Page images
PDF
EPUB

с нас

ди (мјесто на, молни) ; подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на аа и на yа, н, п. снаа, дап. и сказ. 1 снаи; муа, муси и муи и п. д.

2) Имена која се сврнаују на ца, у звалі. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, звалі. пријатељице и т. д. Али Бекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрепњицо једна! и п. д.

3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају звалі. једин. као и имен. , н. п. Спі аниша, о Спани ша; Милија, омилија; Никола, оНикола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Руяа, о Ружо !); Милица, о Милица и т. д. А женска, опеѕt kекоја имају на о по правилу, нп. Стана, о Спано; Цвијета, о Цвијето; Сара: o Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она Бекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, круги ака; папіка, папака и т. д. а ђекоја опет ослану али узму на крају и мјесто а, н. п. врс па, врсти; вапра, за при; чавка, чавки и т. д. (ковима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и оспале овакове ријечи имају по правилу, п. ј. Ќврга, грба, рпа и лі. д.

5) по овом се склоненију, склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаkе, виле, мекиње и т. д.

6) Рука и нога имају у род млож. руку, нігу; ако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

треке склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на ни, и на о, н. п.

јединствени број 1. ствар,

мисао,
мелад,

мəти, Р. ствари,

мiсли,
мелади ,

матере,

клери, д. співари,

мисли,

пеладма(пелади), матери, клери, в. сипвари ,

мисао,
пелад,

матер, 3. ствари, мігсли, пелади, мати, клери, т. співари (-Рју), мисли(мишљу), пиеладма, мапером, кћери (-pју), с співари,

мисли, меладма, маптери, клери,

мложествени број И. ствари, мисли,

Mamepe,

клери, Р. ствари, мігсли,

матера, Д. стварима (-рма), мислима,

маперама, кһерима (-рма), В. ствари, мӣсли,

матере, кКри, 3. співари, мисли,

матере, T. стварима (-рма), мислима,

матерама, кћерима (-рма), С, сварима -рма), мислима,

матерама, клерима (-рма). Овђе треба узети на ум :

2) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. песи, очи, уши и т. д.

2) Коспі, кокош, уш, ва ш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, уши ју, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од коспи.

3) Нил и има у род. нима (по другом склоненију, као и ип е); тако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак птворит. падеж у јед. броју, п. ј. на хи на ју (осим манере и сабирамерни имена на ад), н. п. с тварии са в аРју; кокоши и кокошју; жучин жучју и т. д. Мени се чини да је овај првин (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) треба ово улампиши : а) код имена, која се свршују на д, 4 (на о), н, пр

[ocr errors]
[ocr errors]

kkipa,

клери,

слије се і сду, слуљ, си у њ, слу і, н. в. прњад, прња$у; мисао, мишљу; зелен, зелењу; поста пі, пос гп алу; кост, коп ку и т. д. 6) која се свршују на б, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. д. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капъун т. д. в) која се свршују на $, љ, њ, К, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чаѣ, чаву; крмељ, крмељу; ноћ, ноћу и т. д.

четврто склоненије, о коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п.

јединствени број И. поље, срептеније, Станоје име, меле, село весло, Ранко, Р. поља, срепенија, Станоја имена, телета, села весла, Ранка, Д. пољу, среленију, Станоју имену, телепу, селу веслу, Раику, в. поље, срешеније, Спаноја іме, еле, село весло, Ранка, 3. поље, срешеније, Станоје німе, шеле, село весло, Ранко, т. пољем, среnіенијем, Сптанојем іменом, пелепом селом веслом, Ранком с. пољу, срешенију, Станоју имену, шёлепту, селу веслу, Ранку,

иложествени број

И. поља, срешенија,
р. поља, срешенија,
Д. пољима, сретенијама,
B. поља, срешенија,
3. Поља, српенија,
Т. пољима*)среценијама,
С. пољима*)среценијама,

имена, имена, именима, имена, имена, именима, Hменима,

села,

весла, села,

весала, селима, веслима, села,

весла, села,

вёсла, селима” веслима, селима” веслима,

Код овог склоненија треба упамтипи :

5) Имена живи ствари, која се свршују на ен нарашћују на та, она у ложі. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и скла

лаьају се по првом и по прећем склоненију, н. п. пеле, шелері а, пелад, или пеоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише пуња), имају и млож. број, н. п. пане, панела, у млож. бр. пане. а; јапунце, силембе, Коше, кебе и т. д.

