Без, ohne, sine. Без* m. vide платно 1. Безазлен, на, но, ohne Wrg, argloš, unschuldig, innocens. Безазленост, f. bie Unu, innocentia. Безаконик, m. ein Mend one Xeli. gion, carens religione. Безаконица, f. Brauenzimmer обие Ке ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (ст.) bie Streligion, impietas: "У Инђији тешко безакоње: Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gotflo, athens. Безбожник, m. cin Sottloier, atheus. Безбожница, f. bie Bottlofe, athea. Безбрижан, жна, но, forgloš, forgene fren, solutus cura, securus. Безводан, дна, но, majferlos, carens aquis. Безглаван, вна, на, овие Дberhaupt, 3. B. eine Familie, deren Starjeschina депоген, carens principe, patre familias, capite. Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vi. де безгрјешан. Безгрешност, f. (Рес. и Срем.) vide безгрјешност. unblofig. Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòlo3, Безумље, п. Unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко! , Немој дати умље за безумље Бекавица, f. 1) срицање у буһвару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blokerin (z. B. Schaf), balatrix: нађо село манишије људи, и напро си сто бекавица и триста бекавица (у приповијешки). Бекељење, п. дав Mulfletichen, rictioБекељитисе, имсе, v. г. ітрі, на коra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Бекуша, f. Shimpfmort für cin [le= tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum, prayum. Бел, ш. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овој загонетки: Бела белу зове: дај ми бело бела леба испод бела скута (т. ]. овца и јагње). Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. ber infall, baš Ungii, malum. cf. зло, биједа: белај те нашао; нуто белаја! ударио сам на белај. Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља. Беланце, цета, п. (Рес. и Срем.) vida бјеланце. Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Белнук*, m. ein langes weiblies Unter, ,, Отишло му све у беглук Bap mit allen Ableitungen. Беловина, f. (Рес. иСрем.) vide бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјеловљев. Белогрли, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли. Белолик, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide Белонога, f. (Рес. иСрем.)vide бјелонога. Белуг, т. (Рес. и Срем.) vide бјелуг. Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење. Ber, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, п. дав langweilige hmäßen, fabulatio longa. Беншеати, нећем, v. impf. говорити Kojeшma, langweilig schwaßen, "fabulari taediose. Бено, т. ипонате, nomen canis; ba her sprichw.: 06a, бeno! нога (vom Jäger, bem fein бено 6 е ibe • па ни једHafen fangen sollte). Бео, бела, ло, (Рес. и Срем.) vide бијел. Београд, m. (Рес. и Срем.) mit allen Беочин, m. 1) намастир у Фрушкој bleitungen, iе Бијоград. гори. 2) село код тог намастира. Беочинац (ица), човек из БеочиБерач, m. ber (Bein.uturus.) Cefer, lecна. Бебчински, ка, ко,фон Беочин, Берачев, ва, во, дев £efers, legentis, (metor (vindemiator, messor). tentis). Берачица, f. bie (Bein) leferin, vin demiatrix. Берачки, ка, ко, н. п. плата, Ľefera vindemiatorius. Берба, f. bie Beinleje, vindemia. der Barbier, tonsor. Бербер, т. Берберлук*, m, bie Barbiererey, ars tom soria. Берберница, 1. діе Забіегбидe, ton strina. Берберски, ка, ко, 1) biri, tonso Бердо? патрол поврбај («Вегba? Фа tum, successus, cf. срећа, напредак, Бермет, m. absinthiatum. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide би Бесједити, им, v. impf. (Ерц.) рее= „Купи побро под барјак јунаке: нење. , Бесниши, им, (Рес. и Срем.) vide 6jес- Нити. Бесомучан, чна, но, (Рес. и Срем.) vi- Беспослица, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу ђегођ на беспослици. 2) дав Faulenzen, der Müssiggang, otiatio: прођисе беспослице; то је беспослица. 3) дег Ruffiggänger, otiator: иди беспослицо једна! Беспосличење, п. дав Müiggehen, otiatio (?) Беспосличити, им, v. (impf.mü. hen, otiari. Беспутно, nicht auf redtem еде, ип gerecht, inique. Бестија, f. (у Сријему и у Бачкој гое воре бештија) "bie Belie, bestia (@18 Schimpfwort). Бећар, ш. човек неожењен, Gunggea fele, coelebs: „У бећара свавога шићара, „Понајвише буа и ушију. Бећарина, f. augm. . бећар. 