foго: сав барјак изрешетала пане

ma..

Изригами, ам, v. pf. I ausrülpsen,
ИЗ
зригнути, нем, v. pf. eructo.
И ријеком, (Ерц.) beinem eigentli=
феn Namen, 3. 5. von obfcönen Ges
genständen, vocabulo proprio v. g. si
penem dicas.

I

Изрити, ријем, v. pf. 1) aušrühlen,
eruo. 2) germühlen, rucndo corrumpo.
Изрод, m. Der Musmurf, Dae uu gear.
tete, degener.
Изродиши, им, v. pf. (in Menge) ets
zeugen, zur Belt bringen, gigno.
Изродишисе, имсе, v. r. pf, ausarten,

degenero.

Изроними, им, v. pf. berabrouen (mie die Erde des steilen Ufers), defluo. Изросими, им, v. pf. bethauen, rore

madefacio.

pf. fich bes

Изроситисе, имсе,
thauen, rore humector.
Изружими, им, v. pf. ausf impfen, con-
vitiis obruo.
Изручивање, n. Das Husleeren, vacue-

А

factio.

V. Т.

Изручивати, чујем, v. impf. ausleeren,

vacuefacio.

Изручими, им, v. pf. ausleeren, vacue

facio.

Изување, п. 𐐨as uluggiehen, uu i uђen, excalceatio.

Изували, ам, v. impf. außfmußen, ех

ralreo.

Изуватисе, амсе, v. r. impf, f аль.

schuhen, excalceor.

Изун*,

Илиџар, m. Der Haver, balneator.
Илиџарев, ва, во, Waderôs, balnea
Илиџаров, ва, во, toris.
Илка, f. Der Frauenname, von Elias,
nomen feminae.
Иловача, f. Der Cetten, argilla.

m. vide допуштење.

Изустими, им, v. pf. aussprechen, elo- HAOK, m. Dorf und Schloß an der Donat in Slavonien, arx Slavoniae. Hлoчaнин, човек из Илока. Илочки, ка, ко, vоп Илок.

Нљада, f. cin Zaufeno, mille.
Иљадар, m. ciner, Der Zaufenbe Бере,
homo mille numorum (dives).
Иљадитисе, десе, v. r. impf. н. п. овце,

vertausendfachen, auf tausend anwach-
fen, augeri millies:

quor :

То изусти, а душу испусти И ути, зујем, v. pf. ausiduben, excalceo.

Изумисе, зујемсе, v. r. pf. Пìd аu.

schuhen, excalceor.

Изучими, им, v. pf. 1) auslernen, edi-
sco. 2) auslehren, edoceo.
Изшарами, ам, vide ишарати.
Изшемами, ам, vide ншетами.
Изшибами, ам, vide ишибами.
Измокчими, им, vide ишокчими.
Изшукчимисе, имосе, vide ишокчи-

мисе.

Изменимисе, vide иштениписе.
Из метими, им, v. vide иштешими.
Из шипами, ам, vide пати.
W! en, en! interj. mirantis.
Hjy! Juchbe! io!
Ика, м. (Рес. и Срем.) vide Ико.
Ика, f. hyp. 9. Ивана.
Икад (и кад), irgenòmann, je, aliquan-

do, cf. игда.

Икако, auf irgent eine urt, aliquo modo.

Ико, т. (Ерц.) dim. v. Илија.
Ико (и ко), икога, irgent wer, quisquam:
ако и ко дође (доћи ћу и ја), si quis.
Икоји (и који), којега, irgent welder,
quisquam.

Иколико (и колико), irgent eine Men-
ge, nur etmas, aliquantum.
Икона, f. ein Seiligenbilo, icon (tik y).
Иконија, f. Frauenname, nomen femi-
nae (Iconia).
Иконица, f. dim. 9. икона.
Иконос, m. ie Leifte an Der халб, дiе
dem Heiligenbilde zum Fußgestelle dient,
iconophorus (?).
Икра, f. ber idrogen, ova piseium,
ci. мријест.

