Page images
PDF
EPUB

папати један по меник нз намаспира Раче, који се сад налази у Фрушкогорском намасширу Беочину. То је велика књига, као окоих на по пабака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намаспиру парусије писали" Књига се па почиње овако: „С Еогомъ почїнаемъ сый светый и Божеуспівены поменик, Възнесента Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хрїcma „sb храме раччи (!). поменованіе вьсѣхb православныхъ Хрістіань."То јој је име; па онда почиње овако: „Поменикъ господам Србскым помени Гос„поди душе рабь свонх. помени господи благочестиваго господина вла- дыку Сръбскаго неманю, Сімеона монаха и меропочца. и благочестиву „Госпоінду монахію Анастасію. *) Благочестиваго и прьваго краля спефана ,,монаха Сімеона и монахію анну. Благочестиваго краля радосава монах „оанна ; и монахію анну. Благоч. краля Стефана уроша монах Сімеона и монахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Феоктиспа. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч, и приснoпоминаемаго цара спефана. Благоч. и приснoпоминаему царицу монахію Evгжнію, Благоч и приснопом. цара урооша. Благоч. краля влькашина н сына его благоч. краля марка. Благоч. и приснопом. кнеза Лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Evгкнію. „Благоч. и присноті, дәсіпопа снефана. Благоч. и присноп. Блька бранковића. „Благоч. и присно, госпожду монахію марину. Благоч, и хрiстолюбиваго әгюрга. Благоч. и присноп. госпожду деспотпицу Крину. И чадь ихь. Благоч. деспота лазара. И подручіе его госпожду Елену. Благоч. и хрїсполюб. царицу Мару. и грьгура. и спефана, Благоч, и хрiстолюб. монахїю аггелію. „Благоч. и хріспіолюб. Їоанна деспона.” Послије ове господе стоје митрополипи ево овако (всеосвещенаго) : „„Максiмib вишеградсній. *) Марко звор„ник. Григоріи пожера (пожаревачки ?). їФакYb cрм (сремски?). їсіф баня(?). „Оewфанф пећ. јьсіф баня. Максімb маркова црква (?). Симеонb -.jafимib -. „Оewдорф и Макарій мипрополипін дабрскїн (?). Исабӣ — григорій ужички - титрополить. јаћим —” за митрополипима иду калуђери, попови , људи и жене, али све особиппо, ну реду свако име из почепка. Код мло. ги имена споји и од куда је онај, a beiшто и које је године записан. Калуђери су самііі писали сваки своје име и намаспир од куда је; а имена проси људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На имену књиге не споји кад се почела писали ; врло спара не може бити, зашто није паргаменті, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам пу књигу сву прочапио и нашао сам најстарији потпис калуђера їосіфа из доице од године 1623. Ту има калуђера и из они намаспира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Во пњака, на Ива 1ње и т. д. А има и из онакоги намаспира, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам, као н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуи ћ, кобекови Кѣ, Өom инд, Спеанова цъ, Бранковина, уреклач”, доноа ш", роміонъ, вувац, во и цъ, донца, добрунь, мар. жиһъ, маж и къ, ме Каваць, града цъ, рибница, ще млю гъ. Ова

*) Онђе се ова сва имена из почетка почињу. **) и митрополипи стоје онђе из почеціка,

бар

сва имена стоје међу намаспирима, зато мислим да нијесу села, нити haква друга мјеста.

