Lexicon serbico-germanico-latinum

у Еан.) 1) frif, recens, cf. тазе, при-десан. 2) frifh, buttig, celer. Враштање, п. das durchdringende Surepen, clamor vehemens.

Bρimamu, muw, v. impf. durchdrin

aend schreven, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.) mürbig, dignus.

Вредити, им, v. impf; (Ерц.) werth

Tey, video: приједи царева града. Boushame, Epi.) das Anstoßen, Aufreis Ben de 18 rade, divulsio, offensio. Вризебапи, ам, v. impf. (Ерц.) aufrei= Sen (die Bande), rumpo, offenda. Вријеђашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) feine tsunbe dufreißen, divello ipse vulnus meum. offendens. Вријежа, f. (Ерц.) 1) ber Stängel (3. B. des Kürbies, der Melone), surpus. 2 паста вријежо! (dheitmort green inter convicium in pueros. Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) ðie Sert, tempus, 2) Better, tempestas. Bpka, f. das Knurren, z. B. der Kaze,

Волезовати, зујем, v. impf. und pf. berlefen, recito nomen (ја сам ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао ше болезовао војску).

Врлеп, Е. діе Steile, declivitas.
Врлетан, шна, но, fteil, praeceps.
Волина, f vide доброта,
Воло, vide веома

Волка, f, vide врлина.
Волудање, п. baš Behen (unt Zhun)
eines, ber fih nicht wohl beinbet, in-
cessus hominis aut bestiae minus bene
valentis.

Врлудати, ам, v impf. ih деђе (обес fehe aus), wie einer der sich nicht wohl befinbet, incedo ut minus bene valens. Врљав, ва, во, ат Ниде Берфäbigt, laesus oculo.

Bpbane, n. das Schlendern, ambulatio. Врљати, ам, v. impf. f lentern, am

bulo.

Вридање, п. 1) бав деoбe Spinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplau. dern, garritus.

Вридаши, ам, v. impf, 1) прести на велико вретено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero.

Вридуљ, т. највише се говори у Млож. броју вондуљи, и dim. в онДуљићи (Самотвори точкови

као воденично камење, или кола од такови точкова. На таковИМ точковима стоје обично Турски моповн), eine Art Nades, aus einem Stücke, rotae genus.

Врнути, нем, vide вратити. Врнутисе, немсе, vide вратия исе. Вричаница, f. einer der Riemen, bie an der Opanke statt des Oberleders find, Jorum crepidae.

Вричање, п. 1) дав Читафен ber Ober. Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das. undeutliche Reden eines Mißvergnügten, mussitatio.

Вричаши, ам,v. impf. 1) опанке, bie Der. riemen anmadjen, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсан, сна, но, vide врстан. Врсник, m, ber mit mir gleichen liters ist, aequalis.

Вреница, f. bie mit mir gleidhen liters ift, aequalis.

Врсноћа, f. Die Drbentlichteit, Brayheit, frux (?).

Врета, f. Reiße, series.

Врстан, сна, но, orbentlich, frugi. Bocmâne, n. das Stellen in Reih und Glied, collocatio in ordine. Врстатисе, амсе, v. r. impf. fi$ in Reth undGlied stellen, in ordine colloco: А. Врстајтесе, ето цара Мутапа! Б. Врстаосе не врстао, не ма

Вощешисе, тимсе, (Рес.) vide врће

тисе.

Вошиши, им, (Срем.) vide врћети. Вртитисе, имсе, (Срем.) vide врће

тисе..

Вртлог, m. ber Baffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, BO, schwindlig, vertiginosus.

Вртоглавица, f. ber Sowindel, vertigo. Bpkeme, n. 1) das Bohren, terebratio. 2) дав Drehen, volutio. Врћеми, вршим, v. impf. (Ерц.) бођ.

ren, terebro.

Врћетисе, вртимсе, v. r. impf. (Ерц.) fich drehen, vertor. Воћи, вогнем, v. pf. 'thun (Пейеп, legen), pono.

