Благо, п. фag, Gelb, pecunia: благо небројено; при товара блага ; „Ни је благо ни сребро ни злато ,,Ни' су благо гроши ни дукати), „Већ је благо што је коме драго Благо мени! благо меби! благо њему, mcbl mir! beatum me! Благо ли си мени! Благовест, f. (Рес. и Срем.) vide благовијесм. Благовијест (говориме и благовије. сми. pl.), f. (Ерц.) ба Jeft Maria Berz kündigung (den 25. März), annunciatio B. M.V.Благовијест приповијест (што се тиче зиме). Да човек убије гују прије благовијести, па да усади у њезину главу чено бијелог лука да никне до благовијести, па да га зађене за капу на благовијести кад пође цркви, онда би познао све жене које су вјештице: све би се купиле око њега да му опму, или украду оно чено (тако приповиједају). Благодаран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и У Бан. по варощима и по на мастирима fammt alen 2bleitungen) dankbar, gratus. Благодарење, п. Das Danten, gratiarum actio. Благодарими, им, v. impf. banten, Благодат, f. Der Gegen, favor, salus, nedicere. Благослов, m. Der Gegen, benedictio. оно, што се смиче и намиче, Благословити, им, v. pf. jegnen, be nedico. Благочастиви Рим, m. (паф) EUCEPTS) Блажени измицајушчи (јако ми уше- блека оваца. Блéсан, m. Dummbart, stultus. mella. Близне, ема, n. Dеr willing, geminus Durchfall haben, fluit alvus (pecori). Блитва, f. цвекла, Die rothe Kübe beta. Блитвени, на, но, н. п. лист, сјеме von der rothen Rübe, betae. Бледска, f. (Ерц.) Die beice Farbe, pallor. Бљување, n. Das Breden, vomitus. Бљувати, љујем, v. impf. breden, vomo. Бљубопине, f. pl. bas Beggebrodene, 6 vomitus (auch fig.) Бљунуши, нем, v. pf. breden, Бљутав, ва, во, abgeidmast (von Spei. fen), fastidii plenus, nullius saporis. Бљушак, шка, ко, vide бљушав. Боб, м. Во ne, faba. evomo. Боба, f. м. ј. рачја, Krebsroggen, ova cancri. stans. Бобара, f. der Roggenkrebs, canБобарац, рца, m. cer femina, ova geБобарица, f. Бобија (мала и велика), f. Berge in Der Рађевина. Мала је Бобија на путу кад се иде од намастира Троноше к Дрини и Лозници; и му се свраКају црквари о великим годовима (леми кад је лијепо вријеме) ме се одмарају, пију и играју. Бобов, ва, во, н. п. лист, Bohnenz, fabae. Бог, m. Gott, Deus; Saber 1) зао Бог, in Der Redensart, 3. Б. тешко до зла Бога, verteufelt immer, vehemen2) јаој мени до Бога милога! 3) на права (или на права правцима) Бога. ter. 2 Бога, m. hyp. v. Бог: карасе Бога (кажу ђеци кад грми); мили Бого! Богаз m. der Engpaß, fauces: „Друштва мало, а и то невјешто, „Не познаје смаза ни богаза Богазлук *, m. у лисице оно бијело испод грла, bet Zheil bes Judsbalges unter dem Halse, faux pellis vulpis. Богал, м. 𐐨ес Stüppel, saucius, mutilus. Богаљаст, ма, то, fruppelhaft, mu tilatus. Богаство, п. Reidthum, divitiae. Boram, ma, mo, reich, dives. Богатство, n, vide богаство. Богдан, m. Mann name, nomen viri. Богдана, f. ein Frauenname, nomen feminae. · Богељ, м. ein Mannsname nomen viri. Me betheuern, deum testor. Bor me, bei Gott, me dius fidius. Бог`вађа, f. намастир у Ваљевској наији. Боговетни, на, но, in ber Кеvensart, сваки боговешни дан, jeden зая den der liebe Gott gegeben, omnis omnino. Богојављеније, n. vide Богојављење. Богојављенска водица, f. ein Weiha wasser, das