2) која се нмена свршују на, о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млок. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, вёсала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на ла (уметне се те пред а), и има урод» дрве. ма и лі. д. а у млож. броју има двојако : а) дрва (Das pols) ; б) дрвета.

4) Псето има у род. псепа или псе тепіа; а у млож. броју, сабирително пашчад (женскога рода)i или пси (мушкога рода од пас).

5) Рамо идва у род. рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоне

нија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож. , н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни ну Ерцеговини опет обичније са има (на холима, под колима, онолима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кала і војска по брдим Руњанским —

ОИМЕНу ПРИЛАГАТЕЛНом.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њновом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни ; и ова су опен двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је шпо, н. п. гвозден кошао, дрвена кука, сребрно дуце, кожна аљина и т. д.

Друга показују чије је што; и ова су опет двојака: а) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н п. попов, Ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена сушпествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачях, сојводски; гове, и, козјн, рибљи, пичји, ѣ епињи и т. д.

треба иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителии, него од другије различни дијелова говорења, као н, п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. мамо. шњи, данашњи, лањски, покоршњи и т. д. 2) од глагола, н. п. спајака кошуља, плетика игла, ораћа земља, куповни гуњ, му зовна крава, пекула вода, и оспала овакова приҷаспија. 3) од имена бројицпелније, н. д. први, други, преки и т. д.

одвојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкoмe роду јединственог броја двојако, лі. ј. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ће се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијели м (без усјеченија). Може бити, да би било паметније рели, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво споји у првоме свом облику (као и п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на пилање какав ?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагапи ; мени је мно црвен појас ; злапан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) паметан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквобом опредјељује ствар (на питање који? као њемачки член per, Sie , бав), н. п. црвени појас изјели міши; изгубио сам сребрни прстен; продао

сам мој необрани виноград и п. д. Ово двојако свршнвање наши прилагателни имена само се налази у мушкoмe роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина ? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело; пошпіо ћеш ми дати оно пивоје дебело прасе? и т. д.

Кад оке прилагателно име да се усиjече, онда му само треба одузепи оно иҫ краја, н. п. жупи, жуп; дрвени, дрвен и т. д. Ако Аи прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у музиком роду свршују и на о (мјесо л), н. п, зрео,

весео, пруо и п. д. **) у Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п.

свя пъ, свяпа, свяло; святый, святая, свяпіое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом нашежу и разликују : зато се налази у спарим књигама Српским и без я, и са ниа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица дона, село буковица горниа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди. плома сад стоји, под светог Лазара) на црвеној свили везено злапом (кажу да је везла царица Милица на Живот кнезу Лазару): взлюблюваа ин чеда; и възлюблючая и чеда.

преба уметнули а међу она два полугласна слова, Н. П. Павни, мадан; плитки, плі пак; мудрӣ, мудар и т. д. Осим црни, црн; сре. брни, сребрн; грки, гри, и оспалије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му преба додати на крају и, н. п. жўп, жўш и; зелен, зелени; дрвен, дрвени нп. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују, а у свима оспалим премјенама и падежима (као и њеќоја суштествителна имена мушкога рода, н, п, јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дро. бан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, ситан, срећан, мучан, кршан и лі. д. (осим лаган, лађан, мла. ђан, узай, мекан, ваљан, санан, манан, силан). 2) која се свр. шују на ал, н. п. љубак, узак, риједак, випак, млекак, мајецак, дугачак, ерншак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на 'ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ош пари п. д. А нека опеш задржавају а, као н. п. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 2) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3) која се свршују на асп, н. п. рачвасл, путоног асл и т. д. 4) која се свршују на ап, н. п. глава I, крилал, носапн. д.

