Page images
PDF
EPUB

і у љ (пред 6, в, м, п), н. п. рибљи (мјесто рибји), зарукавље (мјесто зарукавје), безумље (мјесто безумје), копље (мјесто копје) и т. д.

л — љ, н. п. молиши, мољен; солиши, сољен; крило, окриље; весело, весеље и т д. Кад л дође накрај слога, онда се претвори у о, н. п. пратилац, пратиоца ; писао, писала; кошаб, котла; колац, коца (мјесто кооца, као исб, во, соко, мјесто сбо, воо, сокоо; ја се опомињем само у помо два о да се изговарају); грло, гръоце; село, сеоце, сеоски и т. д. осим ђекоји ријечи, особито туђи, или које се ријетко говоре, н. п. тоболац, тоболца (а не шобоца); силни; бијел, цијел (говорисе и бијо, цијо, а у Рес. и у Срем. нарјечију само бео, цео); бијелац, бијелца; цијелац, цијелца; ђаволски, анђелски; болша, алал, султан, камил, мезил, алка, алва и т. д. А уђекојим се ријечма говори обадвоје (и лио), н. п. пријестол и пријесто; анђели анђео; болна и бонаи т. д. - в, н. п. шама, шавница; рамо, обравница (но ово је већ етимологическа премјена) и т. д.

д

[merged small][ocr errors][ocr errors]

њ, н. п. грана, грање; раниши, рањен; наканитисе, накањиватисе и п. д. У ђекојим се ријечма претворило нул (послије м), н. п. млого, сумља; кад се догоди м и н заједно (ми), онда се претвори или м ув (н. п. павница), или нул, као млого; но и ово су старе етимологическе премјене.

ш, н. п. писати, пишем; носити, ношен; квасиши, квашен; умјестити, умјешташи; а особито пред љ, њ, ћ, ч, н. п. размислити, размишљавати; послаши, пошљем; просиши, прошња; носими, ношња; данас, данашњи; ноћас, ноћашњи; лисп, лишће; очистити, очишћен; ћераши, ишћераши; даска, дашчица, дашчара; љуска, љушчица; кост, кошчица; ишчистити, ушчупами и и т. д. као и у Грка 59 62n» мјесто 29' » и т. д.

ћ, н. п. брат, браћа; прут, пруће; врашити, враћати; испратити, испраћен и т. д.

ш (пред њ), н. п. броћ, брошњак; воће, Бошњак; гаће, гашњик; срећан, говорисе и срешна, срешно; добро

срешњик и т. д.

ц — ч, н. п. јарац, јарче; мјесец, мјесече; зец, зечина и т. д.

(рекьи, пекьи, легьи), да се зна да је од реко, пеко, лего, а не од рећо, пећо, лећо. Ајде могло би и то биши; али како ћемо записати јунаци и врази, да се зна, да је од јунак и од враг, а не од јунаци од враз? како ли ћемо записати у зва оче и кнеже, и у творит, радошћу и жалошћу, да се зна, да је у имениш. отац, кнез, радост и жалост, а не оч, кнеж, радошћ и жалошћ? како ли ћемо записати реже и пише, да се зна, да је од резами и од писаши, а не од режащи и од пишами, и т. д. Ако станемо метати по једно јер (ь) код г, 3, к, с, ц, онда нам треба начинити још неколико средњије, или Мршавије јерова; па ћемо тек на пошљешку виђети, да се опепт не може записати као што би се ћело. Свето писмо каже, да нико не може деѣма господинома работати, а ђекоји би људи Жели, да им слова показују и како се ријечи изговарају, и шта значе, и од куда су постале! Квинтилијан каже, да су слова само зато измишљена, да се њима записују ријечи онако као што се изговараују; и то су знали, и сад знаду сви прави граматици и у језику вешти списатељи и књижевници; саМо оне надрикњиге (фушери књижевни), који су нешто научили, па мисле да већ ништа нема што не знаду, не могу то да разумију и Да признаду.

О УДВОЈАВАЊУ СЛОВА.

