Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Вендрековица, f. bie äðide tau, Верност, f. (Рес. и Срем.)vide вјерност. uxor vexilliferi.

Бениње, п. дав Belten, marcor. Венути, венем, у. impf. melten, marceo. Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вјен

чавање.

Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide

венчавати.

Венчавашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчавалисе.

Венчани, на, но, (Рес. и Срем.) vide вјенчани.

Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вен

чаница.

Венчање, и, (Рес. и Срем.) vide вен

чање.

Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вјен

чати.

Венчашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчашисе.

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
die Beeren von Wachholder (zum
Räuchern,) baccae juniperi.
Ведма, fehr, valde.

Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази-
Mail, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, п. сa heimlime Umbergehen, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. критисе, провлачитисе, heimli geben, clam circuire:

umher.

„Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза. Вергијаш, m. er ber пореза untermor. fen ift, vectigalis :

--

„А Турака Јањи донесоше "Пет стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, revit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Bepure, f. pl. die Kesselkette, catena e qua pendet aenum.

• Верижице, f. pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. der Balten, an дет діе Resselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, din. . вера. Веркање, n. dim. . верање. Веркатисе, амсе, dim. v. верашисе. Вермати, ам, v. impf. ahten, für ten, curo: он њега не верма ни у што. Bеpмâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus: „Вермаш оде Нишу и Видину; "Узе Ниша, не може Видина

Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вјеровање.

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vida вјеровати.

Веровитица, f vide Вировитица. Верта, f. (у Сријему) 1) да ürtu, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај Ми верте за кецељу. Вертен, т. діє Яcippe (ber Beburt Christ), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Веругање, п. bas hlängeln, sinua.

tio.

Веругатисе, амсе, y. r. impf. sich ichlängeln, sinuari.

Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum.

Веса, m. (Рес. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Grauenname, nomen feminae. Beс Aин, n. Mannsname, nomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселитисе, имсе, v. г. impf. fih freue en, gaudeo.

Весељак, m. luftiger Runbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie uftigteit hilaritas. 2) die Hochzeit, nuptiae. cf. cвадба. Весељење, п. дав reuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) lußig, hilaris. Be

село срце куђељу преде. 2) аrmfelig. miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim, у. вес.

Веслање, п. дabRuben, remigatio. Веслати, ам, v. impf. cubern, remigo. Весло, п. дав Ruber, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: "Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Весо, м. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf, fiden, pingere

acu.

[ocr errors]

Вет (Ерцеговци говоре и в егд), та, mo, alt, vetus.

Ветар, тра, m. (Рес. и Срем.) vide вјетар.

Bemмa,*, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judicata a Muftio. ветрењак, т. (Рес. и Срем.) vide вјетрењак.

Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача.

Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide вјешрење.

Ветрина, f. augm. . ветар. Ветриши, им, (Рес. и Срем.) vide вјетриши.

Ветрић, m. dim. 9. ветар. Ветровит, та, то, (Рес. и Срем.) vide вјетровищ.

[ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Вигањ, m. (у Сријему) даš Grauen
Eleid, vestis feminae.

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.
Вид, т. дав Сеђen, visus: тако ми вида

очињега; дошао за вида.
BA, m. Mannsname; nomen viri.
Вида, f. Grauenname, nomen feminae.
Видак, т. Жанибпате, nomen viri.
Видање, n. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видати, ам, vide лијечити.
Видач, м. Тапивате, nomen viri.
Видело, п. (Рес.) vide виђело.
Видети, дим, (Рес.) vide виђети.
Видетисе, Димсе, (Рес.) vide ви
Бетисе.

[ocr errors]

Видик, ш. ber Wnolid, conspectus:
"У по поља, свјету на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, m. Bibin, Vidinum.
Видинац, нца, m. човек из Видина.
Видинлија*, m. vide Видинац.
Видински,, ка, ко, von Видин.
Видиши, им, (Срем.) vide виђети.
Видитисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

[blocks in formation]

Видра, f. bie (gif) Stter, lutra. Виђање, п. 1) дав Dftfeben, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinariam. Виђати, ам, v. impf. 1) oft feben, video. 2) готовити јело, де Айфе führen, procuro culinam. Виђашисе, амсе, v. r. imf. Пф Теђен, zusammen kommen, convenio. Виђело, п. (Ерц.) дав lit, lumen. Изићи ће ђело на виђело.. Виђеније, п. (Ерц.) дав Çehen, visio: сретно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђени, дим, т. р. (Ерц.) [еђен, video.

