Lexicon serbico-germanico-latinum

Mannsname,

Брајо, м. (Ерц.) vide браjан. Браде! Вси𐐨ес, frater! Брана, f. 1) да6 Beht, moles. a) eine urt Egge, occae genus. cf. дрљача. Брандла, f. Lie lunte, funiculus incendiarius (Brändl?). Бранење, n. vide брањење. Браник, m. у пушке од оздо што покрива обарачу. Браними, им; v. impf. wehren, defendo. Бранице, f. pl. m. j. јабуке, или крушRe, gepflücktes, nicht herabgeschütteltes Obit, poma decerpta, non decussa. Браничевац, вца, m. ein Branit

schewer.

Браничевка, f. eine Branitimemerin. Браничево, п. тако се зове Пожаревачка наија (m. ј. од Мораве па доље до Поречке ријеке и до Омољ. скије планина). Браничевски, ка, ко, 1) Branitie. wer, 2) wie in Branitschewo. Бранко, m. Жапя наме, nomen viri. Брање, п. н. п. кукурузно, дав leien, (Fechsen, Ernten,) messis zeae. Брањевина, f. Bebege, septum (silvae pars septa.)

Брањење, в. 𐐨а3 Behren, defensie. Браство, n. vide братство. 5рam, m. der Bruder, frater. Брата, m. 1) (Рес. и Срем.) vide браmo. 2) Mannsname, nomen viri. Брашац, браца, п. hyp. 9. брат. Браши, берем, v. impf. н. п. кукурузе, јабуке, грожђе, lefen, .. 5. Obst, Trauben; ernten z. B. Kukuruz, lego, meto. Братијенци, m. pl. (cm.) vide браЋинци:

„, Ћути нејак царевић Урошу, „ Ћути д’јеме ништа не бесједи, „Јер не смије од три братијенца, ,,Братијенца три Мрњавчевића Братимими, им, v. impf. молити кога да буде браm, brü een, (bitten daß einer mein Bruder sey), fratrem te salute.

Брапимљење, д. баб Brubern, appel

latio fratris.

Братимство, д. Die Bratimiфaft, fraterna necessitudo.

Браминац, нца, m. vide братучед. Брашин, на, но, vide братов. Братин, на, но, vom брáma, fraterculi.

Брајица, m. viri.

nomen

Братински, vide братски. Братинство, B. Die 'Brüberfdaft, fra

ternitas.

Брашиши, им, vide ра

Братић m. 1) vide синовац, 5) Manne

name, nomen viri.

Брамо, м. (Ерц.) hyp. 9. брат. Брашов, ва, Bo, Brubetss, fratris. Братски, ка, ко, 1) brüberlic, fraternus. 2) adv. brüderlich, fraterne. Братство ñ. vide братинство. Братучед, м. брат од стрица, Ве schwisterkind, patruelis: пpвo pamyчеди, по су од два брата, ђеца; а друго братучеди, то су ђеца првобратучеда.

Братучеда, f. сестра од стрица. Geschisterkind, soror patruelis. Eрamучедов, ва, во, dem Geschwisters tino gehörig, quod patruelis est. Epaka, f. (coll.) die Brüder, fratres. Браћинци, наца, m. pl. (cm.) Örübet,

fratres:

3 Ти имадеш девет мили брата, Ти поведи девет браћинаца Браћица, f. dim. v. браћа, Браца, m. hyp. у брат. Браца, m. (Рес. и Срем.) vide 6Paцо. Брацин, на, но, без браца, fraterБрацин, на, но, culi. Брацо, m. (Ерц.) hyp. . брат. Брачинац, нца м. брдо у Јадру (го. шово на међи наије Ваљевске, Шабачке и Зворничке).

Брашанце, n. dim. v. брашно : дај ми мало брашаица. Брашанчево, u. Das Fronleid namsfeft

(derKatholiken), festum corporis Christi. Брашнав, ва, во, mit Wiehl beftreut, farina conspersus. Брашнара, f. 1) Mehltammer, penus farinaria, 2) (у Сријему) діе Urreft= kammer der Geistlichen, carcer sacerdotalis (weil es ehemal eine Mehlkams mer mar.) Брашнени (брашнени), на, но, м. п.

mop6a, Mehl-Sack, farinae (servandae.) Брашно, п. 𐐨as Well, farina. Брашњеница, f. јело што се носи на пум, Netfejebrung, viaticum : А. шта ми је у торби. Б. брашњеница. „Па спремише лаке брашњенице Брблање, n. vide блебетање. Боблаши, ам vide бебетами. Брбло, m. Der Plapperec, blatero. Брбљање, n. vide брблање. Бобљаши, ам, vide бролати. Брбучиши, им, v. pí. тумарити у шмо руком, или главом, фkell bin ein fabren, immitto manum. Брвина, f. даска, или греда, што се

метне преко воде, да само људи могу прелазими, ðerSteg, ponticulus. Брвнање", n. Das ulufballen, tiguorum, trabium superpositio.