(de literarum geminatione)

Два а једно до другога налазе се само у оним ријечма, ђе је х у Сла венском језику, н. п. мааши, маање; снаа; ора, ораа; пра, праа; гра, граа; стра, страа и т. д. Истина да се ове ријечи мушкога рода, у родит. јед. тако изговарају, као да би било једно дугачко а (б), али су у пјесмама свуда два слога, н. п.

„Од пушчаног праа и олова

[ocr errors]

„Праа има, ал олова нема —
„Подигло се неколико Влаа

И понели у шиквици праа*)

Два е и два и шешко ће се ђе наћи заједно једно до другога.

Два о могла би често доћи једно до другога у оним ријечма, ђе се А послије о претвори у о; али народ свагда у маковом случају слије она два о у једно дугачко, н. п. колац, коца (мјесто кооца); болан, бона; соко, во, сб, сочица, дб, ст6, го и т. д. (ја се опомињем само у пожмоо два о да се изговарају). Него у оним ријечма, ђе је у Славенском језику х, могу се и два о заједно наћи, н. п. соа, у звателн. соо поод, пооде, поодими и т. д. (и у сложеним ријечма, н. п. црноок). У таковим ријечма могу се наћи и два у заједно, н. п. у шобуу, у кожуу, уруу:

[ocr errors]

У злу руу, у кожуу,

У злој капи, и шубари

Два једнака полугласна слова нигђе не могу стајати заједно у Српском језику, него се свагда једно изостави кад се догоде у каквој сложевој ријечи, н. п. безакоње (мјесто беззакоње), безаконик, одржами, мачји, мачица (а не мачији и т. д.), квочка, квочемина и т. д. или се уметне а међу њи, н. п. одадними, изазвати, одаДријеши, безазлен; као и са сином, са сестром ; са земљом и ш. д.

[ocr errors]

О СЛАВЕНСКим слоВИМА.

(de literis linguae Serborum ecclesiasticae)

3,

X,

У Славенскоме, или у нашему црквеном језику, има 45 слова, т. ј. а, б, в, г, д, е, ж, з, 3, з, и, ї, к, л, м, н, о, п, р, с, m, 8, y, , у, ф, х, W, ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь, ѣ, є, ю, х, ш, а, А(я), 4, ѳ, ѵ. Ако још к овима додамо ћ и џ (која се налазе у Сопским рукописима од 400 и више година), и оно є, што се налази у Собуљама, онда ће и бити 48. Из овије слова ми имамо: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ц, ч, ш, Ъ (о којима за сад не треба више говорити); а немамо: 5, 5, ї, 8, ф, х, ё, ш, ы, ь, ѣ, e, 10, A, w, fa, ŵ, я, 4, ө, v. Да узгред и њи мало прегледамо 5 Чита се данас у Славенском језику као из (и Руси су га оставили одавно). 5 Није друго ништа, него з, само што је друкчије начињено.

,

5 Значи 1) као и, н. п. віно **), архімандрїть, пію, Марта и т. д. 2) као ј, н. п. ближній, домашній, горній, козїй и т. д.

8 Значи као и у (и њега су Руси оставили).

• Само је за туђе ријечи, и изговара се мало тврђе него в. Прости Србљи или га изговарају као в, н. п. Стеван, Стева; Вилип, Вића и т. д. или га промијене у п, н. п. Стјепан, Трипуњдан, Трипко и т. д. Но будући да у нашему језику има ријечи Турски, које

*) Ђекоји наши Списатељи пишу раана, подрааниши, воозит. д Ово мити је Српски ни Славенски, него је Њемачко-Српски: зашто су они виђели ђе Нијемци овако крпе и натежу у њиовом језику, па би и они ради да уведу у свој. Ово је четврта служба, која се иште од слова, ш. ј. да показују и разлику гласа у ријечма! **) Већ и Руси пишу вино, архимандрить.

[ocr errors]

се изговарају са ф (н. п. ђерђеф, аферим, седеф и т. д."), а такове Бекоје морамо узимати и Грчке и Латинске: зато ћемо и ми узети ф међу наша слова.

