Испраћање, п. bat Sinausbegleiten,

comitatio discedentis.

Испраћами, ам, v. impf, hinausbeglein ten, comitor discedentem. Испрашими, им, v. pf, beftäuben, pulvere adspergo. Испрва, anfänglid), primitus. Испрдак, шка, m. Grzeugnif veš jue. зеб, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (öfterr. Der Fury nevel). Испрдемисе, имсе, (Рес.) vide испрИспрдишисе, имсе, (Срем.) ђемисе. Испрднуши, нем, v. pf. ausfarzen,

expedo. Испрђемисе, димсе, v. r. pf. (Ерц.) sich ausfarzen, expedo. Испребијаши, ам, v. pf. bielfad zer= flagen, contundo. Испрегнути, нем, vide испрећи. Acuperpiзama, aм, v. pf. vielfach zer Испрегризати, beigen, dimordeo. Испред, ос hinweg, e conspectu: иди испред мене; прође испред куће; испред Божића. Іспредавати, дајем: v. pf. nach ein ander ergeben, dedo unum ex alio. Іспредање, п. 𐐨а3 Gripinnen, acqui

sitio uendo.

Іспредами, ам, v. impf. erfpinnen, uendo acquiro. Іспрезање“, п. 𐐨аз Hlusfpannen, solutio. спрезами, режем, v. impf. ausfpan. nen, solvo jugo. спрека, (Pec. и Срем.) vide испријека.

спрекивали, ам, v. pf. inggefammt überschmieden, recudo." спрекрштами, ам, v.pf. спрекршками, ам, v. pf. Sreug legen, decusso. спреламати, ам, v. pf. nad etnander zerbrechen, confringo. спресéцами, ам, (Рес. и Срем.) vide испресијецами. спресијецаши, ам, v. pf. (Ерц.) паф

nad eins ander ing

Исп

266

2

einander zerhauen, disseco unum ex alio. Испрескакати, скачем v. pf. кога.. einen (im Gespräche) bestegen, zu Schan den reden, überreden, superare sermone. Испресми, едем, v. pf. erfpinnen, nendo acquiro.

Испрећи (говориме и испрегнути), регнем, v. pf. ausipannen, solvo equos.

Испречами, ам, (Рес. и Срем.) vida испријечами.

Испречимисе, имсе, (Рес. и Срем.) vida Испрешибами, ам, v. pf. nad einan. испријечимисе. der zusammen nähen, consuo aliud ex alio.

Испржити, им, v. pf. brennen, röften, frigo (каву, дијете). Испржитисе, имсе, v. r. pf. fid vers

brennen, aduror. Исприбадати, ам, v. pf. nad einanber aniteđen, adfigo unum ex alio. Исприбијати, ам, v. pf. nad einan𐐨ес anidlagen, adfigo unum ex alio. Испријека (Ерц), von бer Seite, a latere. Испријечати, ам, v. pf. (Ерц.) н. п. опанке, Ereuzmeife mit Kiemen befes ftigen, decusso lora. Испријечиши, им, v. pf. (Ерц.) н. п. пушку на вратима, id)ief anleynen (das Gewehr z. B.), adclino. Испријечимисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) sich anstemmen gegen jemand, adnitor in aliquem.

Исприкивами, ам, v. pf. inegefammt anschmieden, accudo.

испричати, ам, v. г. pf. 1) vorerzaba len, enarro. 2) auserzählen, enarro. Испричатие, аме. г. pf. erzählen, sat narrasse. Испришивати, ам, v. pf. infgefammt

annaben, adsuo.

.

Испробадали, ам, v. pf. gerfteden.

Низами, дижем, v. impf. in vie 5 beben, tollo, erigo. Изд записе, ижемсе, v. г. impf. erbeben, aufrid ten, erigor. Издијевање, п. (Ерц.) Das Aufbringen ei= nes Spißnamens, inditio nominis scommatici.

Издајевами, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. име коме, aujoringen (einen Spignaz men', indere scomma. Издијелипи, им, v. pf. (Ерц.) autei len, verthcilen, distribuo. Издијелитисе, имоce, v. r. pf. (Ерц.) Hd jertbeilen, auscinander fommen. Издирала, als interj. auf unò Davon! кад он мо чу, а он онда издирала, aufugit.

since, n. das Ausathmen (Sterben), esspiratio. Издисапли, дишем, v. impf. authymen,

exspiro.

