Излечишисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде излијечишисе.

Изливање, п. (Срем.) vide излијевање. Изливати, ам, (Срем.) vide излије

Изложити, им, V. pf. 1) durch Legen

verbraudhen, consumo imponendo (ligna super foco). 2) herauslegen (die Waate), expono.

Излокати, лочем, v. pf. н. п. вода пут, ausfreffen, außlecfen, exedo. Изломити, им, v. pf. zerbrechen, frango. Изломитисе, имсе, v. r. pf. jerbre chen, frangor.

Излудити, им, v. pf. преварити коra, übertölpeln, circumvenio. Излудитисе, имсе, v. г. р. й бе tolpeln laffen, circumvenior. Излупати, ам, v. pf. 1) vide издевеmamи. 2) zerschlagen (Geschirr, Nüsse), frango, effringo.

Изљубиши (ижљубити?), им, v. pf. бес Reihe nach abküffen, exosculor aliam ex alia.

Изљубитисе (ижљубишисе?), имсе, v. r. pf. sich der Reihe nach abküssen, exosculari se invicem.

Измак, m. in der Rebenôart: на измаKу, beim Abzug (z. B. des Winters),

decedente.

Измакнути, нем, vide измаћи. Измакнутисе, немсе, vide измаћисе, Измалање, п. baš Servorfommen (n= ter bem Berge), apparitio. Измалаши, ам, v. impf. berborzeigen promo.

Измалашисе, амсе, v. r. impf. heryor= kommen, sich zeigen, appareo, pro

mineo.

Измалена (из малена), von Kindheit an.

a puero.

Измамити, им, v. pf. herauslocken, ablocken, elicio.

Измаћи (говорисе и измакнути), мал кнем, v. pf. 1) wegrüđen, removeo2) ablocten, elicio, extorqueo. 3) изМаче, er läuft bayon, aufugit. Измаћисе (говорисе и измакнушисе), макнемсе, v. r. pf. wegruden, remo

veor; измаче се коњ из руке, н windet sich, extorquetur.

Измацити, ци, v. pf. metfen (von der Кове), pario.

Измацитисе, цесе, v. г. pf, m. j. ма. чke, werfen (von mehrern Kaßen), pa

rio.

Између, зоifen, son einem um аn Dern, inter: између нас (mit ben gen.)

Измена, f. (Рес и Срем.) vide измјена. Изменити, им, (Рес. и Срем.) vide измијенити.

,

измјењивање.

Измењивати, њујем, (Рес. и Срем.) vide измјењивати.

Измерити, им, (Рес. и Срем.) vide измерипти.

Измести, метем, v. pf. binaustehren,

everro.

Измет, т. 1) ber 2lusfuß (дав феф» tete), rejiculum. 2)* bie grohne, Ведіе. muna, servitus: отишао на измет; чини му измет. Измешак, шка, m. ber uf, rejiculum.

Измешање, п. 1) дав Mušwerfen, ejectio. 2) да иfießen, rejectio. 3) дав Sinmeben bunter Karben, intexio. Изм`шаши, мећем, v. impf. 1) див. werfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 5) einweben, intexo. Измешашисе, ећесе, v. r. impf. 1) fi werten (vom polje), rejici. 2) qušar. ten, degenero, cf. изврћисе. Изметнути, нем, v. pf. 1) abfeueen, emitto (jaculum) e tormento. 2) ausschießen, rejicio. Изметнутисе, немсе, v. r. pf. vide изврћисе.

Измећар *, vide слуга. Измече, чета, п. јагње, што се извади из овце кад је вук закоље (то жене остављају лијека ради), дег uschnittling (cin gamm, даš uß ei nem vom Wolfe töctlich verwundeten Cafe gefchnitten morben), felus oviculae exsectus. cf. вукоједина. Измешати, ам, (Рес. и Срем.) vide измијешати.

Измивање, п. даś Bafchen (ves Kopfes), ablutio capitis.

Измивати, ам, v. impf. ben Kopf aubmaschen, lavare caput. Измиватисе, амсе, v. r. impf. fid ben Kopf auswaschen, lavor caput. Измијенити, им, v. pf. (Ерц.) те= fein, muto.

Измијенитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich ändern, mutor. Измијешати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ver. mi феn, commisceo. 2) umrühren (den Topf), permisceo.

Измилање, п. 1) baš Servorzeigen, ad. paritio. 2) das zu Ende Mahlen, permolitio.

Измилати, ам, v. impf. 1) Беrborzei. qen, promo. 2) zu Ende mahlen, permolo.

Изм (лашисе, амсе, v. r. impf. 1)

prorepo

(8. 23. раци из торбе). Измислити, им, у. pf. што, erdens Fen, excogito.

Изминги, мијем, v. pf. ben opi ma ichen, lavo caput.

Измитисе, мијемсе, т. г. pf. Пф дец Kopf waschen, lavor caput. Измицање, п. дав Begruden, remotio. Измицати, мичем, v. impf. megruden,

removeо.

gent, obtrudo.

Изнаодими, им, vide изнала зити. Изнаћи, ађем, v. pf. ausfinbig mафен, invenio (omnia quae commisisti). Изневериши, им, (Рес. и Срем.) vide изневерити.

Изневериши, им, v. pf. (Ерц) кога, verrathen, treulos an einem handela, prodo.

Изнемоћи, могнем, v. р. [hmadh meta den, debilitor.

Изненада, unserhoff, ex insperato. Изнети, несем, (Рес. и Срем.) vide изнијети.

Изн тисе, несемсе, (Рес. и Срем.) vide изнијеписе.

И нијети, несем, изнијо (изнијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) heraubtragen, effero. 2) austragen, unter die Leute brin gen, effero in vulgus. Изнијетисе, несемсе, изнијосе (изнијеласе, лосе), v. г. pf. н. п. кокош, fid, aušlegen, alleyer gelegt ihaben, edidisse ova omnia.

Изн као, кли, f. дав lufgefproffene, germen.

Изники (говорисе и изникнути), ни. кнем, у. f. auffprießen, germino. Изницање, п. дав luffprießen, germi

natio.

Изницати, ничем, v. impf. auffprießen, germino.

Изнова (из нова), von neuem (3. 3. auf bauen), denuo, ab integro.

Износ, т. даš 2lbtragen, detritio: добро сукно за износ, für die Stra page. Износак, ска, m. мало јаје, што кокош снесе на посљешку, кад већ оће да престане носипіи, дав lente Ey, ehe die Henne zu legen aufhört, ovum postremum gallinae. Износили, им, v. impf. Gerauštragen, exporto, efferо.

Изншење, п. дав Serauštragen, elatio, exportatio.

Изнутра, іnmеnbig, intus.
Изнутрица, f. bie innerlihe Arantheit,

mrbus internus. Изобила, цвет, im

fatim.

fluffe, af

Изобилан, лна, но, über[d wenglich, reichlich, abundaus. Изод, m. vide заод 2.

Изодашисе, амсе, v. r. pf. fich ausge= ben, obambuto.

Изокола, гипd herum; von der Seite, ex omni parte; ex parte. Изопачишисе, имсе, v. pf. berfehrt werden, perverlor. Hзop, m. das Aceraetreid, frumentum aratorium: дао волове под изор, или на изор.

Изрећи, речем (говорисе и изрекнем), v. pt. aussprechen, eloquor. Изрећисе, речемсе (говорисе и изрекHeMCе), V. r. pf. sich verreden, dice quod olim dixisse.

Изрешетати, ам, v. pf. евфети, рег