Гибаница, f. eine urt Ruden, placentae

genns.

Гибање, п. дав Bewegen, Biegen, agitatio, motus. Гибами, ам, (и гибљем) v. impf. bewes gen, schwenken, wiegen, agito. Тибами е, амсе (и гибљемсе), v. г. . impf, sich bewegen, moveor, agitor, Гизда, f. фön getleivetes ung gефmüd. tes Frauenzimmer, femina comta. Гиздав, ва, во, деí müdt, comtus. Тиздање, п. 𐐀аз фmüden, comtio. Гиздами, ам, v. impf, кимими кога, fchmücken, como.

Гинути, нем, v. impf. 1) umiommen, intereo. 2) за ким, или за чим, {фтаф. ten, desiderio enecor. Гиц, interj. Das lodmort für Gomeine,

vox alliciendis suibus. Гицање, п. дав unrubige Bewegen bet Beine beim Sigen, Liegen sc. irrequies pedum. Гицашисе, амсе, v. г. impf. bie Beine umbermerfen beim Liegen, Sigen, micare pedibus (?) Гицкање, п. дás Gigrufen, vocatio

suum.

Тицками, ам, v. impf. gigrufen, ad

Vocare sues.

Гицнути, нем, v. pf. gigrufen, advo

care sues.

Глабање, n. a. Nagen (veräctI.), rosio. Глабаши, ам, v. impf. nagen, rodo. Глава, f. 1) ber Lopf, caput; он главом, er u. fein anorer, ipsis simus ille, 2) das Oberhaupt, caput. Главам, ма, то, großlöpfig, Тлавешина, f. augm. v. глава. Главиш, ма, то, лијеп, н. п. човек, или жена, (у Србији, у Босни и у Ерцеговини, von Perfonew) фӧн, pulcher,

capito.

TAаBuk, m. die Eichel, mentulae caput. Главица, f. 1) dim. 9. глава. 2) haupt

des Kohls, Lauchs u. dgl. caput brassicae, porri. 3) ein Sügel, cumulus : ,,На Главици више Бијељине Главице, f. pl. vide главичине. Главичање, n. даб Бебаupten (Des Kohls), capitatio brassicae. Тлавичамисе, часе, т. г. impf. н. п. купус, fid häupten, capitari (de brassica). Главичине, f. pl. Die Sanfförner, grana

cannabina.

uredo. 2) (dim. 9. главно) кашто је и главница лијепа вајдица, mands mal ist's Gewinn, wenn auch nur das Kapital zurückgewonnen wird, interdum et sors (sine fenore recepta) lucrum est. Главничав, ва,'во, н. п. шеница,

brandig, robigine corruptus. Главно, нога, п. да6 Kupital, sors. Главња, f. велико дрво што се дожи на ватру, ein grožer Ballen Brenna holz, lignum; auch ein großes Scheit: „Кратке главње, готови угарци; „Позна ђеца, готове сиромe. Главњица, f. dim. y. главња. Главобоља, f. a. Lopfweb, dolor capitis.

Главоња, м. 𐐨ес Groftopf, capito.
Главура, f.
Главурина, f.
Главуча, f.

}

Главчина, f. Die Mtabe, modiolus rotae.
Глад, f. Der Sunger, fames. Једе као
да је из глади утекао.
Гладак (comp. глaй), ка, ко, glatt,

laevis.

vide главетина.

Гладан, дна, но, bungrig, famelicus. Гладилица, f. брус, што се оштри

коса, или бритва бријаћа, ver Saleif. ftein, cos politoria. Гладими, им, v. impf. ftreideln, mulceo. Гладишисе, имсе, v. r. impf. ft giäta ten und pugen, como me. Гладнемн, ним, (Рес.) vide гладњеми. Гладниши, им, (Срем.) vide гладњеми. Гладњеши, ним, v. impf. (Ерц.) бuns gern, esurio.

Гладовање, n. 𐐨aš Sungern, esuritio. Гладовати, дујем, v. impf. bungern,

esurio.

Глађење, n. Das Glätten, laevigatio.
Гламоч, ш.

,,Под Гламочем под бијелим градом— Txác, m. 1) die Stimme, vox. 2) die Nach

richt, nuncius. 3) der Ruf, faina. Глас до неба, а м**а по пепелу. Гласак, ска, m. 1) dim. von глас. 1)

као мала шупљика на гакама, или на кошуљи, but löderte Stidarbeit, opus perrafotum (acu). Гласање, п. 1) ba8 Betlauten, fama. 2) vide ћесмање.

Гласами, ам, v. impf. правити гласак,

vide кесмами.

Гласашисе, амсе, v. r. impf. verlau= ten, inaudior.

Гласинац, нца m. Gbene füblic son Zwornik:

--

„Кад изиђе на Гласинац равни Гласиши, им, v. impf. melden, fagen,

nuncio.

