·4.

шући мисли: кад се каже ору, дрпу, режу, мему, гребу, треба казами и твору, трпу, тражу, праму, љубу; кад се каже пужем, мећем, обрћем, треба казами и пужами, мећами, обрkam ми; кад се каже удављен, треба казами и усгављен; кад се каже мребљаше, треба казами и вребљаше; кад се од Славенскога зовуmЪ, Српски каже зову, треба и од живуть казащи живу; кад се (у Славенском језику) каже дворовъ, треба казами и насмыровъ; кад се каже ћуд ћуди, и јарад јаради, треба казаши и смрад смради, гад гади; кад се каже јак јачи, треба казами и висок височи; кад се каже међу њима, треба казами и између њама; кад не треба казати млого, него много, онда не треба казати ни Млаз, него мназ; кад не ваља казати наместими, него намје, сщими, онда не ваља казами ни смеша ми, него смјемами и т. Из овога се види, да је и онима, који су ради, мешко Српски писати књиге без рјечника и без граматике. Ову су потребу познали већ одавно млоги наши списатељи, као што су ђекоји и спомињали у својим књигама. Ја сам из љубави к Српскоме језику, и из жеље да би му се што брже помогло, прије неколике године написао и издао на свијет Писменицу Српскога језика, само као мали углед како Србљи склањају имена и спрежу глаголе. Она је изишла онакова, као што је онда од Meне могла изићи прва Српска грамамика. Који су сумљали да што не знаду, могли су се чему и из ње поучими; а који мисле да све знаду, они ће се подерами онакови какви су, макар им ко написао сто најбољи граматика. Из који сам узрока издао ону прву Српску граматику, из оније исми ен издајем и овај први Српски рјечник (и другу гра матику).

Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су овђе скупљене, да су све у народу познате, и да се овако изговарају као што су овђе записане ; а у народу је остало још много ријечи, које ја, или нијесам никад ни чуо, или ми нијесу сад могле пасти на ум. Може бити да ће се и у овој књизи наћи ријечи у описивању обичаја и други ријечи, којије нема на своме мјесту. Од како се ова књига почела штампами, и мени је ево неколико ријечи на ново пало на ум, које ево овђе додајем:

Вармеђа, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Baн.) in der ungrischen Statistik die
Beirannidaft (жупанија), comitatus.
Вармеђаш, m. GomitateSeer, tabulae

comitatus assessor etc.

Варменски (вармећки), ка, ко, Co,
mitat6., comitatus, comitatensis,
Вјеверичић, m. vide јеверичић.
Вјеверичица, f. dim. v. вjеверица.
Вјеверитји, чја, чје, vide јеверичји.
Дереглија, f. даs Boot, linter.
Дуба, f. Urt Gdiffe, Die zur Gee uns
auf Flüßen zu gebrauchen, navigii genus.
Бечермица, f. dim. v. Ђечерма.
ЖИЦ! interj. von einer Art Schla
Kuukan! gens, interjectio de modo
percellendi.

Жмира, m. (Рес. и Срем.) vide жмиро.

Жмиро, м. (Ерц.) деr Blingfer, connivens. 3лâmina npar, m. die Stadt Prag in

Sohmen, Pragа. Србън приповиједају, да Турци још једном морају проћи Беч, и доћи до зламнога прага, да им онђе коњи позобљу 306, што им је оставио свети Јован; па ће и потом оданде и жене с преслицама гоними намpar. Искање, п. (у Сријему) vide бискање.

Исками, иштем, vide биками.
Испоклањати, ам, v. pf. nad cinanter

verschenken, edono.
Испреплетами, дећем, v. pf. nach
einander überflechten, perplecto aliud
ex alio.

Истоветна, на, но, wahrhaft, leib haft, verissimus: исми истоветни

Које, theils, aliud, partim: које ја, које
ши; које тамо, које амо; које
ошуд, које одовуд.
Којегде, (Рес.)

Којегди, (Срем.).
Којегке, } (Ерц.)

Којекако. irgeno mie, utenmque.
Којеко, којекога, irgeno met, unus al-

.

Очиши, им, vide очимими.

Бie unb ba, passim. пар, m. у овај пар, igt, für Diefes

Wal, nunc.

das Umherziehen, die

te ve.

