Бумбарање, п. баб bumpfe Sprechen, nach Art des Hummelgemures, murmur. Бумбараши, ам, v. impf. дитp fpres chen, wie die Hummel summt. Бума, f. ber lufruhr, seditio. Буна и Буница, двије воде у Ерце говини. Бунар *, т. бес Brunnen, puteus. cf.cmу Денац. Бунарић, m. dim. . бунар. Бунарски (бунарски), ка, ко, н. п. вода, Brunnen = Baffer, aqua putealis. Бунац и буница, in der Revenšart, обишао је бунца и буницу, on einem Bagabunden, undique est vagatus. cf. Буна и Буница. Бунгур, m. (кукурузан или шеничан) die Grüße, alica (?). Бунгурање, п. даš Grüßemalen alicatio (?). Бунгураши, ам v. impf. Örüße таßlen, Linn. Бунцање, п..дав Хеден mie au bem Schlafe, somniatio. Бунцаши, ам, v. impf. говориши ко- Eypár, m. der (Thier:) Magen, venter. viri. nomen Бургија *, £, мали сврдлић, sie lein= ife 2irt Bobrer, terebra minima, Бургијање, n, vide бушење. Бургијати, ам, vide бушити. Eyprøjâш, m. 1) ein Mensch, der übers all herumkommt, homo circumforaneus. 2) Schweinmäkler (in Serbien), proxeneta suarius. Бургијца, f. діm. у. бургија. Буре, ета, п. да, dolium. Буренце, ета, n. dim. . буре. Бурликање, n. eine let heulenben еі nens, fletus genus. Бурликати, личем, v. impf. helen meinen, plorare. Бурљање, п. дав Serum ülen in fluf figen Dingen. scrutatio in jusculo. Bypьamи, am, v. impf. herumwühlen in Flüssigkeiten, scrutari in jusculo. Бурма*, f. 1) ein glatter Singerring, annulus. 2) Schraube, cochlea: 9творасе на бурму. Бурмуш*, т. бет nuptaа, пісо tiana sternutatoria. Бурмушица, f. діе Хаббое, capsula nicotianae. Бурмуџија*, der Schnupftabaks ventrosus. Буруншија*, f. Befir brief, edictum veziri. Бурунџук*, т. танко бијело свилено Плamнo, Seidenleinwand, (zu Hemden) byssi sericeae genus. Бýс, m. in bem Räthfel, Назимац кус копа бус под котловрповом кућом. Бусање, п. Раз Shlagen auf biс Ви, planctus. Бусање, п. дав едеđеn mit Rafen, caespitatio (?) Бусаши, ам, v. impf. mit Hafen be= decken, caespitem congero. Бусатисе, амсе, v. r. impf. fich auf bie Bruft fd_lagen, plangere: бусасе рукама, у прси. Бусен, т. бес Rafen, caespes. Бусенип, ша, то, rafenceidh, caespitosus. Bусême, n. (coll). der Rasenhause, caespites. Бусија*, vide ber Sinterhalt, insidiae. cf. засједа. Буг, т. бес infen, perna. Бушина, f. augm. . бул. Бушић, m. dim. . бут. Бућоглав, ва, во, (ст.) om Kopfe der Eule, epithetum capitis bubonis: „Ид одатле сово бућоглава Буцање, n. vide дерање г. Буцати, ам, vide дерами 1. Буцмаст, та, mo, voll im Seficht, facie obesa. Буцов, m. eine et Pleinen sl pisciculi genus. Буцован, вна, но, н. п. нераст (кад се букаре крмаче), brunftig, subans. Бучање, п. н. п. главе, дав Dummfeyn des Kopfs; z. B. vom vorher gegan. genen Rausche, torpor capitis (a crapula). Бучати, чи, v. impf. bumm feyn, turbatus sum, ferveo: и сад ми бучи глава од јучерањег пића. Буче, чета, в. пиле од будије, ðašZrut. huhn, pullus gallinae indicae. Бучевина, f. Бучићи, m. pl. (coll.) junge Zruthüh. net, pulli indici. Бучница, f. Gignename cines Bafferfalls im Gebiete Jadar, Dorf Tpænk, Bach Жеравија, поmen proprium catara Ва, in, in (ријетко се говори, н. п. ва И име оца и сина, и светога дуа; ва истину Божју (говоре попови калуђери); ва славу и чест (кад чате славу, cf. слава), cf. y. Вабиши, им, v. impf. lofen, allicio. Вабљење, п. дав Cocten, allectio. Ваведеније, n. baš Beft Mariä Reintgung, purificatio B. V. M. (den 21. Novemb.) Вавек., м. ј. ва век, (Рес. и Срем.) vide вавијек. Вавијек, м. ј. ва вијек (Ерц.), emig, Bajкаше, n. das Entschuldigen, jemand nicht nach seinem Wunsch bewirthet zu minus haben, excusatio de coena Jauta. Вајкашисе, амсе, v. r. impf. fi ento schuldigen, daß man Jemand nicht nach seinem Wunsch bewirther, excusare se de coena minus lauta, Вака, m.] Вако, м, m. һур. 4. Василије. Bána, f. 1) das Lob, laus, 2) das Loben, Вала*, бер