Гласитисе, имсе, у.г. impf. verlauter. inaudior.

schauen, specto.

Гледеће, Кега, n. vide зјеница. Гледнути, нем, v. pf. einen lid thun, aspicio.

Глед5чићи, m. pl. cf. брадићи (само у оној загонетки). Глежањ, жња, m. vide чланак. Глемо, п. (Pec. u Cpem.) vide глијемо.

Глиб, m. verLoth, coenum.cf. блато,као.
Глибав, ва, во, f thig, lutosus.
Глигорије, m. Gregor, Gregorius.
Гʌиjemo, n. (Ерц.) vida длијемо.
Глинно, m. ein langer, träger Drenia,
homo longus et piger.
Глиста, . Der Gpulmurm, Regen
murm, lumbricus.
Глиша, м. (Рес. и Срем.) vide Глино.
Глишо, m. (Ерц.) Бур. v. Глигорије.
Глоба, f. bie Beloftrafe, mulcta.
Глобити, им, т. pf. um Belo firrafen,
mulcto.
Глобљавање, n. a® Grpreffen von
Beibftrafen, mulctatio.
Глобљавати, ам, v. impf. кога, Gelos
ftrafen erpreffen, mulcto.
Глог, . bet Bci Dorn, crataegus

Linn.

.

Глогиње, f. pl. Die Grudt des Velfs Dorn3. Ласно је туђим к***ем гло

тиње млатиши.

Глогов, ва, во, деб VBeifborns, стаtaegi. Глуговац, Еца, m. m. j. колац, или шman, ein Stab oder Pfahl von Weißčorn, bacalus aut palus crataeginus. Глоговина, f. Beifbornholy, lignum

Глота, f. чељад, m. j. жене и ђеца, die Familie i. e. Weib und Kinder, familia : ђе је твоја глота (питају војници (на крајини кад се боје Турака да и не поробе) један дру гога.)? Глоцкање, n. dim. v. глодање. Глоцкаши, ам, dim. 9. глодами, Глоцкашисе, амсе, т. г. impf. н. п. коњи, ф (scherzend) beißen, von Pferden, morsicare se. Глошчић, m. dim. 9. глог. Глув (comp. глувљи), ва, во, taub,

surdus.

} ber Zaube, surdus.

Глува неђеља, f. bie Хофе vor бес Palmwoche, hebdomas quae praecedit hebdomada palmarum. cf. бези, мена неђеља. Глувак, m. Глувац, m. Глуво, m. vide глувак. Глуво доба, n. Die 3eit gegen Diit. ternacht, da alles still ist, tempus mediae noctis, cum silent omnia. Глувота, f. TAYBUKа, f. J Глунути, нем, v. impf. taub werden, surdesco.

} die Taubhelt, surditas.

Гљива, f. Der Gdnamm, fungus. Гљивешина, f. augm. v. гљива. Гљивица, f. dim. 9. гљива. Гљивурина, f. vide гљиветина. Гмиза, f. највише се говори у млож броју гмизе, и значи мале ђин ђуве, Die Glasperlen, margaritae vi

treae.

Гнијездити, им, v. impf. (Ерц.) н. п.

кокош, Der Senne ein хер machen, nidum facio, impono nido. Гнијездитисе, имce, v. r. impf. (Ерц.) nifen, nidulor.

Гнијездо, п. (Ерц.) аз eft, nidus. Tнôj, m. 1) der Eiter, pus. 2) der Düns ger, Mift, fimus, stercus. Гнојав, ва, во, eiterig, ulcerosus. Гнојаница, f. Die Puffel, pustula. Гнојење, п. 1) ba3 Citern, purulenta. tio. 2). das Düngen, stercoratio. Гнојити, им, v. impf. н. п. њиву, düngen, stercoro.

Гнојиписе, јисе у. г. impf. и. п, рана, citern, in pus abeo.

D

Гогнен, на, но, bredig, merdosus. Говними, им, v. impf. ftänteen, rixam

movere.

ГоЕнишисе, имсе, v. r. impf. fi bes

schmugen, merda inquinari.

Товно, д. 𐐨er Dred, stercus. Какви су му зуби, начинио би од смрзда говна кушао. Низ брдо се и говно ваља (кад који трчи, или скаче, низ 5рдо). Без говна не ма ни (Dungen ift nothig). Cpeoce c ГОБном у мосуру! Говновал, m. Der Gtintläfer, scarabaeus stercorarius Linu.

ГОВНА

Говновић, m. ein Eomiider Name (von говно, q. d. Stercutus): јест он нека говновић, јест ! Говноноша, m. Der Dresträger, qui portatstercus: Бодоноша говноноша, in der Anekdote vom gefoppten Wassew träger.

