Гибаница, 1. eine Xrt $ифен, placentae genns. Гибање, п. дав Bewegen, Biegen, agitatio, motus. Тибати, ам, (и гибљем) v. impf. bet gen, schwenken, wiegen, agito. Гибатисе, амсе (и гибљемсе), v. r. impf, sich bewegen, moveor, agitor, Гизда, f. [фön getleibetes un, дефтӥф» tes Frauenzimmer, femina comta. Тиздав, ва, во, gefmüt, comtus, Тиздање, п. дав фmüden, comtio. Гиздаши, ам, v, impf, китити кога, schmücken, como. Гинути, нем, v. impf. 1) umłommen, intereo. 2) за ким, или за чим, (фтаф. ten, desiderio enecor, Tu, interj. das Lockwort für Schweine, vox alliciendis suibus. Гицање, п. дав unrubige Bewegen der Beine beim Sigen, Siegen sc. irrequies pedum. Гицашисе, амсе, v. r. impf. bie Beine umhermerfen beim Liegen, Sigen, micare pedibus (?) Гицкање, п. даš igrufen, vocatio suum. Тицкаши, ам, v. impf. gißrufen, ad Vocare sues. Гицнути, нем, v. pf. gißrufen, advo care sues. Глабање, п. дав Hagen (verätl.), rosio. Глабаши, ам, v. impf. nagen, rodo. Глава, f. 1) бес Kopf, caput; он главом, er u. Fein anòrer, ipsis simus ille. 2) das Oberhaupt, caput. Глават, та, то, großtöpfig, capito. Тлаветина, f. augm. . глава. Главиш, та, то, лијеп, н. п. човек, или жена, (у Србији, у Босни и у Ерцеговини, von Derfonew) (фон, pulcher. TAаBuk, m. die Eichel, mentulae caput. Тлавица, f. 1) dim. 9. глава. 2) Saupt des Kohls, Lauchs u. dgl. caput brassicae, porri. 3) ein Sügel, cumulus : „На Главици више Бијељине Главице, f. pl. vide главичине. Главичање, п. дав Behaupten (дев Kohls), capitatio brassicae. Главичашисе, часе, у.г. impf. н. п. купус, f häupten, capitari (de brassica). Главичине, f. pl. bie Banfförner, grana cannabina. Главичица, f. dim. yon главица. Главни, на, но, н. п. новци, дав Kapital, sors. Главница, f. (у Србији) ђerrfhaftliche Kopfiteuer you verheurateten perfonen, census capitum maritorum domino solvendus. Главница, f. 1) ber Brand im Beisen, uredo. 2) (dim. 9. главно) кашто је и главница лијепа вајдица, тапф mal ist's Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. Главничав, ва, во, н. п. шеница, brandig, robigine corruptus. Главно, нога, п. дав Äupital, sors. Главња, f. велико дрво што се ложи на ватру, ein großer Ballen Brenn. holz, lignum; auch ein großes Scheit: „Кратке главње, готови угарци; Позна ђеца, готове сироше. Главњица, f. dim. 9. главња. Главобоља, f. даß Kopfweh, dolor capitis. Главоња, m. ber Großtopf, capito. laevis. ка, ко, glatt, Гладан, дна, но, bungrig, famelicus. Гладилица, f. брус, што се оштри коса, или брипова бријаћа, деr lif stein, cos politoria. Гладити, им, v. impf. ffrein, mulceo. Гладишисе, имсе, v. r. impf. ten und pußen, como me. Гладнетн, ним, (Рес.) vide гладњеши. Гладниши, им, (Срем.) vide гладњети. Гладњепти, ним, v. impf. (Ерц.) un gern, esurio. Гладовање, п. дав Sungern, esuritio. Гладоваши, дујем, v. impf. bungern, esurio. Глађење, n. baš Glätten, laevigatio. „Под Гламочем под бијелим градом Tлác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach richt, nuncius. 3) der Ruf, fama. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. yoн глас. 2) као мала шупљика на гаћама, или на кошуљи, bur löhette Stidarbeit opus perrafotum (acu). Гласање, п. 1) дав Berlauten, fama. 2) vide ћесмање. Гласати, ам, v. impf. правити гласак, vide ћесмати. Гласашисе, амсе, v. r. impf. verlau= ten, inaudior. Гласинац, нца m. bene füді3wornik: „Кад изиђе на Гласинац равни Гласиши, им, v. impf. melden, fagern, nuncio. Гласитисе, имсе, ү.