Бренаши, ам, v. impf. aufbalten,tra

bes trabibus superponere. Брвно, п. дес Salfen, tignum, trabs(ein Brett an drey Finger dick). Бргљало, д. човек који бргља, Der idjnell und unverfitändlid fprimt, bla,

tero.

Брглање, п. баз i nele unveritänòlide
Sprechen, blateratio.
Трелами, ам, v. impf. говорити
брзо да се не, може разумјети,
schnell und unverständlich sprechen,
blatero. Бргља као јаре на лупашку.
Ърда, n. pl. Gegend an der Grenze ges
gen Montenegro :

Када Турци Брда поараше, ,, Ра на Брда и камене Ровце— Брдар, п. Деberblartmacher, qui pec

times textorios conficit.

Den 6pe fagen, imperiose dico, dico бре.

Брекиња, f. 1) ber Sperberbaum, sorbus
torminalis Linn. 2) die Frucht davon,
sorbu:n.

Брекинов, ва, во, н. п. дрво, лист,
vom Sperberbaum, sorbi torminalis Linn.
Бреме, мена, u. Die Hurve, onus.
Бременил, та,
ichmangere Trau, gravida.
Бременица, f. уска а дугачка вучија,

мо,

Н. И.

жена,

мако да се

Може

ласно носими

на рамену, или двије натоварити на коња, Eragfaf, dolium portatile. Бресква, f. (једни говоре и прасква)

1)Pferfichbaum, amygdalus persica Linn.
2) die Frucht davon, malum persicum,
Бресквица, f. dim. 9. бресква.
Брест, m. (Рес. и Срем ) vide бријест,
Грестов, ва, во, älmen, ulmeus.
Брестовац, вца m. ulmftab, baculus

Брдарев, га, во, без Weberblaftmas
Брдаров, га, во, detó, ejus qui pe-

Sulmens.

cines textorios conficit.
Брдашце, n, dim. v. брдо.
Бодљак, љка m. dim. v. брдо.
Брдила, u: pl. vas, morin baš брдо tet.

Бресмосача, f. lllmftod, fustis ol-
f. Ulmenholz, lignum

meus.

Брестовина,

rimeum. Брдо, а, 1) дer Berg, mous.x) женско,

Weberblatt, pecten textorius. Брдовиш, ма, mo, bergig.

mon.

tuosus.

Брђанин, m. човек из Брда.
Брђанка, f. жена из Брда:

Послаћу ти другу и преслицу
Па ми преди како и Брђанка
Бре! interj. imperandi: дај бре! камо
бре! ајде бре!

Брег, m. (Рес. и Срем.) vide бријег.
Бреговим, ма, mo, hügelig, clivosus.
Брегово, п. 1) Dorf ain linten ufer
Des Zimol. 2) Kuinen ciner Stadt am
rechten Ufer des Timok, dem Dorse
gegenüber.
Бреговски, ка, ко, von Bregovo.
Брегуница, f. eine uiet Dogels, avis
quaedam.

Брежуљак, лка . dim. 9. брег.
Брез; vide без (in auen Bufammenfes

Bungen).

Брёза, f. Die Birte, betula alba Linn.
Брезик, m. eine junge Bitfe, betula

alba.

Брезик, m. Der BirFenmals, betuletam.
Брезица, f. dim. 9. бреза.
Брезов, ва, во, birfen, betulinus.
Брезовац, еца, m, Hirtenflab, bacu-

lus betulinus.

Брецање, n. vide брекање.
Брецатисе, амсе, vide брекашисе,
Бреша, f. eine Mlet Flinte (von Brescia)
sclopi species :

,, Пуна ми је бреша о рамену
Брешчић, m. vide брежуљак.
Брже боље, о ichnell ale möglid), quam
citissime: како га угледа, а он се
брже боље сакри.
Бржење, п. дав Epornen,
Брз (comp. бржи), 3а, 30, флей,

incitatio.

citus.

Брза паланка, f. Gtäten an der
Donau zmijder Кладово uno Праово.
Брзање, п. да3 Silen festinatio.
Брзати, ам, v. impf, cilen, festinare
in opere faciendo.

