,,Овде нама кажу „Старога властеља Влат, m. vide клас. Влашак, тка, т. һур. . влат. Влашик, m. vide влашац. Walachen machen, facere se valachum. Bлaшunku, m. pl. das Siebengestien, plejades. Влашка, f. bie Balahen, Valachia. Влашки, ка, ко, 1) walahi, valachicus. 2) adv. walachisch, valachice, cf. Вла 2. Влашко, m. "Тапивате, nomen viri. Влинта, f. bie inte, flinta (telum majus),: „Пуне влинше у плећ окренули В6, вола, т. ber Dhe, bos. Boдa, f. das Wasser, aqua. Водање, п. дав Serumführen, 3. 8. бев Pferdes, circumductio. Водати, ам, v. impf. н. п. коња, führen, circumduco. Водашисе, амсе, v. r. impf. mit jemanb Hand in hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo. Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, вино, mäfferig, aquosus. Воденâ неhеьа, f. die erste Woche nach Ostern, die weiße Woche, hebdomas prima a paschate. Водени, на, но, н. п. кос, суд, тиква, Wasser, aquaticus. Воденица, f. діе fermüßle, mola aquaria. По двапут се у воденици говори. Виче као да је у воденици грађен. Воденичар, m. ber Mühler, molitor. Воденичарев, ва, во, vide воденичаров. Воденичарка, f. bie Dìülerin, molae domina; molitoris uxor. Водица, f. 1) dim. son вода. 2) еі. maifer, aqua lustralis. Водичар, m. der Beihwafferträger, camillus (?). Зашао од куће до куће као водичар. Кад водичар отпоје Спаси Господи, и покропи воДицом по кући, онда обично рече: „Штоје попово да је готово : ча„нак граа и повјесма два, удо меса и чанак ораа и пару на крст.“ Водњика, f. Baffer давim Winter über Solzäpfel geñanden und fo angefäuert getrunken wird, aqua acida. Водоноша, m. der Bafferträger, aqua Војводими, им, v. impf, zum Sene= ral machen, ducem appello. Војводитисе, имсе, v. гr. impf. für einen General ausgeben, pro duce se gerere. Војводица, m. dim, . војвода. Војводовање, п. дав Воробеци, ѵојvodatus.. Војводовати, дујем, v. impf. Mортоб fern, sum vojvoda. Војводски, ка, ко, 1) generalmäßig, ducum. 2) adv. mie ein General, ducis more. Војводство. n. bie где eine Вој= moben, vojvodatus. Војвођење, п. дав Érnennen zum Boj Војевода, m. vide војвода. Војница, f. варош у Босни. Војнички, ка, ко, чоп Војница. Војнички, ка, ко, 1) folbatif, militaris. 2) adv. foldatisch, more militari, Војно, т. (сп.) муж, Semahl, maritus: „Како не ћу бледа бити? „Војно ми је пијаницаВојнов, ва, во, (ст.) дев Зета 16, mariti ; „Веселисе војнова мајко-. Вojckа, f. das Kriegsheer, exercitus. Bojma, eine Art Kartenspiel, Војштина, f. augm. . војска. Војштити, им, v. impf, на кога, Frie= gen, belligero. Војшћење, п. дав Kriegen, bellige ratio. Воко, m. (pl. воци) һур. 5. во, особито кад бабе теоце: пос воко пос! ма воко ма! Волатисе, лалисе, V. r. pf. m. j штапови, im picle гаврашисе. Волаш, т. fenname, nomen bovi indi solitum. Вољан, љна, но, 1) frey, вољан си, Вољеши, лим, v. impf. (Ерц.) lieber Вољица, f. dim. . воља. Восак, ска, т. дав Ваê, cera. Браг`лити, им, vide враговати. бријегу Тимока у Црној ријеци (туда говоре и грнац и лонац). Врајкор, т. баз Srencorps, manus volonum. Боће, п. дав Дый, poma. У своје Врајкорац, рца, m. Obst, der Freycorist, воће кад ко оће. volu. Врајкорија, f. bie Greycorps, volonum ier. qui poma venditat. Вokka, f. der Obstbaum, pomus. copiae. Врајкорски, ка, ко, Steptorpe=, volo » Граду врата рано