Elias.

Илâл*, m. der Ohrlöffel, auriscalpium. Или, over, aut: или ја, или ши, ent weder ich, oder du, aut ego, aut tu. cf. али, ја, јали. Hanja, m. (HAÍAZ) Elias, Илијнски, ка, ко, н. п. мјесец ( Suin), Gliaša, Eliae. Илијца, m. dim. v. Илаја. Илинка, f. Frauenname, nomen muliebre (von Elias ins femininum movirt). Илинча, f. (cm.) ,,Барјак од илинче Илими, (или ми), vide или. Илиџа *, f. baš marme Bav, thermae. cf.

топлица.

„Трипут му се иљадиле овце
Иљадица, f. dim. 9. иљада.

Иљађење, n. Das Bermehren ju taufen-
den, incrementum milliarium.
Иман *, m.

„А тако ми дина и имана
Имање, n. Das Jaben, habere.
Имање, п. 1) Ote Jabe, habentia, facul-f
tates. 2) (по Бачкој) овце, дiе еф
fe, oves.

Имати, ам, v. impf. baben, habeo-
Имашисе, амce, v. r. impf. sich stehen,
reditus habeo (uberes aut tenues).
Hмбpeme, f. pl. die Heftel (am Hemde,
fibulae.

Име, мена, n. ber Hame, nomen.
Именовање, n. Das Mennen, nominatio.
Именовати, нујем, v. impf. и. pf. nen.
nin, nomino.

Именце, in ber Кеден аст: по именце,
namentlich, nominatim, nomine tenus.
Имењак, m. Der Kamensbruvеr, ejusdem
nominis homo.

Имењака, f. cie Stamensfawefter, ejus

Иnkápeme, n. das Abschwören, abju

ratio

Инкариши, им, v. impf. abfd mören, abjuro.

Инџијел *, m bas Gvangelium, evana Ини А, м. I gelium (ift Der Koran ges metnt):

„К нама брже оне и ваизи ! ,,Понесиме књиге инџијеле „Ја сам глед у нашем нџилу Йње, n. eine Gatiung Hief (Raubreif), pruinae genus.

Йоле (и оле), nur etmae, nur eir menig. aliquantillum: да зна поле; да има Hpa, f. gegerbte Schafshaut, pellis ovilla поле памети; да је иоле вруће. depilis.

dem nominis femina.

Имењаков, ва, во, дев Namengbruberb. Имук, ка, ће, Им Кан, ћна, но vermöglich, dives. Инако (см.), anders, aliter: „Je ʌи mazio, да нн је инако? Инâm *, m. 1) der (Wort-) Streit, contentio. Од ината не ма горега зана. ma. 2) der Trog, contemtus: зa инam, zum Erobe. Инамитисе, имсе, v. г. impf. fin Pen, zanten, contendo, litigo. Инаћење, в. 𐐨ав зanten, contentio. Иначе, font, alias, sin minus. cf. онако. Иналија *, m. Der Gänter, litigiosus. Индаг m. die Hülfe (Hülfstruppen), auxtlia: отишао му у индам; до шао му Индам;

,

„Сад ће нама лијеп индам доћи,
„Виђећете јада од Турака
,,Ваља ат индам у Лозницу
Инди*, alfo, Demnad), igitur, itaque, er-
go. cf. Дакле.

Инђа, f. hур. 5. Инђија 2.
Инђија, f. i) Sndien, India:

„Из Инђије, из земље проклете -
2) Frauenname, nomen feminae.
Ино, (см.) anders, aliud (cf. друкчије):
,,На ино се њему не могаше

auf eine andere Art, alio modo. Инокосан, сна, но, eingeln, cinfam, D. i, ohne andere vermanote Familien häupter, bloß mit seinem Weib und Kino im Saule, sine cognatis, cum sola uxore et liberis degens. Иноча, f. 1 (сп.) друга жена, е Иночица, dim. Stebenfrau, zweite Frau