Брзина, f. Die Saneligfeit, velocitas.
Брзиппи, им, v. impf. m. j. коња,
fpornen, incitare.

Брзица, f, вода, ђе мече брзо преко
камења, Stelle im Bache, wo
f d n ell über Kiefel bahin rinat, locus
ubi flumea per silices deproperat.
Брзопаланачки, ка, ко, Perfopalanter.
Брзопаланчанин, м. човек из Брзе

Брезовача, f. ber irfenftec, fustis

betulions.

Брезовина, f. Sirčenholt, lignum be-
Брекање, n. bas Hre jagen, imperatio

tulae.

per vocem 6pe! Брекашисе, амсе, у. r, impf, ju jеmаnа.

паланке.

Брзоплет, in. eine urt in Gile gefoф. tenen Zauns, sepis species tumultua.

riae.

Брига, f. Gorge, cura.
Брадени, ди, v. impf. (Pec.) ljuden.
Брилиши, ди, v. impf. (Срем.)
Бр Ђеши, бриди, v. impf. Ерц. prurio,
Бриан, жна, но, be orgt, sollicitus.
Бризгање, д. Das unbäufen se: Dild

Бринутисе, немсе, v. r. impf. Gorge laben, sollicitum esse. Бринква, f. ein Zaimenmeffer, culter plicatilis. Бритвени, на, но, н.

п. коре, дез Taschenmessers, cultelli plicatilis.. Бритв мина, f. augm. v. бритва. Бритвица, f. dim. v. бритва. Бримбурина, f. vide бритветина. Бритка, сабља, (см.) farfi neibeno mie ein Barbiermeffer, acutus: „На десницу и на бришку сабљу Брица, f. (у Бачкој) vide бришвица. Бричење, n. vide бријање. Брачими, им, vide бријаши. Брк, m. Der Knebelbart, cincinus barbae. Еркање, п. òie Bermirrung, confusio. Бркаш, та, тоo, i nurbärtig, barbatus, Брками, ам, v. impf. in lnor nung bringen, confundo. Бркица, f. eine art fehr Eleiner Jijde, pisciculi genus.

Bpka, f. der Sturmpfahl, palus obliquus: ударили бокле по шанцу. Бркљача, f. vide бркља. Брклоч, m. vide пузавац. Брко, m. bee einen großen Gmnurbart hat, barbatus.

Bpлor, m, Lager der Schweine,' cubile

suis.

Брложење, n, bas lager ber Gameine, cubatio (porcorum).. Брложити, им, v. impf, m, ј. свиње, lagern (cie Gameinc), colloco sues, sterno, facio ut decumbant. Брложишисе, имсе, v. r. impf. sich lagern (von Gameinen), sternor pro

cumbo.

Брња, f. брњаста коза, 3iege bie auf Der Kafe eine Hlage hat, capra macu

lam habens in naso. Брња, m. (Реc. n Coem.) vide бро. Брњасм, ша, мо, н. п. коњ, коза,

blässig, maculosi nasi, Брњица, Г. колушић гвозден, н. п.

Брокаст, та, mo, von der Farbe see Färberröthe, rubiaceus,

Bpoh me, n, das Färberrothfärben, rubiatio ().

Брокими, им, v. impf. färberrotly färben, rubiare (?)

Ерснам, та, то, н. п. грана, дрво. Босm, m. junge Sproffen, frondes. Бостими, им, v. impf. befceffen, depasco. Epуka, f. etwas Lächerliches und Spottmürdiges, homo aut res ridenda : шупин бруко маниша, шуми! Брукање, п. даз Musladen, derisio, risus de re aut homine. Брукамисе, амсе, v. r. impf, коме, Huslachen, rideo: мучи да и се људи не брукају. Брус, m. 1) ber Galeifftcin, cos, lapis politorius. 2) fig. mentula. cf. mоциљ. Брусина, f, augm. 9. брус, Брусиши, им, v. impf. idleifen, acu

ere.

Брусић, m. dim. v. брус. Бруцање, п. даô Hetommen ber Gdans baare, nactio pilorum circa pudenda, pubertas, pubescentia (?),

Бруцами, ам v. impf. unt pf. фам. haare bekommen, nancisci pilos circa pudenda.

Бруце, f, pl. Die damhaare, pili circa pudenda.