затворајmeВратаоца, п. pl. dim. . врата. Вратар, m. ber Zhormätter, janitor. Вратарев, ва, во, дев Zhorwärtes, Вратаров, ва, во, janitoris. Враташца, п. pl. vide вратаоца. Вратило, п. ber Sarnbaum, jugum tentorium. Вратила су два : предње (или шупље) и стражње; стражњем је навијена пређа, а на предње се навија платно. Вратина, f. augm. . врат. на Братић, m. dim. 9. врат. Вратни, на, но н. п. кост, жиле, Halsa, colli. Вратнице, f. pl. врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, bas Batterthor, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворајусе да не иде марва у поље; или на тору. Вратолом, m. (Sheltwort) bu Salo brecher, audax. Вратоломије, m. Bartholomäus, Bartholomaeus. Вратор, m. ber Krater (Mönф, Alofferbruber), monachus latinus, cf. пратор. Враторов, ва, во, без Sraters, monachi latini. Враторски, ка, ко, 1) fratrifh, monachalis, 2) adv. fratrisch, monacho rum more. Враћање, п. ) дав Umehren, conversio. 2) das Wiedererstatten, restitutio. Враћати, ам, v. impf. 1) umtehren machen, converto, rejicio. 2) wieders geben, restituo. Враћатисе, амсе,v. r. impf. umteh= ren, saepe revertor. Врач, т. 1) Bahrfager, divinus, cf, погађач, гашар. 2) Serenmeifter, magus. Врачање, п. 1) даš Bahrfagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. Врачар, m. 1) vide врач. 2) ðie Итде gend von Belgrad, die zwar пoье heißt, aber hügelig ist: „Док ми гледа коњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на пољеВрачара, f. гатара, 1) bie авта gerin, divina. 2) die Here, Zauberin, maga. Врачарев, ва, во, vide врачаров: Врачарина, f. bie Bahifagergebür, quod divino datur, Врачаров, ва, во, дев Bahrfagers, Вращий, ка, ко, 1) teuflifd, diabolicus. 2) adv. teuflisch, diabolice. Врашиши, им, v. pf. 1) umtehren maфет, Брба, f. bie Beibe, (Baum), salix. To је на воби свирала (0.1.6). Кад врба грожђем роди (nie). , Врбас m. 1) вода у Босни. 2) село bie eдeндeдень, дав Врбовати, бујем, v. pf. u. impf. (у Сри- werben laljen, do me (ad militiam). Врбовина, f. Beibenholy, lignum sali gnum. Врбовка, f. Bеrbung, comparatio (de- Вpбonŷu, m. die Zeit, da die Weide aus- Врвљење, п. das Gedränge von hin tium. Врвљети, вим, v. impf. (Ерц.) woßin Вретенара, f. н. п. мјерица, котаpuna, der Korb, worin die voll angesponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, [bet Svulmares, Временаров, ва, во, fistularii. Времено, п. 1) bie Spule, fistula ne toria. 2) времено у кола воденично- Врг, т. крбањ, ein фopfgefäß von Врећетина, f. augm, v. врећа. Врдник, m. 1) село у фрушкој гори. Врдиуmи, нем, v .pf. ausweichen, declino. Вредити, им, (Рес. и Срем.) vide Врeднoka, f. der Werth, die Würdigkeit, dignitas. Вређање, п. (Рес. и Срем.) vide вријеђање. Вређаши, ам, (Рес, и Срем.) vide вријеђаши. Ва, f. (Рес. и Срем.) vide вријежа, Врећица, f. dim, . врежа Такови ђаци послије зовусе Грабанцијаши, и иду са ђаволима и са Вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани (какав је издр пан) као грабанцијаш). Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.) е. treide austreten (mit Pferde), tero fru mentum. Врicka, f. ein durchdringendes Eeschrey 8. B. von Kindern, wichernden Pfer den, sonus acer. Вриснути, нем, v. pf. aufen, exclamo. Врішак, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и |