Издићи (говорисе и издигнути), дигнем, v. pf. aufridten, aufbeben, ets beben, erigo. Издићисе (говориме и издигнушисе), дигнемсе, v. r. pf. fid) auftiditen, eri

Изженитисе, имосе, vide иженишиҫе. Изжимање, n. vide ижимање. Изжимаши, ам, vide ижимами. Изигравање, п. 1) baš Gewinnen bard Spiel, lucrum ex lusu. s) das Ausspie= len, Vollenden des Spiels, absolutio ludi.

Изигравати, ам, v. impf. 1) erfpielen, ludendo acquiro. 2) zu Ende spielen, absoivo ludum. Изиграми, ам, v. pf. 1) eripielen, ladendo lucror. 2) zu Ende spielen, absolvo ludum.

Из гратисе, амсе, v. г. pf. 1) fld auófpielen, satis lusisse. 2) [id auštanjen,

satis saltasse.

Изисками, иштем, v. pf. erlangen, acquiro.

Изискашисе, ишмемсе, v. r. pf. ciner Bitte Gewährung erlangen, voti fio

compos.

Изин, изиђем (и изидем), v. pf. 1) auš= gehen, exeo, egredior. 2) ausbrechen (von einem Grantheme), erumpo. изјаати, јашем, vide изјаши. Изјавими, им, v. pf. н. п. овце, hinausleiten (die Heerde), educo: :, И изјави на планину стадо Изјагњиши, им, v. pf. werfen, pario

(von Edafen) enitor : ова је овца изјагњила ме све овце; је си ля ши твоје овце изјагњно (aufzielen)? Изјагњишнсе, њесе, v. г. pf. m. j. овye, werfen (von mehrern Schafen), pario. Изја дишисе, имсе, v. r. pf. fid ausFlas gen, ausjaminern, querelis levor, re

creor.

Изјаловити, им, v. pf gelt machen (durch Verletzung), sterilem reddo. Изјаловитисе, имсе, v. г. pf. gelt moers

Den, sterilis fio.

Изјањиши, им, vide изјагњити. Изјањишисе, њесе, vide изјагњимисе. Изјати, јашем, v. pf. 1) binan reiten, den Berg hinanreiten, ascendo equo montem. 2) vide пpojamи 2. 3) zu Schânden reiten ein Pferd, equitando pessumdo.

Изјауками, учем, v. pf. erllagen er= heulen, exululo, ululatu acquiro. Изјаука исе, учемсе, v. г. pf. ftd auss

beulen, ululando defessus sum. Изјебати, бем, v. pf. diffutuo. Изједипогача; m. (im ders) Der Ро. gatida . Bergehrer, fruges consumere natus (?) : ти зи један изједипогача! једаи испичутура! Изјелица, f. (Ерц.) 1) ber Bielfeaß, gulo. 2) der Abfresser, devorator: „Ним’ су ради Турци изјелице Изјепспи, јебем, vide изјебаши.

– Изјести, једем (и изијем), v. pf. (Ерц.) aufeffen, auffreffen, devoro. Изјестисе, једемсе (и изијемсе), v. г. pf. (Ерц.) [ф abfreffen (vor ulerger, Rummer), devoror ira. Изјуриши, им, v. pf. berausjagen, expello.

Излагање, n. baš Uluslaben, Serausles gen, expositio.

Излагаши, лажем, v. pf. blügen, emen

tior.

Излагами, лажем, v. impf. berausle.

gen, expono.

Излагашисе, лажемсе, v. г. pf. fid) aubs lügen, satis mentitum esse. Излажење, п. 𐐨as ulusgelen, exitus. Излазими, им, v. impf. 1) ausgeljen, exeo. 2) ausbrechen, erumpo. Излајати, јем, v. pf. abbetien, elatro. Излајатисе, јемсе, v. r. pf. fi ausbel. len, sat latrasse (auch fig.) Изданутисе, немсе, v. r. pf. fid ent= fahren lajfen (ein Xort), sino mihi

elabi.

Излетање, п. (Рес. и Срем.) vide из

лијетање. Излетами, лећем, (Рес. и Срем.) vi

dе излијемами. Издемети, им, v. pf. (Рес.)) ausflies Излетиши, им, v. pf. (Срем.)

