Вендрековица, f. bie äðide tau, Верност, f. (Рес. и Срем.)vide вјерност. uxor vexilliferi. Бениње, п. дав Belten, marcor. Венути, венем, у. impf. melten, marceo. Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вјен чавање. Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide венчавати. Венчавашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчавалисе. Венчани, на, но, (Рес. и Срем.) vide вјенчани. Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вен чаница. Венчање, и, (Рес. и Срем.) vide вен чање. Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вјен чати. Венчашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчашисе. Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.) Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази- Верање, п. сa heimlime Umbergehen, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. критисе, провлачитисе, heimli geben, clam circuire: umher. „Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза. Вергијаш, m. er ber пореза untermor. fen ift, vectigalis : -- „А Турака Јањи донесоше "Пет стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница. Вересија, revit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Bepure, f. pl. die Kesselkette, catena e qua pendet aenum. • Верижице, f. pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. der Balten, an дет діе Resselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, din. . вера. Веркање, n. dim. . верање. Веркатисе, амсе, dim. v. верашисе. Вермати, ам, v. impf. ahten, für ten, curo: он њега не верма ни у што. Bеpмâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus: „Вермаш оде Нишу и Видину; "Узе Ниша, не може Видина Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide вјеровање. Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vida вјеровати. Веровитица, f vide Вировитица. Верта, f. (у Сријему) 1) да ürtu, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај Ми верте за кецељу. Вертен, т. діє Яcippe (ber Beburt Christ), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi. Веругање, п. bas hlängeln, sinua. tio. Веругатисе, амсе, y. r. impf. sich ichlängeln, sinuari. Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum. Веса, m. (Рес. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Grauenname, nomen feminae. Beс Aин, n. Mannsname, nomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio: Веселитисе, имсе, v. г. impf. fih freue en, gaudeo. Весељак, m. luftiger Runbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie uftigteit hilaritas. 2) die Hochzeit, nuptiae. cf. cвадба. Весељење, п. дав reuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) lußig, hilaris. Be село срце куђељу преде. 2) аrmfelig. miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim, у. вес. Веслање, п. дabRuben, remigatio. Веслати, ам, v. impf. cubern, remigo. Весло, п. дав Ruber, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: "Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Весо, м. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf, fiden, pingere acu. Вет (Ерцеговци говоре и в егд), та, mo, alt, vetus. Ветар, тра, m. (Рес. и Срем.) vide вјетар. Bemмa,*, f. das Fetwa (Brief des Mufti), res judicata a Muftio. ветрењак, т. (Рес. и Срем.) vide вјетрењак. Ветрењача, f. (Рес. и Срем.) vide вјетрењача. Ветрење, п. (Рес. и Срем.) vide вјешрење. Ветрина, f. augm. . ветар. Ветриши, им, (Рес. и Срем.) vide вјетриши. Ветрић, m. dim. 9. ветар. Ветровит, та, то, (Рес. и Срем.) vide вјетровищ. Вигањ, m. (у Сријему) даš Grauen Вигањ, гња, m. vide ковачница. очињега; дошао за вида. Видик, ш. ber Wnolid, conspectus: Видра, f. bie (gif) Stter, lutra. Виђање, п. 1) дав Dftfeben, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinariam. Виђати, ам, v. impf. 1) oft feben, video. 2) готовити јело, де Айфе führen, procuro culinam. Виђашисе, амсе, v. r. imf. Пф Теђен, zusammen kommen, convenio. Виђело, п. (Ерц.) дав lit, lumen. Изићи ће ђело на виђело.. Виђеније, п. (Ерц.) дав Çehen, visio: сретно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу). Виђени, дим, т. р. (Ерц.) [еђен, video. Bujap, m. der Wirbelwind, turbo : Бијаши, јем, т. impf. (Ерц.) murfein, ventilo. Вијашисе, јамсе, . г. impf. Пф тіп. Вијашисе, емсе, v. r. impf.jven, volvi, torqueri: „Вије ли се црвен барјак Над милим кумом Вијек, (Ерц.) 1) bie Lebenszeit, vita: у мом вијеку. 