Говњак, m. ein fomifder Name fatt бураг: смо говњака масла (у првповијетки).

Говор, m. Die Hieve, Gprade, sermo: познајем га по говору; чујесе некакав говор.

Говорење, п. даб кедеn, loquela, sermo. Говорими, им, v. impf. fprеden, lo

quor.

Говоркање, n. dim. 9. говорење. Говорками, ам, dim. 9. говорити. Говорљив, ва, во, Der gerne fprint,

loquas.

Tora, m. der Maurer, faher murarius (meift fino's 3ingaren).

Гогин, на, но, бes rora, fabrimurarii.
Год, м. велики празник (у Србији),
der Festtag, dies festus.
Год, (Рес. и Срем.) vide гођ.
Годеч, м. Жаnn name, nomen viri.
Година, f. Das Sabr, annus. Дуга но
или дан, (као) царега година.
Годиница, f. dim. v. година.
Годишњак, т.

н. п. назимац, ein Jahr alt (vom Vieh), annotinus. Годишњи, ња, ње, järlid. annqus. Годишњица, f. a8 Eovtenmal (cis Jahr nach dem Tode), convivium fu nebre post annum elapsum. cf. дана. Годомиљ, м. поље ниже Смедерева (између Мораве и Језаве). Годомир, m. tanniname, nomen viri Гођ, (Ерц.) (a18 2nlänge nlbe) immer; irgend, cunque, ali-, шшогођ, којигођ, чијгођ, кадгођ, ђегођ. Гојење, п. даô Mäften, saginatio. Гозба, f. част, Die Gafteren, convi

vium.

Гозбовање, n. Das Gaftiven, convivatio Гозбовати, бујем, v. impf, ben eines Gafteren feyn, conviyor :.

Голак, m. vide голи син.

(comp.

Голем, ма, мо, groß, magnus
кажесе већи) сі, велики.
Голен, f. (Рес. и Срем.) vide голијен.
Голем, f. Eable (Sebirgsgegend, mons

arboribus destitutus.

Големан, мна, но, kahl, (ohne Bäu, me, calvus.

Голеш (планина), м. (см.) „Живо прећи у Голеш планину Голи син, m. голаћ, м. ј. Бојник који сам од своје воље за плаmy иде на војску и бијесе. (after Sohn) Name jener Krieger, die, da sie ohne Jaus und Kof fino, nicht verbungen wären mit ins Feld zu ziehen, es aber von frenen Stü den um Colt uno Kleiburg thuu, miles ultroneus. Ову је ријеч Ћурчија арамбаша 1804 године донијо с Врачара на Дрину; а он може бити да је примио од некога Турчина из Градишта, који је тада био са Србима, и назван голи м сином . защо, је уза сваку ријеч говорио: голи сине! Голи су синови само на Дрини били, а од Бијограда доље звали су бећарима такове војнике. Њиов је славни капетан био Зеко, који је славно погинуо на Равњу (1813). Голијевно благо, n. (cm.) fo viel als големо, grof, ingens: ,, И проносе голијевно благо— Голијен, f. (Ерц.) аб фienbein,

што

tibia.

Толић, m. гољо, 𐐨er Пadte, nudus:
удри пиће на голиће.
Толишав, ва, во, vide ro.
Голобрад, да, до, Junbärtig, im-
Голобрадаст, mа, m, berbis.
Головраш, ша, mo, mit blofem Sals,

A

Gollo nudo.

Тоʌоглав, ва, во, mit entblößten Saupte,

capite nudo.

Гологуз, за, 30, nadt am Sintern, ano nu do:,,Гологуза сијевала, голо масло слијевала, а Радичу троп“ (некаква узјала гола на вратило, na врачала да јој се сама дебео скоруп). Голокур, ра, po, ogne Sofen, nuda

mentula.

Голомразица, f. вријеме кад је мраз, а не ма кише ни снијега, бег großt, gelu.

Голотиња, f. bie tadtheit, Wangel an Kleivung, nuditas.

олорб, 6а, 60, mit entblöften Baud, ventre nudato; daher Fo^cmpб, nom.

propr.

992

Њега зову Голопрбе ИвоГолуб, m. Die Zaube, columba. Голубак, пка, м. Пур. v. голуб. Голубасм, ша, mo, taubenfür big, colore palumbis, columbinus. Голубац ; пца . 1) у Пожаревачкој напји један стари град на Дунаву (Србън приповиједају да га је зидала Ђурђева Јерина ради голубова као голубињак) 2) село код мога града. Од Голупца се већ доље почињу планине поред Дунава и из Српске стране. Голубињак, m. ver Zaubenitlag, co

|

lumbarium.

Голубињи, ња, ње, Zaubens, columba

rum.

Голубић, m. bie junge Zaube, pullus

columbae.