Брчак, чка. м. 𐐨as Geräufd) bee as tenden, sonus aquae cum quis transit: ,,Воду газим, за њим брука не маБрчина, f. augm. v. 6рк. Брчић, m. dim. 9. 6рк. Брчкавица, f. Beg, jer von sielem Re: gen oder geschmolzenem Schnee plät= fdert, viae lubricitas et udor. Брчкање, n. Das plätfdern im Baffet, agitatio aquae. Брчками, ам, v. impf. platfdern, sonitum facio aqua agitata. Брчкаписе, "амсе, v. r. impf. lät. idern, aquam circumjicio, agito. Брчко, кога, п. мала варошица на десном бријегу Саве (ниже Градишке): „Да би ишли Брчко поробити, , Далеко је бјежам низа Саву Брчнути, нем, v. pf. cinmal plä tidern, sonitum edo aqua turbanda. Бршљан, m. 𐐨er phen, hedera. Бршћење, п. bab Befreffen, depastio. Bya, f. der Floh, pulex. Буач, т. бубина (налик на буу), што једе расад купусни, Der lattfloh, chermes Linn.

Буба, f. bas ungeziefer, bestiolae mo-
Testae,

Бубало, m. vide бубњар.
Бубало n. vide бубрег.
Бубањ, бња, m, bie (srofe türlife)
Erommel, tympanum Turcicum,
Бубање, n. aš Zrommeln, tympani
pulsatio,

Бубаши, ам, v impf. ударами у бу-
бањ, teomme!n, vulsare tympanum.
Б бина, f. augm. (?) 9. буба.
Бубица, f. dim. v. буба.
Бубнути, нем, у, pf, mit Betöfe fala.
gen, pulso.
Бубњар", м. дес Erommelf läger, tym.
panista.

Бубњарев, ва, во, 1 bes Erommelidlã.
Бубњаров, ва, во, gere, tympenistae.
Бубота, f. субота ђачка бубота,
Sprichw. d. i. Samstags wird auf den
Stubenten berumgetrommelt, Gam tag
ift ber Studenten prügeltag, sabbato
caeduntur studiosi (in Serbia).
Бубрег, m, òie Niere, ren. Живи као
бубрег у лоју.

Бубрежак, решка m. vide бубрег.
Бубрежњаци, m. pl, bas Niérenftud,

caro renum.

Бубрешчић, m. dim. 9. бубрег.
Бубуљица, Die Duftel, pustula: cf. чибу-

Љица.

Бугар, m (cm.) vide Бугарин:
,,Стаде свата дванаест иљада
„Те гледају коња у Бугара
„Повалисе међу ђевојкама
Ђе с отео коња од Бугара
Бугарење, в, дав Вulga firen, muta.
'tio in Bulgarum,

Бугарин, m. дer Bulgare, Bulgarus.
Бугариши, им, v impf. fum Bulgaren
machen, facio esse Bulgarum.
Бугарктисе, имсе, у r. impf, ein Dulo
gar merden, fio Eulgarus.
Бугарка, f. Die Bulgarin, Bulgara.
Бугар-кабаница, f. (см.) ein Bulgarett
Mantel, pallium bulgaricum:
,,А сер свега бугар-кабаницу
Скиде с леђа бугар кабаницу
Бугарска, f. Die Bulgaren, Bulgaria.
Бугарски, ка, ко, 1) bulgaria, bul-
garicus. 2) adv. bulgariid, bulgariae
Бугарчад, f. (coll.) junge Vulgaren,
juventus Bulgarica.
Бугарче, чета, n. ein junger Bulgar,
Bulgarus puer.
Бугарчица, (Бугарчица) f. dim. v. Бу-

гарка.

Bya, wenn auch, quamquam (eigentlich
fo vici als буди, ев fen, esto). cf. муд.
Буда, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
Solymaaren. Gemolb, taberna vaso.
rum ligneorum.
Будак *, m. vide mнокоп.
Будала, f. Der Thor, stultus.
Будаласт, та, mo, thöridt, stultus.
Будалаш, m. thörinter Dieni, homo
stultus.

Будалаштина, f. Ehorheit, stultitia.
Будалина, f. augm v. будала.
Будалисање, u. Das Summe Кеден обек
Thun, ineptia, sermo stultus.
Будалисаши, лишем, v. impf. thöridt
fprechen, stulte loqui.
Будалити, им, vide будалисати.
Будаљење, п. vide будалисање.
Будан, дна, но, wad, vigil.
Будац, буца, m. курак, шукац, пу-
pau, der Truthahn, gallopavo
Будење, п. дав менеп, excitatio.
Бӱдија, f. Ћура, Ћурка, тука, ми-
сирка, пура, пурка, Die Truthen=
ne, gallina indica,
Будим,m. Die Stabt Ofen in Ungern,Buda.
Будимац, мца, m. Der Dfnet, Budensis,

Budanus.

