Page images
PDF
EPUB

Благо, п. фав, Belt, pecunia: благо мебројено; три товара блага; „Ни је благо ни сребро ми злато ,,(Ни су благо гроши ни дукати), "Већ је благо што је коме драго Благо мени! благо теби ! благо њему,

hl mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide благовијест. Благовијест (говорисе и благовије. сти. pl.), f. (Ерц.) бав Seft Mariä Ber= kündigung (den 25. März), annunciatio B. М.Ѵ.Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелога лука да никне до благовијести, па да га зађене за капу на благовијест жад пође цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му отму, или украду оно чено (тако приповиједају).

Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бам. по варощима и по намастирима fammt allen 226leitungen) dankbar, gratus.

Благодарење, п. дав Danten, gratiarum

[blocks in formation]

auimus.

Благодат, f. ber Gegen, favor, salus, iucrementum: благодат Божја пада на земљу (кад иде киша). Baaroje, m. Mannsname, nomen viri. Благосиљање, п. дав Segnen, benedictio. Благосиљати, ам, v. impf. fegnen, benedicere.

Благослов, m. ber Gegen, benedictio. Благословина, f. Eomiih in ber Unet. bote, Еј тужан! ђе не увати за осовину и за благословину, него за

оно, што се смиче и намиче.

Благословити, им, v. pf. fegnen, benedico.

Благочастиви Рим, т. (паф usefßns) fromm, rechtgläubig, Gott recht vers ehrend, pius, orthodoxus: Србљи кажу: први је Рим био благочастиви, па ће бити и последњи. Блажен, на, но, felig, beatus, н. п. блажена Марија.

Блажена измицајушчи (јако ти ушекоша), Fomi{ф als altflavifhe Да годі де біфen Seligleiten: Gelig find, die sich davon machen - beati subducentes (se).

Блажење, п. дав' Effen von guten (o. t. leifh) Speifen, im Gegenfaße дев Fastens, epulatic.

[blocks in formation]

blaterare.

Блебетуша, f. дав ФӀаubermaul, baterator, blateratrix.

Блед, да, до (Рес. и Срем.) vide блијед. Бледети, дим (Рес.) vide блијеђети. Бледити, им (Срем.) vide блијеђени Бледоћа, f. (Рес. и Срем.) vide бље дока.

Блејање, п. дав Blöten, balatusБлејати, јим, v. impf. 1) blöten, balo. 2) gaffen, Maulaffen feil haben, hio. Блек, m. ber Blötlaut be af, balatus: макар блек не остас, т.ј. да би ни једна овца не остала. Блека, f. дав Sloten, balatio: стоји блека оваца.

Блекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Блесан, т. Dummbart, stultus. Ближњење (близнење), n. bie Gebur von Zwillingen, partus geminorum. Близанац, нца, m. Smiling, geminus. Близаница, f. bie willingsfchwefter; ge

mella.

Близнад, f. (coll.) vide близнови.
Близне, ета, п. ber miling, geminus
(sine discrimine sexus).
Близнење, n. vide ближњење.
Близни, f. pl. кад се уведу у брдо
Двије жице мјесто једне, и тако
остану у платну.
Близнитисе, имсе. v. impf. Smilinge
gebären, geminos pario.
Близнови, m. pl. Bwilinge, gemini.
Близу, пађе, prope.
Блијање, n. ber Dur fall, profusio alvi
Блијати, ам, v. impf. dünn misten, den

Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блијед (comp. бљей), да, до, (Ерц.) bleich, pallidus. Блиједити, им, 1 v. isapf. (Ерц.) Блијеђети, блиједим, bleich werden, pallescere.

Блитва, f. цвекла, die rothe Rube,

beta.

Блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме, von der rothen Rübe, betae.

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

tilatus.

Богаство, в. Reichthum, diviliae. Boram, ma, mo, reich, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, m. Тапионате, nomen viri. - Богдана, f. ein Örauenname, nomen feminae.

Bore, m. ein Mannename, nomen viri,
Боги душа, ш. ј. Бог и душа.
Богињав, ва, во, vide оспичав.
Богиње, f. pl. vide оспице.
Богић, m. ein Mannšname, nomen viri.
Богмање, п. дав Бог ме! fagen, testa-
tio deorum, juratio per deos.

1 Богмашисе, амсе, v. r. impf. mit Бог
Me betheuern, deum testor.
Bor me, bei Gott, me dius fidius.
Бог`вађа, f. намастир у Ваљевској
наији.

Боговетни, на, но, in der Хеденßart, сваки боговешни дан, једеп хая,

[blocks in formation]

den der liebe Gott gegeben, omnis omnino.