am Feste der h. drey Könis ge (auf ein Jahr lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. Богојављење, n. (bas Seft ber 5. bren Rönige) epiphania domini. Србљи приповједају, да се ноћу уочи Богојављења сваке године о твора небо, и да ће онда Бог дати свакоме који што заиште (само да не иште више него једно). Ђекоји стоје на пољу по цијелу ноћ не б ли виђели кад се небо отвори, но мо не може сваки виђеми. Тако се некакав догодио у соби кад се небо отворило, и не имајући кад изићи на поље (да се не би међутим затворило), промоли главу кроз прозор да рече: Дај ми Боже осмак блага; но у ономе стран и у ишњи мјесто мога рече: „Дај ми Бож од „осмак главу.“ у мај час постане му глава колико осмак; тако да је није могао кроз онај прозор увуЋи у собу док нијесу људи дошли са сјекирама и начинили прозор веКн. Млоги се наБогојављење у јутру прије сунца купају у потоку или у ријеци (ако је вода смрзла, а онн пробију лед). horoje, m. ein Mannsname, nomen viri. Богољуб, m. Mannôname, nomen viri. Богомоља, f. црква, Gotteshaus, Betha haus, Kirche, templum. Богомољац (богомољац), љца, m. Без ther (z. B. vom Mönche), precator. Богоносац, сца, m. (паф bem gried. ӨEOQóPOS) н. п. Игњат богоносац. Ignatius theophorus. Богоносни, на, но ((оҫóро;), н. п. оци. Богорадими, им, v. impf. искаши Бога ради, betteln, mendicare. Богорађење, n. Das Betteln, mendicatio. Богородица, f. (GEOTEX05) Bottesgebäz rerin, dei genitrix. Богородичин, на, но, Der Gottesgeba rerin, genitricis dei. Богосав, m. ein Manniname, nomen viri. Боднути, нем, vide боцнути. Божидар, m. Manniname, nomen viri. пушке У очи Божића, пошто се бадњаци унесу у кућу и наложе на ватру, узме домаћица сламе и квочући (а за њом ђеца пијучући) простре по соби, или по кући, ако не ма собе. Потом узму неколика ораа и бале по слами. Послије вечере пјевају и веселесе. Кад у јутру устану најприје отиде једно ме донесе воде, но понесе жима ме поспе воду (као полази је) кад к њој дође. Том водом умијеме чесницу и налију ручак nie приставе. Кад се поодјумри, по по намире стоку, онда сједу за ручак. Но прије него сједу за ручак, избаце по неколике (тако и у јутру рано кад устану) па се онда скупе сви око софре те се моле Богу (држећи свако по једну воштану свијећу у рукама) и мирбожајусе, m. j изљубесе сви редом говорећи: „Мир Божји Ристос се роди, ва исмину роди, „поклањамосе Рисму и Рисмову рожанству.” Потом домаћин покупи све оне свијеће у једну руковеш и у сади у жимо, које стоји на софри у каквој карлици, или у чанку (сеакојако жито помијешано заједно; у том жиму стоје и колачи којекакви), ме онђе мало погоре на и угасе оним житом. Оно жимо послије дају және кокошима да носе јаја. Кад почну ручами, неки најприје окусе сира, неки печенице, а неки (као по Сријему и по Бачкој прије свега срчу нареник, но ракије млоги не пију први дан због врућице. Око пола ручка услану у славу и доме колач какогођ и о крсном имену, само што не ма кољива. На Божић се обично руча с вреће (простресе празна ерећа мјесто чаршава, или по чаршаву), и софра се не диже (ними се кућа чисти) за три дана. Први дан Божића нико ни ком не иде у кућу, осим полажајника. О Божићу се опиши и побљувашии није никажове срамоте (ако сам се