Воћи, вршем, (у Бачкој) vide вријећи, Врћисе, вргнемсе, v. г. pf, на кога, wem nacharten, nachgerathen, imitor. Дете се вргне и на ујца преко Дунава, акамо ли на слугу у кући. Вр,ћ (comp. врући), ћа, не, бев, fervidus. Врућина, f. діє Біßе, estus. Boykuna, f. higiges Fieber, febris ardens.

Врућичина, f. augm. . врућица. Врућуштина, f. vide врућичина. Врушка гора, f. vide фрушка Брушкиња, f. eine et iren, cerasi genus.

Воц, с. трц врц:

Грцање, п. 1) дав fnelle Min-unð Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen,

emicatio.

Врцати, ца, v. impf. sørüßen, emico: „Црна крвца кроз кошуљу врца Bouаmиce, aмce, v. r. impf. fich schnell' hin- und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Frauenzimmer nadäffen will), mico?

Врцкање, n. dim. . врцање.
Врцкашисе, амсе, dim. у. Брцатисе.
Врчак, чка m. vide мачак.
Врчање, п. дaš nurren, murmur.
Врчати, чим, v. impf, као мачка,
или као празно врешено кад се обр-
ke, Enurren, murmuro.
Bpuaj, m. eine Schicht Garben, die auf
einmal ausgetretten wird, stratum.
Вршак, шка m. vide вршчић 1.
Вршац, шца m. дiе Stabt Bere
Banat).

(im

Вршачки, ка, ко, Ber= Бршење, п. дав lustreten (без Bettei. des), trituratio.

Вршидба, f. baš luštreten, trituratio. Вошиптисе, шисе, v. r. impf, in St. füllung geben, perficior: врішисе воља Божја.

Вoшna, f. die Fischreuße, uassa.

Вујета, т. Тапивнаmе, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) Бур. 4. Вук 2)hyp. у. Вунца.

Вýjko, m. Manns name, nomen viri. Byjuema, m. Mannŝuame, nomen viri. Вујчин, т. Mannšname, nomen viri. Вук, т. 1) ber Boff, lupus. 2) Тапива

name, nomen viri Кад се каквој жени не даду ђеца, онда нађене Кетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Slußben Вуковар. Вукаднн, m. Mannsname, nomen viri. Вукајло, m. Жannšname, nomen viri. Bукá, m. Mannsname, nomen viri. Вукана, f. rauenname, nomen femi

nae.

Bykac, m. Mannêname, nomen viri. Вукац, кца, m. Mann name, nomen

viri.

Вукач, т. Тапирате, nomen viri. Вукашин, т. Жапивнатe, nomen viri. Вукеља, т. Mannšname, nomen viri. Вукић, Тапniname, nomen viri. Вукман, m. Mannšname, nomen viri. Вукмиљ, т. Тапивнате, nomen viri. Вукмйр, m. Mannsname, nomen viri. Вykмupa, f. Frauenname, nomen femi

nae,

Вуковар, m. tabt in Slavonien, поmen urbis. Вуковарац (рца), човек из Вуковара. Вуковарски, ка, ко, оп Вуковар.

Вуковоје, т. "Тапивнаme, nomen viri. Вукодлак, т. вампир, дег Ватрус,

vampyrus (das Vulcosacsae im Adelung a. v. Ватру). Вукодлак се зове човек, у кога (по приповијешкама народним), послије смрти 40 дана, уђе некакав ђаволски ду, и ожиси

га (повампирисе). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њкову. Пошмен се човек не може повампирити, већ ако да преко њега мрпіва прелети каква тица, или друго какво живинче пређе: зато свагда чувају моца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића тамо до Спасова дне). Како почну људи млого умиращи по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на ра. мену), и стану погађати ко се повампирио. Кашто узму врана ждријепца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак: зашто кажу да шакови ждријевац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака.

