Page images
PDF
EPUB

ШТАМПАРСКЕ ПОГРЈЕШКЕ.

У свакој књизи има штампарски погрјешака; али ја се надам да и У овом рјечнику не ће бити тако млого, као у другим нашим садашњим књигама. Ево овђе ћу назначиши ђекоје мало веће, које сам ја нашао:

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Овђе сад није вриједно писати оне ријечи ђе је отпао знак гласоуДаренија (зашто има такови ријечи млого, а не чини велике штете); него ћу само оне да назначим, ђе знак гласоударенија стоји криво (други, а не онај који би требало, или на другом мјесту); па и то само ћу назначили онако, као што треба да буде, а како је наштампано, може сваки виђети у књизи: банатисе, бежан (мјесто бежан), вамилија, вече, кованлук (мјесто кованлук), коно, литати, мажење, масан, милипи, млечни. ца, мразитисе, надскакивање, оглавина, одаднити, одапиратисе, Олівера и Оливера, онако, Осто, отрескатисе, помешаши, пошпомоћи, разгријати, Топчидер, трнути (н. п. ватру), турчати, угарнице, угарчић, цвилети, чарапчина, шешана, штокоји (и штокоји);

пушка у 11. склопенију
(у род. јед.)

књиге

[blocks in formation]

змијо

(у зват. јед.)

змијо

жутој у І.

склон. у д. јед.

жутој

жутоме

[blocks in formation]

жутоме

[blocks in formation]

свију

Ужи

тањи

Даљи мањи

[merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

Кад је остало ово мало бијеле артије, ево још нешто да додам: 1) На страни XXX. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се ш њим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, преш кућом, о Дунава, и Земуна, пре тобом и т. д. Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде тако писати, може слободно: ни један му памешан човек не може рећи Да нема право: зашто се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама Ђекојим (н. п. у Досишеовим, и у Г. професора Игњашовића).

2) у Шумадији се често у говору изоставља с у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, м. п. купљамо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, ку

пимо и т. д.

3) предем, везем, тресем, плешем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, ш. т.ј. предија (предијаше, предијасмо, предијасте, предијау), везија, шресија, плешија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) У склањању сушт. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исти глас, као и оне што су метнуше за примјер. То је за туђина највећа тежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научити, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у оспалим падежима грије има грија, гријови и т. д. Масло и вёсло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим шако оштро, као и у род. јед.; шако се исто поље оштрије изговара у јед. броју, него у млож.; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и т. д. што н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре лонац, конац, кукуруз, село и т. д. (мјесто лонац, конац, кукуруз, село), шо не иде у ово о чему је мој говор.,

Али

А.

A, 1) aber, at, vero. Jа га љубим, а Авдиторовица, f. bie lubitorsfrau,

он се отире; ја дођо, а он оде; ако не ћеш, а ти пољуби, па остаEи. 2) a? ah? ain'? itane? 3) a! ah! ah! Aap, m. vide ap.

die

habrate, stragulum,

дба, f. дав Ива= Zu, panni crassissimi genus. Абајлија *, f. bіе stratum, ephippium. Абање, п. дав trapaziren (bes Nodes), detritio panni.

Абати, ам, v. impf. н. п. аљину, абtragen, firapaziren, detero panuum. Абаџија *, m. ber ba. Zuhneider, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијнски (абаџијски), ка, ко.

Абацилук*, т. дав Sanomert без абација, sartoriae (vestificinae) genus. Абењак, т. капа од абе, eine Müße von Aba - Tuch, galerus e panno crasso. Абер*, m. Nahrid, nuncius, cf. глас. Абердар, т. . м. ј. топ или пушка Аберник, т. . (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum

nuntians:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

uxor judicis militaris. Авдиторски, ка, ко, 1) lubitors,, judicum militarium. 2) adv. wie ein lubitor, more judicis militaris. Авељача, f. vide вељача. Авет, f. 1

} Аветиња, f. das Gespenst, spectrum. Аблатан, шна, но, vide алватан. Авлија*, f. 1) улица, ber of, aula. 2) велика бијела марама (авли - маpaмa) шumo се завјешају ђевојке кад се удају.

Авлијнски, ка, ко, н. п. врата,

aulae.

Авлијски, ка, ко, vide авлијнски.
Авли - марама *, f. cf. авлија.
Абрам, ш. (cf. Былӥе XVII, 5), 206ra
ham, Abrahamus.
Asma, f. vide апта.

Автик, m. vide аптик.
Автика, f. vide аптика.
Автоб, ва, во, vide аптов
Автовина, f. vide апповина.
Ara*, m. der Aga (Herr), dominus. cf.
господар.

Агадара*, f. (ст.) сабља, што се носи под коланом (?):

„Агадаре с обадвије стране Агалук*, т. баз 2lgathum, dignitas agae: "Агалуке себи задобио Агин, на, но, без да, agae. Агиница, f. bie ugin, Grau bet ga,

uxor agae.

[ocr errors]

Агински, ка, ко, 1) Nga, agarum, 2) adv. wie ein Aga, more agae. áro, m. һур. 9. ага.