одила, Божић ми је дошао ; ако сам се открила, према свом ђеверу). На неким мјестима (као по Босни и по Ерцеговини) сјачу на Божић, м. ј. домаћин рано у јутру виче: сјај Боже и Божићу нашему, или нашој (по имену свим кућанима редом). Приповије дају да је отишао некакав Србљин свом бегу у Скочић (ниже Зворника) да иште шенице за чесницу, а бег му каза:,,да у ,,мн шенице, али ако оћеш један „пуш и мени сјакнуши.” Србљин казао да оће, узео шепицу и сјакнуо му на Божић: сјај Боже и Божићу и нашему бегу на Скочићу. До малог Божића гоБорисе, кад се двојица срему на пушу, или кад који ком дође у кућу, ристос се роди (мјесто добро јутро, помоз, Бог и добар вече), и одговарао ва исмину роБожићко, m. Жапиšname, nomen viri. ди; мако и кад се пије, мјесто Божикни, на, но, н. п. ражањ, свиспасујее и на здравље. jeka, Weihnachts, festi natalis Christi. Еожиковање, n. Daô Genern Der Weih= nachten, celebratio festi natalis Christi. Божићовами, ћујем, v. impf. Die Beibs nachts Feyertage zubringen, agere diem festum natalis Christi. Божица, f. Frauenname, nomen feminae. sia abrotorum Linn. Божји, жја, жје, götli, divinus. der Tag nach Weihnachten, dies primus Божо, m, (Ерц.) ein Жапивнате, по men viri. Божогробац, пца, т. калуђер из Је русалима, ein Dönd vom h. Grabe, Божур, m. Die Päonie, Bidtrofe, paeononachus sancti sepulcri. , nia officinalis Lian. Боин, m. ein Manašname, nomen viri. Бојазан, зна, но, furdtfam, timidus. nomen timeo. 2) бојимсе ће доћи, i veemuthe, opinor. , Бојаџија*, m. Der Fürber, tinctor. culum. 22 Еокар, m. eine Ranne von Ženance, Букара, f, vas faventinum. Бокарица, dim. v. бокара. Буквица, f. Der Begerid, plantago. ьонop, m. das Büschel, die Staude, fasciculus caulium ejusdem herbae. Бокорић, m. dim. v. бокор. Боктер, m. er Hamtwädter (öfterr. Wachter), vigil nocturnus. Boa, m, der Schmerz, dolor. Болан, болна (говориме и бона, боно), но, 1) Erant, acgrotus. 2) traurig, tri- stis : шта то учини болан брате! „Што је болан слуго Милутине! Зар издаде цара на Косову? Болезања, f. (сп.) vide болест: „А Бог пусти мешку болезању, „Болезању, страшну срдобољу — Болесан, сна, но, vide болестан. Болесник, m. Der Kranle, aegrotus. Болесница, f. Die Lrante, aegrota, Болест, f. Die Rrantheit, morbus. Болестан, сна, но, frant, aegrotus. Болети, боли (Рес.) vide бољети. Болећи, ка, ће, mitleibig, gefühlvo, theilnehmend, qui movetur alterius malo. Dab Gpridmort не ма болећега hat folgende Erzählung zum Grunde:` Разбољеласе жена усред зиме, па joj пало на ум на букову мезгру ; муж јој каже:,,Бог с тобом жено! ом„куда сад бук ва мезгра? Сад бук„ве пуцају од мраза.” А она му одговори: „Е! мој човече! не ма бо„лећега, а он би наложио ватру „око букве, па би се буква откравила и било би мезгре.” Болешљив, ва, во, fränflid, valetudi narius. Боравими, нм, v. impf. 1) ben, age, dego: како боравиш? Бе боравиш сад? 2) (см.) санак боравиши, ф1 = fen, dormio: „И под јелом санак боравио „Леже јунак санак боравиши Боранија, f. Die nod grunen Fifolen, phaseoli virides, immaturi. Борања, f. планина у Рађевини. Борба, f. Der Streit, pugna, certamen. Борење, п. 