излекети, летим, ..рг. Ерц. evolo. Излећи, лежем, v. pf. ausbrüten, pul

los excludo.

ИЗЛЕћисе, Лежемсе, т. г. pf. ausgebrüs tet werden, excludor.

Излечими, им, (Рес. и Срем.) vide излијечишни.

f

Излечишисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде излијечимисе.

Изливање, n. (Срем.) vide излијевање. Изливаши, ам, (Срем.) vide излије

вами.

Излизатисе, лижемсе, у. г. pf. fid) ab. reiben (vom Tuche), deteror. Излијевање, п. (Ерц.) Das usgiegen, effusio.

Излијевати, ам, v. impf. (Ерц.) aus. u giegen, effundo. Излијемати, ам, v. pf. (Ерц.) gerfala. gen, contundo.

Излијетање, п. (Ерц.) 𐐨аз ulusfliegen,

evolatio.

Излијешати, јећем, v. impf. (Ерц.)

ausfliegen, evolu, evolito. Излијечими, им, v. pf. (Ерц.) beiten,

sanilo,

medeor.

Излијечишисе, имсе v. r. pf. (Ерц.) geheilt werden, sanor.

Измами, ам, v. pf. fid belauben,

effrondeo.

Излиши, лијем, v. pf. ausgiegen, ef

fundo.

маман

Изложими, им, v. pf. 1) burd Legen verbrauchen, consumo imponendo (ligna super foco). 2) herauslegen (die Waate), expono. Излоками, лочем, v. pf. н. п. вода пут, ausfreffen, ausleden, exedo. Изломити, им, v. pf. gerbrcфen, frango. Изломитисе, имсе, v. r. pf. gerbres chen, frangor. Излудити, им, v. pf. преварити коra, übertölpeln, circumvenio. Излудитисе, имсе, v. г. pf. И ес tolpeln laffen, circumvenior. Излупами, ам, v. pf. 1) vide издеветами. 2) егflagen (Oeftirr, gujje), frango, effringo. Изљубиши (ижљубиши ?), им, v. pf. дее Reihe nach abküffen, exosculor aliam ex alia.

Изљубишисе (ижљубишисе?), имсе, v. r. pf. sich der Reihe nach abküssen, exosculari se invicem.

мак, m. in Dee Hebensart: на измаKу, beim Abzug (z. B. des Winters), decedente.

Измакнути, нем, vide измаћи.
Измакнущисе, немсе, vide измакисе,
Измадање, р. Das Servprfommen (binz
ter Dem Berge), apparitio.
Измáлаши, ам, v. impf. bervorzeigen

promo.

Измáлатисе, амсе, v. r. impf. bervot= kommen, sich zeigen, appareo, pro

mmeo.

Измалена (из малена), von Linsheit an

a puero.

Измамити, им, v. pf. heraušloden, abloden, elicio.

Измаћи (говорисе и измакнути), макнем, v. p. 1) regruden, removeo. 2) abloden, elicio, extorqueo. 3} измаче, er läuft Davon, aufugit. Изма исе (говориме и измакнушисе), макнемсе, v. r. pf. wegruđen, removeor; измаче се коњ из руке, euta windet sich, extorquetur. Измацими, ци, v. pf. meefen (von dee Kake), pario.

Измацатисе, цесе, v. г. pf, m. j. мачке, merfen (von mehrern Kagen), pa

rio.

Између, зю фен, yon einem gum ans Dern, inter: између нас (mit Den gen.)

Измена, f. (Рес и Срем.) vide измјена. Изменими, ИМ · (Рес. и Срем.) vide

измијеними.

Изменитисе, имсе, (Pec. и Срем.) de измијени и се. Измењивање, n. (Рес. и Срем.) vide измјењивање. Измењивати, њујем, (Рес. и Срем. vide измјењивати. Измерити, им, (Рес. и Срем.) vide измјериши.

Измести, мешем, v. pf. finauslehren,

everro.

Измет, m. 1) ber Musicun (Das

les

tefte), rejiculum. 2) * Die rohne, Веviе. nuna, servitus: отишао на измем ; чини му измет. Измешак, шка, m. Der Musíduß, reji

culum.

