Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small]

Никола Михаиловић, копетан.

[ocr errors][merged small][merged small]

- Петар Теодоровић, великокупац, Г. Аџи - Ђорђије Димитровић, того

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

вац, род. из Маћедоније

2.

Ђорђије Милојевић Јовић, прг. Илија Брацановић, прг. род. из Србије.

Илија и Спиридон Поповићи, тprr. Јаков Миовић, прг.

Лазар Стоисављевић, прг. род. из Ерцеговине.

Лука Девић, mpr.

Косма Петрановић Сламуша.

Косто Медовић.

Марко Петрановић Сламуша, трг.

Никола Милетић, родом из Србије

Сава Баљак, трг.

Симеун Симић, у служби код. Г., Аџи - Ђорђија Димитровића.

Теодор Кулишић, трг.

Теодор Миљковић, Ћурчија.

Шпалатро (у Далмацији).

Г. Сава Кисин, трговац.

СРПСКА ГРАМАТИКА.

о слоВИМ А.

(Serborum linguae elemeuta 28; vocales 5; p syllabam facit vel absque vocali).

[ocr errors]

записати ево овим

Српском језику има 28 прости гласова (т. j. тако чисти, да се више не могу раздијелити), који се најпаметније могу словима: а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ц, ч, ц, ш.

Слова се ова раздјељују на самогласна и на полугласна. Самогласни, слова ми имамо 5, m. ј. а, е, и, о, у, а остала су сва полугла.

сна.

Свако самогласно слово само по себи може бити слог и ријеч (у Српском језику), а од полугласнога ни једног слова не може бити слог ни ријеч без помоћи самогласнога, осим р (и предлога к и с, који су само ријечи, али слогови нијесу); а од самога р може бити слог, и помоћу њега (р) може се записати ријеч без самогласнога слова, н. п. р-ђа, р-ва-ње, за-рза-ти; прст, кост, крв, црв, црн, и т. д. Овакову службу чини и код самије Руса р и код осталије, свију голово, Славенски народа, па (који иначе радо умећу самогласно слово међу два полугласна, н. п. голось, борода, корова, кровь, кресть, персть, мјесто глас, брада, крава, ков, крст, прет и т. д.) и у данашњему Славенском језику, н. п. бодрснівовапіи, бодршій, мудрствовати, "мудрУ Чеха и у Бугара чини обабову службу шій, храбршін, ржа и т. д. ил, н. п. даг, вак, слнце (да ли би се к овим ријечма смјело узети и Славенско с вѣшлъ, свѣшашій, подлъ, подишїй, лжа и остале овакове ријечи ?) и т. д.

Кад р чани слог, а пред њим, или за њим, стоји самогласно слово, онда нам преба мешкуши дебело јер (Ъ) **) између р и самогласнога слова, као знак, да оно самогласно слово не иде кр, него да је о само за себе слог, н. п. гр-о-це, утро, о-вр-а-о, за-р-за-ти, по-рва-ти-се, и остале овакове ријечи треба писати: гръоце, умръо, огръао, заързаши, поървашисе и т. д. Обђе би се могао метнути и какав други знак мјесто Ъ, н. п. гроце, или гр-оце, или још ка

*) Осим ови општи гласова могу се чути у Српском језику још неки особити гласови: 1) Ерцеговци кашлю изговарају с пред ј као Польско ś, a з као 1, н. п. сјекира, сјутра; изіео. 2) калуђери наши (особито по Србији) слабо изговарају ђ, ж, ћ, ч, џ, ш, него мјесто в ин говоре дз (као што говоре Грци), мјесто ж, 3; мјесто ћич, ц; а мјесто ш, с, н. п. дзаце! оди не цуши ниста; ва истину зју и т. д. Па је то народ узео у подсмије и у свима приповјеткама, ђе се каже да је што калуђер говорио, тако се изговарају (још кроз ноз) та слова.

Бо

**) По Српски би управо требало казати дебели јер (као остале рије чи које се свршују на полугласно слово), али су наши књижевници узели по Њемачкоме сва слова у средњи род

ко друкчије; али је Ъ најприличније: зашто је познато међу људма, а

Ништа не значи.