Будимир, m.ein Mannoname, nomen viri.
Будимка, f. bie Dfnerin, Budana.
Будимлија, f. eine urt uepfel, pomi

species.

Будимлија . f. vide Будимац.
Будимски (Будимски), ка, ко 1) Dfner',
Budanus. 2) ady, nach Ofner Art, more
Budano.

Буђење, n. vide, будење,
Буза *, f. 1) ein Getränt aus Rufuruz=
brot und Saffer, potio e pane zeae et
aqua 2) брезова, ber Bittenfaft, suc-
cus betulae.

Бузаџија*, m. ber буза, ändler, qui vendit potionem e pane zeae. Буздован, ш, eine urt Reule, clavae

genus.

Буйн, m ein grofes Tuhrmannšpferò,
Detlenburger, (ein Rärntner), equus
vecturarius, jumentum.
Буињи, ња, ње, н. п. трава, дет
Slob gelörig, pulicis.
Буја1, f. vide папрат.
Бујадњача, f. vide", папратњача,
Бујање, n. vide бучање,
Бујаши, ји, vide бучати.
Бујашка, f. vide папратка.
Бујими, им, v. impf. cf. пајиши.
Бујица, f. Regenbad), torrens.
Бујур*, nimm,lange zu.accipe et manduca:
Баба : Бујур Муса купуса,
Турчин: Нека бако и меса.
Bуk, m. der Ort des Wasserfalls, wo
das Wasser im Fallen toset, locus ca,
taractae strepitosus: онђе у буку
има пастрме,
Бука, f, Das Bebrule, mugitus.
Букагије*, f. pl. vide пymo.
Букање . n. das Brüllen, mugitus.
Букара, f. у Сријему је обичај да се
уз месојеђе свако вече скупе ђевој-
ке (мале и велике) и младе (а и од
мушкиња дође ђекоје), насред се-
ла, па наложе вапру (понајвише
од ђубрема и од сметлишта) и
око ње играју и пјевају; и то се
зове букара или вариме
(ајдемо на букару, пјевају ђеца на
букари).

Букарење, n. bas Brähnen, subatio.
Букаритисе, рисе, v. r. impf. bräbnen,

Букварац, оца, m. ber и H C. Gdü.
let, puer elementa discens.
Букветина, f. augm. v. буква.
Буквик, m. Der Bumenwalb, fagetum (?).
Буквић, m. junge Bude, fagus parva.
Буквица, f. 1) dim. v. буква. 2) буков

up, die Buchecker, glans fagina 3) das
ABC, elementa.
Буклија*, vide плоска.
Букнуши, нем, v. pf. 1) aufmuen, mu
gitum edo 2) auflodern, exardesco.
Буков, ва, во, buden, faginus.
Букова, f. мали намасширић код Не-

subo (von Schweinen).

Вуками, бучем, v. impf, brülen, mugio.
Букач, м. бес Brüler, mugitor (vom

Ochsen).

Букћеми, кшим, v. impf. (Eрц.) 10. dern, ardeo.

Була, f. vide Туркиња.

Булажњење, n. vide бунцање.
Булазнење, m.

Булазними, им, vide GyHцами.
Булумаћ, т. некакво јело од брашнаа
А. Шта си јео ?

Б. Самримачка и булумака.
Буљење, п. Дав Servorređen ber uus
gen, exsertio oculorum:
Булиока, f. (см.) Die Die Mugen hervor.
rect, quae exserit oculos:
„Кургина буљнока schilt der Krebs
den Frosch.
Буљити, им, v. impf. m. j. очи,
Augen hervorrecken, exsero oculos,
Буљубаша *, m. unführer eines буљук,

die

dux turmae, centurio.

Буљубашин, на, но, деѣ буљубаша,

centurionis.

Буљубашиница, f. bie Sauptmannsfrau,

uxor centurionís.

Буљубашица, m. dim. 9. буљубаша.
Буљубашовање, т. дав буљубаша-
Genn, centuriatus gestio.
Буљубашовами, шујем, v. impf. id
Бій буљубаша, sum centurio.
Буљубаша, m. vide буљубаша 'mit
allen Ableitungen.

Буква, f. Die Bude, fagus.
Буљук*, дiе фar, Krupp, turba, turma.
Буквар, ш. даô u5G.Brd, abeceda- Бумбар, m. Die Hummel, apis terre-

rium.

stris Ling.

« Previous Continue »

Books