и

(yeben der ersten), uxor altera: „Нека буде сестри иночица Интерес, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 1) ба8 ntereje, D. i. Die ginjen, fenus. 3) Intereffe, 𐐨. t. Mugen, fructus. cf. добиш. Интов, m. Die Rutice, pilentum. Интригант, m. Der Gntrigant, artifex (malis artibus utens). Ова је ријеч (с интригама заједно) дошла у Србіју прошавшије година. Интриге, f. pl. Die Satrigen, Känle, artes (malae). cf. плетке. Инкар *, m. die Abschwörung (einer Edulò), abjuratio debiti: ударио у инкар.

c!interj. Laut, um die Schafe vor sich Исаило, m. iaias, Isaias. Иса!j žu treiben, sonus agentis oves. Исак, m. cat, Isaacus. Иce, cema, n. der Theil, der Antheil, portio.

Исевање, д. (Гec. и Срем.) vide ncuje

вање.

Иван, ам, (Рес. и Срем.) vide исијевами.

Исевци, вака, m. pl. (Pec. и Срем.) vi-
de исјевци.
Исејани, јем, (Pec. и Chem.) vide пси
јати.

Йек, m. vide ceчaк.
Иселими, им, v. pl. liberftevcin, trans-

fero.

Ис Антисе, имсе, v. г. pf. übersiedeln,
Исељавање, п. Dаз deberfieleln, emi-
emigro, sedem muto.
gratio.

Исељавати, av, v. impf. überfievein

transfero.

Исељаваше, амсе, v. r. impf. übec

siedeln, muto sedem

ени, исечем, (Рес. и Срем.) vide исјени.

Исецање, п. (Рес. и Срем.) vide исије.

цање.

Исецами, ам, (Рес. и Срем.) vide пси јецами.

Исецами, ам, (Рес. и Срем.) vide ncje

цапи.

Исечан, чка, m. (Pec. и Cpeм.) vide исјечак.

Исијали, јем, v. pf. (Ep1.) auerteben,
pereribro.

Исијевање, п. (Ерц.) дав urd fiebes
percribratio.
Иcujeвamu, aм, v. impf. (Ep.) aussies
ben, pereribro.

Исијецање, п. (Ерц.) аз 2iusbauća,

excisio.

Исијецами, ам, v. impf. (Ерц.) аи. bauen, excido.

Иси

ИСК

259

Исисами, ам (и исишем), v. pf. aubs

faugen, exsugo. Ис ними, им, v. pf. gerfleinen, com

minuo.

но,

Исјевци, вака, m. pl. (Ерц.) оно браш-
што се по други пут исијева
(на рјеђе сито) из мекиња, дав Лас-
gelebte, farina secunda (?).
Исјек, . vide исјечак.
Исјећи, исијечем, v. pf. (Ерц.) 1) au8.
bauen, excids, н. п. челе, миће.
2) Rerhauen, disseco.
Исјецами, ам, v. pf. (Ерц.) zerhauen,
disseco.

Исјечак, чка, m. (Ерц.) од печена бра-
ва, или од козе, оно између буто-
ва и ребара, bas ausgehauene Stud
cines gebratenen lamine von der Süfte
bis zu den Rippen, pars exsecta agui
assati: maj ce рани исјечцима.
Исказати, кажем, v. pf. ausreven, ju
Ende sprechen, omnia dixisse.
Искајамисе, јемсе, v. г. pf. genug bea
reuen, satis deleo: кајемсе, не могу
се искајами.
Искакање, п. даš uusfpringen, exsul-
tatio (?).
Искакати, качем, v. impf. auffpringen,

exsilio.

Йскидатисе, амсе, v. г. pf. berften,
disrumрог, н. п. од смија.
Искилавиши, им, v. pf. einen Stud) (int
Unterleibe) verurjaden, herniam ad-

fero.

Искилавишисе, имсе, v. r. pf. einen
Bruch bekommen, herniam accipio.
Искипели, пи, v. pf. (Рес.) | überlaufen
Искипити, пи, v. pf. (Срем.), (im Gies
dundo, effluo.
Искипљети, пи, v.pf. (Ерц.) Den), re-

уорг.

