Page images
PDF
EPUB

треба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. тавни, таван плитки, плитак; мудрӣ, мудар и т. д. Осим цени, црн; сребрни, сребрн; грий, гок, и осталије овакови.

А кад оће да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му треба додати на крају и, н. п. жуш, жуши; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н. п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; тако раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оран, красан, ситан, срећан, мучан, кршан и т. д. (осим лаган, лађан, мла ђан, узан, мекан, ваљан, санан, танан, сићан). 2) која се свр шују на ак, н. п. љубан, узак, риједак, вишак, млећак, мајецак, дугачак, грищак и т. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, оштар и т. д. А нека опет задржавају а, као н. п. 1) која се свршују на а б, н. п. слаб. 2) која се свршују на ав, н. п. лукав, рапав и т. д. 3) која се свршују на аст, н. п. рачваст, пушоногаси и т. д. 4) која се свршују на аш, н. п. главаш, крилат, носат и т. д.

Дивљи, мали, и велики, не усијецају се никако. Дивљи требало би да буде диваљ, дивља, дивље; мали, мал (илимао), мала, мало; авелики, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него остају тако: дивљи, дивља, дивље; мали, мала, мало; велики, велика, велико. Истина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики нарастао? (овђе Србљин нити ће рећи велик ни голем).

Прилагателна имена имају три рода и два склоненија

Прво склоненије,

По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, т, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубок, обал, питом, Раван, дебео, шуй, мудар, бос, жуш иш. д.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

*) Истина да би по смислу требало да нема зват, усјеченог, али ја сам чуо ђе се говори: немој добар човече! прођисе добар чо

вече! и т. д.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на ђ (и на ђи), ји, љи, њи, ћ (и на Ки), н. п. риђ, говеђи, мачји, дивљи, рибљи, кокошињи, врућ, телећи и ш, д.

[blocks in formation]

*) И код прилагателни се имена у твор. и у сказ. млож. изоставља особито у писању у Сријему и у Бачкој оном (ма и јем) на крају (као и код сушт. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, на сеоски волови и ш. д.

[blocks in formation]

В.

вруће,

И. врући,

Врућима, Врским, врућијем, за сватри рода.

3. врући,

врућа,

вруће, врућа, Т. врућима, врућим, врћијем, 1, С. врућима, врућам, врућијем, а сватри рода

Примјечаније. Сав, сва, све, броји се такођер међу прилагателна имена, али се склања по своме особитом начину ево овако:

јединствени број.

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богата, богатији; мудри, мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. п.

и;

1) Која се свршују на д, претвори се дуђи, н. п. млад, Млађи луд, луђй; тврд, піврѣй и т. д. Али рад има (по правилу) радији. 2) Која се свршују на г и на 3, претвори сегизуж, н. п. драг, дражи; благ, блажи, дуг, дужӣ (и дуљи), брз, бржи и т. д.

она

3) Произведена на дак, зак, нак, шак, лек, сок, шок, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, а д на 5, з на ж, л на љ, и на њ, с наш, ат на ћ, н. п. сладак, слађи;

*) Ово се пошледње (свјема) може чути од Ерцеговаца,

узак, ужи; далек, даљй; танак, шањй; висок, виши; кра так, краћи; жесток, жешћи, и т. д. К овима иде и дугачак, дужи (или дуљи). Али вишак, каже се вишкији.

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња Два слова на и, н. п. шежак, шежи; широк, шири и т.д.

5) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије 6 добијуљ, н. п. дубок, дубљй *).

6) Која се свршују на уш, и у онима се претвори тућ, н. п. љуш, љући, густ, гушай и т. д. К овима иде и чврст, чвршћи. 7) Која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. н. п. сув, сувљи, шун, шупљи и т. д. Ковима иде и жив, живљй; крив, кривљй.

8) Која се свршују на ђ и ћ, она само добију и (као цијело прилагателно) и промијене глас, н. п. риђ, риђй; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, т.ј. лакши, мекши, љепши. 10) Бијел и дебео имају бјељи, дебљй; црн, цењй; бијесан, бјешњй.