О ПРЕТВАРАЊУ ПОЛУГЛАСНИ СЛОВА.

(de consonantium commutationibus)

Често са догађа у ријечима, да се, благогласија ради *), једно полугласно слово претвори у друго; и ово је претварање двојако:

1) Нека су полугласна слова врло налик по гласу једно на друго, н. п. бип, гик, дим, ђић, жиш, зис, џич. Ова су сва слова ша ко налик (по гласу) једно на друго, да се само по том разликују, што је 6. Мекше од п, годк, дод ш, ђ одћ, жод ш, зодс, анод ч. Кад у каквој ријечи дође које од овије мекши слова пред тврђе (друго,, а не пред његово), онда се оно менше претвори у друго тврђе од њега (зашто се друкчије не може изговорити **), н. п.

6 у п: шиб, шипка; Срб, Српски; ***) засопце, клупче, иш. д. г к: нокти (и послије нокам)

[ocr errors][ocr errors]

m: јад, јашка! нудиши, нушкати; одиграми, отпјевати и т. д. Кад дође у ријечи д или пи пред с, онда се кашто претвори обоје у ц, н. п. љуцки мјесто људски; Гроцка (ријека и мала варошица између Бијограда и Смедерева) мјесто Гротска (а прилагателно само Грочански): и тако се готово изговара У свима обаковим (производним) ријечма, н. п. у господски, градски, братски и т. д. али ја нијесам смијо написати госпоцки, брацки: зашто се ђешто чује д, илиш, пред с (особито у сложеним ријечма, н. п. подсириши, одсвакле, од служити и т. д.); а ђешто се опет избаци дили і на поље (особито у глаголима), н. п. предем, прести; мешем, месши; једем, јести; плетем, плести; госпоство, проклество ит. д. По правилу требало би да се д пред с претвори у т, али будући да се тешко изговара и једно и друго: зато сам ја оставио онако. Ја сам чашио у књигама, што су писали прости Србљи,

*) Ово је благогласије готово тако различно међу народима, као и вкус међу људма: што је једном народу благогласно, то другоме може бити најпрошивније, н. п. Србљину су благогласне осе ријечи: прст, крем, сри, брк, шрг, врг, срг, и остале овакове, а Грк и Талијан записнули би уши од овакови ријечи; Чесима је и Бугарима благогласно л међу два полугласна слова, н. п. даг, пан, Слне а Србљи не само што у оваковим ријечима имају у мјесто л (н. п. дуг, пун, сунце и т. д.), него га (л) ни на крају ријечи, или слога, не могу да трпе, већ га промијене у о, н. п. писао, ко

,

тао, жетеоци, сеоце и т. д.

**) И ово је опште и природно правило у свим језицима, само што ноги граматици не кажу да се слова премјењују, него да се изговарају (н. п. Аделунг каже да се 6 пред t изговара као p); а Грци су и Латини о том и правила написали које се слово пред којим, и у које препвара. Пуне су Грчке и Латинске књиге примјера о том, н. п. scribo, scripsi, scriptum; ураq, урантов, урарди». А и у самим Славенским књигама налази се трага од ови правила само што и нијесу свуда држали, н. п. у граматици Г. Мразовића, на страни 32 - 33, стоји:,,воз, раз, ,,из, без, низ, да разликуются вѣ писанти от Бос, рас, ис, бес, нис. ,, 1. воз, раз, из, без, низ, слагаются с реченіями от писмене са,, могласнаго либо согласных 6, Б, г, д, ж, з, л, м, н, р, с, ч, ,, начинаемыми. н. п. воз'арюся, разбію, изведу, беззлобень, безчиніе, ,, и проч. 2. вос, рас, ис, бес, нис, слагаются съ реченіями отв писмень согласныхѣ к, п, т, х, ц, ш, щ, начинаемыми. н. п. вос,, кликну, расхищу, исцѣленіе, беспокойный, нисхожу, и проч.” ***) у млогим старим књигама Српским стоји написано Српски, н. п. у Душановој дипломи (што је споменута на страни 202): „земли сръпсцен.