Богојављеније, n. vide Богојављење. Богојављенска водица, f. ein Beih= wasser, das am Feste der h. drey Könis ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, Богојављење, п. (baš Beft ber 5. brey aquae lustralis genus. Könige) epiphania domini,

1

Србљи приповиједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године о твора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Бекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не би ли виђели кад се небо отвори, но то не може сваки виђеши. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: дај ми Боже осмак блага; но у ономе страу и у ишњи мјесто тога рече: „дај ми Боже од „осмак главу.“ У тај час постане му глава колико осмак; тако да је није могао кроз онај прозор увући у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор веКи. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед).

horoje, m. ein Mannsname, nomen viri. Богољуб, т. Тапивнame, nomen viri. Богомоља, f. црква, Sotteshaus, Bethhaus, Kirche, templum. Богомољац (богомољац), љца, m. Ве ther (z. B. vom Mönche), precator. Богоносац, сца, m. (паф деm griech. Ѳеофорос) н. п. Игњат богоносац, Ignatius theophorus.

Богоносна, на, но (офоро;), н. п.

оци.

[blocks in formation]

Бод, m. Irt Stiđerey, genus pictura ope acus. Бодац, боца, m. м. п. во, Дфе, дек im Stoßen Sieger bleibt, bos victor. Бодач, т. н. п. во, ein fößiger, bos petulcus.

Бодење, п. дав teen, punctio. Бодљив, ва, во, н. п. права, Пефенд pungens,

1

Боднути, нем, vide боцнути.
Бођани, m. pl. намастир у Бачкој.
Бођански, ка, ко, yon Бођани.
Божа, m. (Рес. и Срем.) vide Божо.
Божана, Г. Brauenname, nomen feminae.
Божанство, n. bie Sottheit, divinitas:
има ли у тој књизи штогођ од бо-
жанства?

Божидар, т. Таппšnаmе, nomen viri.
Божишѣй, ња, ње, vide божићни.
Божић, m. (dim.. Бог) іntеn,

Festum nativitatis Christi.

У очи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а За њом ђеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако не ма собе. Потом узму неколика ораа и баце по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно те донесе воде, но понесе жита ще поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијесе чесницу и налију ручак піе приставе. Кад се поодјупри, пошто намире стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу. за ручак, избаце по неколике (тако и у јутру рано кад устану) пушке па се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожајусе, m. j. изљубесе сви редом говорећи: „Мир Божји ,,Ристос се роди, ва истину роди, ,,поклањамосе Ристу и Ристову рожанству." Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковелі и у сади у жито, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (сважојако жито помијешано заједно; у том житу стоје и колачи којекакви), те онђе мало погоре па и угасе оним житом. Оно жито послије дају жене кокошима да носе јаја. Кад почну ручати, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој) прије свега срчу вареник, но ракије млоги не пију први дан због врућице. Око пола ручка устану у славу и ломе колач какого и о крсном имену, само што не ма кољива. На Божић се обично руча с вреће (простресе празна врећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (нити се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опиши и побљували није никакове срамоте (ако сам се опила,

[blocks in formation]

Божић ми је дошао; ако сам се опкрила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босии и по Ерцеговини) сјачу на Божић, т.ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом). Приповиједају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му казао: „даћу „тн шенице, али ако оћеш један „пуш и мени сјакнуши." Србљин казао да оће, узео шеницу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића гоБорисе, кад се двојица срету на путу, или кад који ком дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз Бог и добар вече), и одговараое ваистину роди; тако и кад се пије, мјесто Божићко, т. Жапušname, nomen viri. Божићий, на, но, н. п. ражањ, сбиспасујсе и на здравље. Божићовање, п. дав Jenern der Beih= jeka, Weihnachts-, festi natalis Christi.

nachten, celebratio festi natalis Christi.

Божићовати, ћујем, v. impf. bie Beib.
nachts Feyertage zubringen, agere diem
festum natalis Christi.

Божица, f. Srauenname, nomen feminae.
Божје дрвце, в. bie tabmurs, artemi-

sia abrotorum Linn.

Божји, жја, жје, göttlim, divinus. Божји дан, m. први дан по Бонжћу, der Tag nach Weihnachten, dies primus post nativitatem Christi,

Божо, m. (Ерц.) ein Лапивнате, по

men viri.

Божогрюбац, пца, т. калуђер из ЈеРусалима, ein möndh som h. Grabe, inonachus sancti sepulcri.

Божур, m. bie Päonie, Sihtrofe, paeo-
nia officinalis Linn.

