impetratus. Србљи приповиједају да само четири патријара треба да буду на земљи, и да се Србски патријар звао пети испросни: зашто су га Србљи испросили од оне четворице. Испузами, испужем, v. pf. 1) біnauß. Friehen (mie die Rinder), егеро. 2) Бін. aufflettern, enitor, erepo. Испунити, им, v. pf. 1) ausfülen (3. B. die Stickerey nach innen zu) expleo. 2) erfülen (den Befehl), impleo, facio satis. Испунитисе, нимсе, v. r. pf, sou wer. деп,impleor (мјесец, човек у образу). Испуњавање, в. a rfüllen, impletio. Испуњавати, ам, v. impf. erfülen, impleo, Испупчитисе, имсе, v. r. pf. і о sehen oder legen, daß der Nabel zu obert, kommt, umbilicum protendo. Испуст, т. марва нема испуста, баt feinen plan, um bahin ausgelaffen zu Шегден; дао му испуст, Selegenheit verfcdhaffen zur luht, fugae copiam fecit. Испустити, им, v. pf. quêlaffen, di mitto. Испуститисе, имсе, v. г. р. i ver. mahrlofen, negligo rem meam. Испуцати, ам, v. pf. bevften, rumpor. Испуцатисе, цајусе, v. г. pf. н. п. пушке, топови, at eßen, ѕаtis sonuisse (de tormentis): „Јуче су се пушке испуцале Испуштање, n. baš usloffen, emissio. Испушташи, ам, v. impf, aušlaffen, dimitto. ф Испуштатисе, амсе, v. r. impf. Мисе. Испушкање, n, vide испуштање. Мисе. амсе, Исmâ, (cm.) durch poetische Licenz verEurat, ffatt од истока, от 2lufgang, ab oriente sole: -- „Сјало сунце иста до запада, "А не сјало ђе је моја мајка Иставити, им, v. pf. н. п. лонац, врата, 1) megftellen, removeo. 2) aud heben (die Thür), evello. Истављање, п. 1) дав Betûен, геmotio. 2) des Ausheben, avulsio. Истављати, ам, v., impf, 1) wegfeken, removeo. 2) Ausheben, avello. Истакање, п. дав lusfchenten, effusio. Истакати, тачем, v. impf, quš{hen= ten, effundo. Истакнутсе, немсе, vide истаћисе. Истеглити, им, v. pf. Jaušin, деб Истекар, auf neue, von vorne, denua cf. наново. Истелити, ли, v. pf. Falben, pario. Истелитисе, лесе, v. r. pf. talben (von mehrern Kühen), pario. Истерати, ам, (Рес.) и Срем.) vide ишћерати. Истеривање, п. (Рес. и Срем.) vide ишћеривање. Истеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide ишћериващи. Истећи, тече, v. pf. auslaufen, effluo. Истискивање, п. baš Sinauboruden Исус, m. Gefub, Jesus. Исцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide исцјеђивање. Исцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) viде исцјеђивати. Исцепати, ам, (Рес. и Срем.) vide исцијепати. Исцепатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide исцијепашисе. Исциједити, им, v. pf. (Ерц.) außfei= ben, excolare. Исцијепати, ам, v. pf. (Ерц.) serfpal. ten, discindo, diffindo. Исцијепатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) seine Kleider zerrissen haben, lacera veste sum. Исцјеђивање, п. (Ерц.) дав вfeien, excolatio. Исијеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) ausseihen, excolare. Имање, п. 1) vide бацање. 2) дав і len, festinatio. Итар, тра, ро, фией, velox. Итати, ам, v.impf. 1) vide бацати. 2) eilen, festino. Ишац, ица, m. 1) на један итац, auf einmal, im Ru, repente. 