г. impf. perlaute inaudior. Гласник, m. ber bіе Rarit bringt, Sote, nuncius: „Чупић ради да гласник не оде Гласовито, bellaut, clara voce: ,,Па подвикну танко гласовито Гласоноша, т, де діє Mahricht trägt, Courier, nuncius. Глати, ам, vide гледати. Гледање, п. дав фанеп, spectatio. Гледаши, ам (и гледим), v. impf. schauen, specto. Гледеће, Кега, п. vide зјеница. Гледнути, нем, v. pf. einen Blid thun, aspicio. Гледачићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној загонетки). Глёжањ, жња, m. vide чланак. Глиб, m. berkoth, coenum.cf. блато,као. pulmurm, Regen* wurm, lumbricus. Глиша, т. (Рес. и Срем.) vide Глишо. Глишо, m. (Ерц.) Бур. v. Глигорије. Глоба, f. діе Beloftrafe, mulcta, Глобити, им, v. pf. um Selo firafen, mulcto. Глобљавање, n. баб Srpreffen yon ber corn, crataegus тиње млатиши. *** Глогов, ва, во, дев е боги$, crad_taegi. - Глоговац, вца, m. m. j. колац, или шuman, ein Stab oder Pfahl von Weißdorn, baculus aut palus crataeginus. Глоговина, f. Beiborno, lignum crataegi. Глодање, п. дав Hagen, rosio. Глодати, глођем, v. impf, nagen, rodo. Гложење, п. дав Banten, litigatio. Гложитисе, имсе, v. r. impf. zanten, jurgo. Гложјак, m. ber Beißbornwalo, crataegetum. Гложје, п. (coll.) bas Beißðornit, crataegetum (?). Глота, f. чељад, т.ј. жене и ђеца, die Familie i. e. Weib und Kinder, familia: ђе је твоја глота (питају војници (на крајини кад се боје Турака да и не поробе) један дру гога.)? Глоцкање, n. dim. 9. глодање. Глоцкати, ам, dim. b. глодати, Глоцкашисе, амсе, v. r. impf. н. п. коњи, ф (scherzend) beißen, von Pferden, morsicare se. Глошчић, m. dim. 9. глог. Глув (comp. глувљй), ва, во, taub, surdus. Глува неђеља, f. bіе Вофe bor ber Palmwoche, hebdomas quae praecedit hebdomada palmarum. cf. бези, мена неђеља. Глувак, т. 1 ber Zaube, surdus. Глубо, m. vide глувак. Глуво доба, п. bie Beit gegen Mit fernacht, da alles still ist, tempus mediae noctis, cum silent omnia. Глувота, f. 1 TAуBoha, die Taubhelt, surditas. Глунути, нем, v. impf. taub werben, surdesco. Гљива, f. ber Shwamm, fungus. treae. Гмизање, n. vide гамизање. Гмизити, им, | vide гамизати. Гнежђење, п. (Рес.) vide гнијежђење. Гнездиги, им, (Рес.) vide гнијездити. Гнездитисе, имсе, (Рес.) vide гнијез дитисе. Гнездо, п. (Pee.) vide гнијездо. Гнијежђење, п. (Ерц.) дав Riften, ni dificatio. Гнијездити, им, v. impf. (Ерц.) н. п. кокош, ber Denne ein Reft machen, nidum facio, impono nido. Тнијездитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) nisten, nidulor. Гнијездо, п. (Ерц.) дав Heft, nidus. Tнoj, m. 1) der Etter, pus. 2) der Dün ger, Mist, fimus, stercus. Гнојав, ва, во, eiterig, ulcerosus. Гнојаница, f. bie Muftel, pustula. Гнојење, п. 1) дав Sitern, purulenta tio. 2). дав Düngen, stercoratio. Гнојиши, им, v. impf. н. п. њиву, Düngen, stercoro. Гнојитисе, јисе v. r. impf. м. п, рана, citern, in pus abeo, D dus. Гњецав, ва, во, н. п. љеб, tal= Тњецован, вна, но, j tig (vom Brot) flebrig, male pinsitus (pistus). Тњечење, п. дав neten, subactio. Тњечити, им, v. impf. Eneten, depso, subigo. Тњида, f. bie Riffe, lens (gen. lendis). Тњидица, f. dim. . гњида. Тњиздо, п. (у Сријему) vide гнијездо. Тњила, f. òte Zöpfererve, terra figlina, creta figlina, cf. Грнчара. Тњилити, им, v. impf. 1) faulen, putresco. 2) weich werden (vom Obst), mitesco. Тњио, гњила, ло, 1) faul, putridus. 2) mild (von Obst), mitis. 