1. Код овов склоненија треба упамтити:

1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителни. 2) Имена, која се свршују на †, ж, з, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват јед. у мјесто е, а у швор. ем мјесто ом, н. п. смуђ, звам. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу; краљем; паъ, пању, пањем; манић, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, машу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Ђекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д.

a

3) Имена, која се свршују на ц, у звам. јед. премјењују ц на ч, у твор. и она имају е м мјесто ом, н. п. стриц, звам. стриче, твор. сприцем и м. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом.

4) Имена, која се свршују на 3, у звам. јед. премјењују з на ж, н. п. кнез, зваш. кнеже и м. д. Али која се имена ријетко говоре у звам. јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе

силовити!

5) Имена, која се свршују на г и на к, у зват. јед. премјењују г на ж, ак на ч; а у млож. свуда осим род. и вин. г на 3, а к на ц, н. п. рог, зват. јед. роже, а у млож. броју рози, розима ; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и т. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у звам. jед., код они би се прије казало на к у, него би се промијенило к на ", н. п. памак, пашку! (мјесто паче !), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п. мемак, мече!

6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ам, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. знанац. знанца ; момак, момка ; ўгал, угла; угаљ, угља; јарам, јарма; ован, овна; жрвањ, жрвња; копао, котла, вјетар, вјетра; овас, овса; лакат, лакта; Бирач, Бирча и т. д.

7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови:

а) На еви нарасму она, која у твор. јед. имају ем, н. п. смуђ, смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви ; брок, брокеви; мач, мачеви; кош, кошеви и т. д.

6) А на ови сва остала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град, градови; поп, попови; кома, котлови; соко, соколови; гавран, гавранови ; јастријеб, јастребови и т. д.

Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пуши, ножи, орли, говрани: Ђе се вију орли и гаврани и т. д.

8) Имена народа, која се свршују на ин, у млож. броју у свима паДежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари, Србин, Срби; Латинин, Лашини и ш. д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак).

9) Имена, која се свршују на дац и на тац, у свима осталим паде жима осим род. млож. губе д и m, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д.

10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имати и на еви (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у твор. јед. имају само на ом.

II. Особимо треба упампиши код ђекоји ријечи:

1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, црви; мрав, прави; мјесец, мјесеци; вам, вами; динар, динари; а ђекоја имају и а и и, н. п. сам, око осами и пуно 7 сама; пуш, пеm пӳма, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пет пýмии ш. д.

2) Госм има у род. млож. гос
смију и гости.

3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож. броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђевдан, Јовањ дан и м. д. има у род. дне,н. п. у очи Ђурђева дне; оЂурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), мридни (мридни); а даље се каже

четири дана (слабо би но рекао четири дни), пем дана (пет дни ни пошшо); пропадоше ми молики дни и т. д.

4) Пум има у род, јед. и пумом и путем: а) н. п. ја сам за пу. мом; стоји под пумом. 6) н. п. оде путем. 5) Коњиц има у звам, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бищи да се разликује од коњик?) „Јунак коњу говорио: „Ој коњицу добро моје

, н. п.

6) Сприц у мʌож. броју говори се и смрицеви и стричеви;

мако и зец, зецовк и зечеви.

7) Коњ има у дам., твор. и у сказ. млож. коњма (а не коњима); а зуб има и зубма и зуб и м а.

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања со ево овако: и. људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с људима и људма.

Друго склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п.

јединствени број

И. жена,
Р. жене,
Д. жени,
В. жену,
3. жено,
Т. женом,
С. жени,

змија,
змије,
амији,

змију
змијо
змијом,
Змији,

И. жене,
Р. жена,
Д. женама,
В. жене,

змије,
змија,
змијама,
змије,

3. және,
Т. женама,

змије,
змијама,

С. женама*), змијама, књигама

мложествени број
књиге, муке,
књига, мука,
књигама,

мукама,

књиге, муке,
књиге, муке,
књигама,

мукама, мукама,

пушке,
пушака,

пушкама,
пушке,

пушке,
пушкама,
пушкама,

Овђе треба упамтити:

1)Имена, која се свршују на га и на ка, у дам. и у сказ. јед. премјањују г на 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и м. д. Али која се имена сершују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки й т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш А у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо

H.