2) један ипац барута, т. ј. онолико, колико се пушка може напунити само jедан пуm, ein Schuß Pulver, portio singula pulveris pyrii. Итење, п. (Рес.) vide ићење. Итрина, біе hnelligFeit, velocitas. festinatio. Ићети, ишим, v. impf. (Ерц.) cilen, festino. Ики, идем, v. impf. 1) деßen, eo. 2) иде киша, снијег; вино из бурета, крв из носа; новци (н. п. у Турској не иду банке (не иду ни у Њемачкој, него и носе људи); како иду сад ови дукати?) и т. д. Икиндија*, f. baš oritfe Bebet бек Mohammedaner, nach .ttag, oratio tertia Mohammedanorum. Ичага*, m. 2let türfifhen 24bel, nobilium Turcarum genus; Ишчешати, шем, v. pf. н. п. уш на главе, berauštraßen, effrico. Ишчешљати, ам, v. pf. 1) quštäm. men, pectino. 2) (fig.) durchkämmen, striegeln, pecto. 3) durchziehen, durch. hecheln, perstringo. ausgehen, Ишекчити (изшокчити), им, v. pf. Ишчилети, лим, v. pf. (ed fein Ente наф einančer zит Шокац тафеп, facio esse шокцит m ex alio.. Ишокчимисе (изшокчишисе), имосе, у. r. pf. negefammt Шокац тегден, по шокац unus ex alio. Ишпан, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) дег Mufjeher der Arbeiter, (der Span, aynaн in Krain, Counäves im Conftantin), praefectus agrum colene tium, aut aliorum servorum. Ишпанов, ва, во, деê ишпан, του ишпан. Ишпановица, f. бев ишпан Srau, uxor той ишпан. Иштал *, m. der 2lppetit, cibi appetentia : ово отвора иштал. Иштали*, adj. indecl. bei lppetit, appetens cihi. Иштеними (изштениши), им, v. pf. werfen, pario catulos. Ишменитисе (изшшенишисе), несе, v.pf. fämmtlich Jünge werfen (von Hünдіппен) рагіо: иштениле се све кучке. Иштетиши (изштешипти), им, v. pf. beschädigen, verderben, corrumpo, laedo. Иштипати (изштипати), ам, v. pf. zerkneipen, zerzwicken, convello. Ишћерати, ам, v. pf. (Ерц.) hinquê. jagen, expello. Ишћеривање, п. (Ерц.) дав pinaub, jagen, expulsio. Ишкеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) hinausjagen, expulso. Ишћесмати, ам, v. pf. burhlöhern (Art Stickerey), opus perforatum fa cio. Ишкил*, m. cf. прстен, Ишчашити, им, v. pf. н. п. ногу, руку, aubrenten, luxo. Ишчекашисе, амосе, v. r. pf. einan. Der ermart, exspectare se loco dicto. Ишчекивање, п. бав Sammeln an ei. nem verabreveten Drte, exspectatio in loco certo. еrreien Ишчилиши, им, v. pf. (Срем.) Ишчиљети, лим, v.prf. (Ерц.) (vom Wein u. dal.) delicio. Ишчистиши, им, v. pf. reinigen, expurgo. Ишчупати, ам, v. pf. 1) quêraufen, evello. 2) gerraufen, divello, vellenda solyo, â, pron. $, ego. Ja, 1) Ja, ita: J. А. Је ли шако? 2) ja ja, ja mu, entweder ich, oder du, aut ego, aut tu, 3) у пјесмама на неким мјестима готово не значи ниш та, него се додаје само да изиђе пуна врста, н. п. - ,,Ја када се понапише вина „Када виђе Чупићу Стојане „Ја у боју Црнобарца Станка „Ја два врана два по Богу брата — Јàање, n. vide јање. Јаати, јашем, vide јаши, Jäakӣ, ћа, ће, н. п. коњ, Reit, Јааћи, equitatorius. cf. јашаћи. Јабана*, f. 1) bie Stembe, terra exFremde, tera: није ми јабана, er ift mir міфе fremd, er ist mir etwas verwandt, est propinquus mihi. 2) не говори на јабаHy, nicht ungereimit, nicht befremdend, non insolite. Јабанац, ица, ш, ber Srembe, alienus cf. туђин, Јабанлија*, m. vide јабанац, Јагњед, m, ber appelbaum, bie Pap Јагњење, п. дав Lammen, partus. agnina. 