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам зьјездицом (*), и ђе ми је одма могло паспи на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке и Керами из нашег језика, зајпо имамо Српске мјесто њи ; a keкоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет пінсао, зашто сам чуо ће се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и лакови ријечи Турски, које ћемо морали задржали и посвојили , н. п. боја (бој или, бојење), ама неп, пепсија, Ђерђе ф, поп, јак, барјактар, брк, бурмуш (бурмулица), чак шире (ђекоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно , што споји на нози, па и од гажа и од чакшира! а у чипавим чакширама имају двије ногавице, тур, ртмаче и оно горе, што споји око човека) и т. д. Али запо опет никакав паме. пан човек не може рећії, да је Српски језик oпогањен пуђим ријечма , и да се зало не може језиком назвали. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни спарога ни новога), у коме нема пуђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раика има пуђи ријечи (готово) колико и у Српском језику, н. п. акциденціа, арестъ, арма, лагерь, караулъ, команда, кондицїa, amпестацїa , линѓа, казна, пунктъ, комендантъ, коллегia, практі атъ, диш лірик тъ, потенціа, епистола, циркулъ, фамила, квартиръ, конакъ, санд укъ и т. д.). Али зато опеп ја пуѣе ријечи не браним, него и ја кажем, да се преба трудити и чистипіни језик од туђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле; зашпо, н. п. Лапинске, или њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али шліо се не може не треба за онэ мрзипи на језик. Іни друкчије не можемо почети наш језия чиспитін од пуђії ријечи, док најприје не познамо све на ше ријечн , које се по народу говоре ; па и онда оліет је боље узепін туђу ријеч, која је позната у народу, него лії наопако нову градни, затито по није за свакога ученог човека (а за проспі ака јест : зашто су сви језици послали од прoстaнa, м. ј. од паспира и од сжака ; и проспia. на канву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као депо су и остале начуњене). о овом је вриједно да свакіі на списатељ (а особз:то онај, који оtіе да чиспін језик) прочна предговор Кампон к његовоме Њемачког рјечнику, који је писан ради чишћења њемачког jenika (a In De Wörterbuch zur Erilärung und Verdeutschung der - fremden Hus. drücke, 2te Aufl. Braunschweig 1813, 4.).

1) које се ријечи данас не говоре уговору, него се само чују у пјесмама , оне сам забиљежно са сп. (стајаћа , poetifФ), као н. п. чедо, љуба, чарні, спадо, ладо, лежо, и пт, д.

[ocr errors]

у Бечу 10- гa Oіп, 1818.

В. С.

[merged small][ocr errors][merged small]

вачки.

2.

а) Митрополип и.

Максим Максимовић, Шидски. Високопреосв. Г. Агатангел, митро

Марко Вітас, Бенковачи. полит Бијоградски, и височајши

Марко Вупновић, Котарскir.

Петар Добријевић, Кннњски. екзарх све Србије Високопреосв. г. Петар Петровић

Петар Саtiљик, Книњски. Негон, благоуправитељ и мнпро

Сава Косић, Муачкопољскі. полит Црне Горе, Рос. импера

Сава Берчић, Шајкашк. банпалпона. морског ордена светога великога

-- Симеун 3локовић, Кашпeлнoвски. кнеза Александра Невскога кава

Стеван Кончар, Буковички (у лер

2. Далмацији). 6) Владике

д) Игумани. гледај у предговору.

Препод г. Auit - Koспанин, Чоке

шински. в) Архимадри ми.

- Вићентије Кнежевић, я. Керке. Преч. г. Герасим Омҷикус, н. Керке. — Димитријекрестик,Крушедолски.

Гаврило Опачић, н. Крупе.

Јоанновніі, Бешеновачки.

Нестор — Јосиф Павићевић, н. Острога (у

Симеун Јоанновић, Бањски (у Црној Гори).

Далмацији). Лукиан Мушицки , Шишатовачки,

Спиридон Свердли, Драговіки. Мелентије Павловић, Враћевш– Методије Лазаревић, Троношки.

5) Попов 11. Мојсеј Мануиловић, Ходошки,

Честњ. Г. Аврам Максимовић, парох Никанор Богептић, н. Савине.

Сомборски. Прокопије Болић, Раковачки.

Аврам Панел, Шидски. — Сава Љубиша, н. Праскавице (у

Алекса Васић, Буревачки. Далмацији).