[blocks in formation]

Bujap, m. der Wirbelwind, turbo :
„Да га вијар вјетпар не однесе
Вијаши, ам, v. impf. Керати, јagen,
agito.

Бијаши, јем, т. impf. (Ерц.) murfein,

ventilo.

Вијашисе, јамсе, . г. impf. Пф тіп. Вијашисе, емсе, v. r. impf.jven, volvi, torqueri:

„Вије ли се црвен барјак

Над милим кумом Вијек, (Ерц.) 1) bie Lebenszeit, vita: у мом вијеку. 2) никад (ни) до вијека, in meinem Leben nie, ewig nie,

nunquam.

Вијенац, нца, m. (Ерц.) ber Srans,

corona.

Вијење, п. баš Minden, vietio (?)
Вијерница, f. (Ерц.) vide вјереница.
(Berathschla
Вијећа, 1. (Ерц.) Conferenz (Berathiфа.
gung), deliberatio.
Вијећање, п. (Ерц.) дав Berathfhlagen,
deliberatio.

Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath=
delibero.
schlagen,
Вијугање, п. дав $längeln, sinuatio
r. impf. fіф
Вијугашисе, амсе, у.
sinuor.
fchlängeln,
Вика, f. 1) baš Seren, clamor. Hа
курјаке вика, а лисице месо једу.
2) ein Getreidemaß, mensurae genus
(in der Batschka).

Викало, т. (pl. викачи) Der Shreya
bale, clamosus.

Викање, п. даš orenen, clamor.
v. impf. schreyen,
Викати, вичем,

clamo.

Викач, m. vide викало.
Викнути, нем, v. pf. auff

clamo.

реn, ex

Вила, f. bie Bile (eine 21st Nymphe),
Vila (nympha). Виле живе по великим

планинама и по камењацима око

вода. Вила је свака млада, лијепа,
у бијелу танку аљину обучена, и
Дугачке, низ леђа и прси распу-
штене косе. Виле ником не ће зла
учинити, докле и ко не увриједи
(нагазивши на њиово коло, или на
вечеру, или друкчије како), а кад
и ко увриједи, онда га различно
наказе: устријеле га у ногу или у
руку, у обје ноге или у обје руке,
или у срце, те одма умре.
Вилает*, т. 1) земља, дав Land, terra:
отишао на вилает. 2) gente, homines:
чу] (те) вилаете! с. свије.
Вилаешлија, m, vide земљак.
Вилаетски, ка, ко, Сандев, 3. 23.
Geld, Richter, publicus.

Вилдиш, m. дав Elfenbein, ebur.
Виле, f. pl. eugabel, furca foenaria.
Вилиман, m. велики вир, ein groffer
Wirbel, vortex major.
Вилин, на,

vilae.

Ho, der Vile gehörig,

Вилина коса, f. Glamšeibe, cuscuta
europaea Linn.
Вилиндар, ш. намастио у Светој го-
ри. Вилиндарац (рца), калуђер из
Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко,
фон Вилиндар (fonit Satlendar).
Bлип, m. Philipp, Philippus.
Вилипац, пца, m. dim. р. Вилип.
Вилица, f. bie Kinnlave, maxina.
Вило, само у овој загонетки

Мо

ВИЛО,

товило вило, по горя се
кући долазило, соли не лизало (т.
1. челе).

:

Вилован, вна, но, 1 vilenhoft, lym-.
Виловиш, mа, ma, phaticus (?)
Philotheus,
„На Богату коњу виловноме -
Buлomuje, m. Philothers,
Виљушке, f. pl. bie Gigabel, furca.
Виме, мена т. дав Cuter, uber.
Вимешце, n. dim. 9. Биме.
Винарина, f. новци што се дају спа-
ији мјесто десетка виноградскога,
Beingelo, vectigal vinarium.
Вина, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide вайн.

Винко Лозић, m. eine Eomifhe Werfonts
ficirung des Weins (etwa Weinhold
Хевтами), Iacchus: ударно га Винко
Лозић у главу, т.ј. опиосе.
Винковци, ваца, m. pl. Städtchen in
Винковчанин,
Cirmien.
Винковаца. Винковачки, ка, ко,
yon Винковци.

Човек из

Вино, п. дег Bein, vinum.
Винобој, m. Шестев, phytolacca de-

caudra Linn.

Винов, ва, во, 3. 3. лоза, Bein», 3. 3.
Rebe, vitis.

С 2

Haarzöpfe, cirri.