Ако се о ком

увјере и догодисе да га ископавају,
онда се скупе сви сељаци с глого-
вим кољем (зашто се он само гло-
гова коца боји: зато говоре, кад
га спомену у кући, „на путу му
брок и глогово трње". зашто
су и брошњаци покривени глого-
вим трњем —), па раскопају гроб,
и ако у њему нађу човека да се
мије распао, a Они
га избоду
оним кољем, па га баце на ватру
те изгори. Кажу да таковога ву-
кодлака нађу у гробу а он се уго-
јио, надуо и поцрвењео од љуцке

Вукотићи, m. pl. cf. сјекутићи (са-
мо у оној загонетки).
Буксан, т. Тапивнатe, nomen viri.
Вукша, т. Манивname, nomen viri.
Вуле, ш. Топивнаme, nomen viri.
Вулета, т. Таnniname, nomen viri
Вуна, f. bie Bolle, lana.
Вунен, на, но, тоlеn, laneus.
Вуница, f. 1) dim. 9. Буна. 2) вунени
конци, дег oUzmirn, filums laneum
duplicatum.

Вунко, т. Таппвпатe, nomen viri.
Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.)
das Pfund, pondo.
Вунташ, m. m. j. ^ax, Flachs, der
pfundweife verkauft (verpackt) wird,
linum quod jam pensum venditur.
Вунташки, ка, ко, н.п. кантар, bie
Pfunomage, libra quae pondo exhibet,
Вунцут, m. der Hundsfott (österr.
Sunosiutt), nebulo.

Вунцутарија, f. bie unb8fötteren, год
scelesta.

Вуруна* (вуруна), f. vide пећ. Вуруница (вуруница), f. dim. . вуруна.

Вурунски, ка, ко, н. п. лончић, Dfen,

fornacalis.

pen, traho.

Вуцибатина, f. 1) ber mit bem Stode herumspaziert, otiosns cum baculo. 2) der offenbar Sträfliche, baculo dignus, quem sequitur baculus expectans illum qui verberet.

крви црвен као "вампир"). Вукод- Вучае,

лак долази кашпо и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) ше спава с њоме, и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара житније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, т. Жапnsname, nomen viri. Вук једина, f. ber Botrebiß, admorsus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меса од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђешету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову в у коједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, т. Таñnname, nomen viri. Вукоман, m. Mannšname, nomen viri. Вукосав, т. Таппенате, nomen viri. Вукосава, f. Уrauenname, nomen fe

minae.

Вукоша, m. Мanniname, nomen viri.

viri :

nomen

„Шемлук чини Вуча џенерале Вучан, т. Тапионате, nomen viri. Вучен, m. Танирате, nomen viri. Вучење, п. дав [ppen, 3tehen, trac*tio (?).

Вучеша, т. Напивнате, nomen viri.
Вучија*, f. cin aufret Пендев зав
Wanne, cadi genus.
Вучијца, f. dim. 9. вучија.
Вучина, f. 1) bie Bolfsbaut, pellis lupi.
2) augm. yon вук. 3) Тапивате,

nomen viri.

Вучитрн, т. варош у Косову код во-
Де Ситнице.
Вучић, т. Тапионате, nomen viri,
Byчna, f. die Wölfin, lupa.
Вучји, чја, чје, Bolfé, lupinus.
Вучко, т. Тапивнаme, nomen viri.
Вішеница, f. (у Ерц.) vide шеница.

stidium.

гадиши, им, v. impf. ekelhaft machen,
abtadeln, fastidium creo alicui alicu-
jus rei.

Тадишисе, имсе, v. r. impf. Ekel ha-
ben, fastidio: ja се гадим на mо,
инд нешто ми се гади.
Taдьâme, n. das Dudelsackpfeifen, mu-
sica utriculi.

Taдbap, m. der Dudelsackpfeifer, utri-
cularius.

Taдbáрев, ва, Bo, des Dudelsakpfei-
гадларов, ва, вO, fers, utricularii.
Гадљарски, ка, ко, 1) Dučelfafpfeis
ferisch, utriculariorum. 2) adv. Dudel.
fakpfeiferisch, more utricularii.
гадьаши, ам, v. impf. den Dudelsak
fpielen, sonare utriculo.
Tâдbe, f. pl. der Dudelsak, utriculus
гâдьи, f. рl.] musicus.