2) никад (ни) до вијека, in meinem Leben nie, ewig nie, nunquam. Вијенац, нца, m. (Ерц.) ber Srans, corona. Вијење, п. баš Minden, vietio (?) Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath= Викало, т. (pl. викачи) Der Shreya Викање, п. даš orenen, clamor. clamo. Викач, m. vide викало. clamo. реn, ex Вила, f. bie Bile (eine 21st Nymphe), планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, Вилдиш, m. дав Elfenbein, ebur. vilae. Ho, der Vile gehörig, Вилина коса, f. Glamšeibe, cuscuta Мо ВИЛО, товило вило, по горя се : Вилован, вна, но, 1 vilenhoft, lym-. Винко Лозић, m. eine Eomifhe Werfonts Човек из Вино, п. дег Bein, vinum. caudra Linn. Винов, ва, во, 3. 3. лоза, Bein», 3. 3. С 2 Haarzöpfe, cirri. Bноzec, m. feinere Feß- müße (q. Bimuge, f. pl. eine Art ungsscher d. fino fes?), mitrae genus. Віновесак, m. hyp, . виновес: На глави јој весак виновесак Биноград, m. Beinberg, vimea. Виноградац, граца т. һур. . виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, zum Weinberg gehörig, vineae, Винош (планина), т. (сп.) ,,Па ти ајде на Винош планину Вписки, ка, ко, д. 8. суд, Bein: gefhirr. Винути, нем, v.pf.mebeln, gito caudam. Док кучка репом не вине, не ке пас за њом потрчати. Винушина, 1, augin, . Бино. Винце, п. Weinhen, vinulum (?): винце кисело срце весело. Вињага, f. 1) wilder Weinflod, vitis silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil vestris. Eup, m. der Wirbel, vortex. Вирић m. dim. 9. вир. Вирвит, та, то, н. п. вода, wit. belvoll, vorticosus. Вировитица, f. мала варошица у Славонији. Bac, m. Bergspiße, cacumen montis : „Када будеш вису на планину Висибаба, f. baš neeglöcheй, да larthus nivalis Linn. Висина, f. bie öhe, altitudo. Висиши, им, v. impf. bangen, pen deo. Што виси нек отпада. Висок (comp, виши), ка, ко, 6oh, altus. Висуљак, ка m. само у овој загонетки : Виси виси висуљак, трчи трчи трчуљак; Бога моли трчуљак, да отпадне висуљак? т.ј. жир Витко, ш. Тапионате, nomen viri. Вишлање, п. даš mingen, vibratio, Витлаши, ам, v. impf, [wingen, vi bro. Биорог, га, го, mit gemundenen } Bincent Vincentius. Вићо, m. (Ерц.) 1) һур. 4. Вилип. 2) һур. 4. Бићентије. Вичан, чна, но, bemandect, versatusg није он вичан томе послу. Вишак, шка, т, дав Mehr, Der йег фи, plus. Више, обес, supra. Вишеград, m. Drt an Ber Drina, füb. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichs worte) durch seine Brücke: Ocmaде као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, щ. діe Datrone, embolns igniarius. Вишеклук*, т. біе Patrontafe, pera embolorum igniariorum. Вишење, п. дав Sangen, suspensio. Вишина, f. bie Höhe, allitudo, cf, висина. Вишња, f. bіе ei [elirfе, cerasum apronianum Linn. Вишњеви, adj. indec!. weichfeffarb, соlorem habens cerasi aproniani. Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine 2lrt Bifolen, phaseoli genus. (5 села ниже Бијограда. Вишњичица, f. dim. . вишњица: , Вишњичица род родила, Вишњов, ва, во, der gehörig, cerasi aproniani. Вишњовац, вца, m. ein tab von Beih= felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beichfelftod, fustis e ligno, aproniano. Вишњовик, т. дек дав Beichfelmein, vinum e ceraso aproniano Linn. Вишњовина, f. bas Beifelhols, lignum cerasi aproniani Linu. Вјеверица, f. (Ерц.)ðaid hörnen,sciurus. cf. јеверица. Вјековање, п. (Ерц.) дав Дисфен feiner lebenzeit, vita. Вјековати, кујем, v. impf. (Ерц.) feim Leben durchleben, vitam vivo: „Да заједно вијек вјекујемо Вјенчавање, п. (Ерц.) дав Erauen (vor - Sheleuten), copulatio conjugialis. Вјештац, вјешца, m. (Epy.) der He. renmeifter, veneficus. Bjeшm нa, f. (Epy ) die Geschicklichkeit, Meifterfchaft, scientia. Вјештица, f. (Ерц.) bie Sexe, venefica, Вјештица се зове жена, која (по приповијешкама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Курку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу: кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе те му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки пико изједени људи одма умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и запо се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Ни једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о три ни о грм, већ на пометно гувно. Жена, која је вјешптица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човен окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила. Кад у каквом селу помре млого Цеце или људи, и кад сви повичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вештица не може потонути); ако жена потоне, а они |