2) Gunggesellschaft, coelibatus. Бећаровање, п. baš JungefeЦелебен, vita coelebs. Бећароваши, рујем, v. impf. Gungges fele feyn, als foldher leben, coelibem vitam agere. Бећарски, ка, ко, 1) junggefellif), соеlibis aut coelibum. 2) adv. auf Gungger fellen = 2lrt, coelibum more. Беч, m. Bien, Vienna. Бечеј, m. tabt im Banat. Бечејски, ка, ко, чоп Бечеј. Бечење, п. дав [hief = Xnfehen, torvus aspectus. Бечиши, им, v. impf. m. ј. очи, bie Augen stier richten, stieren, rigidos figo ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Optas tiv vom Beitwort бити felbft. Бибер, m. Pfeffer, piper. Биберење, п. дав Pfeffern, piperatio. Биберищи, им, v. impf. pfeffern, pipero, pipere condio. Баберна, на, но, н. п. зрно, Pfeffer.. Бивати, ам, v. impf. feyn, esse. Биволче, чета, п. дав üffelfalo, bus balus vitulus. Биједа, f. (Ерц.) unverbiente Befdbul. bigung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу. Биједити, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) баз ungerete Be fchuldigen, accusatio iniqua. Бијел (comp. бјељи), ла, ло, (Ерц.) weig, albus. Bujesâ, f. in der anekdotischen Redensárt: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (čie meiße Be che) die Woche vor der großen Faste, Vorfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) 2 Städtchen im Banat. albus. Бијелац, лца, т. (Ерц.) дес himmel, equus Бијелити, им, v. impf. (Ерц.) 1) wei Ben, dealbo. 2) vide бијељети. Бијелитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 1) Weiß auflegen, fucare se. 2) weiß glängen, albeo. Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, Na me für eine weiße Henne, alba (gallina). Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерце говини (код воде Лима). Бијељење, п. (Ерц.), 1) дав Beißen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo. Бијељепш, лим, v. impf. (Ерц.) weiß werden, albesco. Бијељина, f. Gtaðt in der наија оп Зворник. Бијељинац (нца), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, топ Бијељина. Бијес, т. (Ерц.) bie But, rabies: би јес те сколио (говоре псетету); или је отишао у ајдуке од бијеса, (Жиі, Цебестиth), или од неБоље? Бајесан (comp. бјешњи), сна, но, (Ерц.) 1) wütend, rabiosus. 2) übermüthig, superbus. Бијо, бијела, бијело, (Ерц.) vide бијел. Бијоград, т. (Ерц.) Belgrað, Belgradum. Бијоградац, граца, m. (Ерц.) бек Bel. graber, Taurunensis : "То гледају Турци Бијограци Бијоградски, ка, ко, (Ерц.) 1) Bel. graber, belgradinus. 2) adv. belgra. difch, more belgradino. Бијограђанин, m. (Ерц.) vide Бијогра дац. Бијограшка, f. (Ерц.) діе Belgraverin, mulier Belgradina. Бијограче, чеша, п. (Ерц.) ein junger Belgrader: ,,Што ће мени момче Бијограче, ,,Кад ми може запаст? Сарајевче Бијоце, n. vide бјеланце. Бијочуг, m.vide алка. Бик, m. ber Stier, taurus. Бика, f. (у Босни, особито по варошима) vide нена. Биковит, та, то, н. п. во, Stier. Ochs, bos taurus. Бикуље, f. pl. vide витице. Bлo, n. der Puls, die Schlagader, arteria. Биља, f. Паme für eine meiße Biege, capra alba. Биља, m. Rame für einen meißen D. fen, bos albus. Биље, п. Ягäuter, herbae. Биљега, f. (Ерц.) 1) Rennzeichen, nota. 2) Ziel, meta; Zielscheibe, scopus. Биљежење, п. (Ерц.) дав Везеіnеn, notatio. „Четрдесет коња доведоше, Све Турскије добрије бињака Бињаџија, m. der gute Reiter, aptus eques : "У Турака с врло добри коњи, „И на коњма Турци бињаџије Бињашче*, taufenò, mille (иљада). ЈеДан је рекао бињашче, а други биРашче, па су се опет погодили, biete immerhin ! Бињиш*, m. ein Sharlamantel, pallium purpureum. Бар, т, оно жито, што људи дају попу сваке године, діе Collectur дев Pfarrers, collecta parochi. Бирање, п. дав lauben, Eefen, lectio Бирање, п. baš Wbrihten, condocefa ctio. Бирати, ам, v. impf. Flauben, legere. Бирати, ам, v. impf. н. п. коња, аб richten, condocefacio. Вирач, рча, m. Begend in Sofnien, обет Зворник. Бирашче*, сіпeš, unum (један). с. би њашче. Бири, бири! laut um bie jungen Zruto hühner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. Бирка, (у Бачкој) Xrt hafe, ovis genus. Eipманаш, нпа, m. der Linienfoldat, miles