Soft! hercle! Валипи, им, v. impf. loben, rüßmen, laudo. Валиши, им, pf. (у Сријему у Бачк. и у Бан.) feben, labor; desura. Валишисе, имсе, v. r impf. fih loben, rüßmen, prahlen,se laudare. Ко се вали, сам се квари. Валов, m, alveus, ber Sweinitrog. Валовит, та, то, wellenteich, undo sus: ,, Валовишу Дрину пребродише Валпово, и, мала варошица у Славонији. Baba, f. das Zündloch (an der Flinte, Kanone), foramen incendiarium. Баљак, ка, дав Propfreiß, surculus. Ваљан, на, но, wađer, probus. Ваљање, п. дав Bäljen, volutatio. Ваљарица, діе Balfmühle, fullonica. Ваљати, ам, v. impf, 1) mäljen, voluto. 2) сукно, malten, subigo, Ваљаши, ам, v. impf. 1) werth fери, valere: ваља сто дуката, ваља царева града. 2) ваља ићи, man muß, oportet; коњ ваља, љеб ваља, Фісто vonnöthen, Brod vonnöthen, вaьake то мени. Ваљатисе, амсе, v. r. impf. fäl zen, volutare se. Ваљевац, вца, m. einer von Baljemo. Ваљевка, cine von Baljeто. Ваљево, п. uom, propr. einer tabt in Serbien: ,, Полећела два бијела голуба „Од онога ваљенога Ваљева Ваљевски, ка, ко, у Ваљево. Bábее, n. das Loben, laudatio. Ваљушка, f. (oftert. Der nöbel), $loß, globulus e farina, pastillus. Ваљушкање, n. dian, у. ваљање. Ваљушкати, ам, dim. . ваљати. Ваљушкашисе, амсе, dim, y. ва. Варење, п. 1) дав Кофен, сoctio. 2) варење. Украо калуђер с ђаком козу, па дали да се куба и пече, а они отишли да служе летурђију. У један пут калуђер повиче из олтара (као да чати нешто): „ђаче ђакушти! отиди обиди: печели се печење и варили се варење“. А ђак му одговори: „Оче дуовни! дошао па познао роге и ноге, и однијо весе." Варзило, п. діе Brafilie, (ärbemittel von Brasilienholz,) color ligni brasi човек, liani. Вариво, n. Sülfenfrühte, legumina. Bapuhaк, m. eine Art Getreidemaß (Her Begomina), mensurae parvae genus: од шиника варићак (у приповијешки); већ је прднуо у варићак. Варица, f. (dim.. вара ?) жито што се по обичају кува на Варин дан: метнесе у један лонац, или у котао од свакога жита и варива, те се скува заједно, па се једе послије, други и трећи дан, пошто се олади; и защо се пјева; Варварица вари, А Савица лади, Николица куса. Варица се обично, готово свуда, пристави јошт у вече (у очи Варина дне), па се у јутру гледа с које је стране наврела, те на оној страни сију жита оне године : зашто кажу да ће онамо најбоље родити. ,,Наврела вара од Дундулова дола (приповијетка Ерцеговачка)" Daš Gericht, so auf Barbara üblich ist, ferculum solemn die festo S. Barbarae: » Поручује Варица Божићу: ,,Пошљи мене од прасца ножицу, Да зачиним варицу шеницу. (пјевасе Божићу послије варина дне) Варјача, f. der Socolonel, ligula. Варка, f. дав Сфтани vom ifфе, cauda. Варка пред Марка. 2) (im ©merse) ber Sintere, podex, praeser tim feminarum. Варница, f. ber Funte, scintilla. Варничав, ва, во, н. п. барут, funtig, biet Junten fprübend, sciutillosus (?). Bapom, f. die Stadt, urbs. Варошанин, m, ber Städter, urbanus. Варошица, f. dim.. варош. Варошка, f. bie Städterin, urbana, Варошка, ка, ко, 1) Пäðtif, urbanus. 2) adv. städtisch, urbano more. Варошчад, f. (coll.) bie Štabtfinder, Juventus urbana, Варошче, чеша, n. baš Staðttinð,ju venis urbanus. Варошчица, f. dim. , варошка, Вас, vide cав: ,, ,, На алашу, вас у чистом злату Вас му коњиц у крв огрезнуо Васа, (Рес. и Срем.) vide Васо. Василија, f. Вafilia, Basilia. Васиљије, m. Bailius, Basilius. Васиљ, m. vide Василије. Васиљица, f. колач што се по оби чају мијеси на мали божић, eine 2lrt Ghmalzbror auf ben Bafilitag, panis S. Basilii (?). Васиони свијет, bie ganje Belt, orbis terrarum (cf. slav, вселенная, дав дес griechischen olzovén wörtlich entspricht). Васко, м. Таnn name, nomen viri (y. Василије). Васколик, ка, ко, ganz, totus quantus. Васкрс, т. 10ffern, pascha. На ваВаскрсеније, и скрсеније треба свако да узме навору: зато у Србији зађу пред васкрсеније по селима намастирски ђаци с кошарицама те дају навору за јаја. О васкрсенију се луку шареним и црвеним јаима, ш.