Искишиши, им, v, pf. aufpußen, ex

Искалиши, им, v. pf. m. ј. срце на коme, abkühlen, den Muth kühlen, expleo animum.

orno.

germino.

Исклами, кољем, v. pf. gerbeiffen, com.
mordeo: исклали је пси.
pf. hervorkeimen, pro-
Искʌијати, ам, v.
Искобелашисе, амсе, v. г. pf. fid, bere
vorwälzen, expediri.
Искобити, им, v. pf. eralnven, omine
consequor, cf. кобиши.
Искозими, зи, v. pf. merfen (von Kie=
gen), pario.
Искозишисе, зесе, v. r. pf. m. j. козе,
werfen (von mehrern Ziegen), pario.
Искомадами, ам, v. pf. jerüdeln, in
Grude id;neiven, disseco.
Искончаши, ам, у. р. н. п. чарапе,
mit 3mirn ausftiden, filo pingo.
Ископавање, р. Daô Mlušgraben, effos-
Ископавати, ам, v. impf. aubgraben,

,

sio.

Искаљапи, ам, v. pf. mit gots bef mu=
gen, luto foedo.
Искамками (искамкапи), ам, v. pf.
abjammeru, elamentor.

Искање, п. до Begehren, Berlangen,

petio.

Иchan, cf. на искап.
Искапати, пље, v. pf. auštropfen, auss
träufein, exstillo: очи ти искапале!
Искапими, им, v. pf. quôidlürfen (bis
gum legren Eropfen), exsorbeo.
Искапливање, п. 𐐨аб иusflürfen, ex-

sorptio. Искапливати, љујем, v. impf. bis auf Den legten Ztopfen auštrimen, exsorbeo. Искарати, ам, v. pf. ausf etten (öfterr. Ausgreinen), objurgo. Исками, ишем (у Босни по вароши. ма ишћем), v. impf verlangen, peto. Искап нсе, иштемсе (у Бос. по гар. ишћемсе), v. r. impf. um Grlaubnig bitten, fid) erbitten, peto. Исквариши, им, v. pf. serverben, cor

effodio.

Ископами, ам, v. pf. aušgraben, effo

dio.

Ископнеми, ним, v. pf. (Рес.)} н. п. лу-
Ископниши, ним, v. pí. (Срем.) беница,
Ископњеми, ним, v. pf. (Epц.) jerges

hen, zerschmelzen, inwendig vertrocknen,
exsiccor, dissolvor.
Искореними, им, (Рес. и Срем.) vide
искоријеними.
Искоријеними, им, v. pf. (Ерц.) auš

wurzeln, eradico. Искориши, им, v. pf. ausheften (дав

rumpo.
v. pf. m. ј. зубе, ie
Искесиши, им,
3äbne meifen, ringor. Искесио зубе,

као лисица на шипак.

Искидати, ам, v. pf. 1) entyroven reifen,
rumpo. 2) hyope, auseinander werfen,
disjicio.

Federmesser aus dem Hefte drehen). Иско сипи, им, v. pf. abreiben, attero. Искоситисе, имсе, v. г. pf. fid auśceis

ben (vom Kleide), deteror. Искочими, им, v. pf. ausfpringen, ex

silio.

Искрвавиши, им, v. pf. bebluten, cru

ento.

Искрсишисе, имосе, v. г. pf. ftreiten, fo
daß Blut fließt, rixas cieo cruentas.
vide
Искрени, нем, изврнуши.
Искресами, решем, v. pf. н. п. ватру,
auschlagen (Feuer), excito ignem.
Искрешање, n. vide извртање.
искрemamи, рећем, vide извршаши
Hскpiennи, M, Y. pf, krümmen, in-

curyo.

Исписиватисе, сујемсе, v. r. impf. fid

abschreiben lassen, deleri. Исписна, f. bie 2bfdreibgebüht, pecu"nia deletoria, quae datur scribae, ut soluto tributo nomen tributarii deleat