Андрија Максимовић, НовокарлоСамоило Јаковљевић, н. Калиника (код моштију св: Краља).

— Андрија Симић, капелан од Косова. - Стеван Дубаић, Драговићки.

Атанасије Бједов, ПаћенскІІ. Теодосије Станковић, родом из

– Атанасије Борић, Лежимирски: Ерцеговине, протосинђел консис — Атанасије Влаховић, из Спіарог Бепоријални у Шибенику, и парох од

чеја, ч. конс. Будимск. член, cc xx, Верлике.

и Философнје доктор; са својим

синовима Александром и Ми, осем. г) Прo me.

Антоније Радуловић, Полачі. Преч. Г. Богдан Милиновић, Рисански. — Василије Јефремовић, Каменич н.

Иван Пејовић из племена Цеклина, — расилије Наколајевић, Сурчин 1-". Р.jечке напје (у Црној гори). — Василије Тепца, капелан Мига њсь. – Јаков Поповић, Бококошорски, Вилип Жежељ, Бенковач:14.

вички.

вачки.

ішки,

вачки,

Тесттњ. Г.Гаврило Живановић, обре. Препод. Г. отац ћенадпје Бје дов, још

ром, н. Крупе и парох Биљански. Гаврило КотарлијК, Вазики. Исаије Омчик ус, јером, н. Крупе и

Гаврило Сечански, Голубиначки, парох Шибенички. — Глигорије Бајчевић, Сент-Ивански. – Јаков Маринчић, јером. н. Керке и Давид Марјановић, Маники,

парох Косовски.
- Димитрије Стефановић, Новосад. — Јанићије Радиновић, јером. Драго-

ски, чесњ, конс. Бачке прис, и про- вићки и парох Загорски,
фесор у гимназији.

— Јосиф Троповић, јером, н, Савине и — Борђије Павшић, Голубилки.

парох од Тотле.
Јанко Петровић, Шабачки.

Леонпије Павковић, парох Обро-
Јован Живковић, Муачки.
Јован Ненадовић, Јаменски.

Макарије Грушић, јером. н. Савяне. Јован Поповић, Ђурђевачки, - Макарије Личина, родом из Лике, - Јован Томић, Бијоградски.

јером. н. Крупе и парох Скрадински, Јован Чоловић, у Тепљу.

Никодим Зелић, јером, н. Крупе и — Костанатин Андрејевић, из Загреба.

парох Исламски. Лука Павковић, Пећиначки.

Никодим Лазаревић, јером. н. Са— Марко Бусови , Баљачки.

вине и парох од Мокрана. Марко Вукосављевић, из Петрова Никодим Новакосић, јером. Драгосела; са своим синовима Алексан- внбки, дром и Младеном, и кћерма Јулиа- Партеније Торочица, јером. Драномх и Пулхеријом.

говићни и парох од Ллавна.
Марко Мијатовић, Грчански. Силвестр Вучковић, род. из Босне,
Мијаило Поповић, капелан од Бит. јером. н. Крупе и парох Задарзки.
скупије,

Симеун ИлијК, јером, Драговики
Мојсило Бугарчић, Чурутики. и капелан у Плавну.
Никола Костић, Керполски, Софроније Туцић, јером. н. Савине
Павле Апанацковић, Сомборски, и парох од Кашпела новога,
ну краю, педагогическом Српском Спиридон Милорадовић Алекси,

инспитуту кантихема јавн. ред. јевић, род. из Ерцеговине, јером. н. — Павле Бељански, админ, парохије Керке и парох Дернишки. Гардиновачке.

Стеван Видосављевић, парох од
Летар Јанковић, Цеклински, Петрове цркве.
Петар Кричка, Кањански.

Теодосије Трескавица, из Далмаци-
Петар Руњанин, Кузмински, је, посприжн, н. Керке, парох у
Прокопије Груић, Липовски, Дубровнику.
Сава Бјелановић, Добропољачки.