* Изговара се мекше од г, али у Српском језику нема његова гласа, него су га Србљи или са свим изоставили (као Талијани у Латинским ријечма, onore од Латинскога honor и т. д.), н. п. ора, Вла, лад, ром, рабар; манути, дунути, маовина, дуовник и т. д. или су га промијенили 1) у в, н. п. сув, глув, кувати, дуваши и т. д. 2) у г (у Ерцеговини, и то понајвише на крају ријечи), н. п. доБог, виђег, нађог, чуг; ораг, навог брда и т. д. 3) у ј, н. п. смеј и т. д. 4) ук, н. п. женик.

Какогођ што се г претвара у жи уз, тако се у Славенском језику претвара хусиуш, и у шаковом догађају Србљи су готово свагда задржали сиш, н. п. Вла, Влаше, Власи; ора, ораси, Орашје; дијаши, дишем, маащи, машем; снаа, (дат.) снаси (и снаи); дуваши, душем (и дувам) и т. д.

Истина да у Српском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изговарало, али га опет морамо узети за туђе ријечи (овђе шреба разумје ти и саме Славенске и Росијске ријечи, које ми сад узимамо, н. п. воз дух; ја овђе нити би смијо уписати возду, ни воздуг, ни воздуј». ни воздук; зашто онда нити би била ријеч наша ни Росијска), као и ф.

Није слово, него је читав слог (ш, или от) и ријеч. Од прије, док није било артије ни штампе, морали су људи све књиге писали на паргаменту (углађеној кожи), који је био млого скупљи од најљепше артије сад; зато су се старали да пишу што се може краће; и тако су почели надметаши тишле и скраћивати онакове ријечи, које често долазе, и које сваки ласно може погодити, н. п. хс, оц, двдь, бѣ, гъ, значи христос, отац, давид, Бог, господ и т.д. Од овакога писања имали су двије вајде: једну што се брже писало, а другу, што се штеђео паргамент.

- Такођер није слово, него је састављено као и %; Руси и остали, сви готово, Славенски народи изговарају га као шч, шако и нови књижевници Српски по Сријему, по Бачкој и по Банашу; а остали сви Србљи (као н. п. по Србији, по Босни, по Ерцеговини и т. д.) и Бугари изговарају га као шт, н. п. аще, щедрота, пища, пещёра, чате аште, штедрота, пишта, пештера и т. д. **). Ово је био говор, како га (наши) књижевници изговарају у читању Славенски књига, а у Српском језику имају оне ријечи, које се у Славенском језику пишу са щ, или шт, н. п. штит, заштитити, штука, штене, штипаши, пришт и т. д. или ћ, н. п. ноћ, пећ, моћи, пећи, жећи, пишући, одећи, позлаћен и т. д. ы Има глас између е и и (готово као Њемачко й), али у Српском језику нема таковог гласа, ними га Србљи могу изговорити, него га у црквеним књигама читају као и, н. п. син, риба, бик и т. д. . Није (данас) слово никакво, него је знак, који умекава полугласна слова, н. п. учитель, конь, лебедь, радость, чати се учитељ, коњ, лебеђ, радосћ и т. д. ***). У старим књи гама Славенским нема ниђе дебелога јера (ъ) него свуда мало (ь), н. п.

*) Србљи, који живе по варошима (како у Сријему, у Бачк. и у Бан. тако и у Србији и у Босни, радо изговорају ф, шако, да га кашто и у нашим ријечма узму мјесто в (понајвише у онаковим ријечма, ђе је У Славенском језику х пред в), н. п. фала, фалиши, уфашиши, зафатити, дофатими и т. д.

**) И у Сријему има старије попова, који још овако чате.

***) Може бити да Руси могу њим умекшати и остала полугласна слова н. п. б, р, с и т. д. али Србљи не могу. И само дит напињу се само нови књижевници Сремачки и Бачвански да читају као ђић, н. п. госпођ, пућ, косћ и т. д. а остали сви Србльи чипају, као што и говоре, господ, пут, кост и ш. д.

вь заповѣдехь твоихь; кь заповѣдемь твоимь; печаль прієшме 2 грѣшникь «ставляющих законь твои и т. д. Ѣ Није слово, него је слог је, и само се пише у сриједи и на крају послије полугласније слова (а у почетку и послије самогласније слова ни пошто*), н. п. вѣра, мѣра, рѣка, горѣ, чаши се вјера, мјера, рјека, горје и т. д. А кад стоји послије ли н, онда се л чати као љ, и као њ, а ѣ као е ( са л слије се у љ, а сануњ), н. п. лѣто, нѣдра, чаши се љето, њедра и т. д.

т. д. i

• У почетку се изговара као Ѣ (је), н. п. єдинѣ, єжъ, чати се једин, јежи т. д. а у сриједи изговара се као е (и пише се за разлику паДежа!), н. п. отєць (у родит. млож), спасєнія (у имем. млож.) и ю Какогођ што је Ђ сложено из јие, тако је ю сложено из ј и у, н. п. югъ, царю, мою, чати се југ, царју, моју и т. д. а кад стоји, послије ли н, онда се л чати као љ, и као њ, а ю као у, н. п. люди, землю, святыню, богиню, чаши се људи, земљу, свјашыњу, богињу и т. д.

А јус) Као слово не пише се данас нигђе у Славенском језику.

(5) Ми и Руси изговарамо као о, зато га Руси нијесу ни узели међу своја слова. (а) Сложено је из ји а (као иѣ из ј ие, и ю из ји у), н. п. заворъ, кагода, царя, моя, шворятъ, чаши се јавор, јагода, царја, творјаш, мојаи т. д. А кад стоји послије лин, онда се А чати као љ, и као њ, а я каза, н. п. земля, святыни, чати се земља, свјатыња.

3 Изговара се као кс (и Руси су га већ одавно изоставили).

Изговара се као пс (и ньега су Руси изоставили).

• Само је за Грчке ријечи. Србльи је друкчије не могу изговорити, него каом; Руси понајвише пишу (и изговарају) ф мјесто о, н. п. ФеоДоръ, Афини и т. д. А у ђекојим ријечма пишу (и изговарају, као и Србљи) и мјесто, н. п. теашеръ, математика, аптека. Такођер је за Грчке ријечи, и изговара се двојако: 1) као в, н.п. Паѵелъ, еѵхарїстїа, еѵаггелїе. 3) као и, н. п. мѵро, шѵран, и ш. д. Већ и Руси пишу Павелъ, евангеліє, шираннѣ и т. д.

Ово је био говор о Славенским словима, којије ми немамо (нити нам требају); сад да речемо неколике ријечи о нашим словима, којије Славени немају. Слабени немају ђ, ј, љ, њ, ћ, п.

одь,

у Је и код нас готово само за туђе ријечи (осим увјеџбати, наруџбина). 5 и . Ако у Славенском језику лебедь, Господь, швердь, адь, мѣ, треба читати лебеђ, Госпођ, шверђ, јађ, мјеђ; апушь, радость, милость, (ако треба читати) пућ, радосћ, милосћ: онда Славенима треба ђ и ћ, као и нама: зашто они само слова немају, а гласове имају као и ми.

* и њ Требало би Славенима какогођ и нама. Кад би у Славенском језику (или барем у Русијском) било љињ, онда бисмо знали, или треба чатими конем, или коњем; кони, или коњи; конски, или коњски; учителем, или учитељем; учители, или учитељи; на земли, или на земљи; воли оца небеснаго, или вољи оца небеснаго; книга, или књига; коли, или кољи; жни, или жњи; љублей, или љубљен; обновлен, или обновљен; сохранен, или сохрањен; онда бисмо ласно могли одсу дити, или имају правије ђеца, која поју у цркви Буди имја Господње, или учитељи и свештеници, који читају Господне и т. д. Код нас ђекоји учитељи Славенскије граматика кажу, да у оваковим ријечма ли и ни треба чатити љињи: зашто је (веле) у именителном умекшано лин, па свуда остаје као љањ; али је то слаб изговор: кад би тако било, онда не би требало ни у другим падежима писаши я ни ю, него а и у, н. п. требало би писати землу, волу, боги

ну, кона, учитела, кону, учителу, па би се чатило земљу, вољу, богињу, коња, учитеља, коњу, учитељу: него је то, с опроштењем, крпеж, који показује недостатак Славенске Бу

квице.