Агршак, шка, т. као мали колутић од коспін, или од рога, што жене натичу на врешено (да. је теже у руци), кад почињу прести. Сопкиње по селима одломе по пола окомка, па натакну на врешено мјеспо агршка.

Ада*,
f. vide острво.
Ада? ада како? ја до$; freylid; wie
anders? imo vero.

Адам, т Идam, Adam, Adamus.
Адам, т. Тапивате, поmen viri.

Адамов, ва, во, Иðamb, Adami.
Адамско кољено, п. (дать Stamm)
A

nennt man das Muster einer Ehefrau, Аjвâн*, m. das Thier, animal. of, иplus quam Penelope. Адет*, m. vide обичај.

Адіђар*, m. Bolo - und Silbergeräthe,
диф Ефтиф, aururu et argentum cae-
latum, gemmae pretiosae,
Адица, f. dim. у. ада.

Аднађ, ш. (у Сријему и у Бачк.) дес
Sendarme, lictor (?).

Адум, m, I ohne Geschlechtstheile,
Адумац, мца,m.f expers pudendorum.

Ја кажем адум сам, а он дријеши
гаће да ј*6*.

Ae! interj. um das Nindvich auszutrei-
ben, vox agentis armenta.
Аждаа, m. дer Drahe, der ginbwuem,
draco (serpens fictus).

Аздија*, f. (сп.) 2Wrt eines langen Ober.
Eleides, togae genus:

„На њему је коласта аздија —
„У скут свилен коласте аздије
Азна*, f. bie Šajfe, aerarium, pecunia:
„Дај ти мене азну и џебану -
Азнадар, m. ber almeifter, quaestor.
Азнадарев, ва, во, дев Balmeifters,
Азнадаров, ва, во, quaestoris.
Азнадарче, чета, n. ein junger За
meifter, quaestor juvenis:
"И бабино младо азнадарче
Азур*, vide готов, спреман, оправан.
Азур кола без точкова.
Азурала*!quf! agite! спремајтесе:
„Азурала кима и сватови
Аир*, m. 1) vide задужбина, 2) аир!
nein, non; daher aus 1 und 2 das
Bortfpiel:

А. (н. п.) Јеси ли га виђео?
Б. Аир.

А. Аир је на Вишеграду ћуприја.
Дирала *? wіе? maš ift? quid ita
,, Аирала, кукавицо сиња?

„Шшо си тако рано долећела? -
Auc! interj. Buruf an den pflügenden
Дfen, даßer fich feitmärts weнде,
Vox vertentis boves aratores.
Дискање, п. даê аис-fagen, usus vocis

анс.

[blocks in formation]

винче, звјерка.

Ajrup, m. der Hengst, admissarius. cf.
Ајгирови, та, то, т.ј. коњ, Sengit;
ждријебац.
unverschnitten, integer, non castratus.
Ajrupyшa, f. unbändigen Geschlechtstries
bes, mulier furens libidine.

Ајде, ајдемо, ајдеше, деђен wir! (fr.
allons), eamus.

Ajays, m. 2) der Straßenräuber, latro
(in diesem Lande weniger abscheulich,
und näher dem Heldenthume); omи-
шао у ајдуке, er ift ein Räuber ge
worden, inter latrones abiit. 2) der
Gerichtsheidul in Ungern, Sirmien,
Ајдуков, ва, во, без ајдук, hajduci.
haiduco, hajducus, lictor.
Ајдуковање, п. baš Räuberfeyn, latro-

cinium.

Ајдуковати, кујем, v. impf. і біп сіп ајдук, latrocinor.

Ајдучија, f. (coll.) bie Seibuten, haj

duci.

[ocr errors][merged small]

Ajja, vide aja.

Ajka, f. die Treibjagd, venatio, qua ex-
citatae a servis ferae, in biviis triviis-
que a venatoribus excipiuntur.
Ајкање, п. дав Zreibjagen, venatio.
Ајкаши, ам, v. impf. jagen, venor.
Ајош, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)

der Schiffsknecht, helciarius. cf. лahap.
Аjoшкîî, ка, ко, 1) Schiffsknechts-, hel-
ciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht,
Ajc! vide ane.
more helciarii.

Ајскање, n. vide анскање.
Ајснути, нем,
Ајскати, ам, vide аискаши.
vide аиснути.
Ak*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, stí-
pendium, merces, salarium, cf. плата.
2) аk му je, das hat er verdient! es ist
Акамоли (а камо ли), wie erft, nedura:
ihm recht geschehen, habet, habeat sibi.
не дам ни теби, а камо ли њему;
„Сиротињо и селу си тешка,
„А камо ли кући у којој си.
Аки би (у Сријему, у Бачк. и У

Бан.

по варошима), као, alê wenn, ac si. Акмана*, f. тица, као кобац, коју Турци, особито бегови, увате младу и припитоме, па је носе руци, као сокола, и у јесен лове с њоме препелице. Ако,

тепи,

si.

На

« PreviousContinue »