11) Горак горчи; грк, грчи; јак, јачи; млак, млачи. 12) Нека са свим без правила, н. п. велики, већи; добар, бољй; зао, горӣ; мали, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; бољи, најбољи и т. д. (Може бити да би ово нај требало писати само за себе: нај 60гатији, нај бољи и т. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

У обадва степена (у сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се степена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имати сравнителни и превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имати сва. Истина да не може бити дрвеније што је дрвено, ниши поповскије што је поповско; али би се опет могло рећи, и у шали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига.

Горњи, доњй, задњи, крајњи, први и стражњи, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најстражњи. О ИМЕНУ БРОЈИТЕЛНОМЕ. (de numeralibus)

Имена су бројителна петорогуба:

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колино? н. п. један (1), два (2), шри (3), четири (4), пеш (5), шест (6), седам (7), осам (8), девет (9), десет (10), једанаест **) (11), Дванаест (12), тринаест (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаест (16), седамнаест (17), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесет (два

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје ј, н. п. сладји, узји, далји, шанји, кратји, висји, дубји, па се пред 3 претворило (или слило се с ј) дуђ, зуж, луљ, нуњ, суш, тућ; а 6 није се имало у што претворити, него се препіворило јуљ, као и послије в и п, н. п. сув, сувљй; туп, тупљй и т. д. По овом би требало казати тежји, шежја, межје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја, Божје; Курјн, Курја, Курје): али се не говори.

**) Млоги списатељи и књижевници наши (а особито по Сријему и по Бачкој) пишу једанајст, дванајст и ш. д. али од народа нијесам могао чути да тако говори.

дест, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), двадесет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесет и шест (20), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и де вет (29), тридесет (тридест, триест **) 30), четрдесет (четръст, 40). педесет (5%), шеселі (шездесет, 60), седамдесет (70), осамдесет (80), деведесет (90), стотина (сто, 100); двјеста (двије стотине, 200), триста (три стотине, 300), четири стотине (400), пет стотина (500), шест стотина (60%), седам стотина (700), осам стотина (800), девет стошина (900), иљада (1000), двије цљаде (2000) и т. д. до иљада иљада (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом склонемију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто ту или добива значење имена прилагателнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме, које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаће, једна врата и т. д.

[ocr errors]

Два, три, че
чешири, склањају се само у женском роду, ево овако:

[blocks in formation]

А у мушкоме и у средњем роду не склањају се ова бројителна име на никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употребљавају са суштествителним у род. јед., н. п. два расша, два брда ; код два раста, међу два бода и т. д. И у самом женском роду говоРи се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. код Двије жене иде неопран; тражио сам га у шри куће;

„Преко три воде студене,
„Преко три горе зелене

А кад се говори о животињама и о људма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима претвори основно име два, три, четири, у суштествително двојица, тројица, четворица ***), па се ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. Млож., н. п. два јунака, двојице јунака, двојици јунака и т д. А у средњему роду, кад је говор о живим стварма, не говори се основно име готово никако, него се узме мјесто њега самостојно, н. п. двоје пилића, троје чељади, четворо ђеце, петоро прасади (прасаца), летнаесторо чељади, двадест и петоро ђеце, придесторо говеда, придесет и једно говече и т.д. ****).

Остала бројителна основна имена до стотине, и преко стотине до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију имена сушт. (која морају стајати у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п. пеш јунака, пеш жена, пет сê

*) Ђекоји изоставе кашто и, па говоре онако: двадесет један, Двадесет два и т. д. али је обичније са и.

**) Да не рече какав језикопоправитељ, да је ово (триест, четръест, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре и пишу тридцать, шестьнадцать и т. д.

***) двојица, тројица, четворица и т. д. понајвише се говори о људма, а може се рећи и о осталим животињама, н. п. подај оној двојици волова нека лижу соли и т. д.

****) Могло би се рећи н. п. два шелета, шри чељадема, че шири ђетета; али од четири до десет не говори се никако, него се основно претвори у самостојно, а сущи. узме род. лож.

« PreviousContinue »