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, у мʌож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше вла дике; Српске војводе, и мед. А у пјесмама су овакова имена к у јед. броју понајвише женскога рода, н. п. „Слуго моја Облачићу Раде

„Да ми да Бог, Сибињска војводо

*) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоставими ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Срема мачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши да нашњи Српски књига; у Петрови красни непокошенк зелени ливада и м. Д..

1

ци (мјесто на момки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на аа и на уа, н. п. снаа, дам. и сказ. с нас и И снаи; муа, муси и му и и ш. д.

2) Имена која се свршују на ца, у зват. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, зваш. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају н о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д.

•

3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају звам. једин. као и имен. н. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска опет ђекоја имају на о по правилу, н. п. Смана, о Смано; Цвијета, о Цвијемо; Сара: o Саро и м. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, памака им. Д. а ђекоја опем остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсши; вамра, вамри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове Ријечи имају по правилу, п. ј. керга, грба, рпа и м. д.

5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и м. д.

6) Рука и нога имају у род. млож. руку, ногу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

Треће склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

јединствени број

Овђе треба узети на ум:

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д.

2) Коспі, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож, костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од косми.

3) Ними има у род. нима (по другом склоненију, као и и м е); тако јасли јасала (као јасле). 4) Код овога је склоненија двојак творит. падеж у јед. броју, т. ј. на и и на ју (осим матере и сабирамерни имена на ад), н. п. ствари и смварју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово упамтими: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, г

слије се ј с дуђ, слуљ, с иу њ, см ук, н. в. прњад, прађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; посмам, посмаћу; косм, кошћу и м. д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се прелівори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ, њ, Á, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; крмељ, крмељу; ноћ, ноћу и м. д.

Чемврмо склоненије,

По коме се склањају сва имена средњега и мущкога рода, која се свршују на е и на о, н. п. Дон

јединствени број

Faнкa,

Р.

Раику,

И. поље, сременије, Станоје име, теле, село весло, Ранко, поља, срешенија, Станоја имена, телета, села весла, пољу, сременију, Станоју имену, телету, селу веслу, поље, срешеније, Станоја име, теле, село Бесло, Ранка, поље, сременије, Станоје име, шеле, село весло, Ранко, Т. пољем, срешенијем, Станојем именом, шелепом селом веслом, Ранком С. пољу, срешенију, Станоју имену, мелету, селу веслу,

Д. В.

3.

Ранку,

Код овог склоненија треба упамтити:

1) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на ма, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, щелепа, мелад, или меоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише шуђа), имају и млож. број, н. п. мане, панема, у млож. бр. манема; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и м. д.

.

2) Која се имена свршују на, о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слога, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д. 3) Дрво нарашћује на ма(уметне се ме пред а), и има урод дрве ма и т. д. а у млож броју има двојако : а) дрва (008 Dolg); б) дреема, 4) Псемо има у род. псета или псемема; а у млож броју, сабирително пашчад (женскога рода), или пси (мушкога рода од пас).

5) Рамо има у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ. млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на полима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј' војска по брани Руњанским

О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ.
(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito)

Прилагателна имена могу се, по њновом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет двојака : 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен ли с m, мумна вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д.

Друга показују чије је што; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, и п. попов, ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, мичји, ђемињи и м. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителни, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. мамо. шњи, данашњи, лањски, мокоршњи и м. д. 2) од глагола, н. п. смајаћа кошуља, племића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, шекућа вода, и остала овакова причастија, 3) од имена бројителније, н. п. први, други, прећи и т. д.

О двојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединспiвеног броја двојако, п. ј. на полугласно слово, *) или на и : зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и щ. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н. п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. Зец је плашив; поштен човек не умије лагати; мени је мио црвен појас; зламан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памеман и т. д. А ово је друго начињено (с додашком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као Њемачки член бес, bie, Daô), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни промен; продао Сам мој необрани виноград и m. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка, ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дами оно твоје дебело прасе? и т. д.

Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одуземи оно и с краја, н. п. жуши, жум; дрвени, дрвен и т.д. Ако Аи прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

1

*) Ђекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, мруо и м. д.

я,

**) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свамъ, свята, свято; свямый, свямай, святое, а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без и са н и а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица до ня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и диплома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивот кнезу Лазару): вэАЮ блюнаа ми чеда; и възлюблжная щи чеда.

yi d