2) das Lammfell pellis agnina. Јагњећи (јагњећа), ћа, ће, ؟amm=, agui. Јагњешце, n. dim. v. јагње. от Јагњиво. m. (ст.) baš lammen, agno Јабуков, ва, во, Wpfel, mali. Јабуковац, вца, m. ein Stab Apfelbaum, baculus e malo. Јабуковача, f. ber iber, cidrus. Јабуковик, m. vide јабуковача. Јабуковина, f. Upfelhols, lignum mali. Јабучар, т. 1) ber Wpfeltrâmer, pomaríus, poma vendens. 2) der Liebhaber yon lepfein, qui amat mala. Јабучарев, ва, во, vide јабучаров. Јабучаров, ва, во, дев јабучар. Јабучић, m. ein junger ipfelbaum, mаlus parva. Jaбyчnga, f, dim. v. jaбyкa. 2) der Adamsapfel, , pomum Adami, Јавити, им, v. pf. 1) befannt тафен, риblico, manifesto. 2) овце, yor benhafen hergehen und sie leiten, duco oviculas. Тавятисе, имсе, v. г. pf. коме, fi melden, einsprechen; sich öffenbaren, erscheinen, adpareo. Јавкање, п. м. . јављање. Квкатисе, амсе, dim. v. јављатисе. Прљање, п. дав Melbet, significatio. Јављати, ам, v. impf. melben, significo. Јављашисе, амсе, v. r. impf.fi mel. den, saluto, ingredior. Јавни, на, но, offenbar, manifestus. Јавнушисе, немсе, v. г. pf. dim. yon јавитисе. Janip, m. der Ahorn, acer platanoeides Linn.. Јаворина, f. vide Јаорина. Јаворов, ва, во, von Whorn, acernus. Јаворовина, 1. bornholy, lignum acernum. JaBôpje, n. (coll.) Ahornbäume, acera: „Седлом бије о јаворје Јагањци, њаца, m. pi. bie Cämmer, agni. Jaranka, f. râuenname, nomen feminae. Jarma, f. Hа jarмy, reißend (geht die Јагмитисе, имсе, v. г. impf. око щта, sich drängen, reißen um etwas, rapio diripio, emo, distraho certatim. Јагњад, f. (coll.) junge Sâmmer, vide јагањци. Јагње, њеша, n. baš Canım, aguus. rum partus: „Да грдне цркве! а бијесни светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо" (приповиједају да је рекао некакав Ерцеговац, кад је ударио поред некаква Бе ликог намастира). Јагњити, им, v. impf. Iammen, edo aguum, enitor. Јагњишисе, имсе, v. г. impf. Iammen, pario (de ove). Jaroдa, i) die Erdbeere, fragum. 2) Fraus enzimmername, nomen virginis. Јагодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији близу Мораве. Јагодинац (нца), човек из Јагодине. ЈагоДинка, жена из Јагодине. Jагодински, ка, ко, von Јагодина. 2) бодо у Рађевини, 1 Јагодица, f. 1) dim, . јагода. 2) јаго дице, bie Вengen, genae. Јагодњача, f. m, ј. крушка, eine rt Frühbirnen, piri maturi genus. Јагорчевина, f. (у Сријему) vide jare чевина. Јагочевина, f. Urt Sraute, herbae genus. Jarps*, m. der Fuchsschimmel, equus variegatus (ut sunt ova coturnicis). Jarpзacm, ma, mo, klein gescheckt, equus variegatus. Јагозов, ва, во, дев Juhimincls. equi variegati, Ja, m. der Kummer, das Weh, aegritudo: иди јаде и чемере! јаде несити! јебем му јаде; јади га убили „Ој ђевојко, мој ше јад убио ,,Нек су њему двоји, троји јади; ,,Једни јади ђе се не виђесмо, „Други јади ђе се не састасмо, " Трећи јади ђе се не љубисмо Јадан, дна, но, arm, unfelig, unglüd. lid, miser. Јадар, дра, т. 1) вода у Србији (тече између Цера и Гучева, и утјече у Дрину ниже Љецінице), 2) кнежина Зворничке наије (око воде Јадра). 