Bноzec, m. feinere Feß- müße (q. Bimuge, f. pl. eine Art ungsscher d. fino fes?), mitrae genus. Віновесак, m. hyp, . виновес:

На глави јој весак виновесак Биноград, m. Beinberg, vimea. Виноградац, граца т. һур. . виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, zum Weinberg gehörig, vineae, Винош (планина), т. (сп.)

,,Па ти ајде на Винош планину Вписки, ка, ко, д. 8. суд, Bein: gefhirr. Винути, нем, v.pf.mebeln, gito caudam. Док кучка репом не вине, не ке пас за њом потрчати. Винушина, 1, augin, . Бино. Винце, п. Weinhen, vinulum (?): винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilder Weinflod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil

vestris.

Eup, m. der Wirbel, vortex.
Виргаз, m. (у Сријему, у Бачк. и у
Baн.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae.
Вирење, и, дав páben, speculatio.
Вырити, им, v. impf. fpäßen, spe-
culor.

Вирић m. dim. 9. вир.

Вирвит, та, то, н. п. вода, wit. belvoll, vorticosus.

Вировитица, f. мала варошица у Славонији.

Bac, m. Bergspiße, cacumen montis : „Када будеш вису на планину Висибаба, f. baš neeglöcheй, да

[ocr errors]

larthus nivalis Linn. Висина, f. bie öhe, altitudo. Висиши, им, v. impf. bangen, pen

deo. Што виси нек отпада.

Висок (comp, виши), ка, ко, 6oh, altus. Висуљак, ка m. само у овој загонетки : Виси виси висуљак, трчи трчи трчуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак? т.ј. жир

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Витко, ш. Тапионате, nomen viri. Вишлање, п. даš mingen, vibratio, Витлаши, ам, v. impf, [wingen, vi

bro.

[blocks in formation]

Биорог, га, го, mit gemundenen
Hörnern, cornibus tortis;
Младе воке витороге
Вића, т. (Рес. и Срем.) vide Вићо.
Вићан, т. Тапионате, nomen viri.
Вићентија,
Вићентије, S

} Bincent Vincentius.

Вићо, m. (Ерц.) 1) һур. 4. Вилип. 2) һур. 4. Бићентије.

Вичан, чна, но, bemandect, versatusg није он вичан томе послу. Вишак, шка, т, дав Mehr, Der йег фи, plus.

Више, обес, supra. Вишеград, m. Drt an Ber Drina, füb. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichs worte) durch seine Brücke: Ocmaде као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, щ. діe Datrone, embolns igniarius.

Вишеклук*, т. біе Patrontafe, pera embolorum igniariorum.

Вишење, п. дав Sangen, suspensio. Вишина, f. bie Höhe, allitudo, cf, висина. Вишња, f. bіе ei [elirfе, cerasum apronianum Linn.

Вишњеви, adj. indec!. weichfeffarb, соlorem habens cerasi aproniani. Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine 2lrt Bifolen, phaseoli genus. (5 села ниже Бијограда.

[ocr errors][merged small]

Вишњичица, f. dim. . вишњица: , Вишњичица род родила, Вишњов, ва, во, der gehörig, cerasi aproniani. Вишњовац, вца, m. ein

[ocr errors]

tab von Beih=

felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beichfelftod, fustis e ligno, aproniano.

Вишњовик, т. дек дав Beichfelmein, vinum e ceraso aproniano Linn. Вишњовина, f. bas Beifelhols, lignum cerasi aproniani Linu. Вјеверица, f. (Ерц.)ðaid hörnen,sciurus. cf. јеверица. Вјековање, п. (Ерц.) дав Дисфен feiner lebenzeit, vita. Вјековати, кујем, v. impf. (Ерц.) feim Leben durchleben, vitam vivo: „Да заједно вијек вјекујемо Вјенчавање, п. (Ерц.) дав Erauen (vor - Sheleuten), copulatio conjugialis.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Вјештац, вјешца, m. (Epy.) der He. renmeifter, veneficus.

Bjeшm нa, f. (Epy ) die Geschicklichkeit, Meifterfchaft, scientia.

Вјештица, f. (Ерц.) bie Sexe, venefica,

Вјештица се зове жена, која (по приповијешкама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Курку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу: кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки пико изједени људи одма умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и запо се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о три ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјешптица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човен окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила.

[ocr errors]

Кад у каквом селу помре млого Цеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вештица не може потонути); ако жена потоне, а они

« PreviousContinue »