Којекуда, irgen mohin, aliquo.
Којекуде, Jntercalate Des Gerni Beorg,
Vox solita intercalari a Georgio.
Крадом, еimli, furtim.
be, gewig, sane (von rae?).
Ma, m. узео ма, bat feinen Kopf aufs
gefeht, gehorcht nicht mehr, cepit im-
petum (ju ма, impetus).
Митровски, ка, ко, н. п. мјесец,
Deincters., Demetrii mensis (Octob.)
Напабирчити, им, v. pf. nadlejen, spi-
cilegium facio.
Напаљемковати, кујем, vide напа-
бирчити.

Неколицина (људи), cinige Leute, aliquot

homines.

Hypuja, f. der Sprengel des Popen,
die Pfarre, parochia.
Околни, на, но,

umliegenò, adjacens,

vicinus. Очење, n. vide очимљење.

Очимими, им, v. impf. Bater nennen patrem appello.

Очимљење, п. Dag Baternennen, patris appellatio.

Повлачење, n.
stractio.

Породица, f. Sie (lebence) Familie, gens:
,,Поздрави ми старца Варићака:
„Нек' поведе своју породицу,
,,Породицу Варићаковиће -
Солун, m. Thejjalonic, Thessalonica.
Приповиједасе, како је некакав ка-
зивао, како су у Солуну јести-
не чакшире; а други му рекао:
То може бити, али до Солуна сто
сомуна, а од Солуна сто сомуна
(треба). -
Студеница, f. 1) ријека у Србији (бар-
зу Новог пазара). 2) намастир (ко-
ји се зове и Смуденичка Лаб.
pa) код ме ријеке. Студеничанин,
калуђер из Студенице. Студенич-
ки, ка, ко, von Студеница.
Takohep, gleichfalls, itidem, item. cf.

мако.

Тупнули, нем, v, pf. flampfen, pulso. Укалами, ам, V. pf. (mit Koth) be= schmugen, luto maculo.

Ако и нијесу у овој књизи скупљене све Српске ријечи, али је поставлен темељ да се скупе (колико је могуће у живом језику). Сад сваки зна, ђе ће коју ријеч тражити, и ако је не нађе, виђеће да је нема, и може је ђе записами и оспавнти; и тако се сад сто пуша лакше могу покупити остале ријечи, што су остале по народу, него што би се на ново почело и ове скупиле.

Што се пиче овђе Њемачкога и Лапинског језика, о том сам радио са Г. Копитаром, ћ. к. дворским библиотекаром; али опет ако се ђе нађе, да су које ријечи рђаво преведене, моме сам ја крив, што му нијесам знао право значење казами, а не он, што га није знао Њемачки или Латински исподкосами. Може бити да ће млогима од наши ученн Србаља пасти на ум код ђекоји ријечи краће и Српскима наличније ријечи Њемачке и Машинске, него што смо и ми обђе метнули ; шакове ријечи треба забиљежими, као и оне, које се не нађу осђе. Али опет не треба сваки да мисли, да су оно све погрјешке, ђе он не разумије Њемачкога, или Лапинскога, или Српскога језика.

У рјечинку треба да се истолкује и опише што се боље може сse, што народ о ријечи којој мисли и приповиједа: зато сам код ђекоји риРечи описао, што се краће могло, ђекоје народне обичаје, и додао приповијешке (и овђе може бити да је ђешто изостало, али додато и измишљено није заиста ништа). О овоме сам особито увјерен да ће бил мило свакоме правом Србљину: зашто су ме већ од неколике године молили ђекоји од учени и знаменими Србаља, да почнем описивали народне

Српске обичаје и приповијетке. - Народ наш има свакојаки припосијемки тако млого, као и пјесама, и могу се раздпјелити на женске и на мушке, као и пјесме. Мушке су приповијетке понајвише смијешне и шаљиве, и тако су измишљене, као да би човек рекао да су истините а женске су дугачке и пуне су чудеса којекакви (о царским кћерима и о ба јалицама). Али ке ми слабо ко вјеровати и разумјети, како је приповијешке мешко писати! Ја сам се овђе, око ови ђекоји мали, толико мучно, да би наши ђекоји списатељи могли готово читав роман написали, или сБе идиле Геснерове на Српски превести.

Ја сам увјерен да ће овај мој труд и посао бити мно свима нашим, списатељима и књижевницима, који љубе свој народни језик, и поштују га као највеће благо народно, и желе му срећу и напредак ; а онима ја нијесам ни жељео угодити, који Српски говоре, а Српски језик кобе, и кажу да он није никакав језик, него да је покварен, свињарски и говедарски језик.