3) (Црни Јадар) вода у Босни (извире у Краљевој гори под Кушлатом). Јадиковање, п. дав 23ehflagen, lamentatio, ejulatio. Јадиковати, кујем, v. impf. wehtla gen, lamentor. Јадиковина, f, (ст.) Zraverbант (3) ; „Јад јадујем, ником не казујем Јадранин, m. Siner aus дeт Јадар. Јадранка, f. Sine aus dem Јадар. Јадранска, ка, ко, 1) Gorer ) jabrifd). Jae, jaema, n. vide jaje. Jâз, m. (bei der Mühle) der Ableitkanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, aqua mole reducta. Јазавац, вца, m. ber Дафе, meles (ursus meles Linn.) Јазавчји, чја, чје, н. п. піраг, Дафе, melis. Јазак, ска, m. 1) намастир у фрушкој гори. 2) село код тог намастира. Јазачки, ка, ко, у. Јазак. Јазбина, f. рупа у земљи, дав Дафво loch, caverna melis. Јазија*, f. vide писмо 1: „И артије књиге без јазије Јајчанин, т. човек из Јајца. Јак (сотр. јачи), ка, ко, [tart, robustus, fortis, firmus. Јака*, f. vide колијер. Јакија*, f. даš PHaiter (von Ecife, Branntmein und (yern) auf die Stelle des Pferdrückens, die vom Sattel wund gerieben ist) emplastrum in dorsum equi attritum a sella. Јако, vide сад. Јаков, m. acob, Jacobus. Јакосан, сна, но, vide јакостан. Јакостан (и јакосан), сна, но, mäd. tig, ffart, potens (meift von Bott): Бог је јакостан. Јакошњи, ња, ње, ißig, qui nunc est. Јакреп*, m. der @forpion, scorpio, scorpius: „Ђе пливају гује и јакрепи - „Јала кардаш! јуриш на душмана Јалак, m. der Graben, Sanal, fossa cf јарак. Јалакање, п. бав јала rufen, exclamatio jала! Јалакаши, ам (и јалачем), v. impf. јала rufen, exclamo јала. Јалакнути, нем, v. pf. jaaarufen, exclamo jала! „Кад ли болан Турци јалакнуше Јали, одеr, aut, cí. или, али. Јалија *, 1. дав Ufer, ripa, litus: ,Мртва Марка на свог коња брже, „Па га снесе мору на јалију ,,Не носи је сужњу на галију, ,,Већ је носи мору на јалију Јалица, f. 1) дав Тебеньего без fuhrmanns, das sein Gepäck trägt, und das er zuweilen selbst reitet, equus jumentarii equitatorius, 2) ber Zriumph. murf im клис - Spiel, jactus victor in lu do клис, quem vide. Јалман*, m. ber linten{$aft bis zum Schloß, scapus teli: „Којано је златом обљевена „Од јалмана до горњег нишана Јалов, ва, во, 1) unfruitbar, sterilis. 2) gelt, nou praegnans. Јаловац, вца, т. н. п. ован, unfrut bar, verschnitten, sterilis, castratus. Јалова чорба, f. eine 2lrt Suppe, jusculi genus. Јаловиње, п. дав gelte Bieh, pecus sterile. Јаловити, им, v. impf. 1) овна, schneiden, castro, unfruchtbar machen, reddo sterilem. 2) краву, кобилу, Onny, durch Mißhandlung um die Frucht bringen, facio abortire. Јаловитисе, исе, v. r. impf. н. п. крава, кобила, tommt um bie rut abortit. Јаловица, f. т.ј. крава, или овца, stratio. 2) das Mißwerfen, abortus. Јама, f. діе cube, fovea. cf. рупа. Јамац, мца, m. vide јемац. Јамачно, verläßlich, gemiß, certo, certe. Јаметина, f. augm. 9. јама. Јамиши, им, impf. 1) копати јамиhe, Rebgruben machen im Weinberg, fodio vineam. 2) wegrdumen, tollo, aufero : јами то с пуша; јами говна, јами шалу, Jaмиk, m im Weinberge die Rebgrube, fovea viti serendae. |