Page images
PDF
EPUB
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Г. Драго Теодоровић, великокупац, за племен. Г. Мијаило Вукотић, војво

}

да Камунске наије, из племена и мјесма Кчева.

сиром.

Никола Георгијевић Радоњић, дворјанин Црногорски, из Његуша. - Никола Ђурашиновик, сердар ријечке наије, из племена и мјеста Цевлина.

[ocr errors][merged small][merged small]

за

Трјесм

Ђорђије Мичић, за сина Јована.
Ђорђије Ризник.
Госпођа Јекатерина Симеони, удови-
ца рођ. Ризнић.

Теодора
Ђорђија

-

синове своје

младеж

2.

општ.
6.

Јован Ризнић, великокупац.
Костантин Радосављевић.

Максим Куртовић, великокупац.
Мамија Мичић.

Мијаило Дринић.

Никола Михаиловић, капетан.

Матија Лучић,

Мијаило Дринић.

Никола Михаиловић, копеман. Петар Теодоровић, великокупац, и жена му, Господђа Анастасија 2. — за Ђорђија

Костантина

Станислава

Александра

ђецу своју 7.

Вилипа

Василију

Јелисавету

— за сирошну младеж општ. Трје.

6.

сманске

Стеван Ђурковић.

Црна гора. Племен. Г. Бјело Станишић, Њ. Високопреосв. Г. митрополита вјерни тјелохранитељ.

- Грунца Лопичић,кнез Ријечке наије. Ђорђије Петровић Негош, плем.К. Високопреосв. Г. митрополита. - Маркиша Ђурашиновић, војвода Ријечке наије, из племена и мјеста Цеклина.

- Сава Пејановић, дворјанин Ријечке наије, из мјеста Доброга.

Симеун Орловић, в вједомствје Государственној Росијско - импераморској колегији иностранних дјел коллежски асесор.

Тривун Мариновић, Бококомор скога окружја канцелиста.

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

СРПСКА ГРАМАТИКА.

о слов И М А.

(Serborum linguae elementa 23; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali).

У Српском језику има 28 прости гласова (п. ј. тако чисти, да се више

не могу раздијелиши), који се најпаметније могу записами ево овим ӧ, в, г, д, ѣ, е, ж, з, и, ј, к, л, м, м, н, њ, о, п, р, с, m, ћ, у, ц, ч, и, ш.

словима:

а,

буди

.

Слова се ова раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласни, слова ми имамо 5, м. j. а, е, и, о, у; а остала су сва полугла.

сна.

(Бако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог нн ријеч без помоћи самогласнога, осим р (и предлога к и с, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоћу њега (р) може се записами ријеч без самогласнога слова, н. п. р-ка, р-ва-ње, за-рза- ми; прем, крст, крв, црв, црн, и т. д. Овакову службу чини р и код осталије, сенју готово, Славенски народа, па и код самије Руса (који иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна, н. п. голось, борода, корога, кровь, кресмъ, перстъ, мјесто глас, брада, крава, крв, крем, прем и м. д.) и у данашњему Славенском jeзику, н. п. бодрснівовалін, бодршій, мудрствоваши, мудршїй, храбршій, ржа и м. д. у чеха и у Бугара чини огавову службу ил, н. п. длг, влк, слнце (да ли би се к овим ријечма смјело узети и Славенско свѣкъ, свѣтлшїй, подлъ, подшій, лжа и оспале овакове ријечи ?) и т. д.

Кад р ч на слог, а пред њим, или за њим, стоји самогласно слово, онда нам треба мешкуши дебело јер (Ъ) **) између р и самогласнога слова. као знак, да оно самогласно слово не иде к р, него да је р само за н. п. гр-о-це, у-м р-о, о-вр-а-о, за-р-за-ми, по-рва-ми-се, и остале овакове ријечи треба писати: гръоце, умръо, огръао, заързами, поървашисе и т. д. Обђе би се могао мешінути и какав други знак мјесто ъ, н. п. гр’оце, или гр-оце, или још ка

себе слог,

*) Осим ови опити гласова могу се чути у Српском језику још неки осо бими гласови: 1) Ерцеговци кашшо изговарају с пред ј као Польско ś, а 3 као 4, н. п. сјекира, сјутра; изіео. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају ђ, ж, ћ, ч, џ, ш, него мјесто ђиџ говоре д 3 (као што говоре Грци), мјесто ж, з; мјесто и ч, ц; а мјесто ш, с, н. п. дзаце! оди не му ми нисма; ва испину Бозју и т. д. Па је то народ узео у подсмије и у свима приповјеткама, ђе се каже да је што калуђер говорио, ако се изговарају (још кроз ноз) та слова.

**) По Српски би управо требало казати дебели јер (као остале рије чи које се свршују на полугласно слово), али су наши књижевница узели по Њемачкоме сва слова у средњи род.

ко друкчије; али је Ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а

Ништа не значи.

О ПРЕТВАРАЊУ полуГЛАСНИ СЛОВА.
(de consonantium commutationibus)

Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако:

1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, дим, ђић, жиш, зис, џич. Ова су сва слова пако налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6 Мекше од п, год к, д од m, ђ од ћ, жод ш, з од c, а и од ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред тврђе (друго, а не пред његово), онда се оно менше претвори у друго пврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорими **), н. п.