𐐨аз Lämpfen, certatio. Борије, f. pl. (см.) ein muftc. Suftrument: „Удариме зиме и борије Боришисе, имсе, v. r. impf. Eämpfen, certare, aud бори се с душом, ес liegt im Todeskampfe, agonizat, Борје, п. (coll.) $iefermalo pinetum. Борна сукња, f. (cm.) faltenreid), plicarum plenus, ci, сабори: ,,Ко ми реза борну сукњу? Боров, ва, во, öhtens, piueus, e pine silvestri. Боровина, f. Rieferholy, lignum pini sil vestris. Боровица, f. Badolver, juniperus cus; 2) adv. boßnisch, bosnice. Босиљак, љка, m. (једни говоре и б оснок) Bafilienfraut, ocimum basilicum Linn. Босиље, n. vide босиљак: що је сме ље и босиље, Бостан *, m. 1) Melonengarten, hortus peponum; 2) Mielonen felbft, pepones et anguriae. Босмани шмe, n. Drt, wo ein Melonen garten gewefen, locus ubi olim pepones sati erant. Босманов, ва, во, н. п. сјеме, Wielo= nen., peponum. Босманџија*, m. Der Melonengartner, shortulanus. Бостанџији краставце продавати. Бости, бодем, v. impf. fteden, pungo. Боцнути, нем, v. pf, einen etid ge. ben, pungo. Бош*, празно, leer, vacuus (im Kings fpiel). cf. прстен, Бошарија*, vide исјечак. Бошкање, n. cf. прстен. Бошкали, ам, v. imp. cf. прстен. Бошко, m. ein Mannoname, nomen viri. Бошкуши, нем, v. pf. cf. прстен. Бошњак, м. 𐐨er 'Sofnier, Bosnus homo Бошњакиња, f. vide Босанка 1. Бошњакуша, f. Бошњанин, м. 𐐨er bognier, Bosnus : ,,Јанко гледа Рељу Бошњанина Бошњачки, ка, ко, 1) ber Hognier, bosporum, 2) adv. nach Art der Boßnier, more bosnorum. Бошча*, 1) 2Bideltud, involucrum -- 2) Schürze der Frauen (Fürtuch), praecinctorium, 3) der feinste türkische Tabat, nicotianae genus optimum. Бошчалук*, m. Befaene von лето, Hosen, Strümpfen, donum amictus: „А ђевојка седам бошчалука, „Ниш су ткани нити су предени; „Ни у ситно брдо увођени, ,, Већ од чиста злата саљевани Брабоњак, њка, п. ein Kügеlden Bie gentoth, globulus stercoris caprini. Смара баба у брабоњке гаша: ,Жив' ми синци, све су гола говна, Брабоњање, п. Das Miften ber Biege. caprae cacatio. 11 Брабоњати, ам, v. impf. miften (yo ber Biege) caco (de capra). брâв, m. Schafvich, ohne Rücksicht aufs Geschlecht, oder Alter, pècus, oves, Брава, f. bas Golof, serra. Бравање, n. Der фаfögang, incessus, ut ovis est. " Бравати, ам, v. impf. ики без памети као овца, gehen wie ein dais ut ovis incedo. Бравац, вца, m. 1) vide genap. 2) Брада, f. 1) ber Bart, barba. 2) Das Kinn, mentum. 3) кукурузна, деr Bart am Kuturug, barba zeae. Брадавица, f. 1) bie Narze, verruca, 2)на сиси, дiе Bruftwarze, papilla mam mae. Брадање, п. Брадаш, ма, mo, bärtig, barbatus. Брадати, дају, v. impf. m. j. куку. рузи. Ерадва, f. 3immerart, ascia, Брадвешина, f. augm. . брадва. Брадвица, f. dim. 5. брадва. Брадвурина, f. vide брадвелінна. Брадетина, f. augm. 5. брада. Брадићи, m. pl. i) само у овој заго. немки: нађо пиће брадиће, виш' брадика усточике, виш усточика носочиће, виш носочика гдедочиће, виш, гледочића челочиће, Биш челочића Гојко крмке враћа (м. ј. брада, уста, нос, очи, чело и чешаљ у коси). 3) село у Јадру. Брадица, f dim. 5. брада, Bärtlein, barbula. Брадурина. f. vide брадешина. " Бразду бразди, воду мами. Браја, ш. (Рес. и Срем.) vide брајо: Сви су болесни, осим килавога браје. Брајан, m. 1) Bruber (vertraulid zu einem Freunde) fraterculus, 2) Mannsname, nomen viri. |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |