вјенчамнсе. Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.) clandestina circuitio. . Вераписе, ремсе, v. r. impf. крипписе, провлачимисе, heimlid umiere gelen, clam circuire: ,,Не чудиме лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама : „Куд се вере како не издере Вергија *, f. vide пореза. Вергијаш, m. дее бес пореза untermer. fen ift, vectigalis : - „А Турака Јањи донесоше „Пеп спомина оне укопаше, ,,Вергијата ни носили ни су Вереница љуба, f. (см. Рес. и Срем.) vide вјереница. Вересија, Krevit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl. Die Leifellette, catena e qua pendet aenum. Верижице, f pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. ber Balten, an е Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. v. Bepa. Веркање, n. dim. 9. верање. Веркатисе, амсе, dim. v. верашисе. Вермами, ам, v. impf. adten, für ten, curo: он њега не верма ни у што. Вермаш, m. (cm.) ber jelomarical, Feldmärschall, summus dux exercitus: ,,Верма, оде Нишу и Видину; „узе Ниша, не може Видина Верносm, f.(Pec. и Chem.)vide вјерност. Веровање, п. (Рес. и Cpem.) vide Bjeровање. Веровали, рујем, (Рес. и Срем.) vida вјеровати. Веровитица, f vide Вировитица. Верша, f. (у Сријему) i) bas jürtud, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај ми верме за кецељу. Вермен, m. bie Stippe (Der Beburt Christ). die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Веругање, п. Das Galängeln, sinua. tio. Веругамисе, амсе, у. г. impf. fid 1chlängeln, sinuari. Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum. Веса, m. (Рес. к Срем.) vide Beco. Весела, f. Frauenname, nomen feminae. BeсAHн, n. Mannsname, nomen viri. Веселими, им, v. impf. freuen, gau dio afficio: Весели исе, имсе, т. г. impf. fid freu= en, gaudeo. Весељак, m. luftiger Runbe, hilarator. Весеље, д. 1) bie Euftigteit hilaritas. 2) Die Dodgeit, nuptiae. cf. свадба. Весељење, n. aš freuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) luftig, hilaris. Be село срце куђељу преде. 2) amfeligmiser;"камо мај мој весели брат? Весина, f. augm. v. вес. Весић, m, dim, y. вес. Веслање, п. давKubern, remigatio. Веслами, ам, v. impf. cubern, remigoВесло, п. даб Kuber, remus. у пјесмаma njebace in pl. и веслета: „Дај ми мене ораову лађу „И Беслета дрва шимширова Beco, m. (Ерц.) hyp. v. Веселин. Вести, везем, v. impf. fticen, pingera acu. ћање. Веками, ам, (Рес. и Cpem.) vide вије. каши. Веће, vide већ. coenatio. Вечеравами, ам, v. impf. nastmalen, coenor. Вечерање, п. даб ибер𐐨malen, coe- - Beшaлa, f (Pec. и Срем.) vide вјешала. шалица. Вешање, п. (Рес. и Cpem.) vide Bje шање. Вешами, ам, (Рес. и Срем.) vide Bje шали. Вешт, ма, шо, (Рес. и Срем.) W Вигањ, м. (у Сријему) bas Grauen Вигањ, гња, m. vide ковачница. очињега; дошао за вида. шисе. вјешт. Вешмак, ш. (Рес. и Срем.) vide Bje шмак. Вештац, вешца, m. (Рес. и Срем.) vide вјештац. Вештина. f. (Рес. и Срем.) vide Bje штица. Вешмичина, f. augm. 8. вештица. Видра, f. bie (Fif.) Dttet, lutra. die Aufsicht über die Küche, z. B. bey vidвиђати, ам, v. impf. 1) oft feben, video. . шпина. Вештица, f. (Рес. и Срем.) vide Bje Видов дан, ва дне, ш. 15ти јунија, роди у кошуљици, зовесе видови. nus. Видоје, m. Manntname, nomen viri. minae, планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину о учена, и дугачке, низ леђа и прси распу штене косе. Виле ником не ће зла учинити, докле и ко не усриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједн, онда га различно наказе: усмријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, ме одма умре. Вилаел *, m. 1) земља, да3 Care, terra2 отишао на вилает. 