гадьив, ва, BO, efel., fastidiosus.
гáhaше, n. das Zielen, collineatio.
Тађаши, ам, v. impf. (у Шумадији)
gielen, collineo.

Taheже, n. 1) das Anckeln, taedium,
2) das Verckeln, taedii creatio.
Taxeже, n. 1) das Waten, vadatio. 2)
das Betreten, calcatio.
Газ, m. vide брод 1.

Газда, m. 1) vide домаћин. 2) ein rei=
cher Mann, dives. cf. rocпoдap.
Таздалук, т. das Vermögen (eines
гaздa,) facultates.
Таздарица, f. vide домаћица.
Газдаричин, на, нo, der Hausfrau
gehörig, herae, matris familias.
Газдашаг, m. yide газдалук.

Газдин, на, но, бет газда дерörig, beri, patris familias.

Газдински, ка, ко, 1) ben газде дебов rig, dominorum, lautus. 2) adv. rie ein rasa, laute.

Tàзema, f. eine kupferne Münze, woz von 3 auf einen Para gehen, numi genus.

гàзиблamo, m. komische Benennung sis
nes geringen Beamten, der sich wide
macht (q. d. Watekoth).

газиши, нм, v. impf. 1) waten, vada-
re. 2) treten, calcare.
Paun yчинишисe, verschwinden (we
ein Geist,) evanesco.
Taj, m. der Hain, nemus.

Гаја, m. (Рес. и Срем.) vide Гајо.
Гајдаш, m. vide гадар.
Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide

гадље.

Гајење, п. баз Pflegen, curatio, cul

tura.

Tajuн, m. Mannsname, nomen viri.
гájиши, им, v. impf. pflegen, curo,
Гајо, m. (Ерц.) һур. ». Гаврило.
Гајски, ка, ко, н. п. дрозак, вод
Drossel, silvestris.

Тájmaн*, m. die Schnur, funiculus.
Гајтаниши, им, v. impf. н. п. аљину,

Schnüre annähen (ans Kleid), clavuin
adsuere vesti.

Tájmaшeme, n. das Beschnüren, adsutio clavi.

Taña, f. das Gefrähe, cornicatio : стоји гака врана.

Táкame, n. das Geschrey der Krähe, cla-
mor cornicis.

Takami, гaчем, v. impf.Įkrähen, (von
Гакнути, нем, у. pf. f der Kräpe,)

cornicor.

Галиба, f. (у Сријему, Бачк. и у Бан.)
Ungelegenheit, molestia.

Taлnja, f. die Galeje (großes Seeschiff,

navis.

Галијца, f. dim. 9. галија.

Taлma, f. der Vitriol, vitriolum.
Галицање, п. vide чкакљање.
Галицати, ам (и галичем), vide чка-

кљати.

Тáлoна, m. ein schwarzer Ochs, boi

ater.

Талоьин, на, но, des schwarzen Offen, bovis atri.

Галош, т. црна пантљика, што се уплеће у косу (у Србији), vide уплетњак.

гaмбâне, u. das Watscheln, vacillars gradus.

гамбашп, ам, v. impf. watscheln, ire
vacillanti gradu.

Тамизâшье, u. das Kriechen, reptatio.
Гамизати, мижем, v. impf. Friedjen, repo.

Ганули, нем, vide уганути. Гаовица, f. cine Irt tleiner gif, pisciculus : не ма ни гаовице (кажу рибари кад не ма рибе). Гар, 1. bie rußige Sarbe (фти), соfor fuligineus.

Гара, f. ru braunes Chaf, ovis atra, fuliginosa.

Гарав, ва, во, rußig, fuliginosus, Гарда, Ғ. заграда у Дунаву ђе се Моруне ватају (од Пореча доље), ein Baunwert in ber Donau zuт фана fen ange, sepimentum capiendo husoni Liun.

Гаревина, f. (augm. ?) vide raр. Гарење, в. дав Rußigma en, denigra

tio.