[ocr errors]

hy h

[blocks in formation]

који нијесу ни чули за ешимологију, и госпоски, и госиоцки, и господски; и осјећи, и оцјећи, и одсјећи и т. д. А кад дође дили шт:а) пред ц, ч, ц, онда се свагда избаци, н. п. када, каца, качара, Градац, из Граца; пушо, пуце (у родители. Млож. пушаца, а умалително пушашце); отац, оца, оче, очевина; шкаши, чем; пашка, паче, пачји; косш, кошчица (мјесто костчица); сащ, саџија и т. д. 6) кад дође д или т пред и или пред 6, а послије ж, з, с, н. п. нужда, нужно; гост, гозба (мјесто гоздба); болест, болесник, болесница и т. д. в) кад дође д пред т, или щ пред д, онда се свагда предње изостави, H. п. ошкаши (мјесто одшками); пошка (место подшка); одржати (мјесто оддржати); или се умешне међу њи а, н. п. одадними, одадријеши и т. д.

[ocr errors]

ш: држак, дошчић; држи, дршками (н. п. псето на свиње);
муж, мушко и т. д.
с: разапеши, распети (Слав. распяше); о овом имају прави-
ла и у Славенским граматикама (као што је напоменуто мало прије). А
кад дође з пред ж или пред ш, онда се изостави, н. п. ражалишисе,
рашитии ш. д. Тако се исто изостави з кад дође пред с, н. п. рас-
тавити, расшатисе, расјећи (овако исто чине и Руси, н. п.
росадника (расадник), росоль (расо) и т. д.; или се, у шаковом
Догађају уметне а међу зис, н. п. разасуши, изасуши и т. д.
ч: бардакчија (или бардагџија).

Тако се тврђе пред мекішим претвори у тврђе, н. п.

г: мозак, мозга; дрозак, дрозга; свагда, нигда; (Славенско) гдѣ; буљугбаша иш. д.

п 6: шоп, шобџија.

C

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]

3: саградити, зграда; сабор, збор, зборникъ *) (као и Руси што пишу збираю, собралъ, собрать; збишіе и т. д.); нос,

ноздрва и т. д.

п: наручити, наруџбина.

ж: задужбина, што се гради за душ у.

д: сват, свадба **); косити, косидба; крчити, крчидба

и т. д.

2) Нека пак полугласна слова нијесу по гласу тако налик једно на друго, али су изнутра по природи својој щако сродна, да се радо претварају једно у друго; тако се претвори :

гу ж, зиућ, н. п. рог, роже, рози; могу, можеш, мози; диго, диже, дизати, дићи; лего, леже, лези, лећи и т. д.

д

К

· ђ, н. п.глодаши, глођем; родиши, рођен; досадими, досаБивами; пруд, запруђе; лад, залађе; грозд, грожђе иш. джиуг, н п. кнез, кнежев, кнегиња; намезати, натежем, нашегнути; резаши, режем; мазами, мажем и т. д. а осбито пред ђ, љ, њ, свагда, се претвори з уж, н. п. грозд, грож$е; гвозден, гвожђе; зло, жље, разлити, ражљеваши,

загазими, загажњаи т. д.

— ћ, — циуч, н. п. реко, рећи, ***) реци, рече; пеко, пећи, пече, пеци; јунак, јунаци, јуначе и ш, д.

*) У Будиму су од прије шпампали зборникъ (као што је од старине), а сад од како се почео језик поправљаши, и то је поправљено да буде сборникъ!

сват.

**) Руси пишу свадьба, па опет знаду да није од свађаши, него од ***) Бекоји наши списатељи и књижевници кажу, да не треба писат браћа, пруће, и остале овакове ријечи, са ћ, него са шь (брашьа, прутье): „да се зна, веле, да је од браш и од прут, а не од браћ и од прук. На тај начин не би требало писали ни реки, нећи, лећи, и остале овакове ријечи, са ћ, него са вь, и г

[ocr errors]
« PreviousContinue »