Бонн, m. ein Mannšname, nomen viri.
Боица, m. Тапи пате, nomen viri.
Бој, т. 1) vide битка. 2) läge, ver-
Боја*, f. òie Sarbe, color,
bera: умръо од боја.
Боја, f. 1) hyp. 4. Богдана. 2) һур..
Бојаги (као, рекао би), etma,
Бојана. 3) (Рес. и Срем.) vide Бојо.

fortasse: Бојазан, зна, но, furchtam, tirmidus. он мисли бојаги да ми то не знамо. Бојак, бојка, m, dim, v. бој:

Бојана, f. 1) ein Graueппате,
„Бојак бише и помиришесе

nomen

feminae. 2) ријека шшо тече поред Бојашисе, јимсе, т.г. impf. 1) füreten Скадра.

[ocr errors]

timeo. 2) бојимсе ће доћи, і$ muthe, opinor.

Бојаџија*, m. ber Tärber, tinctor.

Бојење, п. дав gärben, tinctio.

Бојити, им, v. impf. färben, tingo.

- Боља, f. һур. 9. бол.

Бољар, т. ber Bojar (Große), magnas, optimas, in den ungrischen Chroniken bojeroues.

f. 1

Бојна, на, но, н. п. копље, седло, Бољаркиња, г. bie Bojarin, uxor bojar,

Schlachts, Krieges, bellicus. Бојо, т. (Ерц.) Ћур. 4. Богић. Бојчета, ш. Тапионате, nomen viri. Бок, т. діе Seite, latus.

Бокал, m. (it, il bocale) Beher, poculu m.

Еокар, m. eine Ranne von Benance,
Бэкара, f, vas faventinum.
Бокарица, dim.. бокара.

Буквица, f. деr Begerim, plantago.
ьонop, m. das Büschel, die Staude,
Бокор,
fasciculus caulium ejusdem herbae.
Бокорић, m. dim. . бокор.

Боктер, m. ber Nachtächter (öfferr. Wachter), vigil nocturnus. Boa, m, der Schmerz, dolor. Болан, болна (говорисе и бона, боно), но, 1) frant, aegrotus, 2) traurig, tristis: шта то учини болан брате! „Што је болан слуго Милутине! , Зар издаде цара на Косову? Болезања, f. (cm.) vide болест:

„А Бог пусти тешку болезању, "Болезању, страшну срдобољу Болесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. ber Srante, aegrotus. Болесница, f. bie Arante, aegrota, Болест, f. bie Srantheit, morbus. Болестан, сна, но, Erant, aegrotus. Болети, боли (Рес.) vide бољети. boлêkî, ha, he, mitleidig, gefühlvoll, theilnehmend, qui movetur alterius ma10. Дав Gprimort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde:

Разбољеласе жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; муж јој каже: „Бог с тобом жено! от„куда сад букова мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза." А она муодговори: „Е! мој човече! не ма 60„лећега, а он би наложио ватру „око букве, па би се буква откравила и било би мезгре.

Болешљив, ва, во, fråntlich, valetudi

[blocks in formation]

Бољарски, ка, ко 1) Бојаi, optimatum. 2) adv. mie ein бољар, more bojeronis.

Бољеши, боли, v. impf. (Ерц.) [mеr sen, doleo.

Бољетица, f. рана каква на телу, біе Wunde, vulnus.

Бољи, ља, ље, 1) beffer, melior. 2) 66ље! lauf! curre.

Бољма, beffer, melius.

Bop, m. die Föhre, (Riefer) pinus silve

stris Linn.

Боравити, им, v. impf. 1) Тебеn, ago, dego: како боравиш? ђе боравиш сад? 2) (ст.) санак боравиши, fen,

dormio:

„И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравиши Боранија, f. bie noh grunen Gifolen, phaseoli virides, immaturi, Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. ber Streit, pugna, certamen. Борење, п. дав Rämpfen, certatio. Борије, f. pl. (ст.) ein mufic. Gunftrument = "Ударише зиле и борије

Боришисе, имсе, v. r. impf, tämpfen, certare, audh бори се с душом, ес liegt im Todeskampfe, agonizat. Борје, п. (coll.) Stefermalo pinetum. Борна сукња, f. (ст.) faltenreih, plicarum plenus, cf. сабори: „Ко ти реза борну сукњу? Боров, ва, во, Şöhrens, piucus, e pin silvestri.

Боровина, f. Rieferhols, lignum pini sil

vestris.

Боровица, f. 1 Baolber, juniperus Боровница, f. communis Linn. Борогово, ц. планина у Босни :

,,И Папраћу близу Борогова — Бороје, m. ein Тапивнаme, nomen viri. Бос, боса, со, barfuß, nudipes. Босанац, нца, m. vide Бошњак : ,,Јер Босанци Турци млидијау Босанка, f. 1) bie Boßnierin, femina Bosnensis. 2) т.ј. чутура, Wet чутура, vasis vinarii genus. Босанлија *, m. vide Бошњак:

Да не удре Турци Босанлије – ьосанскй, ка, ко; 1) bоßnisch, bosnicus; 2) adv. boßnisch, bosnice. Босиљак, љка, m. (једни говоре и 6 0сиок) Bafilientraut, ocimum basilicum Linn.