ј, ударају връовима јаје о јаје, па које се разбије оно узме омај који је разбио. То чине код намастира и код цркве и непознаши људи, али треба најприје да виДе јаја један другоме: зашто неки пробију јаје од оздо те исциједе жујце и бјеланце, па налију воска да је тврђе. Од васкрсенија до Спасова дне говорисе, кад се двојица срету на пупу, или кад који коме, дође у кућу, рис щос васкрс (мјесто добро јутро, помоз Бог и -добар вече), и одговарасе ва истину баскрс ; тако и кад се пије, мјесто спасујсе и На здравље. Васкрснути, нем, v. pf, (vom Zobe) auferschen, resurgo. Васкрсовање, n. bas Ženernber Dffern, celebratio paschatis. Васкрсовати, сујем, v. impf, un pf. eie Ostern zubringen, celebro pascha. Васо, т. (Ерц.) һур. о. Василије. Bacoje, m. Жапинате, nomen viri. Васојевићи, m. pl. Begent und Stamm an der Grenze gegen Montenegro: „Пред њу метни Мутапа Лазара: „Јер је Лазо од Васојевића Bom, m. die Klafter, decempeda. Ватање, п. дав Jangen, captatio. Вашаши, ам, v. impf. fangen, capto. Ватитисе, имсе, v. г. рі. брда, по сла, дази fommen, ingredior, aggredior. Вашљика, f. cin heit Dols, pars ligni secta. Bamo, m. Mannsname, nomen viri. Bampa, f. das Feuer, ignis. cf. oram. Ватраљ, m. bie Jeuer maufel, batillum. Ватрен, на, но, feurig, igneus. Ватрица, f. dim, ein fleines euer, iguiculus. Ватриште, п. Seuerftätte, ustrina. Тражити ватре на лањском гатришту. Ваћел, m. Ivide убрадач. Ваш, f. vide уш. Ваша (или вандрша), f. комад коже што се одадре с тела, ein Stüd abgeschundene Haut, frustum cutis detractae. Који се расрди да му одаДремо вашу (у приповијетки). Вашар, т. (у Сријему, у Бачк, и у у Бан.) дег Marft, bie Meffe, nundinae. Коме вашар капу купује, он гологлав иде. cf. панађур. Вашарење, n. baš Marften, nundinatio. Вашарити, им, v. impf. Mart, effe balten, nuudinor. Вашариште, п. ber, Srt wo Marlt (Messe) gehalten wird, locus nuudi Цагит, Вашарни, на, но, н. п. доба, Martt. Me, nundinalis. a[inen, Вашарција, m. ber ben Mart, bie Вегд, да, до, vide вет. Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик, m. eine Art Diffole (von Bes nedia), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benctianer, Venetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лије. вчу) vide виђети. Ведрина, f. bie Seiterfeit, serenitas. Ведрипи, им, у. impf. beitern, seгепо. Види онај, који ведри и об лачи. Ведритисе, рисе, v. r. impf. eв mirb affereimer, situla. 2) на бунару, ber 2Baffereimer, situla. 5) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, mer von 12 m, amphora: пошто је ведро вина? Bes, m. die Stickerey, pictum' per acum. Везак, ска, т. һур. . вез: „Везак везла сеја Тефтедара — Везање, п. дав Binden, ligatio. Везати, вежем, v. impf. binden, ligo. Везатисе, ежемсе, у. г. r. impf. fich mię девинден serhalten, ligor: веж ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus. Везење, п. baš tiđen, pictura per acum. Везилац, зиоца, m. m. ј. што веже виноград. Besina, f. die Stickerin, quae acu pingit. Везирски, ка, ко, 1) Befir, vezirorum. 2) wie ein Befir, more veziri, Везирство, п. дав Веñctum, vezira tus: Величина, f. bie Größe, magnitudo, altitudo. Величко, m. Тапивате, nomen viri. Велћер, m. (öfterr. ber Selb{herer), дек Chirurgub, chirurgus. Велћеров, ва, во, дев Chirurguß,chirurgi. Велћеровица, f. bie Grau beš hirur= gus, uxor chirurgi. Велкерски, ка, ко, 1) chirurgi_chirurgicus. 2) adv. chirurgid), chirurgice. Вељача, (једни говоре и абељача н овељача) vide бабини укови. Вељко (Вељко), т. Тапиваme, nomen viri. Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide вијенац. Вендрек, m. er äbnbri, signifer. Вендреков, ва, во, без забиòгіфе, signiferi. |