Гаровљев, ва, во,

Hundes, cauis fu'iginosi. Гасипи, им, v impf. löfdhen, restinguo. Гаситисе, имсе, v. r. impf. auslofen, extinguor: гасисе свијећа, ватра. Tâm, ăn. vide ja3. Гатализа, f. ш. ј, књига, у којој су којекакие приповијешке, или rambe, ein Unterhaltungsbuch, liber venustior (als Gegensah von Kirchens buc).

Támano, m. der Fabelhans, fabulator.
Гашање, п. vide врачање.
Гатар. m, vide врачар 1.
Tamapa, f. vide Брачара.
Гамарев, ва, во, vide rатаров.
Татарина, f. vide врачарина.
Татаров, ва, во, vide врачаров.
Гаташи, ам, vide врачати. Гата-
ла баба да није мраза, па освануо
снијег до гузице;

„Стара баба у брабоњке гаша :

"Жив ми синци све су гола говна. Tamka, j. das Gegenstück einer Beges bengeit oder Bandlung, res respondens: то је његова гатка. Гашња, f. Grzählung, narratio. Tam, m. der Hosenriem, das Hofens band, fascia braccalis.

Гаће, f. pl, linnene lange Sofen, caligae

linteae,

Гаћешине, f. pl. augm. . гаће.
Tahnue, f. pl. dim. v. rahe.
Такнак, m. vide гатњик.
Гаћурине, f. pl. vide гаћешине.

Fanko, u. Gegend in der Herzegowina.
Гача, т. Жаnušname, nomen viri (yon
Гаврило).

Гашење, п. bаѕ göfchen, restinctio.

Гвожђарски, ка, ко, 1) eifenhändlerif ferrariorum. 2) adv. wie die Eisenhandler, more ferrariorum. Гвожђе, п. дав $ifen, ferrum. Гвожђушина, f. augm. . гвожђе. Гвозден, т, Тапионаme, nomen viri (ferreus).

Гвозден, на, но, eifern, ferreus. Гвоздењак, m. 1) котао од гвожђа, eiferner Reffel, crater ferreus, 2) гвозден буздован: узе кадија гвоздењак, те удари нашега Мују над прдењак с1. оклициуми. Где, (Рес,) vide ђе. Гдегде, (Рес.) vide гђегђе. Гдегод, (Рес) vide ђегођ.

Гдекоји, којега, (Рес.) vide ђекоји.
Гдему драго (Рес.) vide ђе му драго,
Гдешто, (Рес.) vide ђешто.
Гди, (Срем.) vide ђе.

Гдигди, (Срем.) vide rђerke.
Ггигод, (Срем.) vide ђегођ.
Гдикоји, којега, (Срем.) vide ђекоји.
Гдиму драго, (Срем.) vide ђему драго.
Гдишто, (Срем.) vide ђешто!
The, (Epu.) vide' he (mit allen Ablei=
tungen).

Therhe, (Epn.) hie und da, passim. Теак, ш, ципор, ein gemeiner unge= bildeter Mensch, homo de plebe. Геачење, п. дав Тафен зum геак, appellatio aut simulatio rustici. Геачина, f. augm. . геак.

Теачити, им, v. impf. ¿uт геак та chen, facio rusticum.

Геачитисе, имсе, v. r. impf. fium гeak machen, simulo rusticum. Геачка, ка, ко, 1) bäuci, plebejus.

2) adv. bäurisch, rustice.

Тем, m. ber Delifan, pelicanus: смрди

као гем.

Генерал, m. vide џенерао mit allen Ableitungen.

Гергетег, т. намастир у Фрушкој гори. Гергележанин, калуђер изГергетега. Гергемешки, ка, ко, хот Tepremer.

Герзелез, т. брдо у Будиму. Србљи приповиједају да је некакав Турчин из Босне, Герзелез Алија (који се пјева и у пјесмама), ско чно на коњу с тога брда у Дуна во, за царево здравље кад су Турци освојили Будим.

Табак, пка, ко, [фlаn, biegfam, Поxilis.

« Previous Continue »

Books