Босиље, п. vide босиљак: що је сми ље и босиље,

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

men, peponum.

Бостанција *, m. ber Mefonengärtner, ; hortulanus. Бостанџији краставце продавати.

Бости, бодем, v. impf. fleen, pungo. Босут, m. 1) вода у Сријему (утјече у Саву ниже Раче). 2) село на упо ку те воде у Саву.

Borja, f. eine Flasche (Bouteille), lagena. Bona, f. eine stechende Pflanze, plautae pungentis genus.

Боцање, n. dim, . бодење.
Боцати, ат, dim, . бости.
Боцкање, n. dim.. боцање.
Боцками, ам, dim. . боцати.
Боцман, т, дав Rahbrot, Alenenbrot,
panis furfureus.

Боцнути, нем, v. pf, einen Štih ge

ben, pungo.

Бош*, празно, leer, vacuus (im Xing-
fpiel). cf. прстен,
Бошарија *, vide исјечак.
Бошкање, п. cf. прстен.
Бошкати, ам, v. imp. cf. прстен.
Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri.
Бошнути, нем, v. pf. cf. прстен.
Бошњак, m. der Sonnier, Bosnus homo
Бошњакиња, f.
vide Босанка 1.
Бошњакуша, f.

Бошњанин, m. der Bornier, Bosnus:
„Јанко гледа Рељу Бошњанина —
Бошњачки, ка, ко, 1) ber Soßnier,
bosnorum, 2) adv. nach Art der Boß-
nier, more bosnorum,
Бошча *, 1) Biđeltum, involucrum
2) Schürze der Frauen (Fürtuch), prae.
cinctorium, 3) der feinste türkische Ta=
bak, nicotianae genus optimum.
Бошчалук*, m. Befhent von фето,
Hosen, Estrümpfen, donum amictus;

,,А ђевојка седам бошчалука,

,,Ним су ткани пити су предени; ,,Ни у ситно брдо увођени, ,,Већ од чиста злата саљевани -, Брабоњак, њка, n. ein Aügelhen Bie gentoth, globulus stercoris caprini. ,, Стара баба у брабоњке гама:

, Жив ми синци, све су гола говна, Брабоњање, n. baš Riften ber Biege, caprae cacatio.

Брабоњати, ам, v. impf. miften (yo
der Ziege) caco (de capra).
Bрaв, m. Schafvieh, ohne Rücksicht aufs
Geschlecht, oder Alter, pecus, oves,
Bрава, f. das Schloß, serra.
Бравање, n. ber фавданд, incessus,

ut ovis est.

Бравати, ам, V. impf. ићи без памети као овца, деђеп wie ein ut ovis incedo.

фа

Бравац, вца, m. 1) vide вепар. 2)
Mannsname, nomen viri.
Бравица, f. dim.. брава.
Брабљи, ља, ље,

haf,,ovillus.

Бравче, чеша, п. cin Stüd Shaf. ovicula.

Брада, f. 1) ber Bart, barba. 2) дав Sinn, mentum. 3) кукурузна, ber Bart am Kukuruz, barba zeae. Брадавица, f. 1) bie Barze, verruca, 2) на сиси, діе Вruftwarze, papilla mam

mae.

Брадање, п.

Брадат, та, mo, bärtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. щ. ј. куку. рузи.

Брадва, f. Зіimmerart, ascia, Брадветина, f. augm. . брадва. Брадвица, f. dim. . брадва. Брадвурина, f. vide брадветина. Брадешина, f. augm.. брада. Брадићи, m. pl. 1) само у овој заго

нешки: нађо шиће брадиће, виш брадића усточиће, виш усточиНа носочиће, виш носочића глеДочиће, виш гледочића челочиће, Биш челочића Гојко комке враћа (т.ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 2) село у Јадру. Брадица, f dim. . брада, Bärtlein, barbula.

Брадурина. f. vide брадешина.
Bpasдa, f. die Furche, lira.
Браздити, им, v. impf, градити
бразду, fucфen, sulcare:

[blocks in formation]

Бразду бразди, воду мами. Браја, m. (Рес. и Срем.) vide брајo: Сви су болесни, осим килавога браје.

Брајан, т. 1) Bruder (vertraulich zu einem Freunde) fraterculus, 2) Manné name, nomen viri,

« PreviousContinue »