2) leute, homines: чуј (ше) вилаете! cf свијем. Вилаетлија, m, vide земљак. Вилаемски", ка, ко, Саноев-, 3- 2. Geld, Richter, publicus. Вилдиш*, m. Das Glfenbein, ebur. Виле, f. pl. Jeugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffee Wirbel, vortex major. Вилин, на, но, бег 2ile gehörig, vilae. Вилина коса, f. Fladereibe, cuscuta europaea Linn. Вилиндар, m. намастир у Светој го- Мо ВИЛО, мовило вило, по горя се Вилован, ена, но, 1 vilenhoft, lym-. Винко Лозик, m. eine fomifce Perfoni * Вино, n. Der Vein, vinum. Винобој, m. allfermes, phytolacca decandra Linn. Винов, ва, во, 3. 3. лоза, Weins, 3. 2. Rebe, vitis. Haarzöpfe, cirri. Виновес, m. feineve Fef-muge (g. Вимице, f. pl. eine Met ung timer . ,,Па ти ајде на Винош планину Вински, ка, ко, 3. В. суд, Wein - geidirr. Винути, нем, v.pf, we ein, gito caudam. Док кучка репом не вине, не ке пас за њом потрчами. Вин шина, f. augin, p. Бино. Вице, n einden, vinulum (?): винце кисело срце весело. Війьага, f. 1) wilver Weinflod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil vestris. Bip, m. der Wirbel, vortex. Вимко", m. Mannéname, nomen viri. bro. Вишлић, m. 1) dim. 5, витао. 2) н. п. viri. Би орог, га, го, mit gemundenen "" Вића, м. (Рес. и Срем.) vide Вино. nomen Buko, m. (Ерц.) 1) hyp. 9. Вилип. 2) Вичан, чна, но, bewandect, versatus; Вишеклук", m. Sie patrontaine, pera Вишњеви, adj. indecl. meidfelfarb, co- Вишњичица, f. dim. 9. вишњица : nu Вишњовац, вца, m. ein Stab von Weid= 'Вјенчавати, ам, v. impf. (Ерц.) trauen, juugere connubio. Вјенчавашисе, амсе v. impf. (Ерц,) fid trauen laffen, jungi connubio. Вјенчани, на, но, (Ерц.) н. н. прстен, кошуља, 3rau. Ning etc., copulato rius. Вјенчаница, f. (Ерц) 1) новци шт Вјенчање, р. (Ерц.) Die cauung, co- conjugio jungo. Венчић, m. dim. v. вијенац. ,, Здрав Милошу вјеро и невјеро : ,Прва вјеро, потоња невјеро Вјеран, рна, но, (Ерц.) treu, fidelis. Вјереница љуба, f. (сіп. Ерц.) м. ј. вјерна љуба: „Вели њему љуба вјереница BjéρHôсm, f. (Epy.) die Treue, fidelitas. des. Вјеровати, рујем, v. impf. un pf. (Ерц.) glauben, credo. Волим (лакше је) вјеровати, него ићи ме питати. Bjèmap, mрa. m. (Eр.) der Wind, ventus. Вјетрењак, m. (Брц.) ber inobeu. tel, vanus, gloriosus. Вјетрењача, f. (Ерц.) т. ј. водени ца, или пушка, 1) Sinòmühle, mola ventilis. 2) Windbüchse, telum pneu maticum. Вјетрење, п. (Epn.) 𐐨a. Husraumen, Вјетрина, f. augm. 9. вјетар. ventosns. räuchertes Fleisch, segmentum carnis fumo duratae. Вјешање, п. (Ерц.) бав фängen, suspensio. Вещами, ам, v. impf. (Ерц.) ðängen. suspendo. Вјешт, ма, мо, (Ерц.) бег еs serfteht, Geididte, pe ritus. Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) дес бе Вjeшmнa, f. (Epu) die Geschicklichkeit, Вјештица се зове жена, која (по приповијешкама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Курку, па леши по кућама и једе људе, а особито малу ђецу : кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом шипком преко дијеве сисе ме му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки пако изједени људи одма умру, а неки живе више времена : колико је она одсудила кад је срце јела ; и онаковом смрти умру, на накову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и запо се млоги о бијелим и о божимњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по та анима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него послане љекарица и даје праву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оже да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о три ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјешпица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човек окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила. Кад у каквом селу помре малого Ђеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баде у воду да виде може ли пошонупи (зашто кажу да вјештица не може пошонуши) ; ако жена полоне, а они |
0 Reviews Reviews aren't verified, but Google checks for and removes fake content when it's identified Write review |