Page images
PDF
EPUB

1. Код овов склоненија треба упамтити:

1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителна 2) Имена, која се свршују на ђ, ж,ј, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват. јед. у мјесто е, а у швор, ем мјесто ом, н. п. смуђ, зват. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем; па, пању, пањем; манић, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Ђекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д.

5) Имена, која се свршују на ц, у зват. јед. премјењују ц на ч, а у твор. и она имају ем мјесто ом, н. п. стриц, звам. стриче, твор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом.

4) Имена, која се свршују на 3, у зваш. јед, премјењују з на ж, н. п. кнез, зваш, кнеже и т. д. Али која се имена ријешко говоре у зват јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе

Силовити!

5) Имена, која се свршују на г и на к, у зват. јед. премјењују г на ж, ак на ч; а у млож. свуда осим род. и вин. г на 3, а к на ц, н. п. рог, зват. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и т. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у зват. јед., код они би се прије казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. патак, пашку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п. метак, мече!

6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ат, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. значац, знанца; момак, момка; угал, угла; угаљ, угља; јарам, јарма; ован, овна; жрвањ, жрвња; котао, котла, вјетар, вјетра; обас, овса; лакат, лакта; Бирач, Бирча и т. д.

7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови:

а) На еви нарасту она, која у твор, јед, имају ем, н. п. смуђ, смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви; брок, броћеви; мач, мачеви; кош, кошеви и т. д.

6) А на ови сва остала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град, градови; поп, попови; котао, котлови; соко, соколови; гавран, гавранови; јастријеб, јастребови и т. д.

Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пути, ножи, орли, говрани: : Ђе се вију орли и гаврани и т. д.

8) Имена народа, која се свршују на ин, у млож. броју у свима паДежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Латинин, Лашини и т.д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак).

9) Имена, која се свршују на дац и на мац, у свима осталим паде жима осим род, млож. губе дим, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д.

10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имати и на еви (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у повор. јед. имају само на ом.

II. Особито треба упамоиши код ђекоји ријечи:

1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. цов, цови; мрав, прави; мјесец, мјесеци; ваш, ваши; динар, динари; а Ђекоја имају и а и и, н. п. сат, око о саши и пуно 7 сама; пуш, пеш пуша, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пет пути и т. д.

2) Гост има у род. млож. гостију и гости.

3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож. броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђев дан, Јовањ дан и п. д. има у род. дне, н. п. у очи Ђурђева дне; о ђурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), придни (придий); а даље се каже

четири дана (слабо би ко рекао четиридни), пет дана (пет дни на пошто); пропадоше ми толики дни и т. д.

4) Пут има у род, јед, и путом и путем: а) н. п. ја сам за пушом; споји под путом. 6) н. п. оде путем.

5) Коњиц има у зват, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик?), н. п.

„Јунак коњу говорио:

„Ој коњицу добро моје

6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви;

тако и зец, зецови и зечеви.

7) Коњ има у дат., швор. и у сказ. млож, коњма (а не коњима) ; а зуб има и зубма и зубима.

8) Човек у млож, броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма.

Друго склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

С. женама *), змијама,

Овђе треба упамтити:

н.

1) Имена, која се свршују на га и на ка, у дат. и у сказ. јед. премјањују г на 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, и тд. А у пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п.

„Слуго моја Облачићу Раде

,, Да ти да Бог, Сибињска војводо

[ocr errors]

*) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоставити ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Петрови красни непокошени зелени ливада и т. д.,

XL

снаси

ди (мјесто на мошки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на а а и на уа, н, п. снаа, дат. и сказ. и снаи, муа, муси и муи и т. д.

2) Имена која се свртују на ца, у зват. јед. имају е мјесто о, н. п. Пријатељица, зва, пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д.

- 3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен., н. п. Саниша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска, опеы ђекоја имају на о по правилу, и п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијето; Сара: о Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, патака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ваэп пра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, ш. ј. кврга, гоба, бла и т. д.

5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мениње и т. д.

6) Рука и нога имају у род млож, руку, ногу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

Треће склоненије,

По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Овђе треба узети на ум:

матера, кћери,

матере, кжери,

матере,

матерама, кћерима (-рма), матерама, кћерима (-рма).

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и п. д.

2) Кост, конош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож, костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости.

3). Ними има у род. ниша (по другом склоненију, као и име); тако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак поворит. падеж у јед. броју, т.ј. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и стваРју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово упамтиши: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, по

слије се ј с дуђ, слуљ, сиуњ, ст у ћ, н. в. прњад, прњађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постат, постаћу; кост, кошћу и т. д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ, њ, ћ, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; комељ, комељу; ноћ, ноћу и т. д.

Чет во то склоненије,

По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п.

јединствени број

теле,

шелету,

село весло, Ранко,
села весла,
Ранка,
селу веслу,
село весло,
село весло, Ранко,

Ранку,
Ранка,

И. поље, срешеније, Станоје име,
Р. поља, срешенија, Станоја имена, телета,
Д. пољу, срешенију, Станоју имену,
В. поље, срешеније, Станоја име, теле,
3. поље, срешеније, Станоје име, теле,
Т. пољем, срешенијем, Станојем именом, телетом селом веслом, Ранком
С. пољу, срешенију, Станоју имену, телету, селу веслу, Ранку,

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Код овог склоненија треба упамтити:

сёлима, веслима,

3) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на гла, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, телета, шелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише шуђа), имају и млож. број, н. п. шане, манета, у млож, бр. танема; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и т. д.

2) Која се имена свршују на,о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож, узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на ма (уметне се те пред а), и има у род дрве ма и т. д. а у млож. броју има двојако: а) дрва (òoð 50%); 6) дрвета, 4) Псето има у род. псета или псетеша; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме),

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на полима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј' војска по боди Руњанским

О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito)

Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена шица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д.

Друга показују чије јешто; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, и п. попов, Ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, шичји, ђешињи и т. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. тамо. шњи, данашњи, лањски, токоршњи и т. д. 2) од глагола, н. п. стајаћа кошуља, плетића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, шекућа вода, и остала овакова причастија, 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и т. д.

О двојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, т. j. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н. п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагаши; мени је мио црвен појас; златан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) паметан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као њемачки член бес, біе, даš), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прошен; продао сам мој необрани виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дами оно твоје дебело прасе? и т. д.

Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жуши, жут; дрвени, дрвен и т.д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

t.

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, труо и т. д.

**) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свять, свята, свято; святый, святая, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама, Српским и без я, и салиа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и дие плома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивот кнезу Лазару): взлюблюнаа ши чеда; и възлюблюная щи чеда.

« PreviousContinue »