Тако је исто потребно ј у Славенском језику, н. п. кад се пише у имен, струя, Троя, судїя, у вин. сшрую, Трою, судїю: требало би и у род. и у дап. писати струји, Троји, судији, а не струи, Трои, судїи.

О ГЛАСОУДАРЕНИЈУ.
(de accentu)

У Српском језику, имају 4 различна ударенија гласа, и по њима су ево начињена 4 знака:

Први (`) стоји над оним словом, ђе се глас оштро изговара, н. п. вода, врана, вуна, земља, премешаши, премешнуши, шица, пиши, крст, прст и ш. д.

Други (') стоји над оним словом, ђе се глас управо прошеже, н. п. грана, овца, сека, рука, викаши, душа, рикаши, весеље, шоками, срна и т. д.

Трећи () стоји над оним словом, ђе се глас као округло разлази, н. п. глад, благо, тело, бйр, сунце, круг, рој, памтиши, три, крв, трк, цоњка и т. д.

Четврти (^) стоји над оним словом, ђе се глас̧ тако протеже, да од протезања прелази нешто и на друга слова, која иду за њим, н. п. наво; (и свуда у родит. млож.) десет људи, пеш оваца, свију народа и т. д.

Које ријечи на ком слогу имају који знак гласоударенија, то ће се по времену одредити у граматикама; а ми овђе за сад само да опоменемо још. нешто код обије знака гласоударенија, да би се лакше могао познати прави глас ријечи:

1) Глас је првога знака (') двојак, које се особито може познати у једнаким ријечма, н. п. бацащи оштрије се изговара кад значи рефеп, него кад значи дегfen; тако се ора изговара оштрије кад значи bie red te Beit, него кад значи діе Мир; тако се изговара оштрије јарица млада коза, него јарица шеница и т. д. зато сам ја у оваковим ријечма метнуо два знака (*) ђе се оштрије изговара, као што се може виђети код бацаши, ја

рица, пара и т. д.

3) Код трећега (") треба упамтиши: а) ђе је гођ на другом, или на трећем, или на четвртом слогу овај глас, онђе пред њим мора бити на ком слогу и оштри (`), н. п. овчар, ратар, радост, господар, гооБљење, горопадник, војводовање и т. д. зато ја нијесам (свуд) ни метао оштрога на први слог, ђе је ово на другом, као н. п. код овчар, ратар, рвач, радост, рањење, ношење, мошање, гњецован, голешан, грађанче и т. д. 6) овај се глас налази код свију ријечи, које се од несавршителни глагола граде на ње на предпошљедњем слогу, н. п. готовљење, ријење, војводовање им. Д. зато га у оваковим ријечма не би требало ни писати (кад се зна да је свуда), као што га ја нијесам писао у оним оваковим ријечма, које напријед имају глас другога знака, н. п. писање, стругање, досађивање, откупљивање, љубљење, и т. д. б) готово би се могло рећи, да је и овај глас двојак у оним ријечма, ђе се два налазе на једној ријечи, н. п. памћење, судим, радим, шарам, вежем и т. д. (у оваковим глаголима).

3) И четвртога је знака (^) глас двојак, које је најлакше познати у једнаким ријечма, н. п. нас има седам друга, и сваки имамо по десепт лепи друга (што се конци препредају): овђе се у десет лијепи друта не протеже шако глас, као у седам друга, него се изговара друта, тако исто кад се рече: виђели смо на небу 10 дуга, и донијели смосваки по 10 качни дуга; десет грана, и допао рана и ш. д.

« PreviousContinue »