1. Код овов склоненија треба упамтити: 1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителна 2) Имена, која се свршују на ђ, ж,ј, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват. јед. у мјесто е, а у швор, ем мјесто ом, н. п. смуђ, зват. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем; па, пању, пањем; манић, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Ђекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д. 5) Имена, која се свршују на ц, у зват. јед. премјењују ц на ч, а у твор. и она имају ем мјесто ом, н. п. стриц, звам. стриче, твор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом. 4) Имена, која се свршују на 3, у зваш. јед, премјењују з на ж, н. п. кнез, зваш, кнеже и т. д. Али која се имена ријешко говоре у зват јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе Силовити! 5) Имена, која се свршују на г и на к, у зват. јед. премјењују г на ж, ак на ч; а у млож. свуда осим род. и вин. г на 3, а к на ц, н. п. рог, зват. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јунацима и т. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у зват. јед., код они би се прије казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. патак, пашку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п. метак, мече! 6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, ал, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ат, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. значац, знанца; момак, момка; угал, угла; угаљ, угља; јарам, јарма; ован, овна; жрвањ, жрвња; котао, котла, вјетар, вјетра; обас, овса; лакат, лакта; Бирач, Бирча и т. д. 7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови: а) На еви нарасту она, која у твор, јед, имају ем, н. п. смуђ, смуђеви; нож, ножеви; краљ, краљеви; пањ, пањеви: цар, цареви; брок, броћеви; мач, мачеви; кош, кошеви и т. д. 6) А на ови сва остала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град, градови; поп, попови; котао, котлови; соко, соколови; гавран, гавранови; јастријеб, јастребови и т. д. Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пути, ножи, орли, говрани: : Ђе се вију орли и гаврани и т. д. 8) Имена народа, која се свршују на ин, у млож. броју у свима паДежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Латинин, Лашини и т.д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак). 9) Имена, која се свршују на дац и на мац, у свима осталим паде жима осим род, млож. губе дим, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д. 10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имати и на еви (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у повор. јед. имају само на ом. II. Особито треба упамоиши код ђекоји ријечи: 1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. цов, цови; мрав, прави; мјесец, мјесеци; ваш, ваши; динар, динари; а Ђекоја имају и а и и, н. п. сат, око о саши и пуно 7 сама; пуш, пеш пуша, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, пет пути и т. д. 2) Гост има у род. млож. гостију и гости. 3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож. броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђев дан, Јовањ дан и п. д. има у род. дне, н. п. у очи Ђурђева дне; о ђурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), придни (придий); а даље се каже четири дана (слабо би ко рекао четиридни), пет дана (пет дни на пошто); пропадоше ми толики дни и т. д. 4) Пут има у род, јед, и путом и путем: а) н. п. ја сам за пушом; споји под путом. 6) н. п. оде путем. 5) Коњиц има у зват, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњик?), н. п. „Јунак коњу говорио: „Ој коњицу добро моје 6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви; тако и зец, зецови и зечеви. 7) Коњ има у дат., швор. и у сказ. млож, коњма (а не коњима) ; а зуб има и зубма и зубима. 8) Човек у млож, броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма. Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (остала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п. С. женама *), змијама, Овђе треба упамтити: н. 1) Имена, која се свршују на га и на ка, у дат. и у сказ. јед. премјањују г на 3, к на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо *) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мушкога рода, у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, и тд. А у пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п. „Слуго моја Облачићу Раде ,, Да ти да Бог, Сибињска војводо *) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоставити ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Петрови красни непокошени зелени ливада и т. д., XL снаси ди (мјесто на мошки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на а а и на уа, н, п. снаа, дат. и сказ. и снаи, муа, муси и муи и т. д. 2) Имена која се свртују на ца, у зват. јед. имају е мјесто о, н. п. Пријатељица, зва, пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д. - 3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен., н. п. Саниша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о Ружо!); Милица, о Милица и т. д. А женска, опеы ђекоја имају на о по правилу, и п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијето; Сара: о Саро и т. д. 4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, патака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ваэп пра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, ш. ј. кврга, гоба, бла и т. д. 5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мениње и т. д. 6) Рука и нога имају у род млож, руку, ногу; тако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга. Треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п. Овђе треба узети на ум: матера, кћери, матере, кжери, матере, матерама, кћерима (-рма), матерама, кћерима (-рма). 1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и п. д. 2) Кост, конош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож, костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости. 3). Ними има у род. ниша (по другом склоненију, као и име); тако јасли јасала (као јасле). 4) Код овога је склоненија двојак поворит. падеж у јед. броју, т.ј. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и стваРју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово упамтиши: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, по слије се ј с дуђ, слуљ, сиуњ, ст у ћ, н. в. прњад, прњађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постат, постаћу; кост, кошћу и т. д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ, њ, ћ, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; комељ, комељу; ноћ, ноћу и т. д. Чет во то склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п. јединствени број теле, шелету, село весло, Ранко, Ранку, И. поље, срешеније, Станоје име, Код овог склоненија треба упамтити: сёлима, веслима, 3) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на гла, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, телета, шелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише шуђа), имају и млож. број, н. п. шане, манета, у млож, бр. танема; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и т. д. 2) Која се имена свршују на,о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож, узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д. 3) Дрво нарашћује на ма (уметне се те пред а), и има у род дрве ма и т. д. а у млож. броју има двојако: а) дрва (òoð 50%); 6) дрвета, 4) Псето има у род. псета или псетеша; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме), *) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на полима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј' војска по боди Руњанским О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ. (de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена шица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д. Друга показују чије јешто; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, и п. попов, Ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, шичји, ђешињи и т. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. тамо. шњи, данашњи, лањски, токоршњи и т. д. 2) од глагола, н. п. стајаћа кошуља, плетића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, шекућа вода, и остала овакова причастија, 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и т. д. О двојаком свршивању прилагателни имена. Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, т. j. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н. п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагаши; мени је мио црвен појас; златан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) паметан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као њемачки член бес, біе, даš), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прошен; продао сам мој необрани виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело; пошто ћеш ми дами оно твоје дебело прасе? и т. д. Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жуши, жут; дрвени, дрвен и т.д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом t. *) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, труо и т. д. **) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свять, свята, свято; святый, святая, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама, Српским и без я, и салиа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и дие плома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивот кнезу Лазару): взлюблюнаа ши чеда; и възлюблюная щи чеда. |