Овђе ће бити највећа вика на ортографију; али се надам да ће и утом бити с моје стране сви наши књижевници, који управо знаду што је језик, и шпо је писмо; и виђеће да се Српски језик друкчије не може писами, онако као што треба. Млоги, који не знаду што је језик, шо ли је писмо, што ли је граматика, мисле и говоре, да Српски језик треба писати Славенском ортографијом ; а Србљи су виђели прије 500 година да то није могуће (зато су начинили и џ, којије ни данас нема у Славенским књигама); а ће и оно што није могуће, не показује ли премало соли у глави (као што вели Г. Сава Мркаљ). Ево из овије узрока није могуће Српски језик писали по Славенској ортографији:

1) у Српском језику има гласоса, којије Славенски језик нема ; а како има гласове, мора имами и слова за њи: а) 4, н.п. смуђ, риђ, рђа, пређа, грађа, међа, дође, прође и т. д. 6) ћ, н. п. брок, ноћ, срећа, врећа, пећи, стрићи, ножић, поповић, царевић и m. д. (може ко рећи, да се овакове ријечи могу писати са дь и ть, н. п. смудь, рдьа, предьа; номь, пемьи, ножить и т. д.; истина да

тако млоги пишу, али ни то није по Славнској ортографији! Ко ће наћи у Славенском језику ь пред самогласним словом да умекшата полугласна слова?). в) ц, н. п. увјеибами. г) у Славенском језику има сливено ја, је, ју, а Србљима треба и јо (да не спомињем ји), н. п. јошме, јоба, јововина, јој, мојој, судијом и т. д.

2) Тако исто има у Славенском језику гласова, којије Српски језик нема ; а кад нема гласова, не требају му ни слова: а) с ми друкчије не можемо изговорити, него као б, а Пољаци и Крањци имају друкчији глас за с, и зато сваки зна без икакве науке, ђе га треба писати Н Руси немају гласа за (као ни ми), зато га нијесу ни узели међу своја слова. б) ы, оБо треба Пољацима и Русима, као и Нијемцима, Маџарима и Турцима; а ми мјесто њега имамо и, н. п. син, бик, риба, добими, миш, коримо и т. д. зато ни најученији наши не знаду без се лике муке и без труда ђе га треба писати (н. п. Раић је провео сав свој вијек чатећи и пишући Славенски и Росијски, па се у његовим књи гама опет налази доста погрјешана против ы; мислим да и није нужно осђе писами, зашто и сваки може пражити у историји Равђевој;

ако ли ко не узвјерује, а не буде кадар наки, ласно не му се показати). в) x, Србљи немају ни у каквој ријечи, а остали Славенски народи имају (ме како); Србљин, н, п. не каже хлад, снаха, ходими, орах, оврха о; него лад, снаа, одими, ора, овръао и т. д.

3) Ђекоје ријечи защо не можемо писати по Славенској ортографији, зашто ће у нас друго значима, или ће се друкчије чашими, него што се говори: а) прилагателна имена у имен. млож. пишу се у Славенском језику са їи, н. п. мудрїи, славніи, любезній, милїи и т. д. а по је у Српском језику сравнителни степен! 6) прсмен, пуш, радосм, пем, господ, лабуд и остале млоге овакосе ријечи пишу се у Славенском језику са ь, и изговара се н као њ, ш као , а д као ђ, н. п. госпођ, прсме, пућ, радосћ и т. д. Руси имају право што овакове ријечи пишу са ь, зашто и тако изговарају, и у род. имају а, лебедь, лебедя; голубь, голуба; царь, царя; князь, княза; день, дня; защь, зятя и т. д.: а ми кажемо лабуд, лабуда; голуб, , голуба; цар, цара, кнез, кнеза; дан, дана; зем, зема и т. д. Код ђекоји наши списатеља, који не пишу ћ, а држе се с абенске ортографије, кад видимо написано петь, мора се погађати, или треба чатими пем (fünf), или пећ (Der Dfen)! в) ми морамо на ђекојим мјестима ь додавати ђе га нема у Славенском језику: ми говоримо, н, п. коњи, коњем, коњски; учитељи, учищељем, учитељски; на земљи, у пустињи; кољи, колише; пењи, пењиме; жњи, жњиме; мељи, мељиме; њива, књига, гњида, гљива, земљица, вишњица, пањић и т. д. а по Славенској ортографији то би требало писали (и чашими, као што је написано) кони, конемъ, конски; учители, учителемъ, учителски; на земли, у пусмыни, коли (овђе би Бачванин помислио да се шмо говори о колима), колище; жни, жнище; нива, книга, глива, землица, вишница и м. д.