16 (гоо), гола, ло, nađt, nudus. Гобела, f. (ст.) in der nefoote son Salomon: једна гобела у као, дру Говечаца, f. (coll.) dim. . говеда : има двоје, троје говечаце. Товече, чета, n. ein Wind (im weite. ften Sinne), bos, vacca, vitulus. Tовнâше, n. das lästige und unberech, tigte Einreden, contradictio molesta et iniqua. Говнара, f. vide говноваљ. Говнаши, ам, v. impf. lätig und обие Grund widersprechen, objurgare inique et moleste: иди не говнај ту (отац рече сину, н. п. кад син виче зило на очину уредбу). Говнен, на, но, bredig, merdosus. Говнити, им, v. impf. fîänfern, rixam movere. Говнишисе, имсе, v. r. impf. Бе schmugen, merda inquinari. Товно, п. der Dref, stercus. Какви су му зуби, начинио би од смрзла говна кушао. Низ брдо се и говно ваља (кад који трчи, или скаче, низ брдо). Без говна не ма ни (2ungen ift nöthig). Среосе с говном у мосуру! говна Говновал, m. Der tinttäfer, scarabaeus stercorarius Linu. Говновић, m. ein Fomifher. Name (вол говно, д.d. Stercutus): јест он неки говновић, јест! Говноноша, m. ber Drefträger, qui portatstercus: водоноша говноноша, in der Anekdote vom gefoppten Wassem träger. Говњак, m. ein Fomifher Hаmе flatt бураг: сто говњака масла (у приповијетки). Говор, т. діе Хеде, Sprache, sermo: познајем га по говору; чујесе некакав говор. Говорење, и. дав Хеден, 1.quela, sermo. Говорити, им, v. impf. fpгефел, 10guor. Говоркање, n. dim. . говорење. Говоркати, ам, dim. . говорити. Говорљив, ва, во, der gene prit, loquax. fabri murarii. Tora, m. der Maurer, faher murarius или дан, (као) царева година. Годиница, f. dim. v. година. Годишњак, m. н. п. назимац, сіп Jahr alt (vom Vieh), annotinus. Годишњи, ња, ње, јär. annqus. Годишњица, f. дав Zobtenmal (cin Jahr nach dem Tode), convivium fu nebre post annum elapsum, cf. даа. Годомиљ, т. поље ниже Смедерева (између Мораве и Језаве). Foдомup, m. Mannsname, nomen viri Toh, (Epi.) (als Anhängesylbe) immer; irgend, cunque, ali-, umorok, којигођ, чијгођ, кадгођ, ђегођ. Tojême, u. das Mästen, saginatio. гозба, f. част, òie Galeren, cоni vium. Гозбовање, п. baš Saffiren, convivatioГозбовати, бујем, v. impf, bep eines Gasterey seyn, convivor:. Голак, m. vide голи син. Голем, ма, мо, groß, magnus (comp. кажесе већи) cf, велики. Голен, f. (Рес. и Срем.) vide голијен. Толет, f. Eable Sebirgsgegend, mons arboribus destitutus. Големан, шна, но, Faßl, (обне Хан me,) calvus. Голеш (планина), т. (ст.), „Живо пређи у Голеш планину Голи син, m. голаћ, п. ј. војник који сам од своје воље за плату иде на војску и бијесе. (Macfter Sohn) Name jener Krieger, die, da sie ohne paus und of in, nicht verbunden wären mit ins Feld zu ziehen, es aber son freyen Stüden um Colt unð Kleidung thun, miles ultroneus. Оыу je ријеч Ћурчија арамбаша 1804 гоДине донијо с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од некога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван Голим СИНОМ • зато, што је уза сваку ријеч говорио: голи Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њнов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, п. (ст.) fo viel als големо, згоß, ingens: ,, сине! И проносе голијевно благоГолијен, f. (Ерц.) дав tibia. hienbein, Голић, т. гољо, ber Rate, nudus: удри пиће на голиће. Голишав, ва, во, vide ro. Голобрад, да, до, unbärtig, imГолобрадает, та, то, berbis. голdврam, ma, mo, mit bloßem Hals, collo nudo. Гологлав, ва, во, mit entblößten Saupte, capite nudo. Гологуз, за, 30, nadt am Mintern, ano nudo:"Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп" (некаква узјала гола на Братило, па врачала да јој се капа дебео скоруп). Голокур, ра, ро, обпе Sofen, nuda mentula. Голомразица, 1. вријеме кад је мраз, а не ма кише ни снијега, дer Broft, gelu. Гољо, m. vide голић. Гољуждрав, ва, во, vide голуждрав. Гомбар, ш. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) ter прnmacher, textor globulorum fibulatoriorum. Гомбарев, ва, во, де портфев, Гомбаров, ва, во, textoris globulorum libulatoriorum. Гомеља, f. намастир у Босни (може бити да је сад и пуст ?): „И Гомељу на граници сувој — Гомила, f. громила, рпа, камара, рњага, деr aufe, cumulus. Гомилање, п. 1) baš ufhäufen, cumulatio. 2) das Gepolter, wenn etwas Aufgehäuftes einstürzt, strepitus. Гомилати, ам, у, іmpf, aufbaufen, cu mulo. Гомилашисе, ласе, v. r. impf, poltern, strepo. Гомирје, п. loffer in Kroatien. Гониши, им, v. impf. treiben, jagen, agito. Говяшисе, имсе, v. r. impf. 1) sich verfolgen, persequi se invicem 2) гоне се зецови, bie Safen rammeln, сое unt lepores. Гонце*, џета, п. (у Србији и у Босни по варошима) ружа, која се још ни је расцвјетала, него тек напупила, eine Rose, die so eben die Knospe ges öffnet, rosa recens. Тоњење, п. даš Zreiben, agitatio, 2) дав Rammeln der Safen, coitus lepo rum. Tepa, f. das Gebirge, mons. Горажде, п. варош у Ерцеговини: Док је мени соко Синан паша У Горажду на ЕрцеговиниГорак (comp. горча), рка, ко, vide грк. Торкнути, не, vide гркнути. Торонца, 1. (ст.) Dranien, Arausio: „Ето на те војске небројене : ,, Седам краља, од седам земаља, "И ђевојка Англијска краљица „С Дуком зетом од земље Горанце Горе (у Ерц. говорисе и горје), обеп, supra. Горење, п. дав Brennen, ardor. Горјеши, рим, v. impf. (Ерц.) $ren= nen, ardeo. Торњак, т. н. п. вјешар, камен воДенични, дer oben ift, von oben Fommt, supernus, desuper veniens. Горње чело, n. vide зачеље. Горња, ња, ње, ober, superior. Горњоземац, мца, m. ber Dberländer, incola terrae superioris. Горњоземски, ка, ко, 1) oberlänbif, e parte superiori. 2) adv. oberlänòi{$, more incolarum terrae superioris. Торовиш, та, mo, gebirgig, montuo sus. Dame, domina. 2) eine Gattung Schwamm, der Heilkräfte zugeschrie ben merden, font кнегиња, fungi genus. Госпава, f. Grauenname, nomen fe minae. Госпим, на, но, бес Brau, dominae. Госпино биље, n. Süßhols, glycirrhiza glabra Linn. Господ (Бог), m. ber Here, Dominus # "Помого га Господ Бог "Теко ти га Господ сачувао. „Бришке сабље Анђелијћа ВукаГоспода, f. (coll.) bie Berrn, domini. Господар, ш. ber Sere (Sigenthümer). dominus, допоти ја сам господар од тога; ши нијеси нада мном господар. У Србији до 1804 године само су Турке (и то бегове и спаије) зва ли господарима (као и сад по Босни и по Ерцеговини); а од онда су звали господаром Црнога Борђија, и остале поглаваре и војводе, који су власт у рукама имали, као и сад што зову Милоша Обреновића, и остале кнезове, који власт у рукама имају и заповиједају. У Сријему пак и у оста лим Њемачким државама, зову и најмањега трговчића господаром. У Србији су отприје знашније Србље, као свињарске трговце, звали Господарски, ка, ко, 1) деп госпо дареп gebörig, dominorum. 2) adv. wie ein господар, domini more, Господин, m. der Petr, dominus. У Србији само цара и краља (у пјесмама), пашу (у пјесмама, а у говору му кажу: „честиши пашо!“) владику, архимандрита, игумна (у пјесмама, а у говору: „оче игумне!), проту и учитеља (и жене Ђекога ђешића у кући: свекра, илиг ђевера) зову господином; а у Сријему и у осталим Њемачким државама господин значи оно, што у Србији господар. Господинов, ва, во, без Seren, do mini. "Господичић, m. der junge Herr, domicellus (?), filius domini (herilis filius.) |