Измешање, р. 1) baš ulušmerfen, ejectio. 2) bas ausidiegen, rejectio. 3) Ginweben bunter Farben, intexio. Измами, мећем, v. impf. 1) au. werfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 5) einweben, intexo. Изметашисе, ehece, v. r. impf. 1) ft merien (vom Solze), rejici. 2) ausar. ten, degenero, cf. изврћисе. Изметнути, нем, v. pf. 1) abfeuern, emitto (jaculum) e tormento. 2) ausidiegen, rejicio. Изметнутисе, немсе, v. г. pf. vide изEphuce.

Измећар *, vide слуга. Измече, чета, п. јагње, што се извади из овце кад је вук закоље (шо жене остављају лијека ради), "е Musichnittling (cin gamm, 𐐨as auß ei nem vom Wolfe töctlich verwundeten

Edafe geidnitten morben), fetus oviculae exsectus. cf. Букоједина. Измешами, ам, (Рес. и Срем.) vide из

мијешами.

Измивање, n. Das Baiden (ves Kopfes), ablutio capitis. Измивашни, ам, v. impf. ben Kopf aubs

waschen, lavare caput. Измиватисе, амсе, v. r. impf. fid Den Kopf auswaschen, lavor caput. Измијеними, им, v. pf. (Ерц.) wed)=

fein, muto.

Измијенитисе, имсе, v. г.

pf. (Ерц.)

sich ändern, mutor. Измијешаши, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ver. mi фғп, commisceo. 2) umrügren (Den

Измашисе, amce, v. r. impf. 1) fid) bervorzeigen, promineo, appareo. 2) Ende gemahlen werden, permolor.

И

Topf), permisceo. Измилање, п. 1) Das Servorzeigen, ad. paritio. 2) das zu Ende Mahlen, permolitio.

И

Измилами, ам, v. impf. 1) bervorzeis qen, promo. 2) zu Ende mahlen, permolo.

Изм

Изм

Измилети, лим, v. Измиљеши, лим, v. pf. (Ерц.) рrосеро Измилиши, им, v. pf. (Срем.) Erieden, pf. (Pec.) herauss Измислити, им, v. pf. шшо, седен (1. 2. раци из морбе). Измини, мијем, v. fen, excogito. Измитисе, мијемсе, v. г. pf. По деп iden, Yavo caput. Измицање, п. дав еgrüđen, remotio. Kopi majden, lavor caput. Измицаи, мичем, v. impf. wegruđene

pf. den Kopf was

removeo.

И милашисе, мичемсе, 7. г. impf. res

252

3

Изнаодими, им, vide изнала зими. Изнаки, ађем, v. pf. ausfinvig maden, invenio (omnia quae commisisti). Изневериши, им, (Рес. и Срем.) vide изневјерими.

Изневјериши, им, v. pf. (Ерц) кога,

verrathen, treulos an einem handela, prodo.

Изнем ћи, могнем, v. pf. fdm ad) were den, debilitor.

Изненада, unvechofft, ex insperato. Изнети, несем, (Рес. и Срем.) vide изнијепи.

Изн мисе, несемсе, (Рес. и Срем.) de изније писе.

И нијети, несем, изнијо (изнијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) beraustvagen, effero. 2) austragen, unter die Leute brin= gen, effero in vul us. Изнијетисе, несемсе, изнијосе (изнијеласе, лосе), v. г. pf. н. п. кокош, fia auslegen, alleever gelegt iaben, edi

disse ova omnia.

Изн, као, кли, f. bas ulufgefproffene,

ex omni parte; ex parte. Изопачимисе, имсе, v. pf. verkehrt

werden, perverlor. Изор, m. Das uderactreis, frumentum aratorium: дао волове по uop, или на изор.

Израснати, ам, v.pf ausgleitin, ess Изравними, им, v. pf.f nen, complapo,

exaequo.

Израдити, им, v. pf. erarbeiten, labore acquiro.

Израђивање, n. баз Grarbeiten, acquisitio per laborem. Израђиваши, ђујем, v. impf. ezarbeio ten, laborando acquiro. Изрáкнутисе, немсе, v. г. pf. fich auó=

raufpern, exscreo.

i payumu, им, v. pf. burd und Durdy vermunden, vulneribus conficio. Изранити, им, v. pf. eruähren, alo. Израњивање, n. Das Grnabien, susten

tatio.

Изра вами, њујем, . impf. ernäg

ren, sustento.