дивљи, малй, и велик й, не успјецају се никако. Дивљи пребало би да буде диваљ, дивља, дивље; малӣ, мал (или мао), мала, мало; авёликі, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него оспају тако: дивљи, дивља, дивље; малӣ, мала, мало; вели. кӣ, велика, велико. Истина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао ? (овђе Србљин ниши ке рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија

Прво склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свртују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р c, m, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, пипом, раван, дебео, муі, мудар, бос, ж ўши ш. д.

[ocr errors]

Примјер првога склоненија.

женск.

И. жуп,

пусјечено.

јединствени број. . муши.

средњ.

жупia, жупо , Р. жўша, жўпога, жумог, жуmе, жўша, жубга, бг, Джуму; жупоме, му, бм, жупој,

жупту, жумоме, му, бм, B. жўш (жута, піог, га),

жуму, жумо, 3.

*) Т. жулим, жулијем,

жүшім, жуmйм, жўмијем, с. жушу, жушбме, му, бм, жупој, жўшу, жубме, му, бди.

міожествени број, и, жўпти,

жупе, жупа жумӣ,

д. Хушйма , ам, жўшијем } a cвaшри рода

*) Истина да би по смислу требало да нема звалт, усјеченог, али је сам

чуо ће се говори : немој добар човече! проқ исеј добар чо. Тече! х. д.

бм,

B. жуmе ,

жупе

жума, 3. т. жmйма, їм, жулијем *» сжима, им, жупијем *)

засвапри рода,

ІІ. цијело:

јединствени број. MY III K.

женск: средњ. И. жупи,

жупа,

жуmо, P, жумога, жубг

жӯme, жумога, жумот, д. жупбме, му, бм,

жупој,

жўпоме, му B. ж упога, жупог,

жупу,

жумб, 3. жуй,

жупа,

жўмо, Т. жўпим, жупијем ,

жупом, жупійм, жупијем, С. жутбме, му, бм,

жупој, жутбме, му, би.

мл ожествени број. И. жути,

жумё,

жуша, Р. жпіије , , Д. ж упнма, йм, жўшијем,ј

за сва три рода» в, жупе,

жуmе, жума, 3. жәmi,

жуmе, жўна, т. жулима, йм, жуппијем,

за сва природа, с. жупима, йм, жумшијем,

Друго склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на $ (и на фи), jи, ми, њи, қ (и на ін); н. п. риф, гове ђи, мачји, дивљи, рибљи, кокошињи, врућ, и елеки и ш, д.

Пример другога склоненија.

1. усјечено.

јед. број. мушк.

средњ. И. врућ,

вруға, , Bpyke, P. Bpýta , Bpyhéra, Bpyker,

Dpyka, spykera, ker, Д. вруку, врућему, һәм,

вруку, врулему, кем, в. врућа, Кега, Кег (врӯћ), врулу, Bpyke, 3. т. врукм, врућијем,

вруком, врућим, врућијем, с. врућу, врему, кем,

Epykój врўњу, врућему, ћем, ,

млож. број. И. врући,

вруће, Bpyka, Р. врућије , врућй, Д. круһ ма , Кім, Кијем,

за сва три рода. Б. вpyke,

spyke, врућа, т. врућима ,ћим ,һијем, c. Bpy'kûma ,fîm ,kujem, )

за сват при рода.

женск.

Bpyke,

врупој,

3.

5) и код прилагателни се имена у твор. и у сказ. Млож. изоставља

особио у писању у Сријему ну Бачкој оно м (ма и је м) на крају (као и код сушт. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, да сеоски воловн иш. д.

« PreviousContinue »