justus, continuus: уватили га у бирманце. Биров, m. ber Unter. Anes im Dorfe, genus magistri vici. Бировљев, ва, во, дев Mirom, sculteti. Бирташ, m. vide крчмар. Бирмашев, ва, во, без 2Birth, cauponis. Бирташење, п. дав фenten, caupona tio. Бирташити, им, v. impf. Birth fen: cauponor. Бирташица, f. vide кримарица. Бирташки, ка, ко, vide крчмарски. Бирцауз, т. (Birthehaus) vide крчма. Бирчанин, т. човек из Бирча : ,, Док погубим Бирчанин Илију Бисаг, m. (највише се говори у млож. бpojy: 6ncare) der Quersack, mantica. Бисер, т. діє Perle, margarita. Бисерни, на, но, н. п. зрно, Perlen, Бисеров, ва, во, margaritarum. Бисерче, чета, п. (сп.) bie liebe fleine Perle, margarita : „Ја јој реко добар вече дилберче! ,,Она мене: дођ' довече бисерче Bucкашe, n. das Läufesuchen, Laufen, pediculorum lectio. Бискати, биштем, v. impf, кога, einem Läufe suchen, legere pediculos. Бистар, тра, po, Flar, limpidus. Бистрина, f. bie Slarheit, limpitudo. ,, Док начини високе Дечане „У приморју код воде Бистрице Битанга, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) 1) ленивац, скишница, čer Saulenger, qui uil agit, otiator. 2) кљу. се, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије је, даš herrenioje Pferd, equus domino carens. Битанжење, п. дав autenjen, cessato, otiatio. Битанжишисе, имсе, v. r. impf. faul enzen, cessare. Бити, бијем, v impf, 1) кога, [lagen, verberare, 2) (были, будем) јери, esse, cf. јесам. Битисати, ишем, v. pf. vergђен, praeterlabor: било и битисало, п. 1. било, па и прошло. Битисе, бијемсе, v. r. impf. 1) fi schlagen, confligo. 2) 6иjyce puбе, von der Begattung der фе, сосо (de pi. scibus). Битка, f. bie ©hlaht, pugna, Бич, m. bie Peitfhe, flagellum, scutica. Бичаље, п. der Weitfhenftiel, manubrium scuticae. tierleln, taurulus. jest Биче, чета, п. баš Бичић, m, dim. . бик. Ejer, m. (Epu.) die Flucht, fuga, су срамни, ал су пробитачни. Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи чуча те уваши бјегу (т.ј. мачка и миш). Бјегање, п. (Ерц.) vide бјежање. Бјегати, ауı, v. impf. (Ерц.) vide 6je жати. Бјегунац, нца, m. (Ерц.) ber ölücht= ling, fugitivus. Бјежан, г. (Ерц.) lichenbe, fugientes. Біржан, m. (Ерц.) ber gern flfieht, fugitor. Бјежанова мајка пјева, а Сто занова плаче. Бежање, п. (Ерц.) дав iehen, fuga. Бежати, жим. v. impf. (Ерц.) flіеђеп, fugio. Бјел, т. (Ерц.) eine Battung quercus genus. iche, Бјела, 1. (Ерц.) само у овој загонетки : Бјела бјелу зове: дај ми бјело бјела љеба испод 6'јела скупа (т. д. овца и јагње). Бјеланце, п. (Ерц.) баš Simeiß, albumen, Бјеласање, п. (Ерц.) дав Beinlich feyn, Sliken, albicatio. Бјеласатисе, саce, v. r. impf. (Ерц.) weißlich seyn, albico, Бјелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се бијели платно, діе Blei, ber Bleich. plas, locus insolandis linteis. s) òie weiße Schminke, cerussa. Бјелобри, т. (Ерц.) ber einen blonten Schnurbart hat, ahenobarbus (?) Бјелов, m. (Ерц.) ein weißer Финд, canis albus. Бјелов, ва, во, (Ерц.) von der бјел = i che, quercinus. Бјеловар, m. (Ерц.) Stabt in Sroas Пеп. Бјеловарац (рца), човек из Сјеловара. Бјеловарски, ка, ко, boz Бјеловар. Бјеловина, f. (Ерц.) Сіhenbels, lignum quercinum. Бјеловљев, ва, во, (Ерц.) без weißert Hundes, canis albi. Вјелогрла, ла, ло, (Ерц, ст.) tweiß= halig, colli albi : ,, Град градила 6, елогрла вила Бјелогуз, т. Beigarf, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) rosifbadtg, facie alba. " Бјелонога, f. (Ерц.) bie Welpfinge femina pede albo: ришћанице бе лонога! (in der Anekdote vom Mons) Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог поља, Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) 5010 Бијела права. Бјелуг, т. (Ерц.) дав weiße (männlide) Schwein, porcus albus. Бјелуга, f. (Ерц.) діе eiße Sau, sus alha. Бјелугов, ва, во, (Ерц) дев weißert Schweines, porci albi. Бјелушак, шка, m. (Ерц.) ber Quarte quarzum Linn. Бјеља, m. ein Mannšname, nomen viri. Бјеснење, п. (Ерц.) дав Rafen, furor. Бјеснило, п. (Ерц) vide бјесноћа. Бјеснати, им, v. impf. (Ерц.) ) той tend merben, rabiosus fio: нешто бјесне пси ове године. 2) гajen toben, müten, furere. Бјесноћа, f. (Ерц) bie But, furor, rabies. |