- Теофило Бошковић, родом из Тре-
Симеун Кордић, Смоковићки. биња, јером. ун, Дужи,
Спиридон Симић, капел. Косовски. Теофило Катић, јером н. Керке и
Теодор Масникоса, Попиначки. капелан у Дернитиу.

Теофан Јоанновић, Каменички. Кирило Цвјетковић, родом из Боло — ТарилоОпачић, капел, ушибенику. Которске, поспірижн. н. Савине и

јером. у владичином двору у Шие) Калуђери.

бенику. Препод. г. опіац Вићентије Торочи- ж) ђакони.

ца, јеромонах ң. Крупе и капелан Чеспін. г. отац Пахомије Бусовић. Жегарски.

Такон Шибенички.

>

[ocr errors]

2.

2.

Песпін. Т. отац Петар Поповић, Ђа- своим синовима Гаврилом и Бор. кон и учитељ Беочински.

фијем. - Кирило Николић, Ђакон и учитељ г. Исидор Стојановић,тргорац, и надКаменички.

зираше школски ; са своим сином

Јаковом.
ІІ. ОСТАЛи људи. Племен, г. Симеун от Гавањски,

краљ. диште. Пописког сенатор, и Арад.

славне вармеђе Бачке асесор. г. Борђије Јанковић, сенатор.

Бијоград (у €рбији). Марко Бабић, трговац.

а) Јего Високородије верховни кнез Никола Клаић, тргова

и правитељ народа всеја Сербији, Беч.

Господар Милош Обреновић 3. Г. Андрија Белецки, доктор мед. x

6) Кнезови и остали госпо: првога реда љекар у свеопш. бол

дари, Ници. Браћа Владислави.

Племен, г. Вуица Вулічевић, дјејГина Вулко.

ствит. член правителства и оборДимитрије Давидовић, учредня

Кнез нанје Смедеревске Српски новина.

Димитрије Георгијевић, дјејств. Димитрије Тирка.

член правителства, толмач, и аз - Емануил Долежалек, музикус.

на дар општи прихода Јеремија Гагић, Росијско - импе

Јован Миоковић, дјејств. чл. прараторски титуларни совјетник. виш. и општенародни секретар. Јов. Батп. Дрбина, к. к. двор

Мапија Алексијев Ненадовић проcke anamexe Buchhalter

па, обор - кнез у Ваљевској нанди 10. Јован Демелић.

Милоје Теодоровић, дјејств. чл. Јован п. Стојановић,

правителства и обор - кнез наије – Јосиф Сулић.

Јагодинске. Мијаило Бојаџија, Грчки учитељ.

—Милосав Здравковић, кнез Ресавски. — Наум Георг Чаппо.

— Павле Маринковић, кнез у БијоградНикола Лукић, из Новога сада.

ској наији. Племен. Г. Сим. Георг Сина, саија

Павле Сретеновић, дјејств. чл. Одошки и Киздијски и пр.

правителспіра, г. Стеван Константиновић

в) Писарін. —Теодор Ивановић Недоба, Росијско- - Антоније Петросні, толмач, и императорски статски совјешник опшпенародни писар.

Лазар Поповић, писар код народ— Теодор J., Тирка.

ног правителства. Тома Калиновић, из Земуна.

Максим Ранковић, писар код на — Франц Бенедети, ж.к. риппмајстор. родное правителспіва.

Павле Теодоровић, верховнога Бечеј (нови).

Кнеза писар. г. Лука Кисні, трговац; са својим

Тома Станимировић, Српски пол. сином Димитријем

номощника у Цариграду писар. Бечеј (стари). Племен. г. Борђије о Чокић, краљ,

г) тргову и. дишпр. Полиског консултор; са г. Васије Прошил, иә Радха.

10,

2.

и пр.

[ocr errors]
« PreviousContinue »