4) Ђекоје се ријечи Српске не могу никако ни записати по Славен. ској ортографији: а) имена која се свршују на ља и ња, у швор. јед. н. п. земљом, сабљом, посмељом, пущањом, робињом, срдњом, спрдњом и т. д. (ако би ко рекао да пишемо земльом, сабльом, пушаньом и т. д. али ни то није по Славенској ортографији, као ни предьа). 6) Кад се ђешто у пјесмама изостави е послије ј, н. п.

Да ј' у момка своја мајка,

,,за дан би му гласе чула,

,,А за други разабрала,
,,А за трећи на гроб дошла ;

„Ал' ј' у момка муђа мајка

„Да ј' у мене, лале Лазо, што ј' у цара благо

„Оно ј' главом Шиподер војвода

„Оно ј' межак бојак без престанка

„Видиш Луко како ј' у Лозници

,,Док ј' у мене моји капетана и т. д.

в) у Ерцеговачком се нарјечију говори једнако лијепо, млијеко, гнијездо и т. д. а у пјесмама се, кад затреба, изостави и, па се пјева и казује мл'јеко, л’јепо, гн’јездо и т. д., н. д.

„Од Космаја ги’језда соколова „И Турскијем мл'јеком задојила „Аʼјепо и је Ђорђе дочекао „Ајепо ми ме бјеше обасјало Ко (и како) може овакове ријечи записати по Славенској ортографиjи? Може бити да би у Ћирилово вријеме било добро записано са ѣ, н. п. гнѣздо, лѣпо, млѣко, али се данас mo чами љепо, млеко, гњездо; а Србљин не ће љепо, гњездо, мљеко, него оће лјепо, гнјездо, млјеко. г) гръоце, умръо*), овръао, подупръо, самръо, и остале овакове ријечи.

Из овога свега мислим, да ће сваки памешан човек признати, да се Српски језик Славенском ормографијом не може писати. А кад се Славенска ортографија у Српском језику мора покварити (као што се покварила како је Србљин умочио перо и почео Српски да пише), и Српска осмати опет пуна крпежа и нашеге; зашо мислим да је најпаметније, Да ми за Српски језик начинимо ортографију са свим као што треба (да нам могу завидими сви остали народи Европејски). Зато сам ја овђе начинио три нова слова, м. ј. ѣ, л, њ, и узео сам ј. Ниједан паметан чоБек не може рећи, да нам ова слова не требају, а облик њиов ако се коме не допадне, то је ласно поправими; ни остала слова нијесу из почешка била мако лијепа, као што су данас. Може бити да се ј коме зато не ће допаеми, што је Латинско; и то је ниша; ми имамо и Бише . слова једнакије с Латинскима, н. п. а, е, о, к, и т. д. а и Латинска су слова од Грчкије, као и наша. Ја сам у првој граматици Српској био узео наше ї мјесто ј, но будући да је ї код нас било до сад самогласно слово, зато се људи једнако мему, и не могу да се навикну чашиши га као ј; а ј не може нико друкчије чашиши, него онако као што треба, Да је у Грчком језику било ј, заиста св. Кирилу не би никад пало на ум, да начини я и ю; но будући да у Грчком језику нигђе нема ја, је, ју, зато је св. Ћирило свезао а, е, у, са ї (га, ю, юу), да не би људи чаили на, не, иу (као што ђекоји чаше у мојој граматици); а иже је са слимном (й) постало скоро у Русији, само му је надметнут онај поемически знак (~) да се зна да је кратко. Још може ко рећи да нам треба и 4; испина да у нашим ријечима нигђе не треба, већ ако за смијање (ba! ba! ba!) и зa ab! oh! uh!, али због туђи имена и презимена не би сувише било да га имамо (н. п. Saller, Sagevorn, Samburg, Saag ; Руси пишу Галлеръ, Гагедорнъ, Гамбургъ, Гага, а ми за сад можемо, и морамо писати Аллер, Агедорн, Амбург и т. д.), но ја сам га за сад оставио коме другоме нека га гради.

,

Ево већ прва и највећа рецензија против овога Српског рјечника изиђе прије од њега. Може бити да се она почела писати још прије двије године, кад је прво објавленије изишло о Српском рјечнику; и зато је од оне стране, што не признаје да народ Српски има свој језик, онако па мешна свједочанства на шо покупила и саставила (вала Богу! само кад

•

*) Ђекоји наши списатељи пишу умрео, а у женскоме роду умрла и у средњем умрло!