б у п: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, и т. д. к: нокти (и послије нокам)

r

Д m: јад, јашка! нудиши, нушками; одиграми, отпјевами и т. д. Кад дође у ријечи д или т пред с, онда се кашто претвори обоје у ц, н. п. љуцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Громска (а прилагателно само Грочански) : и тако се готово изговара у свима оваковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и м. д. али ја нијесам смијо написали госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује д, или ш, пред с (особимо у сложеним ријечма, н. п. подсириши, одсБакле, од служи ми и т. д.) ; а ђешно се опет избаци д или ш на поље (особито у глаголима), н. п. предем, пресми; мешем, мести; једем, јесми, племем, плесми; госпосмбо, проклество им. д. По правилу требало би да се д пред с претсори ум, али будући да се тешко изговара и једно и друго: зато сам ја оставио онако. Ја сам чашио у књигама, што су писали проспии Сроли,

" а

*) Ово је благогласије готово тако различно међу народима, као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, то другоме може бити најпрошивније, н. п. Србљину су благогласне осе ријечи : прсм, крем, срп, брк, прг, врг, срг, и остале овакосе Грк и Талијан затиснули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно и међу два полугласна слова, н. п. даг, пан, е, а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. п. дуг, пун, сунце и м. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене у о, н. п. писао, ко

САН

мао, жемеоци, серце и м. д.

**) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само што ноги граматици не кажу да се слова премјењују, него да се изговарају (н. п. Аделунг каже да се б пред t изговара као р); а Грци су и Ламини о том и правила написали које се слово пред којим, и у које препивара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н. п. scribo, seripsi, scriptum; paw, дриптой, урарди. А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуда држали, н. п. у граматици Г. Мразовића, на страни 3 2 33, стоји:,,воз, раз, ,,из, без, низ, да разликуются въ писанïи от Бос, рас, ис, бес, нис. ,, 1. воз, раз, из, без, низ, слагаются с реченнями om писмене са,, могласнаго либо согласныхь 6, ,, начинаемыми. н. п. козарюся, разбïю, изведу, беззлобень, безчиніе, и проч. 2. вос, pac, иc, бес, нис, слагаются сь реченами оть ,,писмень согласныхb к, п, м, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. вос„, кликну, расхищу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч." ***) у млогим старим књигама Српским стоји написано "Српски, н. п. у Душановој дипломи (што је споменута на страни 282): земли

Б,

г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч,

,,

срьпецеи.

[ocr errors]
[ocr errors]

очевина;

који нијесу ни чули за етимологију, и госпоски, и госиоцки,
и господски; и осјећи, и оцјени, и одсјећи и т. д. А кал
дође д или м: а) пред ц, ч, п, онда се свагда избаци, н. п. када,
· каца, качара, Градац, из Граца; пушо, пуце (у родителн.
Млож. пумаца, а умалително пуце; ошац, оца, оче,
ками, чем; пашка, паче, пачји; кость, кош-
чица (мјесто космчица); сам, саџија и т. д. б) кад дође д
или и пред н или пред б, а послије ж, з, с, н. п. нужда, нужно;
госм, гозба (мјесто гоздба); болест, болесник, боле-
сница и т. д. в) кад дође д пред м, или щ пред д, онда се свагда
предње изостави,
ошками (мјестао одмками); пошка
(место подмка); одржати (мјесто оддржати); или се умешне
међу њи а, н п одадними, одадријеши и т. д.

H. II.

uu: држак, дршчић; држи, дршками (н. п. пеещо на свиње); муж, мушко и м. д. 3-c: разапети, распем и (Слав. распятіе); о овом имају правила й у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п. ражалишисе, раши и м. д. Тако се нещо изостави з кад дође пред с, н. п. расмавимя, расмамисе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. п. росадникь (расадник), росоль (расо) и т. д.; или се, у маковом догађају уметне а међу зис, н. п. разасуши, изасуши и т. д. ч: бардакчија (или бардагџија).

Тако се тврђе пред мек им претвори у тврђе, н. п.

К

г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славен. ско) гдѣ; буљугбаша и ш. д.

A

П

6: шоп, шобниjа.

с — з: саградими, зграда; сабор, збор, зборникъ *) (као и Руси што пишу збираю, собралъ, собрать, бишіе и ш. д.); нос,

ноздрва и т. д.

--

Ч

џ: наручищи, наруџбина.

Ш

ж: задужбина, што се гради за душу.

Т д: сват, свадба *); косими, косидба; крчиши, крчидба

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

и м. д.

2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу тако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој ако сродна, да се радо претварају једно у друго; мако се претвори : гуж, — зиу

Н

К, н п. рог, роже, рози; могу, можеш, мози; диго, диже, дизати, дићи; лего, леже, лези, лећи и т. д. п.гло даши, глођем; родиши, рођен; досадими, досађиваши; пруд, запруђе; лад, залађе; грозд, грожђе иш. дж и уг, н п. кнез, кнежев, кнегиња; намезами, намежем, нашегнуми; резами, режем; мазами, мажем и м. д. а осСимо пред ђ, љ, њ, свагда се претвори зуж, н. п. грозд, грож ђе; гвозден, гвожђе; зло, жле, разлими, ражљеваши, загази ми, загажња и т. д.

к — k, — циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, пећи, пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и ш, д.

[ocr errors]

*) у Будиму су од прије шпампали зборник](као што је од старине), а сад од како се почео језик поправљами, и то је поправљено да буде сборникъ!

**) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађаши, него од

свам.

***) Ђекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не треба писатя брака, пруће, и остале овакове речи, са , него са ь (брамља, прутье): „да се зна, веле, да је од браш и од прум, а не „од брак и одпрук. На тај начин не би требало писали ни рећи, нећи, леки, и остале овакове ријечи, са ћ, него са кь; и г

П

,

« PreviousContinue »